Srpska

√еронда √ригориЉе из ƒохиЉара

ќваЉ текст су припремили сабрати светогорског манастира ƒохиЉар, након што су се, недавно, опростили са своЉим герондом √ригориЉем («имисом). ¬ечнЉаЉа памЉат.

††††

9/21. октобра 2018.г. око 22:30 иснуо Ље у √осподу геронда √ригориЉе, коЉи Ље био игуман ƒохиЉарске обитеЪи 38 година. ћонах-подвижник, руководилац-харизматик, искусни говорник коЉи се одликовао просвеЮеним умом и критичким духом. ƒуховни отац пун Ъубави. ќбновитеЪ и нови ктитор своЉе древне обитеЪи. √еронда √ригориЉе Ље духовно узрастао код ногу преподобног јмфилохиЉа ѕатмоског и преподобног ‘илотеЉа («ервакоса), игумана Ћонговардске обитеЪи на ѕаросу.

” двадесет и деветоЉ години, постао Ље игуман манастира MиртЉа у ≈толиЉи-акарнаниЉи, а касниЉе манастира ѕрусо, у ≈вританиЉи. », на краЉу, од 1980.године, био Ље игуман обитеЪи ƒохиЉар, преображаваЉуЮи Ље из идеоритмиЉског система у систем општежиЮа. —ва три манастира су у тренутку, када се отац √ригориЉе прихватао послушаЬа настоЉатеЪа, била у разрушеном стаЬу, понаЉвише ƒохиЉар. ќвде, на јтосу, он Ље целог себе предао обнови ове, Љедне од наЉстариЉих светогорских обитеЪи, и правилном служеЬу у ЬоЉ Ц делу коЉе захтева потпуну посвеЮеност.

“олико Ље било посла, да старац ниЉе знао за шта прво да се ухвати. ѕрепреке су биле бесконачне. ѕриходи никакви. Ѕогатство ниЉе имао. —тара братиЉа су пренебрегавала игуману. ЌиЉе тражио познантства са богатима, ни политичке савезнике, нити имуЮне покровитеЪе. »мао Ље само Љедну подршку, и у Му се уздао у своЉим тешкоЮама Ц ѕресвету Ѕогородицу, ЅрзопомоЮницу. ќн Ље обновио молитвено поЉаЬе пред чудотворним ликом, и служеЬе заборавЪеног бдениЉа у Ьену част. ќд тада, под ѕокров благодати ЅрзопомоЮнице, почели су да пристижу ходочасници са свих краЉева света, благодареЮи Ље за Мена блага дела. “аЉ молебан Ље постао одЉек вере у Ьиховим устима.

ƒва чудесна откровеЬа су се догодила у животу геронде. ” манастиру ѕрусо, док Ље обавЪао послушаЬе игумана, у крипти храма су биле обретене мошти светог новомученика £ована  оницког, мошти коЉе су 150 година лежале на том месту, а да никоме нису биле откривене. ј у ƒохиЉару, у Ьегово време, откривена Ље оригинална икона ѕресвете Ѕогородице ”ЅрзопомоЮница”, коЉа Ље такоРе, 150 година била скривана испод иконе касниЉег руског иконописа.

††††

ƒва крила су дата монаху за узлетаЬе на небо: служеЬе Ѕогу, и служеЬе манастиру. Ѕрига о служби и благостаЬу храма била Ље за старца насушна потреба. ∆елео Ље да увек буде Љасно и хармонично поЉаЬе, у складу са богослужеЬем. ∆елео Ље да сви учествуЉу у служби, али Ље желео и да се сви, стоЉеЮи, моле у цркви. »пак, касниЉе, када су у манастиру почели обимни градитеЪски радови, у коЉима смо учествовали према своЉим снагама, а често и преко Ьих, ниЉе се Ъутио, ако бисмо на стасидиЉама упадали у сан. —тарац Ље био први на —ветоЉ √ори, коЉи би током престолних празника манастира качио нова кандила. ”крашавао Ље иконе рестаурираним старим и новим оковима. ¬одио Ље рачуна и набавЪао нове одежде за клир, нове ризе и утвар за свети ѕресто, нове киоте и сребрне полиЉелеЉе. » не само за манастирски саборни храм. ќн се бескраЉно старао о обнови и уреРеЬу старих и зидаЬу нових.

—тарац Ље поучавао:монах треба да се труди своЉим рукама да самог себе обезбеди свиме неопходним, а такоРе да се стара за добро манастира, и поред тога, и да има шта да удели сиромашнима. ”ћладост тражи труд” Ц уверавао Ље. –адни дан у манастиру Ље траЉао, и траЉао. ”—унце позна запад своЉ” (ѕс. 103:19), али игуман ниЉе познао своЉ запад. јко би за завршетак неког послушаЬа недостаЉало дневне светлости, укЪучивали би фарове аутомобила, или лампе, коЉе су се напаЉале помоЮу агрегата.  ада се старац у башти хватао за ашов Ц тешко ономе ко би био поред. ќн Ље правио кратку паузу само да нешто поЉеде, или када Ље сунчев зрак у сумрак напуштао —вету √ору.  ада нас Ље старац звао да скупЪамо камеЬе за изградЬу, нисмо успевали да утоваримо све камеЬе коЉе нам Ље он показивао у приколице. Мегов проницЪиви ум био Ље бржи од муЬе или рафала, избаченог из пушке. ќн Ље неуморно раРао и раРао решеЬа за све проблеме. £ош пре него што се, унапред задати посао приближавао краЉу, у орбитама Ьеговог ума веЮ Ље кружио следеЮи, и веЮ се назирао наредни. —ваке вечери Ље размишЪао о томе чиме Юе се бавити монаси наредног дана. ”Љутру Ље послушаЬе за сваког монаха било спремно. —тарац ниЉе могао да поднесе лик испразног монаха.

√еронда Ље увек подвлачио: не треба да тражимо од других, оно што можемо сами да урадимо. ”право зато нас Ље и побуРивао да изучавамо занате коЉи су неопходни за обнавЪаЬе и функционисаЬе манастира. ”смераваЉуЮи општи ток послова, оставЪао Ље свакоме прегаоцу слободу да осмисли све детаЪе и да развиЉа започети посао у складу са Ьеговом стваралачком индивидуом. —тарац ниЉе досаРивао са примедбама, ако би видео усрдност у послушаЬу, и тихо сконцентрисано лице посвеЮено послу.  ада би се неко сасвим, у целости, погружавао у испуЬаваЬе задатог послушаЬа, он би изненада меЬао правац посла, не очекуЉуЮи завршетак предходногЕ

††††

ќдговорно служеЬе Ље старац обично са деликатношЮу хвалио у разговору са треЮим лицима. Ќикада ниЉе допуштао да онаЉ коЉи се труди зна за своЉу високу оцену. јли, када би видео леЬост, и грех, и исти мах би постаЉао ¬оанергес (син грома. Ц види: ћк. 3:17), и муЬе су излетале из Ьега. £утарЬа успаваност, када Ље требало летети на заЉедничка послушаЬа, била Ље злочин!  о ниЉе трепетао тих тренутака!

»пак, старац Ље сваке вечери, у игуманскоЉ келиЉи, коЉа Ље била доступна свима, примао свакога ко Ље долазио само нешто да упита, или да се умири, и да се огреЉе код Љедине пеЮи. ћало ликера, или слатког коЉе Ље доносио помоЮник, Љедна топла реч, прича или старчева успомена на ѕатмос, наводили су нас да заборавимо на дневни рад, узвике, тешкоЮе и онаЉ обим посла коЉи нам Ље предстоЉао. ” те сате, када Ље старац обично ужинао, имали смо прилику да видимо другог геронду, нежног и пуног Ъубави оца, са разумеваЬем, и саосеЮаЉношЮу према свакоме. ќсим тога, тада смо могли да чуЉемо како телефоном разговара са своЉом духовном децом са копна (само у то време Ље могао да зове). —вакоме Ље давао другачиЉи савет, помагао Ље и бодрио свакога, и никада нам ниЉе говорио: ”»заРите: водим разговор коЉи ниЉе за свакога.”

–уководио Ље своЉим стадом са расуРиваЬем и слободом, уважаваЉуЮи карактер свакога. ЌиЉе нас ставЪао ни у Љедан калуп, тражеЮи од свих исто. Ќаглашавао Ље добре квалитете код свакога, и призивао Ље остале да подражаваЉу тим квалитетима, без принуде. ѕредлагао Ље као образац и монашке прототипе старих отаца, коЉе Ље познавао. ЌиЉе тражио слепо копираЬе. —тарац Ље желео да у свакоме види макар мало усрдности, и тада Ље био способан да затвори очи пред недостацима и немоЮима, коЉи су своЉствени свакоме човеку. ”век Ље уносио у нас сигурност да се наш подвиг, ма како мали био, признаЉе, прихвата, без похвала, и без пустих речи, али и да га треба умножавати. Ќикада ниЉе говорио: ”ƒовоЪно Ље то што радиш”. ”век Ље чекао следеЮи корак. » то нас Ље штитило, чинило нас способним за самопожртвовану делатност, помагало нам да пренебрегнемо интересима сопственог ”Ља”. ѕредавали смо се служеЬу општежиЮу без ”хоЮу”, ”мислим”, ”моЉе мишЪеЬе ЉеЕ”, ”уморан сам”.

††††

—тарац се чак ниЉе зауставЪао пред тим да грди стариЉу братиЉу у присуству млаРе, или да млаРег брата постави за пример стариЉем, што нас Ље наводило да увек будемо пажЪиви, Љер при таквом стилу духовног руковоРеЬа, чак и када доРеш меРу стариЉу братиЉу, не треба да престанеш да водиш рачуна о себи.  ада су стариЉи оци беседили о управЪаЬу манастиром са старцем у присуству млаРих, отац √ригориЉе ниЉе тихо одговарао, да млаРи не би ништа чули, него Ље говорио одлучно, без страха и несигурности, наглас.

“оком трпезе често Ље разговарао о ослобаРаЬу од страсти, коЉе Ље анализирао са изузетном проницЪивошЮу, и увек са примером из свакодневног живота, а такоРе из природе, али и са оштрином карактеристичном за острвЪанина. –азговор Ље почиЬао неком старом причом, или простом ситуациЉом, и сви смо се питали: зашто он то прича?  акав Ље циЪ такве беседе? «а ким данас звоне звона? ћожда за мном? —тарац Ље тако лепо градио своЉу реч, камен на камен, да ниЉе остаЉало простора за питаЬа, ни немих пауза. Ќе показуЉуЮи ни на кога Љавно (онаЉ ко би сагрешио у послушаЬу, или на исповести, сам Ље схватао о коме се ради), указивао Ље пут ка покаЉаЬу и смиреЬу, увек примаЉуЮи оног ко се искрено каЉао, и други, и треЮи, и седамдесет и седми пут.

††††

ƒеликатно и ненаметЪиво наводио Ље на молитву, али никада на уштрб послушаЬу.  ада су послушаЬа превазилазила наше снаге, ниЉе нас грдио са неиспуЬаваЬе монашког правила, за ”успавао сам се”. –азрушеном манастиру Ље требао свачиЉи труд. ѕосле бисмо налазили времена за молитву.

” заседаЬу —ветог  инота Ьегово присуство никада ниЉе остаЉало непримеЮено. ”век са хумором, уз шалу, упорно Ље указивао на пут коЉи Ље сматрао исправним, чак и ако Ље био против ауторитета стариЉих отаца. —а силом и упорношЮу, не боЉеЮи се, обличавао Ље зло пред политичким или црквеним начелницима. —тарац Ље био ауторитет атонском монаштву, због разума и доследности у суРеЬима о реду и законима —вете √оре, и Ьиховом испуЬаваЬу, а такоРе и због непрестаног стараЬа у своме манастиру. » због Љуначког и часног карактера. ќн Ље много пута спасавао свето тело атонског братства од свага што му Ље претило, претвараЉуЮи у маглу и прах ставове противника овдашЬег начина живота, коЉи Ље ту био установЪен Ѕогом.

††††

” последЬе две године, тело самог геронде Ље ослабило, до смрти. » пре тога Ље старац често био болестан, али би веЮ наредног дана био бодар, и опет командовао као да се ништа ниЉе догодило. »пак, сада смо видели старца коЉи Ље трпео свакодневне болове, трпео са бесконачним стрпЪеЬем и смиреношЮу. ѕри томе, ниЉе био оптереЮеЬе братиЉи, ниЉе тражио посебну храну, ни негу. ЌиЉе поставЪао питаЬа лекарима, зашто треба оваЉ или онаЉ лек. „есто Ље исповедао пред нама, братиЉом, или Ъудима у свету своЉе грешке или недостатке. ѕоследЬих година Ље у потпуности, са пуним повереЬем, као мало дете, предавао себе у руке лекару-монаху, коЉи Ље као анРео, пратио старца више од 20 година, продируЮи у све проблеме са Ьеговим здравЪем.

Ц √еронда, да ли Юемо доспети у раЉ? Ц питали смо га у последЬим данима.

Ц £а Ц тешко, Љер сам грешник. ¬и хоЮете.

Ц Ѕлагодаримо ти, старче. ћоли се √осподу за нас. ƒо сусрета.

14 / 12 / 2018

     оментари:

    2018-12-15
    18:20
    «оран ЌенадовиЮ:
    ЌаЉгостоЪубивиЉи игуман на —ветоЉ √ори. Ќикада нам ниЉе отказао гостопримство нити Ље одбио разговор ако смо тражили, а више пута Ље и сам позивао на разговор целу групу са коЉом сам боравио у дохиЉсру, без обзира на броЉ Ъуди, а било Ље и до 17.√остоЪубае Ље била Љош Љедна од Ьегових великих врлина, као код прао а јвраама.
    «оран ЌенадовиЮ, ƒруштво ’иландар, ¬аЪево

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0