Srpska

”биЉен Љер Ље поп

††††

ƒокумента —пециЉалне комисиЉе за истраживаЬе злочина боЪшевика, при √лавнокомандуЉуЮем ќружаним снагама на Љугу –усиЉе, коЉа говоре о гоЬеЬима свештенства.

√раРански рат, коЉи Ље горео у земЪи неколико година, био Ље праЮен невиРеним терором над мирним мештанима. ∆ртве овог рата било Ље стотине хиЪада Ъуди, коЉи ништа нису згрешили. ќд Ьих, велику веЮину чинили су свештенослужитеЪи, и веруЉуЮи народ, чиЉа Ље Љедина кривица била у томе што су чврсто исповедали православну веру. —пециЉално за истраживаЬе боЪшевичких злочина, измеРу осталог, и према свештенству, краЉем 1918.године оформЪена Ље —пециЉална комисиЉа за истраживаЬе боЪшевичких злочина, при √лавнокомандуЉуЮем ќружаним снагама на Љугу –усиЉе. ƒокумента комисиЉе представЪаЉу вредан извор историЉе антихришЮанских гоЬеЬа у XX веку.

—пециЉална комисиЉа за истраживаЬе боЪшевичких злочина при √лавнокомандуЉуЮем ќружаним снагама на Љугу –усиЉе (даЪе у тексту —пециЉална комисиЉа, комисиЉа) организована Ље одредбом √лавнокомандуЉуЮег 31. децембра 1918.године, са циЪем да се пред лице светске Љавности изнесе ”суштина боЪшевизма”, и да се формира основа (заснована на чиЬеницама) за осмишЪаваЬе мисиЉе белих као заштитника –усиЉе и света, као и да се оЉача Ьихова позициЉа како у земЪи, тако и у иностранству. ƒелатност —пециЉалне комисиЉе одвиЉала се у две етапе. ” првоЉ етапи Ље Ьен апарат, у местима ослобоРеним од боЪшевика, успоставЪао, и по одреРеном редоследу, фиксирао чиЬенице коЉе су доказивале преступнички карактер нове власти, и распростраЬени боЪшевички црвени терор. ” наредноЉ етапи оваЉ материЉал се користио као база информациЉа, за формираЬе мишЪеЬа светске Љавности. »нициЉативу ствараЬа —пециЉалне комисиЉе одобрили су савезнички представници Ц енглеска и француска мисиЉа при генералу ј. ». ƒеникину1.

ѕре свега, —пециЉална комисиЉа Ље истраживала делатност казнених органа совЉетске власти и дефинисала по коЉим критериЉумима су се, током спровоРеЬа политике црвеног терора, одвиЉала кажЬаваЬа и стреЪаЬа2. ѕрема материЉалу коЉи Ље напослетку прикупЪен, публиковано Ље преко 40 истрага3.  асниЉе, у складу са ЉачаЬем боЪшевика и институционализациЉом Ьихове власти, комисиЉа Ље проширила спектар своЉих задатака, меРу коЉима Ље била и потрага за сведочанствима о делатности совЉетских установа у различитим областима: руководство, судство, народно образоваЬе, економиЉа, слобода савести и говора, савези и сабраЬа, однос према религиЉи Ц са циЪем демонстрациЉе антидржавне и неЪудске политике боЪшевизма4. »злазиле су на видело ”боЪшевичке акциЉе у вези са ликвидациЉом ”органа судске власти, сходно закону”, и Ьихово подмиЮиваЬе ”неодговорних трибунала”, руковоРених ”револуционарном савешЮу” ”.

 омисиЉа Ље разрадила специЉални програм истраге5, у коЉем Ље посебна пажЬа посвеЮена гоЬеЬима –уске ѕравославне ÷ркве. ѕрикупЪени материЉал представЪен Ље у форми саопштеЬа, коЉе су се затим публиковале у дневноЉ штампи, коЉе су се делиле као флаЉери и брошуре. ƒелила их Ље и сама —пециЉална комисиЉа, и кроз —ектор пропаганде —пециЉалног савета при √лавнокомандуЉуЮем ќружаним снагама на Љугу –усиЉе ( даЪе Ц √ќ—£”–)

ћатериЉал —пециЉалне комисиЉе као извор за проучаваЬе историЉе ÷ркве

ѕосле пораза белих руководилаца комисиЉе, у марту 1920.г. ови материЉали су пребачени у иностранство, што их Ље сачувало за историЉу, и дозволило историчарима да одмах приступе послу. ѕубликациЉе засноване на документима комисиЉе, поЉавиле су се убрзо након догаРаЉа, коЉи су у Ьима пронашли своЉ одраз6. »сторичар и сведок догаРаЉа граРанског рата, —. ѕ. ћеЪгунов приметио Ље да су »званредне комисиЉе у време √раРанског рата уништили своЉа документа, приликом евакуациЉе, или због претЬи од буне. “о Ље дефинисало оцену коЉу Ље ћеЪгунов дао материЉалима —пециЉалне комисиЉе, као изворима коЉи имаЉу ”првостепени значаЉ за описиваЬе боЪшевизма у периоду 1918-1919.г., и Љединог документа коЉи приказуЉе терор на £угу [–усиЉе] 7”. “ада, после излазка из штампе првог издаЬа кЬиге ћеЪгунова, у одреРеним рецензиЉама се ниподаштавала вредност датог извора, описиЉуЮи материЉале —пециЉалне комисиЉе као ”неверодоЉстоЉне, коЉи врло лако постаЉу пристрасни”8. ”кратко, такво мишЪеЬе ниЉе ничим било основано. ѕрву научну публикациЉу остварили су £у. √. ‘еЪшински и √. ». „ерЬавски9. ” ову кЬигу су, претежно ушли извештаЉи, коЉе Ље саставила комисиЉа за истрагу доказа, то Љест, проверени докази. ƒата публикациЉа Ље много година била смерница за упознаваЬе широког аудиториЉума са материЉалима —пециЉалне комисиЉе. Ќе умаЬуЉуЮи важност ове публикациЉе, приметиЮемо да Ље то био врло узак спектар докумената комисиЉе, површински слоЉ, коЉи ниЉе могао да одрази структуру читавог система. ” ову публикациЉу су доспела само поЉедина документа и чиЬенице, коЉе су сведочиле о невероватноЉ боЪшевичкоЉ суровости према свештенослужитеЪима на Љугу –усиЉе.

»стражуЉуЮи материЉале комисиЉе, не можемо а да не поставимо питаЬе: да ли та документа заиста одражаваЉу чиЬенице или представЪаЉу само пропагандни материЉал из времена √раРанског рата? «а одговор на ово питаЬе, неопходно Ље разматрати сав архив —пециЉалне комисиЉе, коЉи укЪучуЉе не само саопштеЬа за информисаЬе западних савезника, него и документа, на основу коЉих су формирани. “о, да ови извори нису пуноцени по степену информациЉа, пуноЮи и истинитости коЉа Ље садржана у тим информациЉама, Ље очигледно. »звештаЉи намеЬени пропаганди, без сумЬе, били су покривена морално-етичким, и политичким оценама.

÷иЪ комисиЉе био Ље, наравно, не толико да истражуЉе, колико да фиксира злочине боЪшевика, и након тога, да извести Љавност. јли, то ниЉе повод да се негира веродостоЉност и вредност тих докумената као историЉских извора. £една од основа за ова и слична увереЬа Ље то што Ље делатност комисиЉе била тачно одреРена. 4. априла 1919.г. √ќ—£”– Ље донео ќдлуку о формираЬу —пециЉалне комисиЉи и Ьеног састава од 17 Ъуди10. ” тоЉ одлуци су забележене правне основе делатности и организациони аспекти рада комисиЉе. ƒелуЉуЮи на основу ”става кривичног суда 1914.11 Ц последЬег ”става пре револуциЉе Ц комисиЉа Ље разрадила Љасну процедуру своЉе делатности, руководеЮи се унутрашЬим уреРеЬем поштоваЬа обЉективности и законодавности. ѕосао су обавЪали наЉвеЮи специЉалисти Ц професионални експерти из области судске медицине, и права, уз учешЮе страног надзора.  омисиЉа Ље била заинтересована да добиЉе тачна и истинита сведочанства, с обзиром да би информациЉа другачиЉег карактера изгубила на своЉоЉ важности.

—пециЉална комисиЉа се састоЉала из √лавне скупштине, и »стражног органа. ѕредседаваЉуЮи Ље био √лавнокомандуЉуЮи ќ—£”–, по овлашЮеЬу начелника ”праве ЉустициЉе √лавне скупштине (при ј. ». ƒеникину председник Ље постао судиЉа барон √. ј. ћеЉнгардт) 12. √лавна скупштина Ље укЪучивала Љавне прегаоце, а председавао Ље мировни судиЉа Ц транспарентни Љавни прегалац, коЉи Ље биран током 20 година13. ” »стражни орган су улазили специЉалисти са вишим правним образоваЬем: сенатори, изборне мировне судиЉе, представници магистрата, прокуратуре, адвокатуре —анкт ѕетербурга, ћоскве и крупних центара на Љугу –усиЉе14. «а привремено учешЮе у раду, позивали су се специЉалисти, у своЉству привремених сарадника. ѕраво да узму учешЮе у свим заседаЬима —пециЉалне комисиЉе имали су представници савезне мисиЉе при √лавнокомандуЉуЮем ќ—£”–.

ƒокумента —пециЉалне комисиЉе коЉа се налазе наЉпре у фонду –-470 ƒржавног архива –уске ‘едерациЉе (даЪе Ч ƒј–‘), показуЉу огроман посао, коЉи су обавили сарадници. “о су акта истраге, анкете, извештаЉи, протоколи информисаЬа сведока, и други документи. ћеРу Ьима су и многоброЉна сведочанства о гоЬеЬима ÷ркве од стране боЪшевика, у епархиЉама на Љугу –усиЉе и ”краЉине, наЉвише у ƒонскоЉ,  убанскоЉ, и —тавропоЪскоЉ епархиЉи, с обзиром да су ове области истражене у великоЉ мери.

—пециЉална ƒонска комисиЉа

«а истрагу ”гоЬеЬа ÷ркве” у ƒонскоЉ области, била Ље основана специЉална локална, ƒонска комисиЉа. ќна Ље сараРивала са Ќовочеркаском —удском палатом, –остовским на ƒону, “аганрогским, „еркаским окружним судовима15. »мала Ље приступ досиЉеима и означавала Ље у своЉим документима резултате предходних истага, усмеравала питаЬа прокураторима. »стражне судиЉе су се укЪучивале у своЉству чланова —пециЉалне комисиЉе16.

18. маЉа 1919.године часопис ”∆ивот” написао Ље о посети чланова —пециЉалне комисиЉе Ќовочеркаску, барона ѕ. Ќ. ¬рангела и Ѕ. ј. ѕодгорног, коЉи су узели доказе од архиепископа ћитрофана (—имашкевича) и епископа √ермогена (ћаксимова) о иживЪаваЬима црвених не толико над Ьима лично, колико над свештенством у области ¬оЉска ƒонског. —личне доказе дали су кнез ≈. Ќ. “рубецкоЉ и протопрезвитер √еоргиЉе ЎавеЪски, коЉи су се налазили у Ќовочеркаску. Михове сигнатуре сачуване су у материЉалима комисиЉе. Ќовине су обЉавиле молбу барона ¬рангела да се на имена чланова, у зграду судских установа града Ќовочеркаска, шаЪу докази о сличним сведочанствима боЪшевичких злочина17. ” публикациЉи се наглашавало да Ље посебна брига комисиЉе била да се прикупе тачна, истинита сведочанства18.  омисиЉа Ље истраживала злочине на своЉ териториЉи области ¬оЉска ƒонског: спроводила Ље медицинске прегледе и идентификациЉу остатака затвореника и покоЉника, сахраЬених по правилу, у заЉедничким гробницама; испитивала сведоке, откриваЉуЮи околнисти смрти, или нестанка Ъуди. ѕротоколе су оверавали чланови комисиЉе, коЉи су радили истраживаЬа. —пискови пострадалих и описи екскумациЉе и идентификациЉе обЉавливани су у локалноЉ штампи.

” контакту са епархиЉским саветом

—писак стреЪаних и досиЉеи о смрти духовништва водио Ље такоРе ƒонски (Ќовочеркаски) епархиЉски савет. ƒуховни истражитеЪи су испитивали чиЬенице гоЬеЬа свештенства. ћеРу протоколом —пециЉалне комисиЉе сачувана су документа са заглавЪем ”ѕротокол прегледа досиЉеа ƒонске духовне конзисториЉе”, или ”ѕротокол прегледа досиЉеа ƒонског епархиЉског савета” 19. Ќа жалост, сав архив ƒонске духовне конзисториЉе и епархиЉског савета из датог периода Ље изгубЪен. «ато, о редоследу делатности ÷ркве у истрази сличних случаЉева, можемо сазнати само из материЉала —пециЉалне комисиЉе. —пециЉална комисиЉа Ље у парохиЉама ƒонске и  убанске области, —тавропоЪске губерниЉе послала анкете са циЪем да изаРу на светлост информациЉе о пострадалим свештенослужитеЪима, и члановима Ьихових породица, штети црквеног имаЬа, новим формациЉама боЪшевичке власти у области слободе савести, случаЉева богохуЪеЬа и светогрРа, забрани или отежаваЬу вршеЬа служби и црквене делатности20. ” образложеЬу анкета, садржали су се захтеви да се да што прецизниЉа и тачниЉа информациЉа Ц име, датум, место, сведок, итд. —лали су копиЉе докуменана, ставЪали потписи испод изЉава. ѕопуЬене анкете, са пропратним материЉалом представЪале су важни извор, коЉи Ље сведочио о гоЬеЬима ÷ркве.

–азлози расправа са свештенством

ѕрикупЪени материЉал сведочи о посебноЉ, ничим оправданоЉ суровости црвених према свештенству, о богохулним деЉствима према храмовима и црквеноЉ имовини, таЉнама и обредима.

ќ специфичности расправа, коЉе Ље производила ћорозовска »званредна комисиЉа, говори нам информативни извештаЉ є 17 —ектора за пропаганду —пециЉалног савета од 12. Љуна 1919.године: ”ѕрема доказима становника места ћорозовско, боЪшевици су извршавали казне наЉвише хладним оружЉем: секли су главе, руке, распарали грудне кошеве и желудце. ” овоЉ станици Ље убиЉено 1000 Ъуди.” ЅоЪшевици су желели да ове одмазде представе као воЪу народа: ”ѕонекад се примеЮивала тежЬа да се убиства одену у одело закономерног акта народног гнева. “акав сценарио Ље био актуалан приликом стреЪаЬа свештеника јндреЉа  азинцева” 21.

 оментари аналитичара —пециЉалне комисиЉе указуЉу на мотиве, сличне по зверству, и у случаЉу свештенослужитеЪа и духовништва на ƒону. ѕоводи су се наводили разни, али Ље иза Ьих увек стаЉао исти разлог: нетрпеЪивост према служитеЪима ÷ркве.  оначни резултат Ље била мржЬа коЉа Ље иза себе имала Љедан своЉствен поглед на свет: ”—уд револуциЉске савести претворио се у чисти самосуд гомиле или поЉединачних морнарских и црвеноармеЉских банди са наЉразличитиЉим поводима и узроцима. ѕре свега су уништавали своЉе ратне противнике, макар ако би ови одлагали оружЉе и беспомоЮно лежали у воЉним болницама. «атим су истребЪавали богате, и просто обезбеРене Ъуде као ”буржуЉе”, свештенике за Ьихово неслагаЬе са разбоЉничким боЪшевизмом, и за духовни чин, просто интелигентне Ъуде за Ьихову интелигенциЉу, и према потказиваЬима као ”контрареволуционаре” 22. ”” овим казнама, на себе скреЮе пажЬу непотребна, често зверска хладнокрвност.” <Е> „инили су то не зато што су окривЪена лица нешто посебно сагрешила. <Е> признаци оптужбе сводили су се обично на слабе оптужбе за ”кадетство”, или ”против боЪшевизма”. —вецело они су били усмерени против свештенства управо као против свештенослужитеЪа.” 23

ќколности под коЉима су убиЉани свештеници

” протоколу є 6 од 5.маЉа 1919.године, коЉи Ље саставио члан —пециЉалне комисиЉе Ѕ. ј. ѕодгорни, на основу истраге материЉала досиЉеа є 61 ƒонске духовне конзисториЉе, наведене су околности под коЉима су воЉске народних комесара убиле свештеника £ована  уликовског, приликом опсаде ѕерсиЉаново-√рушевског козачког села 12.фебруара (по старом календару) 1918.г. ѕроцес Ље почео као одговор на обраЮаЬе у ƒонску конзисториЉу ѕерсиЉаново-√рушевског салашког извршног комитета. —вештеника су извели из куЮе, стреЪали га у стомак, и изболи бодежима. Ќису дозволили да се труп сахрани, па Ље беживотно тело лежало на улици два дана. —вештеников дом Ље био опустошен. —пециЉална комисиЉа Ље открила писмо црвеноармеЉца Ьеговим ближЬима, коЉе поражава своЉим зверством и суровошЮу: ”...» ми, када смо ушли у ѕерсиЉановку, никога нисмо поштедели. “укли смо све. £а сам морао да убиЉем Љедног попа. ј сада хватамо Раволе у Ќовочеркаску, и биЉемо све, као псе...” 24

”биство свештеника “роЉичине цркве, у селу  алининско ћакеЉевског округа, ЌиколаЉа Ѕорисова25 догодило се у следеЮим условима. —вештеник Ље ухапшен 7.Љануара 1918.г., и послат у штаб ÷рвене гвардиЉе, у станицу ’анженково. —треЪали су га конвоЉи током пута. ЌиЉе било никаквих предходних оптужби. ѕотом су тело положили, додатно изболи и препустили судбини коЬског галопа26.

—вештеника цркве –оРеЬа Ѕогородице у салашу ѕетровское ћиЪутинског округа, јлександар »ванон 10.маЉа 1918.г. ”убили су црвеноармеЉци, без неког посебног разлога, стреЪавши у Ьега из пушле, само због тога што Ље поп.” 27 —вештеника у селу ∆елезное Ѕахмутског среза £екатеринославске губерниЉе ћихаила ѕопова су боЪшевики терали да служи опело самом себи, а када Ље оваЉ одбио, стреЪали су га. 28

ќколностима под коЉима су убиЉена два свештеника у –остову на ƒону Ц  онстантин ¬ерецки и »ван “атлов Ц посвеЮена су два, посебна поглавЪа29. ќвде Ље представЪен преглед материЉала предходних истраживаЬа судског истражитеЪа –остовског-на-ƒону окружног суда, за свештеничке случаЉеве и докази сведока у случаЉу ». “атлова Ц сведочанства супруге и двоЉице синова од 14 и 11 година, и свештенства храма. “акоРе представЪени су и докази за случаЉ  . ¬ерецког Ц удовице, оца, и маЉке свештеника. ” сведочанствима епископа –остовског и “ангародског јрсениЉа (—моленца) такоРе се налазе докази о убиству свештеника ¬ерецког30.

»нтересантне су успомене меЬшевика, руководиоца ƒонског комитета –—ƒ–ѕ јлександра Ћокермана, обЉавЪене 1918.г. у –остову на ƒону под насловом ”74 дана совЉетске власти. (»з историЉе диктатуре боЪшевика у –остову на ƒону)”, коЉе описуЉу неЪудску политику боЪшевика у –остову на ƒону, после ќктобарске револуциЉе, ничим оправдана убиства, измеРу осталог и свештеника ¬ерецког и “алантова31. „им су одреди црвеноармеЉаца ступили у –остов, одмах се Ьих десетак упутило у дом оца  онстантина.  ако су упали право у трпезариЉу, где Ље отац  онстантин ручао са породицом, црвеноармеЉци су га ухапсили и одвели32. ќца  онстантина су одвели у степу33. ѕуцали у леРа, са покоЉника су скинули чизме, испалили Љош три контролна хица, и оставили га да лежи на улици. —треЪали су га на очиглед две мале роРаке.

” —тавропоЪскоЉ епархиЉи слика Ље била идентична. 174 извештаЉа свештеника, говоре о разним случаЉевима иживЪаваЬа и убиства, исмеваЬа над храмовима, и црквеним обредима34. 18.фебруара 1918.г. током молебна за прекид гоЬеЬа боЪшевици су извукли из храма на трг свештеника у месту  ореновске, ѕетра Ќазаренко.  ако Ље отац сазнао да се спрема стреЪаЬе локалних козака, он Ље клечеЮи, са крстом у рукама, молио да се прекину убиства. ѕовикали су да баци крст, али Ље свештеник одговорио да Юе умрети са крстом на грудима. “ада му Ље Љедан од црвеноармеЉаца ишчупао крст из руку, и свештеник Ље изблиза стреЪан. 4.маЉа 1918.г., на ¬елику —уботу, свештеника у ЌезамаЉевскоЉ станици, £ована ѕригоровског, извели су из храма, изругивали су му се и уз понижаваЬе пребили, од чега Ље добио тешке повреде главе, а лице му Ље било унакажено. ѕред смрт, свештенику су ископали очи и одсекли уши и нос35.

” августу црвеноармеЉци “имашевског пука су током ноЮи направили драмске богохулне сахране. ќбукавши се у свештеничке и Раконске одежде, покрили су Љедног воЉника покривалом и ”при строгом црквеном поЉаЬу са свеЮама и кандилом” носили га главном улицом кроз читаво место. ” ЌовоЉекатерининском су искористили стари антиминис уместо сукненог коЬског покривача, а у Ќовокорсунском су пред верницима увели коЬа у олтар и ”оденули га у свештеничке одежде”36.

“аквих сведочанстава Ље било много. ƒанас, захваЪуЉуЮи делатности —пециЉалне комисиЉе, коЉа Ље са посебном пажЬом истраживала гоЬеЬа ÷ркве на Љугу –усиЉе, ова сведочанства се налазе на располагаЬу истраживачима и омогуЮаваЉу да допишу нове странице у трагичноЉ историЉи –уске ѕравославне ÷ркве у периоду √раРанског рата.

£улиЉа ЅирЉукова
—а руског »ва ЅендеЪа

÷ерковный вестник

18 / 12 / 2018

Ќапомене
1 –асследование большевистских зверств // ∆изнь (–остов-на-ƒону). 1919. є 11. 18 ма€.
2 ѕутеводитель. “. 4. ‘онды √осударственного архива –оссийской ‘едерации по истории белого движени€ и эмиграции / под ред. —. ¬. ћироненко. ћ.: –оссийска€ политическа€ энциклопеди€ (–ќ——ѕЁЌ), 2004. —. 141.
3 ѕам€тна€ записка о де€тельности ќсобой  омиссии по расследованию злоде€ний большевиков, состо€щей при √лавнокоманду≠ющем ¬ооруженными —илами на ёге –оссии // √ј–‘. ‘. –-470.
ќп. 2. ƒ. 1. Ћ. 4.
4 “ам же; ѕутеводительЕ —. 141.
5 ѕрограмма де€тельности ќсобой комиссии // √ј–‘. ‘. –-470. ќп. 2. ƒ. 1. Ћ. 2Ц3 об.
6 ћельгунов —. ѕ.  расный террор в –оссии. 1918Ц1922. Ѕерлин, 1924 (современное изд.: ћ., 2006).
7 “ам же. —. 51.
8 “ам же.
9 ‘ельштинский ё. √., „ерн€вский √. ».  расный террор в годы гражданской войны. ѕо материалам ќсобой следственной комиссии // ¬опросы истории. 2001. є 7. —. 3Ц34.
10 √ј–‘. ‘. –-470. ќп. 2. ƒ. 1. Ћ. 1; ѕутеводительЕ —. 140.
11 √ј–‘. ‘. –-470. ќп. 2. ƒ. 1. Ћ. 1.
12 “ам же; ∆изнь (–остов-на-ƒону). 1919. є 11. 18 ма€; ѕутеводительЕ —. 141.
13 √ј–‘. ‘. –-470. ќп. 2. ƒ. 1. Ћ. 5.
14 “ам же.
15 √ј–‘. ‘. –-470. ќп. 2. ƒ. 76. Ћ. 20; ƒ. 6 а. Ћ. 8Ц9; ƒ. 45. Ћ. 1Ц2, 19 об.; ƒ. 6. Ћ. 59Ц60 об. и др.
16 “ам же. ƒ. 67. Ћ. 18Ц19.
17 ∆изнь. 1919. є 11. 18 ма€.
18 “ам же.
19 √ј–‘. ‘. –-470. ќп. 2. ƒ. 6. Ћ. 22.
20 “ам же. ƒ. 6 а. Ћ. 295.
21 √ј–‘. ‘. –-470. ќп. 2. ƒ. 9. Ћ. 5 об.
22 “ам же. ƒ. 47. Ћ. 4.
23 “ам же. ƒ. 6. Ћ. 5.
24 “ам же. Ћ. 60.
25 “ам же. Ћ. 27Ц31 об.
26 “ам же. ƒ. 5. Ћ. 1Ц1 об.
27 “ам же. ƒ. 6 а. Ћ. 151; ƒ. 2. Ћ. 44; ƒ. 6. Ћ. 20.
28 “ам же. ƒ. 5. Ћ. 3.
29 “ам же. ƒ. 45, 75.
30 “ам же. ƒ. 5. Ћ. 5.
31 Ћокерман ј. 74 дн€ советской власти. »з истории диктатуры большевиков в –остове-на-ƒону. –остов-на-ƒону: ƒонской комитет –—ƒ–ѕ, 1918. —. 13.
32 ∆укович-—тоша ». »з ужасов прошлого (письмо в редакцию) // ѕриазовский  рай. 1918. (16) ма€.
33 Ћокерман ј. 74 дн€ советской власти. (»з истории диктатуры большевиков в –остове). –остов-на-ƒону: ƒонской комитет –—ƒ–ѕ, 1918 г. Ћ. 9.
34  и€шко Ќ. ¬. —истема церковного управлени€ и положение духовенства на ёге –оссии в 1918Ц1919 гг. // ћатериалы VIII ћеждународной научно-богословской конференции студентов —ѕбƒј: —борник докладов / —анкт-ѕетербургска€ духовна€ академи€. Ч —ѕб.: »зд-во —ѕбѕƒј, 2016. —. 230.
35 √ј–‘. ‘. –-3134. ќп. 1. ƒ. 563. Ћ. 446Ц446 об.; ‘. –-470. ќп. 2. ƒ. 25. Ћ. 50 об.; ƒ. 41. Ћ. 238. —ведени€ о данных преступлени€х предоставлены автору статьи исследователем Ќ. ¬.  и€шко.
36 √ј–‘. ‘. –-470. ќп. 2. ƒ. 41. Ћ. 150, 212. —ведени€ о данных преступлени€х предоставлены автору статьи исследователем Ќ. ¬.  и€шко.
    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0