Srpska

ЅожиЮна посланица —рпске ѕравославне ÷ркве

††††

—рпска ѕравославна ÷рква своЉоЉ духовноЉ деци о Ѕќ∆»О” 2018. године

»–»Ќ≈£

по милости ЅожЉоЉ

ѕравославни јрхиепископ пеЮки, ћитрополит београдско-карловачки и ѕатриЉарх српски, са свим јрхиЉереЉима —рпске ѕравославне ÷ркве Ц свештенству, монаштву и свим синовима и кЮерима наше свете ÷ркве: благодат, милост и мир од Ѕога ќца, и √оспода нашега »суса ’риста, и ƒуха —ветога, уз радосни божиЮни поздрав:

ћ»– Ѕќ∆£» Ц ’–»—“ќ— —≈ –ќƒ»!

» Ћогос постаде тело и настани се меРу нама,
и видесмо славу Ьегову, славу као £единородног од ќца,
пун благодати и истине
(£н 1, 14).

–ечима Ћогос постаде тело изражава свети апостол, ЉеванРелист и ЪубЪени ученик ’ристов £ован велику таЉну наше хришЮанске побожности. ќнаЉ  оЉи „беше у почетку”, тоЉест од искони, кроз  ога све постаде, и без  ога ништа не постаде што Ље постало, ќнаЉ  оЉи Ље ∆ивот (£н 1, 1-3), Ћогос, —лово, –еч ЅожЉа, постаде тело када наступи пуноЮа времена (√ал 4, 4), како би свим Ъудима уручио дар усиновЪеЬа и све их привео и узвео —вом и нашем ќцу небеском ради спасеЬа и вечног живота (2  ор 6, 18).

–оРеЬе √оспода нашега »суса ’риста Ље догаРаЉ коЉи Ъудску историЉу дели на два дела, на оно што се дешавало пре Меговог –оРеЬа, а што разумемо као припрему Ъуди за ћесиЉин долазак, и на време после Меговог –оРеЬа, у коме и ми живимо. „ак и они коЉи из наЉразличитиЉих разлога не желе да помену ’ристово име и говоре о „староЉ“ и „новоЉ“ ери, заправо на врло добар начин тумаче оно што ÷рква ’ристова веЮ две хиЪаде година благовести: да Ље пре ’риста све било старо, а са ’ристом Ље све ново, и човек, и Ьегов живот, и целокупна историЉа (ќтк 21, 5).

–оРеЬе —ина ЅожЉег Ље за хришЮане централни, кЪучни, наЉважниЉи догаРаЉ светске историЉе и Ьегов смисао у апсолутноЉ мери утемеЪуЉе хришЮански начин живота и хришЮански поглед на свет. Ќа ове темеЪе данас, када сте сабрани у светим храмовима, желимо да вас подсетимо, драга наша духовна децо. »стицаЬе ЉеванРелских темеЪа православне вере никада ниЉе сувишно Љер смо сви склони да, готово неприметно, у веру уносимо сопствене ставове. Ќарочито лако се то дешава са судовима и ставовима света и времена у коме живимо и врло често Ьима просуРуЉемо £еванРеЪе и Ьима тумачимо догаРаЉе из историЉе спасеЬа. ј за хришЮане Ље Љедино супротан поступак исправан. £еванРеЪе, смисао догаРаЉа из историЉе спасеЬа и евхаристиЉско искуство живота у ÷ркви темеЪе нашу веру и суде свету и свакоЉ историЉскоЉ и цивилизациЉскоЉ епохи. ѕочнимо наЉпре са благодареЬем.

 о не жели или ниЉе способан да благодари, вероватно не може ништа од хришЮанске вере да докучи (1 —ол 5, 8; ‘лп 4, 6). јко смо неблагодарни, сматрамо да никоме ништа нисмо дужни и да нам све припада по нашим сопственим заслугама. ” том случаЉу не дугуЉемо ништа своЉим родитеЪима и прецима, друштву у коме живимо, ближЬима са коЉима живимо, а понаЉмаЬе смо дужни Ѕогу. “ако се манифестуЉе животни етос краЉЬе саможивости коЉи препознаЉемо и у времену у коме живимо. ј итекако смо дужни и прецима, и родитеЪима, и друштву чиЉи смо део, а посебно Ѕогу. „£ер Ѕог тако заволе свет да Ље —ина свога Љединородног дао да нико ко веруЉе у Ьега не пропадне него да свако има живот вечни“ (£н 3, 16). ќтац нам —вога —ина даде, не као плату и награду за наш труд веЮ као незаслужени дар Мегове Ъубави, Љер „тако заволе свет“.

Ќезаслужена плата се само и искЪучиво са краЉЬом благодарношЮу може примити зато што Ље она, просто, дар. ј поклаЬа се онима коЉи са ЪубавЪу данас приступаЉу малом и „немоЮном“ новороРеном детету ’ристу, Љер се детету и не може другачиЉе приступити осим са ЪубавЪу. ƒете само речи Ъубави разуме, баш као што и Ѕог само Љезик Ъубави говори и разуме. ј дар Ље потврда и знак Ъубави. Ѕог ќтац нам данас даруЉе —вога —ина, а ми са ЪубавЪу у благодарности таЉ дар примамо. » тек на основу овог темеЪног става нашег хришЮанског постоЉаЬа можемо даЪе да говоримо о Љош неким аспектима данашЬег ѕразника.

—ин ЅожЉи прима Ъудску природу и у витлеЉемскоЉ пеЮини се раРа и полаже у Љасле не престаЉуЮи да бива Ѕог, а постаЉуЮи потпуни човек, Ѕогочовек. » ово Ље наЉвеЮа таЉна наше побожности да Ѕог може бити присутан у човеку (1 “им 3, 16). ќд ƒуха —ветог и ћариЉе ƒЉеве раРа се истинити Ѕог и истинити човек, Ѕогочовек »сус ’ристос. ќд тог давног витлеЉемског догаРаЉа све Ље у човековом животу ново, исто тако као што Ље и ово био нов и Љединствен догаРаЉ у историЉи (2  ор 5, 17). Ѕог се нераскидиво сЉедиЬуЉе са човеком и ко год се у крштеЬу и миропомазаЬу роди од ƒуха —ветог син Ље ќчев, истина не по природи као ’ристос веЮ по благодати и усиновЪеЬу (√ал 3, 26). –аРа се нови човек од ƒуха —ветога, за спасеЬе и вечни живот. » тако, —âм Ѕог кроз ќваплоЮеЬе, а затим и наша вера, уздиже човека, и то сваког човека, на наЉвеЮе могуЮе достоЉанство Ц да буде проЉава ЅожЉе присутности у свету.

„¬идех лице твоЉе као да видех лице ЅожЉе“ (1 ћоЉ 33, 10), говорио Ље праотац £аков своме брату »саву. ќво сведочанство братске Ъубави у потпуности Ље постало могуЮе после ќваплоЮеЬа —ина ЅожЉег и оставЪа наЉдубЪе последице на наш однос према другим Ъудима, знаним и незнаним, приЉатеЪима и неприЉатеЪима, према свима коЉи уРу у наш живот, као и према онима коЉима ми уРемо у живот Ц да само преко Ьих и кроз изражену Ъубав према Ьима води пут ка Ѕогу. ѕодвигом да заволимо ближЬег ми проЉавЪуЉемо истинску и праву Ъубав према Ѕогу. ќнаЉ ко каже да воли Ѕога  ога не види, а мрзи брата свога коЉега види, само лаже и себе и Ѕога (1 £н 4, 20). —ви ми, роРени од ƒуха —ветог, попут Ѕогомладенца ’риста, крштени и миропомазани, сви Ъуди до дана данашЬег, научени од ƒуха —ветога,  оЉи Ље ƒух заЉеднице, исповедамо да човек Љедино у заЉедници Ъубави истински живи као човек. » позвани смо да такве везе градимо у браку, породици, ширем друштву, а свакако и у ÷ркви, коЉа Ље по своЉоЉ природи заЉедница Ъубави. ќтуда Ље на почетку поменута саможивост и самодовоЪност заправо хула на ƒуха —ветог, болест од коЉе се одмах треба лечити чим се примете и наЉмаЬи знаци Ьеног постоЉаЬа.

—а овим мислима о благодарности, заЉедници и Љединству као дару ƒуха —ветог наЉавЪуЉемо вам, драга наша духовна децо, наступаЉуЮу 2019. годину у коЉоЉ прославЪамо велики ЉубилеЉ наше ÷ркве Ц осамсто година од добиЉаЬа аутокефалиЉе. ѕрема сведочеЬу ƒоментиЉана и “еодосиЉа, коЉи „различитим речима исто кажу“, посвеЮеЬе —ветог —аве за првог српског архиепископа и добиЉаЬе самосталности —рпске ѕравославне ÷ркве збили су се 1219. године у ЌикеЉи благодареЮи Ъубави и разумеваЬу византиЉског цара “еодора I Ћаскариса и тадашЬег цариградског патриЉарха ћаноЉла I ’аритопула —арантена. £асно Ље да се —вети —ава прихватио овог подвига, добиЉаЬа аутокефалиЉе из бриге за ближЬе, превазилазеЮи саможивост, у жеЪи да разЉедиЬене хришЮане српске државе зближи и истински сЉедини у светоЉ ЋитургиЉи. ƒругим речима, чинио Ље што Ље чинио да нашим прецима, а и свима нама, пружи могуЮност да се истински наРемо заЉедно у £еванРеЪу ’ристовом, у ÷ркви МеговоЉ, у коЉоЉ се сви народи и сви Ъуди као деца ЅожЉа сЉедиЬуЉу да се причесте животом —вете “роЉице у ЉедноЉ, заЉедничкоЉ ЋитургиЉи као у предокушаЉу ÷арства небеског. ƒобивши титулу „архиепископа све српске и поморске земЪе“, —вети —ава Ље своЉу архипастирску службу започео у ƒому —пасовом, у манастиру ∆ичи, трудеЮи се да, по ƒоментиЉановим речима, „душе христоЪубиве храни душекорисним беседама и духовним речима“. »спуЬен ’ристом и свим духовним даровима, „потоке богословЪа свима изливаше“. ” време светог јрсениЉа —ремца, наследника —ветог —аве, седиште —рпске ÷ркве биЮе премештено дубоко у тадашЬу унутрашЬост државе, у ѕеЮ. ≈во, из ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе, веЮ осам векова, —рпска ÷рква сведочи свету благу вест £еванРеЪа о новороРеном Ѕогомладенцу  оЉи долази у свет да —воЉим искупитеЪским делом спасе свет и човека.

Ќебоземну истину да Ље прво √оспод заволео нас, а да смо ми позвани да на ту Ъубав одговоримо хришЮанским животом, посведочили су наши свети преци, показавши нам да се у оваквоЉ историЉи, у оваквом свету, биЉе битка за ÷арство небеско. ”тврдили су нас у вери да се подвигом улази у вечни живот и да, уколико на таЉ начин приРемо животу, нема подвоЉености на ÷арство небеско и царство земаЪско, Љер постоЉи само Љедна историЉа, Љедна творевина ЅожЉа, Љедно ÷арство, Љедна икономиЉа ЅожЉег ѕромисла и нашега спасеЬа. ƒругим речима, ми историЉу у коЉоЉ живимо, царство земаЪско, осветЪавамо ÷арством небеским, тако да се истовремено боримо за правду ЅожЉу и за ÷арство ЅожЉе, док Юе нам се све остало, по речима ’ристовим, додати (ћт 6, 33; Ћк 12, 31) у овом свету и у овом времену.

ЅореЮи се за правду ЅожЉу и за ÷арство ЅожЉе и осветЪаваЉуЮи царство земаЪско ÷арством небеским, позвани смо да посебну бригу покажемо према нашоЉ браЮи и сестрама на  осову и ћетохиЉи. —вакодневно слушамо о „напретку и развоЉу Ъудског друштва“ и о „посебноЉ бризи за Ъудска права“. ћеРутим, док ми, као и народи коЉи нас окружуЉу, имамо право на различите животне изборе, нашоЉ браЮи на  осову и ћетохиЉи одузимаЉу чак и основно право на живот достоЉан човека. «ато сматрамо да Ље Љедан од битних предуслова за решеЬе проблема на  осову и ћетохиЉи изградЬа друштва заснованог на владавини права, у коме Ъуди различитог порекла могу да живе у миру, уз пуну заштиту и поштоваЬе свачиЉег верског, културног и народног идентитета. √оворити о траЉниЉем решеЬу проблема на  осову и ћетохиЉи без уважаваЬа ових предуслова значило би прихватити ратно и поратно етничко чишЮеЬе и отимачину као свршен чин и одбацити све вредности на коЉима, бар начелно, почива хришЮанска ≈вропа, али и читав свет.

ћи тражимо поштоваЬе Љедног од основних хришЮанских начела: „—ве што хоЮете да чине вама Ъуди чините и ви Ьима” (ћт 7, 12). —ве што захтевамо за нашу браЮу и сестре на  осову и ћетохиЉи спремни смо да пружимо и пружамо и свим народима коЉи живе или на  осову и ћетохиЉи или у другим краЉевима –епублике —рбиЉе. јли та слобода за српски народ и за све друге ниЉе могуЮа у самопроглашеноЉ лажноЉ држави  осово! “о наЉбоЪе доказуЉу догаРаЉи наших дана: варварско лишаваЬе српског народа на  осову и у ћетохиЉи намирницâ, лекова и других ствари неопходних за живот увоРеЬем веЮ злогласних „такси”, сталне претЬе, хапшеЬа и много шта друго, а наЉновиЉе Ље осниваЬе такозване косовске воЉске, у циЪу даЪег застрашиваЬа и коначног изгона свих —рба, како оних Љужно од »бра тако и оних северно од те српске реке. ѕоново истичемо да Ље за нас питаЬе  осова и ћетохиЉе, измеРу осталог, питаЬе опстанка нашег народа, свештенства, монаштва и, нарочито, наших древних светиЬа, без коЉих не бисмо били оно што Љесмо. Ќаше светиЬе нису само културно-историЉски споменици веЮ имаЉу дубЪи смисао постоЉаЬа, првенствено као места литургиЉског сабираЬа нашег народа, и то не само оног са  осова и ћетохиЉе веЮ и из свих краЉева —рбиЉе и света где —рби живе. ” нади да Юе нам радост новороРеног Ѕогомладенца помоЮи да заЉедно пронаРемо пут и изиРемо из беспуЮа коме Ље узрок грех (–им 7, 20), поздравЪамо нашу браЮу и сестре на  осову и ћетохиЉи у Ьиховим напорима да опстану и остану на заветноЉ српскоЉ земЪи, речима коЉе ’ристос упуЮуЉе —воЉим следбеницима кроз векове: „Ќе боЉ се, мало стадо!“ (Ћк 12, 32). „£ер све што Ље роРено од Ѕога побеРуЉе свет; и ово Ље победа коЉа победи свет Ц вера ваша“ (1 £н 5, 4).

” исто време, остаЉемо у нади да Юе и кривце за тежак положаЉ наших сународника обасЉати светлост –оРеЬа ’ристовог и да Юе и они схватити дубину греха коЉи чине, не само према нама и нашоЉ браЮи и сестрама веЮ и према себи и своме потомству. ћожда Юе се сетити речи премудрог —оломона: „ѕраведне избавЪа правда Ьихова, а безаконици се хватаЉу у своЉоЉ злоЮи“ (ѕр— 11, 6).

—а пастирском бригом и одговорношЮу позивамо нашу браЮу и сестре у ћакедониЉи коЉи су у расколу да, у духу ’ристове Ъубави, схвате да Ље аутокефалиЉа искЪучиво црквена институциЉа и да она треба да доприноси напретку и учвршЮиваЬу Љединства меРу помесним ѕравославним ÷рквама. ” том смислу се —рпска ѕравославна ÷рква трудила и радила свих протеклих осам векова. ”колико би се, по логици овога света, аутокефалиЉа схватала на другачиЉи начин, као елемент државне суверености, националне посебности или одваЉаЬа, онда она не доприноси Љединству и изграРиваЬу ÷ркве веЮ подстиче самодовоЪност и саможивост, постаЉе и она, парадоксално, хула на ƒуха —ветога.

»сти позив упуЮуЉемо и онима коЉи говоре о некаквоЉ „÷рногорскоЉ ÷ркви”, коЉи остаЉу слепи код очиЉу Љер не виде древну ћитрополиЉу црногорско-приморску. ќни заборавЪаЉу да спасеЬе ниЉе условЪено изЉашЬаваЬем ко Ље —рбин, а ко ÷рногорац. »скушеЬе Ље исто као и у нама блискоЉ и братскоЉ ”краЉини, где такоРе острашЮени шовинисти-русофоби, предвоРени корумпираним политичарима, уз „асистенциЉу“ униЉатâ и, нажалост, уз неканонско саучесништво ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе, продубише и проширише постоЉеЮе расколе и озбиЪно угрозише Љединство ѕравославЪа у целини. ’ристос ниЉе дошао да спасе само ЉевреЉски народ, иако Ље таЉ народ био изабран од Ѕога да све народе припреми за долазак ћесиЉе, веЮ Ље дошао као —паситеЪ свих народа, ма како се они звали (–им 10, 12) и ма како се у ком времену изЉашЬавали.

–адост дарованог нам спасеЬа, поклона на коме сви треба да благодаримо, заЉедно можемо доживети само кроз меРусобно праштаЬе и измиреЬе. »маЉуЮи ово у виду, дубоко жалеЮи и саосеЮаЉуЮи са српским и свим осталим жртвама несреЮних ратова на простору —ловениЉе, ’рватске, Ѕосне и ’ерцеговине, —рбиЉе, молимо се новороРеном Ѕогомладенцу, ƒародавцу сваког мира, да се мир коначно усели у наша срца, да опростимо Љедни другима Љер Ље и √оспод опростио нама сагрешеЬа наша (2  ор 5, 18). £едини начин да се ослободимо робоваЬа прошлости и дневно-политичким интересима Љесте праштаЬе и помиреЬе на коЉе позивамо све народе са коЉима смо некада живели у ЉедноЉ држави.

ѕосебно се обраЮамо нашоЉ духовноЉ деци у расеЉаЬу, од јмерике до јзиЉе, од ≈вропе до јустралиЉе, и позивамо их да према свима увек и на сваком месту показуЉу Ъубав на делу. Ѕудите милостиви, не судите и не осуРуЉте, опраштаЉте, помажите Љедни другима (Ћк 6, 37-38) и увек имаЉте на уму речи ’ристове: „ЌеЮе свако ко ми говори: √осподе, √осподе, уЮи у ÷арство небеско но ко твори воЪу ќца моЉега коЉи Ље на небесима“ (ћт 7, 21). Ѕудите савесни и одговорни граРани земаЪа коЉе су вам пружиле дом, молите се за градове у коЉима живите Љер Юе у Ьиховом добру и вама добро бити (£ер 29, 7), али никада не заборавите своЉу веру, Љезик и отаЯбину, земЪу ваших предака, натопЪену крвЪу мученикâ.

—ве вас, децо наша духовна, позивамо на меРусобно разумеваЬе, Ъубав и праштаЬе. „уваЉмо се тешких и неопрезно изговорених речи, имаЉуЮи на уму да друштвено окружеЬе у коме живимо стварамо управо речима. Ѕлаге речи лече, груба реч повреРуЉе, а ране од речи често су грубЪе и од физичких рана. «бог тога нас премудри —оломон учи да су смрт и живот у моЮи Љезика (ѕр— 18, 21). ”колико видимо да нам ближЬи наноси неправду, поступимо по ЉеванРелском начелу, разговараЉмо са Ьим чинеЮи све што Ље у нашоЉ моЮи да добиЉемо брата свога (ћт 18, 15). ќпраштаЉмо Љедни другима до седамдесет пута седам (ћт 18, 22), а у судовима коЉе доносимо према другима руководимо се истином коЉу треба да образлажемо благо, са поштоваЬем, добре савести (2  ор 4, 2).

ЅлагодареЮи √осподу на овоме дану, у коме, по речима светог –омана —латкопоЉца, „ƒЉева раРа Ќадсуштнога, а земЪа пеЮину нуди Ќеприступном; анРели и пастири заЉедно славе, а мудраци путуЉу у друштву звезде; ради нас се као мало дете роди превечни Ѕог“, ЉавЪамо свету велику радост и све вас поздравЪамо сверадосним божиЮним поздравом:

ћир ЅожЉи Ц ’ристос се роди!

—реЮна и Ѕогом благословена наступаЉуЮа Ќова 2019. година!

ƒано у ѕатриЉаршиЉи српскоЉ у Ѕеограду, о ЅожиЮу 2018. године.

¬аши молитвеници пред Ѕогомладенцем ’ристом:

јрхиепископ пеЮки, ћитрополит београдско-карловачки и ѕатриЉарх српски »–»Ќ≈£
ћитрополит црногорско-приморски јћ‘»Ћќ’»£≈
ћитрополит загребачко-ЪубЪански ѕќ–‘»–»£≈
ћитрополит дабробосански ’–»«ќ—“ќћ
≈пископ шабачки Ћј¬–≈Ќ“»£≈
≈пископ сремски ¬ј—»Ћ»£≈
≈пископ баЬалучки £≈‘–≈ћ
≈пископ будимски Ћ” »£јЌ
≈пископ банатски Ќ» јЌќ–
≈пископ новограчаничко-средЬезападноамерички ЋќЌ√»Ќ
≈пископ канадски ћ»“–ќ‘јЌ
≈пископ бачки »–»Ќ≈£
≈пископ британско-скандинавски ƒќ—»“≈£
≈пископ западноевропски Ћ” ј
≈пископ жички £”—“»Ќ
≈пископ враЬски ѕј’ќћ»£≈
≈пископ шумадиЉски £ќ¬јЌ
≈пископ браничевски »√Мј“»£≈
≈пископ зворничко-тузлански ‘ќ“»£≈
≈пископ милешевски ј“јЌј—»£≈
≈пископ будимЪанско-никшиЮки £ќјЌ» »£≈
≈пископ диселдорфски и немачки √–»√ќ–»£≈
≈пископ ваЪевски ћ»Ћ”“»Ќ
≈пископ рашко-призренски “≈ќƒќ—»£≈
≈пископ западноамерички ћј —»ћ
≈пископ горЬокарловачки √≈–ј—»ћ
≈пископ источноамерички »–»Ќ≈£
≈пископ крушевачки ƒј¬»ƒ
≈пископ славонски £ќ¬јЌ
≈пископ аустриЉско-шваЉцарски јЌƒ–≈£
≈пископ бихаЮко-петровачки —≈–√»£≈
≈пископ тимочки »Ћј–»ќЌ
≈пископ нишки ј–—≈Ќ»£≈
≈пископ ћитрополиЉе аустралиЉско-новозеландске —»Ћ”јЌ
≈пископ буеносаирески и Љужно-централноамерички  »–»Ћќ
≈пископ далматински Ќ» ќƒ»ћ
≈пископ осечко-поЪски и бараЬски ’≈–”¬»ћ
≈пископ захумско-херцеговачки ƒ»ћ»“–»£≈

¬икарни ≈пископ моравички јЌ“ќЌ»£≈
¬икарни ≈пископ ремезиЉански —“≈‘јЌ
¬икарни ≈пископ мохачки »—»’»£≈
¬икарни ≈пископ диоклиЉски ћ≈“ќƒ»£≈

ќ’–»ƒ— ј ј–’»≈ѕ»— ќѕ»£ј:

јрхиепископ охридски и ћитрополит скопски £ќ¬јЌ
≈пископ полошко-кумановски £ќј »ћ
≈пископ брегалнички ћј– ќ
¬икарни ≈пископ стобиЉски ƒј¬»ƒ

05 / 01 / 2019

    RSS 2.0