Srpska

 орак по корак се уништава православна етика коЉа Ље до сада била непоколебЪива

–азговор директора –адиЉа „–адоЬеж“ £евгениЉа Ќикифорова с јрхиепископом берлинским и немачком ћарком.

††††

- ¬аше високопреосвештенство, православни свет Ље узнемирен, дешава се оно што би се могло назвати временом немогуЮих ствари. «апаЬуЉе нас свака нова вест коЉа се обЉави, чини се да се тако нешто у принципу не може десити. ќво се пре свега односи на вести коЉе нам долазе из »стамбула, из резиденциЉе патриЉарха ¬артоломеЉа. „ини се да Ьегове одлуке кидаЉу главне нити коЉе су хиЪаду година повезивале православЪе. –уска ѕравославна «агранична ÷рква Ље такоРе предузела одлучне кораке како би подржала ”краЉинску ÷ркву. ѕрекинули сте општеЬе с ÷ариградом. ” православцима се раРаЉу питаЬа и сумЬе. ћожда ниЉе требало предузети тако одлучне и коначне кораке. «ашто су, с ¬аше тачке гледишта, предузете тако радикалне мере?

-††“ешко ми Ље да судим о томе. “ешко ми Ље да замислим коЉе друге мере смо могли предузети, а да изазову известан ехо, да имаЉу одЉека. £ер ми се чини да Ље и пре овог корака учиЬено довоЪно за то да се он спречи. јли нам то ниЉе пошло за руком. “ако да смо морали да прибегнемо краЉЬоЉ мери. —ви ми овде то изузетно снажно осеЮамо. ћислим да се и у –усиЉи Ъуди осеЮаЉу слично као ми, Љер Ље наш живот овде у иностранству врло тесно повезан са свим другим ѕомесним ÷рквама. ћи не живимо у рускоЉ провинциЉи, живимо у самом центру ≈вропе где се свакодневно среЮемо с √рцима, —рбима, Ѕугарима и тако даЪе. «ато у великоЉ мери зависимо од овог општеЬа. ѕре буквално сат времена назвао ме Ље Љедан парохиЉанин, Ќемац, коЉи Ље врло узнемирен због тога што се у ЬеговоЉ близини налази грчка црква у коЉу више не може да одлази. Ўта могу да му посаветуЉем? ќво нас се тиче много више и теже него што се тиче Ъуди у –усиЉи. «а нас Ље то нарочито тужно. ¬еома се надамо да Юе ÷рква наЮи пут за излазак из ове ситуациЉе. «асад не видимо покушаЉе да се покренемо са мртве тачке. ј мислим да то треба учинити. Ќипошто не смемо да се задржимо на овом неправилном моменту.  ако да га превладамо? “ешко Ље реЮи. јли постоЉе гласови бар две помесне ÷ркве чиЉи су се поглавари изЉаснили за сазиваЬе —веправославног —абора како бисмо размотрили ова питаЬа. “ешко могу да замислим да би то могло имати неког успеха, Љер смо годинама разматрали читав низ питаЬа коЉа се односе управо на проблем коЉи се сад поЉавио у ”краЉини. ѕокушали смо да га решимо у ЎамбезиЉу, али ништа нисмо решили. Ќаравно, жалосно Ље што Ље патриЉарх ¬артоломеЉ предузео ову меру не поштуЉуЮи меРусаборну сагласност и не поштуЉуЮи поредак православног црквеног живота. «ато Ље сад тешко и замислити како то даЪе може да се развиЉа.

- ¬ладико, колико саме одлуке ‘анара могу бити правоснажне? £ер канони су настаЉали пре 500-1000 година, закони живота ѕравославне ÷ркве су се формирали вековима. ƒа ли Ље могуЮе заиста канонски укинути деЉство одлука коЉе су донете пре више векова и у потпуно другачиЉоЉ историЉскоЉ ситуациЉи?

-††ћислим да Ље за то потребно свеправославно разматраЬе. «намо да се патриЉарх ¬артоломеЉ назива васеЪенскимм, али нема васеЪене, нема  онстантинопоЪа, веЮ постоЉи »стамбул. » веЮ сама чиЬеница да нема овог града и да нема главног ¬изантиЉског царства Љесте главна ствар. —ве на чему се сад гради невелики углед патриЉарха ¬артоломеЉа су историЉске чиЬенице коЉих више нема. » ако веЮ 500 година нема  онстантинопоЪа, о чему уопште причамо? “о Ље велико питаЬе. » све то треба поново осмислити. ¬изантиЉско царство Ље нестало, зато не можемо полазити од ставова коЉи су пре 500-600 година вили важеЮи, и на коЉима се градио читав наш православни свет. ѕравославне помесне ÷ркве су се некако мириле с тим, Љер нису виделе веЮу потребу да приступаЉу разматраЬу ових питаЬа, али сад, кад се предузимаЉу овако оштре мере мешаЬа Љедне ѕомесне ÷ркве у послове друге, потпуно Ље очигледно да треба темеЪно да размотримо питаЬе да ли у садашЬоЉ ѕравославноЉ ÷ркви постоЉи неко првенство. Ќа чему ово првенство треба да се гради уколико Ље то првенство части. Ќе постоЉи критериЉум коЉи би могао да нам помогне да аутоматски прибегнемо некоЉ одлуци. ќчигледно Ље да Ље за то потребна веЮа дискусиЉа свих православних помесних ÷ркава.

- ¬ладико, канонисти тренутно активно споре покушаваЉуЮи да се разаберу у насталоЉ ситуациЉи. —тиче се утисак да су то неки спорови везани за ЉурисдикциЉу, да су у питаЬу судске препирке. ћеРутим, Ъуди заборавЪаЉу на главни закон Ц закон ’ристове Ъубави. » чуди ме што се епископ чиЉе Ље призваЬе да чува Љединство духа у савезу мира понаша апсолутно неумесно, иде тамо где Ље у току граРански рат додатно уносеЮи неслогу. јмериканци сад злоупотребЪаваЉу поЉам као што Ље легитимитет. ќваЉ председник Ље нелегитиман зато што Ље погубио толико Ъуди, а оваЉ Ље превише ауторитаран и тако даЪе. ƒа ли се тако може реЮи да Ље оваЉ или онаЉ епископ нелегитиман, зато што не испуЬава своЉ задатак епископа, и где Ље оваЉ критериЉум?

-††Ќе бих прибегавао таквим изразима, као прво, зато што их нема у нашем црквеном Љезику.  ао друго, на чему може да се гради такав легитимитет? “у се ради о занемариваЬу главних правила хришЮанског живота. „ак не бих рекао црквеног, веЮ Љедноставно хришЮанског.  ао што знамо, патриЉарх  ирил Ље био код патриЉарха ¬артоломеЉа недуго пре свих ових догаРаЉа и ако Ље разговарао о овим питаЬима, ниЉе добио никакву позитивну одлуку. ј то показуЉе да меРу ѕомесним ÷рквама нема мира коЉи би морао да постоЉи. «ато би управо то требало да наведе патриЉарха ¬артоломеЉа на опрез да не чини оваЉ, по мом мишЪеЬу преступнички корак коЉи Ље заиста нарушио мир у целом православном свету. ќпет, морамо имати на уму да то ниЉе ништа ново. »з »стамбула веЮ сто година долазе овакви покушаЉи да се уништи мир. ѕрви велики покушаЉ био Ље увоРеЬе римокатоличког календара. “име су цео православни свет веЮ поделили на два дела. ћеРутим, православне помесне ÷ркве, коЉе нису прихватиле оваЉ календар понашале су се до те мере великодушно да нису прекинуле општеЬе с онима коЉи су на незаконит начин прихватиле неправославни календар. » тако смо наставили да служимо с новокалендарцима и снисходЪиво смо се односили према овоЉ новини иако смо схватали да Ље то корак нагоре. ј сад Ље ово други корак коЉи прети да уништи цео православни свет. ѕо мом мишЪеЬу Ље то неодговорно понашаЬе Љедне помесне ÷ркве, такозване ÷ариградске.

††

- „ини ми се да Ље у опасности сав углед православног хришЮанства. ƒок су Ъуди на нас раниЉе гледали као на непоколебЪиву стену на пучини овоземаЪског мора, сад изгледамо скоро као некакви сплеткароши, сваРалице, осваЉачи и смутЪивци.

- ќвоЉ непоколебЪивости Ље задат ударац првим поступцима коЉи су у »стамбулу предузети после неуспешног састанка на  риту. ”вели су право свештеника да се жене по други пут. “име Ље нарушен и подривен главни принцип нашег црквеног живота. “о показуЉе да Юе покушавати да издеЉствуЉу и више.  орак по корак се уништава православна етика коЉа Ље до сада била непоколебЪива, и коЉа Ље за извесне слоЉеве западног света, наравно, представЪала претЬу. ћонолит у виду православЪа Ље сметао онима коЉи сад уводе истополне бракове и остале гадости. “о су исти кругови коЉи су заинтересовани за уништеЬе православног света, православног Љединства.

††††

- ƒа ли се може реЮи да се оно што се сад десило догодило уз подстрек политичких снага, измеРу осталог, јмерике, коЉа се бори против –усиЉе на све начине, економске, психолошке и културне, а сад су посегнули на наЉсветиЉе Ц на нашу религиЉу?

-††”право тако. јли то ниЉе први пут.  осово су бомбардовали баш на ¬аскрс. Ќа православни ¬аскрс. » тако покушаваЉу да униште споЪашЬе снаге и унутрашЬе снаге. ѕокушаваЉу да униште православни свет. » сад Ље то, наравно, изазов за нас, православце, да исправно оценимо ситуациЉу и да из Ье извучемо правилне закЪучке. » да из Ье не изаРемо као посваРана браЮа, веЮ као разумни хришЮани коЉи Юе разматрати своЉе проблеме и решавати их саборно. —нага наше ÷ркве Ље управо у саборном духу. ј оваЉ саборни дух Ље разорен деЉствима чиЉи смо сада сведоци.

- ¬ладико, ово Ље време подвала и фалсификата. Ќису фалсификат само вести, веЮ и организациЉе и Ъуде. ¬идимо лажне свештенике, Ъуде коЉи по споЪашЬем изгледу толико личе на благодатне свештенике да се наизглед не разликуЉу (иста одеЮа, исти обреди). ј сад кад Ље ѕатриЉарх васеЪенски примио у општеЬе, такоРе на чудан начин, ‘иларета и друге архиЉереЉе расколничких група у ”краЉини, шта да радимо?  ако сад да схватимо, како обичан човек да схвати куда Ље дошао Ц у канонску благодатну ÷ркву или у друштво са знаком минус?

-††ћислим да Ље тренутно за обичне вернике Љедини поуздан приступ да се придржаваЉу своЉе ÷ркве и да нигде и нипошто не излазе ван Ьених оквира. √оспод Юе у потребно време показати где се налазимо и како Юемо се даЪе кретати.

-  ако оцеЬуЉете поступке митрополита ќнуфриЉа?  олико поуздано он води црквени брод?

- Ѕлагодарим Ѕогу за то што Ље ”краЉинска ÷рква своЉевремено за свог поглавара изабрала управо Ьега као човека коЉи Ље у стаЬу да тако мирног духа подноси све ове ударце.

- ƒа ли постоЉи разумеваЬе од стране православаца у ≈вропи? Ќа пример, у ‘иренци Ље цела парохиЉа прешла у «аграничну ÷ркву, и хвала Ѕогу, веома нас Ље обрадовао оваЉ храбри поступак. ƒа ли постоЉи нада да Юе се такви кораци дешавати и убудуЮе?

-††Ќада постоЉи, али Љош не видим да ли Юе бити оправдана. ”право парохиЉе коЉе говоре руски у ‘ранцускоЉ увек су биле против «аграничне ÷ркве. ќне су биле врло снажно настроЉене против свега руског. » увек смо упозоравали да Юе се у Љедном тренутку пробудити и да Юе видети да се налазе на маргинама. —ад Ље питаЬе ко Юе имати храбрости да савлада ову бариЉеру. “реба реЮи да Ље за Ьих «агранична ÷рква прихватЪивиЉа од ћосковске патриЉаршиЉе, Љер им Ље ћосковска патриЉаршиЉа даЪа, док «агранична ÷рква практично дели исту судбину, осим тога, били смо незаштиЮени у току оних година кад Ље «агранична ÷рква морала да брани своЉе позициЉе против свих осим —рба, коЉи су с нама увек били у приЉатеЪским односима. —ви остали су били под притиском. » «аграничноЉ ÷ркви Ље било тешко да се придржава Љасне и одлучне линиЉе Ц ми смо –уска ÷рква, никад никуда нисмо отишли, али док се ÷рква у –усиЉи налазила под притиском безбожничке власти, нисмо ЉоЉ се потчиЬавали. £единство смо остварили чим Ље постало могуЮе. ј за оне у ‘ранцускоЉ коЉи нису хтели да иду овим путем, то Ље, разуме се, сад велики ударац. јко томе мирниЉе приРу мислим да Юе моЮи да пронаРу пут, али не могу да кажем да ли Юе многи кренути овим путем. ќвде или онде имамо личне везе с представницима ових парохиЉа и зато имамо извесну представу. »пак, они су толико дуго живели одвоЉени од свега руског да Ље тешко замислити како то даЪе може да иде. ћожемо само да се молимо Ѕогу да им да мудрости и храбрости.

- Ўта треба да учинимо за то?

- ѕре свега да се молимо. » да покажемо да смо отворени, да никога не осуРуЉемо због тога што Ље кренуо другим путем. ћноги су кренули овим путем зато што су Ьихови родитеЪи и родбина веЮ започели такав живот.

- ¬ладико, ”краЉина  рим и ƒонбас сматра териториЉом и земЪом коЉу треба вратити, уопште не узимаЉуЮи у обзир Ъуде коЉи не желе да живе с ”краЉинцима, коЉи не желе да живе у овоЉ националистичкоЉ средини у ”краЉини коЉа тренутно ниЉе нимало привлачна. јли слично поступа и патриЉарх ¬артоломеЉ. ќн говори о канонскоЉ териториЉи као о географиЉи без хиЪадугодишЬе историЉе Ъуди коЉи су страдали, мучили се и раРали бисере мучеништва, подвижништва и светости. «анима га териториЉа (нека се назива канонском), а Ъуди коЉи чине црквено тело га претерано не занимаЉу.

-††ћени као човеку коЉи ниЉе –ус пореклом тешко Ље да схватим, не могу да схватим зашто  рим не би могао да буде део –усиЉе. »шао сам у школу, учио сам да су били кримски ратови. ј ко их Ље водио? ” то време ниЉе било никакве ”краЉине. Ќе треба заборавити да Ље ”краЉина настала сасвим недавно. ќвакве творевине ниЉе било у историЉи. “о Ље потпуно нова творевина. ” таквим случаЉевима се сматра да треба да постоЉи негде, да се учврсти временом, да наРе и своЉу териториЉу, културу, Љезик и тако даЪе. —ве то постоЉи у зачетку. јли се никад ниЉе огледало у формираЬу Љедне Љединствене државе као што Ље то сад. £а као странац и слависта добро осеЮам да су Ъуди коЉи живе у западноЉ ”краЉини потпуно другачиЉи од оних коЉи живе у источноЉ. –азлика Ље велика. „ак и у Љезику и у понашаЬу. Ќе одлазим тамо често, али примеЮуЉем. » меРу нашим парохиЉанима има врло много ”краЉинаца. ¬еЮина наших отаца Ље била с Љуга –усиЉе, тако су говорили. “ада, 20-их година нико ниЉе говорио о некоЉ самосталноЉ ”краЉини. » жао ми Ље Ъуди коЉи су морали да учествуЉу у овом процесу ствараЬа самосвести, то Ље земЪа коЉа тек настаЉе, у развоЉу, и коЉа се мучи због тако тешких ствари. ∆елео бих да се то одвиЉа мирниЉе. јли, наравно, можемо само да се молимо да √оспод свим учесницима у овом процесу даруЉе мир, спокоЉ и мудрост.

- ¬ладико, сви ми, наравно, волимо владику ќнуфриЉа, епископа коЉи заслужуЉе поштоваЬе. √ледам како ”краЉинска ÷рква верних реагуЉе на политичке изазове и ствара се неочекиван и радостан утисак о ”краЉинскоЉ ÷ркви. —ва ÷рква, не само епископи, веЮ и клирици, и мирЉани, у значаЉноЉ мери храбро бране своЉу ÷ркву и владику ќнуфриЉа. ƒа ли мислите да су моЉа запажаЬа тачна?

- ћислим да Љесу.

- Ўта бисте посаветовали украЉинским верницима да преузму узму из давнашЬег или скорашЬег искуства наше ÷ркве?

- ƒа се држе поглавара, блажеЬеЉшег митрополита ќнуфриЉа, да се с Ьим суоче са свим искушеЬима коЉа им предстоЉе, да у томе буду молитвено сложни, Љер Ље Ьегова снага у молитвености. » владика Ље човек молитве и поста и мудрих одлука коЉима управЪа ”краЉинском ÷рквом.

- ¬ладико, сад нас не слушаЉу Ъуди само у –усиЉи и ”краЉини, веЮ смо као што нас Ље своЉевремено благословио да се називамо блаженопочивши свЉатеЉши патриЉарх јлексиЉе Ц ми смо светски православни радио, Ъуди нас слушаЉу свуда, у целом свету, измеРу осталог, и парохиЉани ¬аше епархиЉе. ћожете да им се обратите преко радио-таласа радиЉа –адоЬеж и да их благословите, а Ља бих ¬ам био захвалан Ц и слушаоце наше радио-станице у ћоскви и –усиЉи.

-††ѕризивам ЅожиЉи благослов на све оне коЉи толико воле ÷ркву да не губе време узалуд и коЉи у слободно време слушаЉу радио –адоЬеж подржаваЉуЮи тако своЉу ÷ркву и своЉу припадност ЉединоЉ истинскоЉ ÷ркви.

- —паси, √осподи!

—а руског ћарина “одиЮ

–адоЬеж

12 / 12 / 2018

     оментари:

    2018-12-22
    19:37
    Milenkovi ivorad:
    Sve ovo to je Otac Marko reko sve je to tano jer mi kao Pravoslavni hriani koj smo roeni na Kosovo i Metohiju na Srskoj zemlji to smo doiveli na svojoj koi i jo nas teraju da priznamo iptarsku takozvanu zemlju ali toga nee biti nikada.Ja mu eli od srca da mu Bog podari jo dug i du ivot i dobro zdravlje.Milenkovi ivorad odavde iz Nemake i da BOG da da se Pravoslavni narod sloi i ujedini.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0