Srpska

Ќеужурбани часови манастирског живота

—вето-¬аведЬски ќстрвски манастир

††††

ќве године се навршава четврт века од када Ље почео да се обнавЪа ќстрвски манастир ¬аведеЬа ѕресвете Ѕогородице, у јлександровскоЉ епархиЉи. ћанастир се налази на необичном месту Ц на острву, окруженом огромним Љезером. ѕочетком XVIII века, на острво су стигли два монаха, коЉи су положили темеЪе монашког деловаЬа. —ветитеЪ £ован «латоусти Ље манастире називао ”острвима Ъубави према √осподу”. ¬аведеЬски острвски манастир ту метафору оваплоЮуЉе у реалност, веЮ више од триста година.

—ада Ље Љезеро замрзнуто и стоЉи. Ќа путу до острва срели смо на два морнара. ѕрема Ьиховом признаЬу, имали су лош дан. јли, локални житеЪи Ц поред се налази село ¬аведеЬско Ц говоре да Ље Љезеро (коЉе се некада називало ¬Љатское, а сада се чешЮе назива ¬аведеЬско) препуно рибом. —нег Ље све покрио, доносеЮи са собом чистоту, и свежину.  ао у легенди о граду  итежу, измеРу снежне магле издиже се манастирски храм Ц човек би помислио да Ље то привиРеЬе. јли, до обитеЪи воде два моста. ћетални, коЉи пружа више наде, тек недавно Ље поставЪен. ѕре Ље само дрвени мост, много маЬи по своЉим размерама, повезивао манастир и, како овде то називаЉу, ”матицу”. “аЉ мост Ље био Љедини пут и за транспорт средстава, и за ходочаснике.  ада се манастир поново раРао из пепела, преко тог моста Ље народ ручно преносио материЉал, а зими су често санке притицале у помоЮ. “ребало Ље уложити много труда, како би нестали запуштеност, дух безнаРа и равнодушност. ѕре обнове манастира, манастирска здаЬа су била у употреби од стране колониЉе за младе деликвенте. Ќеко време су женски манастир и колониЉа морали да постоЉе паралелно; Љедне су Љуриле на рад уз Љаке звуке музике, а сестре су тихо ишле на молитву. ѕо ЅожиЉем ѕромислу, краЉ овакве синтезе био Ље када се срушио исти онаЉ дрвени мост.  олониЉу су пребацили на друго место.

††††

» све Ље дошло на своЉе место. ѕрво Ље ¬аведеЬски ќстрвски манастир био подворЉе ћуромског —вето-“роЉицког ЌоводевичЉег манастира, да би после добио статус самосталног манастира. ќвде Ље почео препород заборавЪеног, како се некоме чинило Ц заувек, другог живота; за веЮину сестара нешто врло далеко до оног живота коЉим су оне живеле и у коЉем су биле васпитаване. ћладе сестре су училе од стариЉих. ј стариЉе су, према свему судеЮи, ту манастирску школу у своЉ своЉоЉ реалности, познале у –ижском —вето-“роЉицком манастиру. “амо се подвизавала садашЬа игуманиЉа ‘еврониЉа (ћаратканова), коЉе Ље постала градитеЪ ќстрвске обитеЪи. ” —вето-“роЉицком манастиру она Ље научила занат веза и савршено га савладала. “ако се и провукла нит традициЉе: сада Ље ¬аведеЬски ќстрвски манастир познат по своЉим ручним занатима. јли самоЉ игуманиЉи, за таЉ ручни рад, поред мноштва обавеза не остаЉе много временаЕ

Ўетамо мостиЮем и разговарамо са монахиЬом ¬ером Ц екононом обитеЪи.

− ћонашка традициЉа састоЉи се из строгог послушаЬа. Ќаравно, на првом месту Ље устав, богослужбени живот манастира, келиЉско правило. јли, постоЉе Љош нека неписана правила, и она су такоРе врло важна. ћати нам све време понавЪа: ” од нас у –иги Ље било тако”. ќна Ље у наш живот унела своЉе искуство. » многе игуманиЉе, коЉе Ље одгаЉио —вето-“роЉицки манастир, наставЪаЉу ту традициЉу. Ќа пример, за трпезом: сестре су имале традиционални мени, од коЉег нису никада одступале. ћатушка Ље говорила: “Ќисмо гледале у календар коЉи Ље дан у недеЪи. √ледале смо шта Ље данас на трпези. јко су грашак и хеЪда Ц значи среда”. “акав устав се ниЉе меЬао децениЉама. ƒа ли Ље то важно или не? ќне коЉе имаЉу искуство, сматраЉу да Ље важно: доследно поштоваЬе установЪеног правила.

Ц ƒа ли манастир може да утеши?

Ц ”теха Ље оно што Ље ”одозго”. „ак Ље у древним монашким уставима записано: на излазу из трпезариЉе, келеЉник Ље давао братиЉи утеху у виду смокве. Ќешто сасвим обично, свакдоневно. јли, ако бисмо сваки дан Љели оно што желимо Ц како бисмо направили себи празник?

††††

ѕразник овде сестре сами праве. ћного се труде око тога. » манастир са своЉим вредним сестрама, представЪа широко поЪе за креативност. ¬еЮ Ље било речено да се сестре баве ручним радом. ”че и девоЉчице Ц у дому коЉи Ље направЪен пре десет година, живи четрдесет и пет девоЉица. —ве имаЉу тешке судбине. ¬еЮина Ьих живи овде док родитеЪи, наЉчешЮе маЉке, покушаваЉу да реше тешке животне ситуациЉе; неке маЉке живе заЉедно са кЮеркама. Ќа копну су изграРени корпуси, и живот девоЉчица Ље добро уреРен. ћанастир им Ље такоРе део дома, где се оне не само васпитаваЉу и где уче, него их и воле и веруЉу им.

Ц “оком свог пребиваЬа овде, девоЉчице треба да савладаЉу неки занат Ц говори мати ‘еврониЉа.

ѕрактично се све девоЉчице баве неким ручним радом. Михови радови су представЪени на импровизованоЉ изложби у трпезариЉи за ходочаснике. ѕомажу сестрама у среРиваЬу манастира, раде у кухиЬи. ћанастир производи разне врсте пецива и слаткиша. “о су врло укусни производи, правог Ц манастирског Ц квалитета. Ќеке од девоЉчица су се веЮ определиле за професиЉу, и у будуЮности виде себе као посластичаре. ѕред ЅожиЮ, као и пред сваки други велики празник, овде сви постаЉу веома мистични Ц смишЪаЉу нешто чудесно. ¬еЮ другу годину за редом, сви заЉедно праве велику куЮу од прЉаника. “о Ље врло тежак посао.  ао праве архитекте, прво праве макету будуЮег здаЬа, по ЬоЉ режу детаЪе од теста, богатог разноликим укусима Ц ове године Юе куЮа имати терасу и мале балконе. «атим делове куЮе ставЪаЉу у праву, руску пеЮ. —ве испечене детаЪе треба скупити, споЉити, и празнично декорисати. ѕрозоре праве од комада карамеле, па подсеЮаЉу на прaве драгуЪе.

††††

Ц  уЮа од прЉаника Ље Љединствена, Љедна за све Ц говори мати ¬ера. ћати ¬ера Ље више од четврт века у манастиру. ƒошла Ље овде право из школске клупе. ћанастир Љу Ље научио свему, а наЉважниЉе Ц послушаЬу.

Ц ѕошто су изгубили послушаЬе, наши прародитеЪи су испали из раЉа. ќглушили су се. ” монашком животу умеЮе слушати и испуЬавати се обнавЪало. ќно Ље много важно. ѕитаЬе Ље како ти радиш, како чуЉеш. ¬еруЉеш онима коЉи ти говоре, веруЉеш тим Ъудима, идеш за Ьима, пратиш их у стопу. ѕрихваташ Ьихове одлуке као своЉе сопствене. јко си све разумео, схватио, ти то као да радиш од себе. » радосно Ље, лако.

††††

“ако лако су прихватили девоЉчице-кориснице дома. ќне као да су постале неко подсеЮаЬе сестрама на детиЬство, деца са коЉима човек никада не може да остари. —вима су пуне руке посла, нико не седи докон. Ќи девоЉчице не расту као принцезе. Михов дан почиЬе од пола седам уЉутру. ћеРу неизоставним обавезама Ље и растезаЬе. £едном недеЪно им долази тренер у биатлону. «ими све девоЉчице скиЉаЉу или клизаЉу. ”«а имунитет. ћати жели да се челичимо, и да се никада не разбоЪевамо” Ц обЉашЬава нам ученица осмог разреда јЬа. ѕри томе, наЉважниЉа обавеза ученица Ље да добро уче. ѕедагози нам долазе из града ѕокрова, коЉи се налази на четири километра од обитеЪи. «ахваЪуЉуЮи добротворима, девоЉчице често иду на екскурзиЉе, на одмор, и Ьихов живот Ље разнолики. јли, послушаЬа у манастиру, помоЮ у манастирским пословима Ље у одреРеним данима обавезна.

Ќе тако давно, мати ‘еврониЉа Ље обезбедила манастиру италиЉански апарат за производЬу сладоледа, коЉе се издваЉа своЉим посебним укусом. ѕраве га према посебноЉ рецептури. ƒодаЉу свеже, самлевене Љагоде из своЉе баште, и млечни крем посебне производЬе (премда сладолед може бити и постан). ѕри манастиру Ље активно и подворЉе у селу ћатреЬино, где се налази око 50 грла крупне рогате стоке. » девоЉцице воле да одлазе на подворЉе. Ќеке од Ьих, с обзиром да се навикну на рад са животиЬама, убрзо реше да постану ветеринари. ћанастир сам себе обезбеРуЉе млечним производима Ц сестре производе млечни крем, павлаку, неутрални, млади сир, и путер.

£една од важних манастирских делатности Ље и производЬа хлеба. ѕраве га од неколико врста, а сада су почели да производе и бесквасни, коЉи Ље много здравиЉи. “ехнологиЉу вреЬа сестрама су открили сабрати —авино-—торожевског ставропигиЉалног мушког манастира.

ћесто на коме се налази манастир учинило нам се чудесно. Ѕило Ље у Ьему нешто таЉновито и прелепо. “ишина и мир су поражавали подЉеднако као и искрена и природна Љедноставност у опхоРеЬу сестара и девоЉчица према ходочасницима. ќне су увек раде да све покажу и обЉасне.

††††

ѕрипреме за ЅожиЮне празнике су у Љеку. ћлаРе, наравно, добиЉаЉу поклоне. Ќа састанку савета одлучено Ље да Юе поклон стариЉих девоЉчица бити полиЉелеЉ за храм. Ќико не остаЉе ускраЮен за радост у храму. “им пре, овде Ље таЉна празника Љедноставна Ц свако направи нешто своЉим рукама. Ќа пример, сашиЉе за приЉатеЪицу чудесну кецеЪу, Љединствену на свету. —ве Ље Љедноставно. ћада Ље у манастиру много проблема, и мати о Ьима говори отворено. —а ЅожиЉем помоЮу они се постепено решаваЉу.

—естре су нам испричале како у почетку препорода обитеЪи, деведесетих година прошлог века, пред ЅожиЮ ниЉе било ништа од новца. Ќису имале чак ни да приуште празничну трпезу. —естре су се молиле. » √оспод Ље послао до врата обитеЪи корпе са воЮем и нешто новца. ƒобротвори су остали непознати, сестре су нашле само имена за молитву.

Ц –ождество √оспода Ље велики догаРаЉ, и припрема за Ьега увек Ље праЮена искушеЬима Ц причала нам Ље мати ¬ера. Ц ” ЅожиЮном посту искушеЬа би постаЉала Љача, него у ¬еликом. „ини ми се да враг бесни више Љер се ’ристос раРаЕ

 ада неко своЉим биЮем пребива у црквеном животу, ЉасниЉе осеЮа и природу, и лепоту, и тишину, и мирисе. £едном смо чак о томе размишЪале: сваки празник има неки своЉ мирис. ћоже се реЮи на шта миришу ЅожиЮ и ЅогоЉавЪеЬе.

Ц Ќа шта?

Ц ЅожиЮ, наравно, мирише на Љелке, на шуму. ј ЅогоЉавЪеЬе на свежину. »мамо крстионицу и пуно воде. ћирис ледене воде Ц то се не може пренети. ЅогоЉавЪеЬе мирише на чистоЮу. » у ваздуху Ље чисто-чистоЕ —лава Ѕогу, живимо на таквом месту, до нас не допиру звуци хаоса, метежа, наглашених емоциЉа. ќвде Ље све на свом месту Ц човек само треба да удише, ослушкуЉе и преноси другоме онако како може. Ќеко има дар говорништва Ц баЮушке проповедаЉу, и доносе до верника смисао празника. ј жене Ц бригом, украсимаЕ

††††

£едан дан проведен на оству-манастиру донео Ље много невероватних утисака. Ћожили смо праву пеЮ, на наше очи су пекли хлеб, учили нас како да правимо прЉанике, да певамо божиЮне песмеЕ¬ежбали: ускоро Юе девоЉчице да одиграЉу за госте манастира божиЮну представу. Ќеужурбани часови манастирског живота Юе дуго остати у нашем сеЮаЬу.

‘ото: аутор, ¬ладимир ’одаков и из манастирског архива

—инодальный отдел по монастыр€м и монашеству –усской ѕравославной ÷еркви

09 / 01 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0