Srpska

¬ладика £оаникиЉе: ”краЉинизациЉа ÷рне √оре узима маха

владика £оаникиЉе владика £оаникиЉе
††††

¬ласти ÷рне √оре показуЉу и словом и дЉелом веЮи анимозитет према —рпскоЉ православноЉ цркви него данашЬа ’рватска, коЉа Ље на обострано задовоЪство законски регулисала односе са нашом ÷рквом и дониЉела «акон о реституциЉи, а ÷рна √ора ниЉе ни Љедно, ни друго, рекао Ље у интервЉуу за »Ќ4— епископ будимЪанско-никшиЮки £оаникиЉе (ћиЮовиЮ).

-÷рногорско усташтво, коЉе се изЉедначава са мржЬом према Ьегошевском српству, сада Ље веЮ препознатЪиво као социолошки и патолошки феномен, казао Ље он.

ѕрема Ьеговим риЉечима,лагана усташизациЉа и украЉинизациЉа ÷рне √оре узима све више маха.

—вети јрхиЉереЉски —абор —ѕ÷ на маЉском засЉедаЬу 2001. године основао Ље ≈пархиЉу будимЪанско-никшиЮку са сЉедиштем у АурРевим —туповима и ¬и сте 2002. године изабрани за ≈пископа будимЪанско-никшиЮког. ƒа ли нам можете реЮи колико се живот у ÷ркви, конкретно у тоЉ ≈пархиЉи промиЉенио за ових 17 година од обнове?

Ц—ве што Ље ураРено у обновЪеноЉ ≈пархиЉи будимЪанско-никшиЮкоЉ од 2001. до данас резултат Ље саборног рада циЉелог Ьеног свештенства, монаштва и благочестивог народа. ≈пископ сиЉе риЉеч ЅожиЉу, сабира и надахЬуЉе народ, обЉедиЬуЉе Ьегове силе, мора да има инициЉативу, одреРуЉе циЪеве коЉе треба постиЮи и, што Ље веома важно, треба да се труди око свега у славу ЅожиЉу заЉедно са своЉом паством. „инио сам оно што сам био дужан да чиним, а у досадашЬим плодовима рада видим ЅожиЉу милост и народни труд, жртву и Ъубав. √ледали смо да држимо равнотежу измеРу, с Љедне стране, градЬе нових и обнове старих храмова и црквених здаЬа, и с друге, унапреРеЬа духовног живота, подмлаРиваЬа свештенства и многоброЉних културних активности. Ѕог Ље дао те Ље доста покренуто у више праваца укупног црквеног живота. ћогу слободно реЮи, у односу на тешке прилике ураРено Ље доста, даЮе Ѕог и да се настави Љош боЪе.

Мегова светост ѕатриЉарх »ринеЉ, приЉе пар мЉесеци дао Ље изЉаву о стаЬу —рба и —ѕ÷ у ÷рноЉ √ори, а коЉа Ље наишла на осуде од врха црногорске власти.  ако ¬и коментаришете нападе на нашег патриЉарха?

ЦЌе може се правилно разумЉети та изЉава Ьегове светости патриЉарха српског господина »ринеЉа без увида у Ьен шири контекст. ЌиЉе исто, не дао Ѕог, Ќƒ’ и ÷рна √ора. ћеРутим, многи паметни и образовани Ъуди су указали да неких проусташких елемената има у црногорском друштву. ƒа направимо кратку анализу.

 ада Ље јусторугарска 1916. године успоставила окупациону власт у ÷рноЉ √ори забранила Ље Юирилицу. »талиЉани су приликом нове окупациЉе 1941. забранили име српског Љезика и наметнули му име Ц црногорски. ’вала Ѕогу, наш народ се ослободио и Љедне и друге окупациЉе, али Ље несхватЪиво да сада власт слободне ÷рне √оре на дЉелу спроводи намЉере поменутих окупатора у вези са Љезиком и писмом. »стина, по важеЮем закону Юирилица Ље равноправна са латиницом, али Ље неразумно и недржавнички потиснута из свих државних институциЉа. “амо гдЉе Ље власт ÷рне √оре, тамо више Юирилице нема. ќчигледно, власт крши сопствене законе, а дужна их Ље поштовати. ”мЉесто очуваЬа равноправности оба писма, власт ЬегуЉе анимозитет према Юирилици и Љош више према српском Љезику, оним духовним вриЉедностима коЉе су прославиле ÷рну √ору у ЬеноЉ историЉи. »стовремено власти ÷рне √оре показуЉу и словом и дЉелом веЮи анимозитет према —рпскоЉ православноЉ цркви него данашЬа ’рватска коЉа Ље на обострано задовоЪство законски регулисала односе са нашом ÷рквом и дониЉела закон о реституциЉи, а ÷рна √ора ниЉе ни Љедно ни друго. Ќе знам колико Ље ’рватска направила отклон од усташа и од Ьихових злочина, али видим да Ље власт ÷рне √оре, почевши од рушеЬа Мегошеве капеле на ЋовЮену, чиме се посебно горди, почела прихватати мрачну идеологиЉу усташких измеЮара, ѕавелиЮевих ÷рногораца, ƒрЪевиЮа и ЎтедимлиЉе. “а идеологиЉа претаче се у дискриминациЉу —рба у ÷рноЉ √ори што показуЉе и званична државна статистика. ÷рногорско усташтво, коЉе се изЉедначава са мржЬом према Ьегошевском српству, сада Ље веЮ препознатЪиво као социолошки и патолошки феномен. ќ томе су веЮ написане циЉеле студиЉе од стране озбиЪних научника.

≈пископ £оаникиЉе ≈пископ £оаникиЉе
††††

Мегова —ветост Ље са забринутошЮу указао на такву опасност. ѕошто се Ьегова изЉава далеко чула, што му очигледно ниЉе била намЉера, он Ље рекао да Юе Ље повуЮи уколико се уклоне разлози коЉи Ље несумЬиво оправдаваЉу, касниЉе Ље у вези са тим дао Љош Љедну блажу изЉаву из коЉе се види да не жели никакву сваРу са властима ÷рне √оре. —а друге стране, више Ље него Љасно да су разлози за забринутост остали, лагана усташизациЉа и украЉинизациЉа ÷рне √оре узима све више маха.

”ЉедиЬеЬе са —рбиЉом био наЉвеЮи народни циЪ

ѕрославили смо прославили ЉубилеЉ 100 година од ¬еликог рата и уЉедиЬеЬа, видЉели смо да Ље званича ÷рна √ора прекраЉала историЉу и негирала борбу за слободу своЉих предака.  акав Ље ¬аш став по том питаЬу?

ЦЌиЉесам видио да су власти ÷рне √оре и Ьене институциЉе нечим ваЪаним прославиле стогодишЬицу ослобоРеЬа од аустроугарске окупациЉе. ”мЉесто тога, просуле су огромну прашину да се затамни историЉска истина о катастрофалноЉ наредби  раЪа Ќиколе црногорскоЉ воЉсци да положи своЉе оружиЉе пред неприЉатеЪем 1916. “о Ље заправо била капитулациЉа на дЉелу и фактичко напуштаЬе дотадашЬих савезника. Ќе могу се релативизовати погубне последице поменуте наредбе. Ќе треба заборавити да Ље Ьегову наредбу воЉсци о полагаЬу оружиЉа и одлазак из ÷рне √оре веЮина народа доживЉела као издаЉу. ƒа ли Ље народ био у праву или не, то Ље друго питаЬе. Ќема никакве сумЬе да Ље идеЉа уЉедиЬеЬа ÷рне √оре са —рбиЉом тада прихватана као наЉвеЮи народни циЪ и испуЬеЬе вЉековних тежЬи тадашЬе и Љедне и друге српске државе. Ќе може се пореЮи да Ље народ ÷рне √оре послиЉе ослобоРеЬа у огромноЉ веЮини стао иза одлука ѕодгоричке скупштине. ”чесници ѕодгоричке скупштине, макар не сви, ниЉесу имали осветнички однос према  раЪу, треба прочитати шта о томе пише ѕатриЉарх √аврило ƒожиЮ, него су знали да ставе општенародни интерес изнад династичког интереса Љедног владара па макар то био и многозаслужни  раЪ Ќикола. Ќаша власт Ље потрла границу пристоЉности и памети када Ље издаЉу ÷рне √оре приписала свим учесницима ѕодгоричке скупштине и свима коЉи су подржали уЉедиЬеЬе ÷рне √оре са —рбиЉом 1918. године. ЌалиЉепити етикету издаЉе ћитрополиту и ѕатриЉарху √аврилу ƒожиЮу, необоривом стубу цркве и недостижном патриоти, утамничаваном од окупатора у оба свЉетска рата, сердару £анку ¬укотиЮу, воЉводи ЋакиЮу ¬оЉводиЮу, —аву ÷еровиЮу, ћарку ƒаковиЮу и осталим великанима из тог узвишеног строЉа, више Ље него нечасно, а кад то власт чини и злокобно.

2019. и 2020. године ЉубилеЉа у —ѕ÷

” години коЉа Ље пред нама, слави се Љош Љедан ЉубилеЉ. —ѕ÷ слави 800 година од када Ље —ѕ÷ добила аутокефалност од ÷ариградске патриЉаршиЉе, 1219. године. ƒа ли Ље за очекивати и даЪе негациЉа и прекраЉаЬе историЉе када се ради и о том можемо реЮи наЉвеЮем ЉубилеЉу у српскоЉ историЉи?

Ц¬елики ЉубилеЉ од осниваЬа —ѕ÷ 1219-2019 прославиЮе се низом свечаности наЉвишег ранга у ∆ичи, ѕеЮкоЉ ѕатриЉаршиЉи, Ѕеограду и по свим епархиЉама у ќтаЯбини и диЉаспори. ќдреРено Ље да се ЉубилеЉ прославЪа двиЉе године ради тога да се подсЉетимо на наЉважниЉе догаРаЉе почевши од хиротониЉе —ветог —аве у ЌикеЉи 1219. године. ќсниваЬе свих епископиЉа, меРу Ьима и ЅудимЪанске са сЉедиштем у АурРевим —туповима, крунисаЬе  раЪа —тефана ѕрвовЉенчаног, догодило се 1220. године чиме се оправдава што оваЉ ЉубилеЉ славимо двиЉе узастопне године. ќд великог Ље значаЉа научни скуп коЉи Ље веЮ одржан у спомен ЉубилеЉа, а ускоро Юемо имати и монументални зборник радова са тог скупа што Юе бити значаЉан допринос историЉскоЉ науци и боЪем разумиЉеваЬу наше прошлости.

ћи Юемо у ≈пархиЉи будимЪанско-никшиЮкоЉ имати освеЮеЬе Љедног веома важног обновЪеног манастира, и све наше, веЮ традиционалне, културне активности, коЉих ниЉе мало, биЮе у знаку овог ЉубилеЉа. Ќешто више активности имаЮемо на осамстогодишЬицу ≈пархиЉе 2020. када Юемо, ако Ѕог да, освештати новоподигнути —аборни ’рам —ветог —имеона ћироточивог у Ѕеранама.

¬лада ÷рне √оре потписла Ље споразуме са свим вЉерским организациЉама осим са Љедином канонском ѕравославном црквом Ц —ѕ÷. ƒа ли Ље то случаЉно. “акоРе, како гледате на наЉаве да Юе у новом закону о вЉерским организациЉа бити одредба о отимаЬу храмова —ѕ÷?

-ќсновна Ље обавеза државе да разговара са онима на коЉе се таЉ закон односи. ” овом случаЉу диЉалога нема измеРу државе и ÷ркве. ƒужност Ље државе да донесе закон о вЉерским слободама (може се наЮи и адекватниЉи назив) и Љош Љедан важан закон Ц о реституциЉи црквене имовине. «а похвалу Ље то што Ље држава претходно разговарала а затим и потписала уговоре са –имокатоличком црквом, »сламском заЉедницом и £евреЉском заЉедницом. “и односи су регулисани уз добру воЪу и сагласност страна потписница уговора. Ўто се тиче ѕравославне цркве, коЉоЉ припада наЉвеЮи броЉ вЉерника и граРана ÷рне √оре, са Ьом држава ниЉе водила искрени диЉалог него Ље хтЉела да ЉоЉ наметне закон коЉи Ље ригидниЉи од закона из доба комунистичке диктатуре.

ƒражава према —ѕ÷ заузима приЉетеЮи став

“о заправо не би био закон о вЉерскоЉ слободи него закон о новом одузимаЬу црквене имовине и искЪучиваЬу ÷ркве из Љавног живота. ”вЉерен сам да Ље власт имала намЉеру да се таЉ неприхватЪиви закон примЉеЬуЉе само у односу на —ѕ÷, а да се према другима понаша у складу са веЮ потписаним уговорима. ћеРутим, ако има државе онда у ЬоЉ закон о вЉерским слободама мора важити за све вЉере подЉеднако, и недопустиво Ље да буде маЬи обим права за све вЉере у закону него у уговорима. ¬енециЉанска комисиЉа ниЉе стала иза нацрта закона коЉи Ље власт жеЪела наметнути. ”вЉерени смо да Ље та угледна институциЉа видЉела да Ље нацрт раРен нестручно и да су поЉедини Ьегови параграфи потпуно неприхватЪиви за цивилизовани свиЉет.

¬ладика £оаникиЉе ¬ладика £оаникиЉе
††††

ќд тада Ље прошло доста времена, ваЪало би том питаЬу изнова приступити и остварити одговараЉуЮу сарадЬу измеРу ÷ркве и државе, да би се израдио и усвоЉио добар закон.

ƒржава Ље свакако произвела вапиЉуЮу неравноправност на такав начин што Ље са свим осталим вЉерама постигла уговоре али не и са ÷рквом наЉвеЮег броЉа вЉерника и граРана ÷рне √оре. ”мЉесто разумЉеваЬа, диЉалога и уреРених односа ради општег добра, држава према православноЉ вЉери заузима приЉетеЮи и уцЉеЬивачки став, неправедно нас оптужуЉуЮи за непоштоваЬе закона и државног поретка. ƒа Ље са нама потписала уговор или дониЉела добар закон о вЉерским слободама била би у праву да нас оптужуЉе уколико не поштуЉемо уговор или закон на коЉи смо пристали. «а оваЉ садашЬи хаос крив Ље онаЉ у чиЉим Ље рукама земаЪска сила и одговорност да доноси законе, а ми бранеЮи се од притиска државе и Ьених уцЉена, штитеЮи слободу вЉере, може бити да, као Ъуди, понегдЉе гриЉешимо, или, бранеЮи се, преоштро говоримо. ’оЮе ли држава испунити своЉу дужност да са —ѕ÷ регулише односе на обострано задовоЪство или неЮе ми не знамо. ћи Юемо, у сваком случаЉу, држеЮи се и ЅожиЉе и Ъудске правде, штитити слободу вЉере наше и наших предака, бранити слободну ЉеванРеЪску риЉеч и своЉе светиЬе по циЉену живота.

»Ќ4—-ѕортал

04 / 01 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0