Srpska

ќ другом браку клирика

††††

—вете таЉне наше ѕравославне ÷ркве су намеЬене освеЮиваЬу и преображаваЬу у човековом земаЪском животу. »сто тако и брак, коЉи Ље „таЉна велика“ (≈ф. 5:32) представЪа испоЪаваЬе и оствареЬе Ъубави у ÷ркви. ” “аЉни брака, кроз сЉедиЬеЬе мушкарца и жене „÷рква показуЉе дар ‘вечног живота’“ (1 “им. 6:19).

ќдноси супружника постаЉу црквени догаРаЉ коЉи се пре свега остваруЉе у ÷ркви. ћоже се реЮи да Ље то искуство учествоваЬа у општеЬу светих. ЌиЉе случаЉно што Ље пореРеЬе брачног савеза са ÷рквом од самог почетка постало заЉедничко учеЬе у светом предаЬу наше ÷ркве. «бог тога се и сам брак или породица карактеришу као „домаЮа црква“ (в. –им. 16:5, 1  ор. 16:19,  ол. 4:15). —вети £ован «латоусти каже: „¬елика Ље врлина градити домаЮу цркву“ (PG 61:376).

ѕрихватаЬе брака и свест о ЬеговоЉ светости односили су се на клир од самог осниваЬа ÷ркве. —ви знамо да Ље меРу светим апостолима било ожеЬених Ъуди (уп. ћт. 8:14, ƒап. 21:9). «ато се у нашоЉ ѕравославноЉ ÷ркви не примеЬуЉе принцип обавезне безбрачности за свештенослужитеЪе, као што то, нажалост, видимо код Љеретика-паписта. Ќапротив, ѕрво правило √ангрског сабора изриче анатему онима коЉи се гнушаЉу брака (—вод правила, 3:100), а по четвртом правилу истог овог сабора анатеми подлеже онаЉ ко осуРуЉе ожеЬене свештенике и даЉе предност безбрачнима као чистиЉима (исто, 103. “акоРе в. √ангр. 10).

ќвде треба истаЮи да Ље безбрачност у монашком животу посебан дар коЉи Ѕог даЉе човеку коЉи жели и тежи томе да постане монах. —ам √оспод нам Ље рекао: „Ќе могу сви примити ту реч до они коЉима Ље дано“ (ћт. 19: 11).

јпостол ѕавле недвосмислено разЉашЬава питаЬе брака свештенослужитеЪа. ќн у посланици “имотеЉу пише: „јли епископ треба да Ље без мане, Љедне жене муж, трезвен, мудар, поштен, гостоЪубив, кадар да поучава“ (1 “им. 3:2). [Ќапомена:  ад су епископи почели да се бираЉу од монаха обуставЪено Ље важеЬе прописа о Љеднобрачности.] јпостол нам у наставку каже: „Аакони да буду мужеви Љедне жене, коЉи добро управЪаЉу дЉецом и своЉим домовима“ (1 “им. 3:12). —лично поучава “ита: „ƒа поставиш по свима градовима старешине, као што ти Ља заповедих: јко Ље ко без мане, Љедне жене муж, и има децу веруЉуЮу, коЉоЉ не приговараЉу да су разуздана или непокорна“ (1 “ит. 1:5-6).

ƒа би показали своЉе апсолутно поштоваЬе светости и таЉне брака свештенослужитеЪа свети оци су у тринаестом правилу VI ¬асеЪенског сабора одредили да треба забранити свештенослужеЬе онима коЉи спречаваЉу брачну везу, а ако неко бива упоран у томе, треба га лишити чина (в. —вод правила, 2:333).

ћеРутим, као што Ље очигледно из текста Ќовог «авета, свештенослужитеЪи треба да се придржаваЉу Љеднобрачности. јпостолска правила очигледно налажу да свештеник треба да буде „муж Љедне жене, Љеднобрачан“ (Ѕиблиотека грчких светих отаца и црквених писаца, 2:14). “ако треба да буде зато што паралела измеРу савеза двоЉе Ъуди у таЉни брака и везе измеРу ’риста и ÷ркве од почетка поставЪа клирицима правило Љеднобрачности. ѕошто постоЉи Љедна глава Ц ’ристос, и Љедно тело Ц ÷рква, и свештенослужитеЪ коЉи Ље чувар ÷ркве Ц ’ристовог “ела, не може имати мноштво тела. —вети √ригориЉе Ѕогослов о томе говори на следеЮи начин: „„ини ми се да овде реч ЅожиЉа не одобрава двобрачност, Љер кад би било два ’риста, била би и два мужа, и две жене, а ако Ље ’ристос Љедан, Љедна глава ÷ркве, и тело Ље Љедно, а свако друго Юе бити одбачено (PG, 36:292).

ƒвобрачност се по учеЬу светих отаца по икономиЉи (снисхоРеЬу) дозвоЪава за мирЉане, при чему се одреРуЉе епитимиЉа (в. 1  ор. 6:8, 7:28), али представЪа препреку за свештенство кад су у питаЬу кандидати за свештенослужитеЪе. јпологета јтинагора Ље категоричан по питаЬу Љеднобрачности клира сматраЉуЮи други брак „преЪубом у пристоЉном обличЉу“ и обЉашЬава: „ќнаЉ коЉи одступа од прве жене, чак и ако Ље умрла, Љесте прикривени преЪубочинац, зато што преступа одлуку ЅожиЉу, Љер Ље Ѕог на почетку створио Љедног мужа и Љедну жену Ц као и зато што нарушава наЉблискиЉу везу измеРу тела и тела“ (Ѕиблиотека грчких светих отаца и црквених писаца, 4:30820-21). “ако јпостолски сабор седамнаестим правилом Љасно забраЬуЉе да у клир буде примЪен онаЉ ко Ље ступио у други брак: „ о се после светог крштеЬа обавезао у два брака, или Ље имао наложницу, не може бити ни епископ, ни презвитер, ни Ракон, нити уопште може бити на списку свештеног чина.“ (—вод правила, 2:33). ‘раза „после крштеЬа“ значи да се сваки грех коЉи Ље постоЉао пре таЉне омива у ЬоЉ, дакле, не спречава онога ко „се обавезао у два брака“ да буде примЪен у клир. »пак се обЉашЬава да ако Ље до склапаЬа другог брака дошло после крштеЬа, то представЪа разлог за искЪучиваЬе из редова свештенослужитеЪа. јристон Ље категоричан: „ЌиЉе свет нико ко има два брака. Ќико ко има два брака на може се примити меРу свештенослужитеЪе“ (в.  .  остопулос. ѕрепреке за свештенство и прекршаЉи коЉи доводе до лишаваЬа духовног чина. »здавачка куЮа „√ригори“, стр. 98-102).

»сто тако, осамдесет седмо правило ¬асилиЉа ¬еликог коЉе се базира на тадашЬоЉ устаЪеноЉ традициЉи, искЪучуЉе могуЮност ступаЬа у духовни чин за Ъуде коЉи су склопили други брак: „ƒвобрачнима правило у потпуности забраЬуЉе свештенослужеЬе“ (—вод правила, 4:260).

—вети ≈пифаниЉе, са своЉе стране, истиче да двобрачни не може бити примЪен у клир, чак и ако Ље узрок двобрачности било удовиштво, Љер Ље част свештенства неизмерна, и зато се ни ничим не сме запрЪати. ќн каже: „» заиста, света ЅожиЉа проповед после ’ристовог доласка, због превасходства части свештенства, не дозвоЪава да свештеници постану они коЉи су после смрти жене из првог брака, склопили други брак. » света ЅожиЉа ÷рква се овога тачно придржава“ (√рчка патрологиЉа, 41:1024ј).

» премда Ље „свештенство заштиЮено од двобрачности“ (в. PG, 41:1033D) —ветим ѕисмом, светим канонима и учеЬем светих отаца, ѕатриЉарх васеЪенски ¬артоломеЉ, и —инод коЉи делуЉе уз Ьега, предузимаЉу поступке коЉи сеЉу смутЬу у нашоЉ ѕравославноЉ ÷ркви вреРаЉуЮи овог пута „страшну таЉну многопоштованог свештенства“ √рчка патрологиЉа, 48:1067) увоРеЬем светогрдне дозволе за други брак свештенослужитеЪа коЉи су обудовели или коЉе су напустиле супруге.

 ршеЬе одредаба, како —ветог ѕисма, тако и светих канона, Ље очигледно и срамотно. »згледа да приоритет ¬асеЪенског престола представЪа подриваЬе основа ѕравославне ÷ркве и дрско рушеЬе Ьених стубова Ц светих канона. ќво се не односи само на други брак свештеника, веЮ и на друга питаЬа догматског и канонског карактера.

” складу са горе наведеним не би требало покретати питаЬе двобрачности клира, пошто оно представЪа препреку за примаЬе духовног зваЬа за мирЉане Ц чланове ÷ркве. £асно и недвосмислено Ље формулисано да ÷рква предвиРа да се „даровима свештенства пре свега украшаваЉу уздржани меРу Љеднобрачнима и они коЉи проводе живот у девствености“ (PG, 41:868D).

»скуство светих отаца показуЉе да ÷рква, с Љедне стране, треба да упозорава свештенике на такав грех, а с друге Ц да штити свештеничку службу. «ато су свети оци шестим правилом ѕето-Ўестог (“рулског) ¬асеЪенског сабора категорично искЪучили могуЮност склапаЬа брака за свештенослужитеЪа: „[...] одреРуЉемо: да од сада ни ипоРакон, ни Ракон, ни презвитер немаЉу дозволу да након што буду рукоположени, ступе у брак: ако се неко дрзне да учини ово, нека буде изопштен“. ” овом правилу се обЉашЬава да онаЉ ко жели да ступи у брак то треба да учини пре хиротониЉе: „јли ако неко од оних коЉи ступаЉу у клир жели да закЪучи са женом законити брак, нека то учини пре него што буде рукоположен за ипоРакона, или за Ракона, или за презвитера“ (—вод правила, 2:318).

«а потврду горе наведеног можемо погледати двадесет шесто правило —ветих јпостола коЉе позива оне коЉи се спремаЉу да постану клирици да начине слободан избор измеРу пута свештенослужитеЪа у браку и девствености.  онкретно, ово правило прописуЉе следеЮе: „Ќека од оних коЉи су ступили у клир безбрачни буду само чтечеви и поЉци“ (—вод правила, 2:33). ѕравило Љасно упозорава на то да након рукополагаЬа за свештенослужитеЪа нема повратка за учествоваЬу у таЉни брака, коЉа претходи таЉни свештенства. —амо нижим члановима клира, чтечевима и поЉцима над коЉима се врши хиротесиЉа, а не хиротониЉа, дозвоЪено Ље да ступе у брачно општеЬе.

— овим питаЬем Ље у вези и десето правило јнкирског сабора по коЉем се забраЬуЉе служеЬе оним члановима клира коЉи су ступили у брак после свог рукополагаЬа, коЉи нису били венчани пре хиротониЉе, али су касниЉе променили своЉу одлуку. ќво правило очигледно дефинише да они коЉи су имали могуЮност да изаберу пут свештенослужитеЪа у браку „преЮутавши ово и примивши рукоположеЬе с тим да се касниЉе не жене, после ипак ступили у брак: они нека престану да врше Раконску службу“ (—вод правила, 3:40).

ѕреподобни Ќикодим —ветогорац у тумачеЬу четрдесет другог правила —ветих јпостола каже: „—вештенослужитеЪи треба да буду први у свим животним примерима, узор сваког послушаЬа и врлине и подстицаЉ на свако добро дело (ѕидалион, стр. 47). ќва одредба Ље била озакоЬена у ¬изантиЉи. ” вези с тим у “реЮоЉ новели Ћава ћудрог читамо: „ѕошто ниЉе добро да се они (свештенослужитеЪи) узневши се над телесним слабостима помоЮу надмоЮи духа, поново потчиЬаваЉу жеЪама тела, док би, напротив, требало да Ље служеЬе Ѕогу устремЪено нагоре, узвишава над телесним страстима“ (—. “роЉанос, Ќовеле Ћава ћудрог, с. 51).

ƒакле, како онда духовно лице, Ракон или презвитер, служитеЪ истине, може да ступи у други брак?  ако Юе касниЉе стати пред своЉу духовну децу како би проповедао разумност, уздржаЬе и послушаЬе воЪи ЅожиЉоЉ? „ак су и молитве приликом склапаЬа другог брака Ц молитве за опроштаЉ и утеху онима коЉи немаЉу снаге да буду благоразумни.

¬ажно Ље истаЮи да свети апостоли не осуРуЉу двобрачност због везе саме по себи, веЮ због лажЪивости и одступаЬа од оних првобитних обеЮаЬа на коЉима се она темеЪи. ќни, измеРу осталог, кажу: „Љеднобрачност коЉа бива по закону Ље праведна, Љер Ље сагласна с воЪом ЅожиЉом, а двобрачност после обеЮаЬа Ље незаконита, не због сЉедиЬеЬа, веЮ због кршеЬа обеЮаЬа“ (Ѕиблиотека грчких светих отаца и црквених писаца, 2:59). ѕравославни свештенослужитеЪ „коЉи сабира стадо“ треба да живи и проповеда у складу с ЉеванРеЪском и светоотачком истином, поштуЉуЮи „Љеднобрачну невесту ’риста, ÷ркву“ (PG, 61:719).  ако Юе ову истину проповедати свештеник коЉи се налази у другом браку, ако сам живи у лажи?

ќва „истина“ Юе бити последЬи ослонац Ьеговог самооправдаЬа. ” ствари, он не проповеда »стину, ’риста и Мегово учеЬе, веЮ сопствено убеРеЬе.

јрхимандрит  ирил  остопулос,
проповедник ћитрополиЉе у ѕатри,
доктор теологиЉе
—а руског ћарина “одиЮ

—вета гора

17 / 12 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0