Srpska

¬ладика ‘отиЉе: Ќе Ќј“ќ-у коЉи Ље бомбардовао —рпску и —рбиЉу

(≈пископ зворничко-тузлански ‘отиЉе) ‘ото: —–Ќј (≈пископ зворничко-тузлански ‘отиЉе) ‘ото: —–Ќј
††††

Мегово преосвештенство епископ зворничко-тузлански ‘отиЉе рекао Ље да Ље за српски народ и државу наЉбоЪе чувати своЉу неутралност и слободу, и то Ље одувиЉек било наЉбоЪе, од српског писца и политичара ѕетра  очиЮа до данас.

«а актуелно питаЬе пута у Ќј“ќ, владика ‘отиЉе каже да то просто не би било морално.

„Ќаш народ Ље веЮ рекао да не можемо то да прихватимо Љер смо били од Ќј“ќ-а бомбардовани и –епублика —рпска и —рбиЉа. ћноги носимо трауме од тога и Љедноставно, то не би било морално“, оцЉеЬуЉе владика у интервЉуу —рни.

ќн каже да Ље у данашЬем свиЉету, коЉи Ље постао „глобално село“, немогуЮе и бити потпуно изолован. „”кЪучен си, хтео не хтео“, каже владика ‘отиЉе, те да о интеграциЉи у ≈” треба добро да промисле веома мудри Ъуди, економски и правни стручЬаци.

„ћи у сваком случаЉу морамо контактирати са светом, немогуЮе Ље бити изолован, али са друге стране, то не мора да значи да ми аутоматски и припадамо том свету у смислу да се политички укЪучуЉемо у Ьихове проЉекте као што Ље ≈”“, истиче владика ‘отиЉе.

ЌаводеЮи примЉер Ѕританаца, коЉи су проциЉенили да имаЉу штете као држава и повукли се из ≈”, он каже да ни —рби не треба да идеализуЉу ову политичку заЉедницу и да ка ЬоЉ иду „грлом у Љагоде“, мислеЮи да то рЉешава све проблеме.

„ЌиЉе тачно то, ништа неЮе бити решено, него би били у заЉедници са богатим државама коЉе су економски доминантниЉе од нас и питаЬе Ље шта Ље ту добро. Ќе треба бежати од интеграциЉа, него бити ту, али бити са здравим расуРиваЬем“, наводи владика.

ћлади Ъуди, каже он, треба да чуЉу и уче да су —рби народ страдални коЉи Ље распет и дан-данас Ц на  осову и ћетохиЉи, у –епублици —рпскоЉ, па и у —рбиЉи.

„ѕравославни народ просто смета на путу светским силама. —метали смо Ќаполеону, сметали ’итлеру и многима другима коЉи су ишли према –усиЉи, а сличан сценарио Ље и данас. Ќегде Ље таЉ однос снага у свету такав да Ље западни свет уЉедиЬен и има циЪ пробоЉа на »сток, а ми смо на путу томе и због тога смо много страдали“, наводи владика ‘отиЉе.

ќн наглашава да Ље српски народ са –усима увиЉек био близак по вЉери, нациЉи, култури, писму, али првенствено по неком правдоЪубивом схватаЬу живота, те да —рби на –усе гледаЉу као на браЮу.

Ѕ»“» «ј –”—»£” Ќ≈ «Ќј„» ј”“ќћј“— » » Ѕ»“» ѕ–ќ“»¬ «јѕјƒј

„Ќажалост, оваЉ такозвани проруски став се некако негативно котира на «ападу. ј, зашто, када ми ценимо сваку проруску и прозападну вредност достоЉну пажЬе? —ве Ъудско ценимо и на «ападу и на »стоку“, истиче владика ‘отиЉе.

ќн наводи да бити за –усиЉу не значи аутоматски и бити против «апада.

„» за «апад смо, ако Ље хришЮански, Ъудски и поштен, то су наше вредности коЉе тражимо у свим народима и цивилизациЉама и поштуЉемо их“, говори владика ‘отиЉе и додаЉе да Юе се та веза са –усима сигурно чувати и очувати, као доказ вЉековног приЉатеЪства и заЉедништва.

Ќакон годину и по проведених на челу ≈пархиЉе зворничко-тузланске, владика ‘отиЉе каже да ÷рква у –епублици —рпскоЉ има добар статус и много простора за рад, истичуЮи да ту сарадЬу треба чувати и унапреРивати на опште добро.

„ћи као ÷рква треба да се држимо принципа немаЬиЮке симфониЉе Ц сарадЬе измеРу ÷ркве и државе коЉе су начелно одвоЉене, али сараРуЉу на добробит државе. “и односи се изграРуЉу повереЬем и поштоваЬем Ъуди коЉи су изабрани од народа и имаЉу легитимитет избора“, истиче владика зворничко-тузлански.

ќн поручуЉе да треба чувати –епублику —рпску, зато што она гарантуЉе слободу и напредак српског народа, као и празновати Ьене значаЉне датуме, као што Ље ƒан –епублике Ц 9. Љануар.

„“еба да чувамо –епублику —рпску, то Ље сада Љасно и наЉвеЮем делу политичара коЉи нас воде, Љер –епублика —рпска даЉе простор за живот и рад свим Ъудима коЉи у ЬоЉ живе, гарантуЉе слободу, Ъудска и граРанска права. «начаЉно Ље и да празнуЉемо датуме коЉи су везани за осниваЬе –епублике —рпске и Ьено очуваЬе, као што Ље 9. Љануар“, наводи владика ‘отиЉе.

—а друге стране, каже он, нико не негира исто право другима да обиЪежаваЉу своЉе празнике, као што Ље случаЉ у ‘едерациЉи Ѕи’.

„Ѕи’ Ље конституисана од три народа и два ентитета према ƒеЉтонском мировном споразуму и треба да очувамо таЉ систем коЉи Ље обезбедио мир на овим просторима, што власт овде и ради. ћи имамо потребу и право да очувамо оно што Ље посебност –епублике —рпске, нашу културу, Љезик, обичаЉе и веру, а не негирамо ни другима коЉи то исто могу да имаЉу за себе“, оцЉеЬуЉе владика ‘отиЉе.

Ќажалост, подсЉеЮа он, када Ље ƒеЉтон тек примиЉеЬен, –епублика —рпска Ље имала много више компетенциЉа него данас.

„—ада Ље тренд да се све то некако врати или очува бар оно што сада имамо“, додаЉе владика, наводеЮи да Ље то питаЬе Ъуди коЉи воде државу, док Ље мисиЉа ÷ркве да обожи народ и посебно ради на моралном васпитаЬу омладине.

„ќнаЉ ко Ље моралан, за Ьега Ље идеЉа добра наЉвиша и Ьегов принцип коЉим се влада у животу.  ада бисмо ми имали такве Ъуде, формиране као православне хришЮане, коЉи знаЉу шта Ље добро и шта Ље зло, на било коЉу службу да се поставе они би правилно радили и никада не би чинили ништа што ниЉе у интересу народа и ниЉе добро за таЉ народ“, говори владика ‘отиЉе.

ќ »—≈Кј¬јМ” —“јЌќ¬Ќ»Ў“¬ј: Ќ»£≈ „ќ¬£≈  —јћќ ≈ ќЌќћ— ќ Ѕ»О≈

ќ општем проблему исеЪаваЬа становништва епископ ‘отиЉе говори и из личног искуства. Мегов отац Ље седамдесетих година прошлог виЉека радио у МемачкоЉ, али ниЉе тамо одвео своЉих петоро дЉеце, три кЮерке и два сина, Љер Ље, каже владика, желио да остану —рби.

„“у Ље питаЬе шта Ље за човека вредност. јко Ље то само материЉално, он Юе онда иЮи меРу богатиЉе, за веЮу плату, где Ље економска и социЉална ситуациЉа боЪа него код нас. “о Ље можда разумЪиво, али се, са друге стране, одласком у иностранство поставЪа питаЬе очуваЬа Ьеговог идентитета, као и очуваЬе породице“, упозорава епископ ‘отиЉе.

ќн истиче да Юе човЉек коЉем Ље доминантна вриЉедност у животу комфор, економско и материЉално, иЮи тамо гдЉе то има и све Юе дати за то.

„јли, ниЉе човек само економско биЮе, он Ље првенствено религиозно биЮе и потребан му Ље Ѕог, а ако нема Ѕога у души човека он онда постави на Ьегово место неку другу вредност Ц новац, успех, лагодан живот“, упозорава владика.

ѕрема Ьеговим риЉечима, важно Ље у народу очувати и хуманост, бригу о сиротиЬи и о потребитима.

„“о Ље одувек било у ÷ркви и треба то да вратимо ако смо негде заборавили или изгубили. ћи смо у ≈пархиЉи формирали добротворно друштво „“роЉеручица“, коЉе Юе да брине о сиромашнима, о многочланим породицама, о помоЮи сиротиЬи, али и талентованоЉ деци“, истиче владика ‘отиЉе, наводеЮи да су у рад ове хуманитарне организациЉе укЪучени сви свештеници, —ветосавска омладина и  оло српских сестара.

 ао важан простор дЉеловаЬа ÷ркве владика истиче евангелизациЉу народа, коЉи Ље веЮ вЉеруЉуЮи, да се кроз проповиЉеди утврРуЉе у вЉери, као и кроз штампаЬе духовних кЬига и часописа, што треба да донесе плодове на дуге стазе и да се Ъуди врате култури читаЬа духовног штива и црквене литературе.

„Ќа духовноЉ тржници у савременом мноштву медиЉа мора да се наРе место и за црквену реч, да Ъуди могу да препознаЉу шта Ље у том шаренилу од истине. ћи смо просто у утакмици са свим тим, хтели не хтели, па ÷рква зато има и своЉ саЉт, `‘еЉсбук`, `»нстаграм`, да Ъуди коЉи разумеЉу таЉ Љезик могу да нас чуЉу, да се прилагодимо и будемо присутни у Ьиховим домовима“, каже владика, коЉи лично ниЉе активан на друштвеним мрежама, али схвата Ьихов значаЉ.

ћЋјƒ≈ “–≈Ѕј ”„»“» ¬–Ћ»Ќ» » „”¬ј“» ќƒ ”Ћ»÷ј, „‘≈£—Ѕ” ј“ » ќЅќ£≈Ќ»’ –≈¬ќЋ”÷»£ј

ѕрема риЉечима епископа ‘отиЉа, посебан значаЉ ÷рква придаЉе вЉеронауци, коЉа Ље од ове године уведена и у средЬе школе у –епублици —рпскоЉ, уз одзив ученика од 90 одсто.

„“о су деца у адолесцентном добу, када врло лако скрену на широки пут дроге или алкохола, живота коЉи ниЉе примерен човеку, ниЉе хришЮански ни православан. “у Ље велика битка за омладину коЉу привлачи много тога, Ьихова личност се буди, долази до општег потреса у организму у психофизичком смислу и у том периоду им Ље потребна реч ÷ркве да их упути шта Ље добро, а шта ниЉе“, наводи владика ‘отиЉе.

ѕрема Ьеговим риЉечима, црквено образоваЬе Ље значаЉно за младе коЉима се данас кроз популарно нуди и много штетног.

„ћного Ље штетне литературе коЉа велича насиЪе, криминал и неморал, а Љош су опасниЉи филмови коЉи наЉдиректниЉе утичу на младе, од цртаних филмова са наказама, без лепоте, до филмова са демонским ликовима, што постаЉе стварност у коЉоЉ омладина треба да живи. ÷рква мора да им укаже на божанску страну постоЉаЬа, на божанско виРеЬе света, на начин живота коЉи Ље постоЉао у нашем народу док Ље владао култ добра. „естити, Ъубазни Ъуди, поштоваЬе родитеЪа и стариЉих, то су биле врлине коЉе Ље модерно доба наказа све порушило и сад треба то поново изграРивати у човеку“, упозорава владика ‘отиЉе.

ќн каже да сви и стално у друштву треба да указуЉу младима на традиционалне вриЉедности, не у смислу конзервативних, него универзалних вриЉедности.

„“о су хришЮанске врлине доброте, Ъубави, милости и милосрРа у коЉима треба васпитавати омладину, иначе Юе их преузети улице или `‘еЉсбуци` и одоше у обоЉене револуциЉе, где неко манипулише Ьима. “о Ље велика мисиЉа и велика борба у коЉоЉ ÷рква мора да учествуЉе заЉедно са свим просветним институциЉама и другим институциЉама коЉе се баве младима, да им се помогне, да се заштите од тих искушеЬа, да не падну, не постану робови“, истиче владика ‘отиЉе.

ѕрема Ьеговим риЉечима, оно што данас недостаЉе младима Ље култ или призив за светост, Љер Ље морал уздрман. ¬ладика Ље цитирао риЉечи старца ѕаЉсиЉа са —вете √оре Ц „√рех Ље постао мода у наше време“.

„Куди коЉи живе слободним, греховним животом, постаЉу популарни у друштву, а врлински живот сматра се маЬе вредним. ÷рква се труди да врати таЉ хришЮански култ светости, црквени и хришЮански живот. “о ниЉе никакав фанатизам, него Љедан нормалан и моралан живот. јко тако размишЪамо, онда Юе држава и друштво имати будуЮност, Љер има такве честите Ъуде, коЉи Юе врлински живети и радити, и на сваком послу морално поступати“, указуЉе владика ‘отиЉе.

ѕрема Ьеговим риЉечима, важно Ље и да родитеЪи своЉим врлинским животом позитивно утичу на дЉецу, да породица буде на здравим основама.

„Ќажалост, велики Ље проблем колико има растава црквених бракова, Љедна треЮина у ≈пархиЉи, што ниЉе била традициЉа раниЉе, што Ље било незамисливо. ќпет Ље то нешто што нам долази са запада, из тих сериЉа у коЉима се не зна ко Ље коме отац, супруга или супруг, хаос Љедан, а, осим филмова и медиЉа, то сада долази код нас и преко система образоваЬа“, упозорава владика ‘отиЉе.

ќн предвиРа велико искушеЬе ако –епублика —рпска уРе у европски просвЉетни систем, гдЉе се, како наводи, протураЉу многе опасне теориЉе, попут такозване родне теориЉе Ц да се брише сазнаЬе да ли Ље диЉете мушко или женско.

„“о Ље све страшно за нас, чак ни Ѕог по Ьима не би требало да буде он, у мушком роду, то иде до те мере. јко ми таЉ просветни систем прихватимо, он Юе бити потпуно у супротности са учеЬем ÷ркве и свих традиционалних институциЉа у друштву. ћи неЮемо моЮи помоЮи тоЉ деци ако их у школи науче да не знаЉу ко су и шта су. «ато Ље ÷рква ту да буде као со и као светлост у Љедном народу, да чува те традиционалне вредности коЉе су позитивне и то нам Ље данас Љако потребно“, нагласио Ље владика.

ћисиЉа ÷ркве Ље, каже, да народ претвори у литургиЉски, да мисли и поступа на ЉеванРелски и врлински начин, насупрот Љезику силе, моЮи, доминациЉе и бомбардоваЬа коЉе свиЉет гура у сукоб свЉетских размЉера.

„÷рква ту има позитивну улогу да учи о добру, да говори опет Ц не убиЉ, да говори о моралним и етичким вредностима коЉе су битне и коЉе нас чуваЉу да не доРе до такве катастрофе“, рекао Ље у интервЉуу —рни епископ зворничко-тузлански ‘отиЉе.

≈пископ зворничко-тузлански ‘отиЉе

»— –ј

04 / 01 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0