Srpska

£ерес константинопоЪског папизма

††††

ќдлука константинопоЪског патриЉарха ¬артоломеЉа о упаду у ”краЉину проузроковала Ље огромне потресе у целокупноЉ ѕравославноЉ ÷ркви коЉи не престаЉу веЮ много месеци. ѕравославни хришЮани различитих земаЪа са недоумицом и ужасом посматраЉу како предстоЉатеЪ уважаване ÷ркве одЉедном своЉом канонском териториЉом сматра оно што се од стране свих, без изузетка, признавало као део друге ѕомесне ÷ркве, док оне, коЉе су све ѕравославне ÷ркве Љеднодушно сматрале расколницима, обЉавЪуЉе делом канонске ÷ркве, претеЮи истовремено да прогласи расколницима оне са коЉима у евхаристиЉском Љединству пребиваЉу све ѕомесне ÷ркве.

††

ѕритом патриЉарх ¬артоломеЉ као да тобож не примеЮуЉе да су Ьегови поступци покренули талас државног гоЬеЬа канонске ÷ркве ”краЉине. £ер ЂдобиЉаЬе томосаї Ц представЪа Љедну од главних тачака предизборног програма актуелног украЉинског председника коЉи жели да буде реизабран наредног пролеЮа. » ето, архиЉереЉе канонске ”краЉинске ѕравославне ÷ркве позиваЉу на рапорт световни чиновници и уручуЉу им писма константинопоЪског патриЉарха, свештенике одвозе на Ђпревентивне разговореї у службу безбедности Ц украЉинску наследницу  √Ѕ-а, док монасима прете прогонством из манастирâ.

††††

—воЉе поступке патриЉарх ¬артоломеЉ назива ЂдароваЬем аутокефалиЉе ”краЉиниї, при чему две треЮине украЉинских православних хришЮана представЪаЉу парохиЉане оне ÷ркве коЉа га ниЉе молила за аутокефалност и одбила Ље да Ље прими. «аиста, по први пут у историЉи видимо насилно 'дароваЬе аутокефалиЉе', што веЮ наводи човека да се замисли о многоме.

” току претходних месеци, наЉразличитиЉе ѕомесне ÷ркве обЉавиле су мноштво критичких текстова и иступаЬа поводом поступаЬа константинопоЪске патриЉаршиЉе. Мени представници обЉавили су апологетске текстове и покренута полемика Ље врло брзо зашла у дубине историЉе, при чему се читаоцу предлажу различита тумачеЬа Љедног или другог склопа речи из текста 17. века. ќве теме су, несумЬиво, такоРе важне, али нам се чини да Ље много важниЉе да се погледа оно што се дешава у ширем контексту и схвати коЉи су узроци потреса коЉи су се поЉавили. «ато Ље важно одговорити на два питаЬа:

ѕрво питаЬе: да ли су садашЬи поступци константинопоЪске патриЉаршиЉе у ”краЉини без преседана?

јваЉ, нису. “акво исто упадаЬе се догодило у ≈стониЉи 1996. године, када Ље патриЉарх ¬артоломеЉ примио у општеЬе тамошЬе расколнике. ќдмах Юемо нагласити да би била грешка да се обЉашЬеЬе за ове поступке тражи у личности овог конкретног патриЉарха, пошто су сличне поступке на жалост чинили и Ьегови претходници, почевши од 20-их година 20. века, од извесног патриЉарха ћелетиЉа IV (ћетаксакиса). √одине 1923, заузео Ље парохиЉе –уске ÷ркве у ‘инскоЉ и ≈стониЉи, потчинивши их своЉоЉ ЉурисдикциЉи, наредне године Ље откинуо од –уске ÷ркве епархиЉе у ѕоЪскоЉ, самовоЪно обЉавЪуЉуЮи Ьихову 'аутокефалиЉу'. √одине 1936. Ље константинопоЪски патриЉарх прогласио своЉу ЉурисдикциЉу у ЋетониЉи, а пет година раниЉе, упркос воЪи –уске ѕравославне ÷ркве, укЪучио у своЉу ЉурисдикциЉу руске емигрантске парохиЉе у «ападноЉ ≈вропи, претвараЉуЮи их у сопствени егзархат (коЉе Ље патриЉарх ¬артоломеЉ недавно угасио).

“ешко Ље не приметити да су поменути поступци упадаЬа и осваЉаЬа били остварени управо у време када Ље ѕравославна ÷рква у –усиЉи у буквалном смислу речи крварила, трпеЮи нечувене прогоне од стране безбожне државе. јко су комунисти заузимали храмове и манастире –уске ѕравославне ÷ркве у ———–-у, константинопоЪска патриЉаршиЉа Ље то радила ван Ьегових граница.

ћеРутим, било би неправедно реЮи да су указани поступци били предузимани само у односу према –ускоЉ ѕравославноЉ ÷ркви. ƒвадесетих година прошлог века константинопоЪска патриЉаршиЉа Ље од √рчке ÷ркве успела да издеЉствуЉе прекид Ьеног црквеног присуства у —јƒ и јустралиЉи, затим Ље 1986. године успела да угаси и прогута амерички егзархат јлександриЉске ÷ркве, а сасвим недавно, 2008. године, патриЉарх ¬артоломеЉ Ље издеЉствовао одрицаЬе £ерусалимске ÷ркве од своЉих парохиЉа у —јƒ и Ьихово превоРеЬе под константинопоЪску ЉурисдикциЉу.

Ќису се увек такви поступци завршавали победом. Ќа пример, 1931. године, константинопоЪски патриЉарх ‘отиЉе II Ље безуспешно покушавао да под своЉу ЉурисдикциЉу преведе парохиЉе —рпске ÷ркве у расеЉаЬу. ќн Ље патриЉарху ¬арнави писао: „све црквене заЉеднице коЉе се налазе у диЉаспори и ван граница ѕравославних аутокефалних ÷ркава, коЉе год националности биле, мораЉу у црквеном односу да буду потчиЬене нашем ЌаЉсветиЉем патриЉаршиЉском ѕрестолу“. ћеРутим, —рпска ÷рква ниЉе устукнула пред овим захтевима, баш као ни –умунска ÷рква.

јко су у 20. веку напори константинопоЪских патриЉараха у великоЉ мери били усредсреРени на то да себи потчине православну диЉаспору, у 21. веку Ље почела експанзиЉа на териториЉама самих аутокефалних ÷ркава.

ќсврЮуЮи се на критике своЉих поступака поводом украЉинског питаЬа, патриЉарх ¬артоломеЉ Ље недавно покушао да то обЉасни националним разликама, ето, све се своди на то на „наша браЮа —ловени не могу да трпе првенство ¬асеЪенске патриЉаршиЉе и наше нациЉе у ѕравославЪу“. —ама по себи, ова расистичка изЉава, коЉа потпада под дефинициЉу Љереси етнофилетизма, била Ље изговорена са циЪем да стекне подршку у грчком друштву. Ѕио Ље ово своЉеврсни покушаЉ да се игра на осеЮаЬе националне солидарности. ћеРутим, она ни на коЉи начин не одражава реалну ситуациЉу, пошто Ље у односу према другим грчким ÷рквама, константинопоЪска патриЉаршиЉа поступала ништа маЬе сурово него према –ускоЉ ÷ркви.

“ако Ље, на пример, 2003. године патриЉарх ¬артоломеЉ изненада од √рчке ѕравославне ÷ркве захтевао да се под Ьегову контролу преда 36 епархиЉа на такозваним 'новим териториЉама' √рчке Ц у краЉЬоЉ мери са циЪем поставЪаЬа архиЉереЉа на ове катедре. —инод √рчке ÷ркве Ље одбио да се потчини и Ьен тадашЬи предстоЉатеЪ, архиепископ атински ’ристодул Ље говорио да би потчиЬаваЬе оваквом захтеву дискредитовало саму чиЬеницу аутокефалног постоЉаЬа √рчке ѕравославне ÷ркве.

Ќакон што су нови архиЉереЉи били изабрани без Ьегове сагласности, 30. априла 2004. године, патриЉарх ¬артоломеЉ Ље обЉавио прекид евхаристиЉског Љединства  онстантинопоЪске ÷ркве са √рчком.  ада Ље –уска ÷рква недавно прекинула општеЬе са  онстантинопоЪем као вид протеста и изричите мере саветоваЬа против Ьеговог незаконитог упадаЬа на Ьену канонску териториЉу, многи су критиковали ову одлуку као сувише оштру. ћеРутим, сама константинопоЪска патриЉаршиЉа Ље користила идентичну меру као притисак на другу грчку ѕомесну ÷ркву.

√рчка ÷рква ниЉе издржала оваЉ притисак и на краЉу се потчинила, предавши 'нове териториЉе' под управу константинопоЪске патриЉаршиЉе. ƒа ли се то догодило зато што су се архиЉереЉи уверили у исправност поступака патриЉарха ¬артоломеЉа? Ќе, √рчка ÷рква Ље назвала своЉу одлуку „актом жртве у циЪу очуваЬа црквеног мира“.

ћеРутим, да ли Ље ова жртва помогла да се заиста сачува мир? јваЉ, ниЉе. „ак горенаведене историЉске чиЬенице показуЉу да жртве и уступци коЉе су различите ÷ркве чиниле нису гасиле, веЮ само Љош више распаЪивале апетите константинопоЪских патриЉараха и охрабривали их на нове осваЉачке поступке.

» ето, након упадаЬа на канонску териториЉу √рчке ÷ркве, догодило се Љош масовниЉе и вапиЉуЮе упадаЬе на канонску териториЉу –уске ѕравославне ÷ркве, управо, аутономне ”краЉинске ÷ркве. ј шта ако би –уска ÷рква поступила у овом конфликту по примеру √рчке ÷ркве? ƒа ли би то утолило апетите константинопоЪског патриЉарха и да ли би било могуЮе очекивати да се више ниЉедна ÷рква неЮе подвргнути таквом насиЪу са Ьегове стране? ƒа Юе се са ”краЉином све завршити?

јваЉ, не. ѕатриЉарх ¬артоломеЉ Ље веЮ обЉавио да има намеру да уради слично и у ћакедониЉи, коЉа представЪа канонску териториЉу —рпске ѕравославне ÷ркве. ѕрвобитно су се 'украЉинско' и 'македонско' питаЬе разматрали истовремено.

—а патриЉархом ¬артоломеЉем састао се председник ”краЉине ѕетар ѕорошенко 9. априла 2018. године, а 10. априла председник ћакедониЉе, АорРе »ванов. ќба председника су молила за дароваЬе канонског статуса расколничким заЉедницама Ьихових земаЪа. » оба председника су након сусрета са патриЉархом иступили са оптимистичким прогнозама.

—инод константинопоЪске патриЉаршиЉе Ље 30. маЉа почео 'да разматра статус' расколничке 'ћакедонске ѕравославне ÷ркве', коЉа Ље, као и украЉински расколници, упутила молбу за своЉе признаЬе. ј 11. Љуна, патриЉарх ¬артоломеЉ Ље Љавно изЉавио: „ ада ÷рква Ц ћаЉка тражи путеве спасеЬа наше браЮе из ”краЉине и —копЪа, она испуЬуЉе своЉ апостолски дуг. Ќаша су обавеза и одговорност Ц привоРеЬе ових народа назад црквеноЉ истини и канонском поретку“.

—ви ови кораци указуЉу на то да константинопоЪска патриЉаршиЉа разматра истовремено упадаЬе у ”краЉину и ћакедониЉу уз признаваЬе тамошЬих расколника упркос воЪи ѕомесних ÷ркава, чиЉе канонске териториЉе представЪаЉу поменуте земЪе. ћеРутим, судеЮи по свему, управо краЉЬе строга позициЉа коЉу Ље заузела –уска ÷рква у вези са упадом у ”краЉину, а и очигледно незадовоЪство других ѕомесних ÷ркава, принудили су патриЉарха ¬артоломеЉа да одложи упад на териториЉу —рпске ÷ркве. ƒонета Ље одлука о повратку на веЮ опробану тактику лома ѕомесних ÷ркава, Љедне за другом. ћеРутим, ван сваке сумЬе Ље да ако се ¬асеЪенско ѕравославЪе помири са безакоЬем коЉе Ље учиЬено у ”краЉини, доЮи Юе ред и на ћакедониЉу.

ј да ли Юе ћакедониЉа представЪати последЬи упад? ѕитаЬе Ље реторичко Љер Ље одговор очигледан. ЌиЉедна ѕомесна ÷рква ниЉе безбедна од упада од стране  онстантинопоЪа. »ако сада нема претпоставки за то, на пример, у –умуниЉи или ЅугарскоЉ, када се ситуациЉа буде изменила и поЉави се повод, без икакве сумЬе Юе патриЉарх ¬артоломеЉ, или Ьегови наследници, слично да поступе.

Ќакон —рпске ÷ркве, врло вероватни кандидат за упад представЪа канонска териториЉа √рузиЉске ѕравославне ÷ркве због сложене ситуациЉе у јбхазиЉи, где веЮ постоЉе расколници коЉи се боре за решаваЬе локалног црквеног питаЬа кроз обраЮаЬе константинопоЪскоЉ патриЉаршиЉи. ќни су прогласили '—вештену митрополиЉу јбхазиЉе' и 2012. године веЮ посетили патриЉарха ¬артоломеЉа, а 2016. године му се поново обратили молбом „за решеЬе абхазиЉског црквеног проблема“.

” садашЬим геополитичким околностима, упад Ље мало вероватан, али ако се услови у будуЮности измене, онда Юе се то, без сумЬе, догодити и ништа неЮе спречити константинопоЪског патриЉарха да поново изЉави да он „испуЬуЉе своЉ апостолски дуг“ за „спасеЬе наше браЮе“ из јбхазиЉе.

ѕреРимо сада на друго питаЬе: шта стоЉи иза свих ових поступака константинопоЪских патриЉараха? «ашто сматраЉу да имаЉу права да их чине и какве циЪеве притом желе да испуне? «а одговор на ово питаЬе нема потребе да прибегавамо теориЉама завере или да спекулишемо Ц сасвим Ље довоЪно да се обрати пажЬа на речи коЉе су Љавно изговорене.

»за свих поменутих случаЉева експанзиЉе, такоРе иза многих других коЉе нисмо поменули да не бисмо без потребе продужавали текст, стоЉи посебно еклисиолошко учеЬе о искЪучивом положаЉу константинопоЪске патриЉаршиЉе у ѕравославноЉ ÷ркви.

ѕочетком септембра, на —инаксису архиЉереЉа константинопоЪске патриЉаршиЉе, патриЉарх ¬артоломеЉ Ље изЉавио да „за ѕравославЪе ¬асеЪенска ѕатриЉаршиЉа има улогу квасца коЉи 'кисели све тиЉесто' (√ал. 5:9) ÷ркве и историЉе... ѕочетак ѕравославне ÷ркве Ље Ц ¬асеЪенска ѕатриЉаршиЉа, 'у ЬоЉ Ље живот, и оваЉ живот Ље светлост ÷ркава'... ѕравославЪе не може да постоЉи без ¬асеЪенске ѕатриЉаршиЉе... ¬асеЪенски ѕатриЉарх Ље као глава ѕравославног “ела... јко ¬асеЪенска ѕатриЉаршиЉа... напусти меРуправославну сцену, ѕомесне ÷ркве Юе постати као 'овце без пастира' (ћт. 9:36)“.

ќво се може допунити изЉавама других представника константинопоЪске патриЉаршиЉе. ≈во, на пример, речи митрополита адриЉанопоЪског јмфилохиЉа: „Ўта би била ѕравославна ÷рква без ¬асеЪенске ѕатриЉаршиЉе? Ќека врста протестантизма... Ќе може да се замисли да нека помесна ÷рква ... прекине општеЬе са [¬асеЪенском ѕатриЉаршиЉом] пошто од Ье потиче каноничност Ьеног постоЉаЬа“.[1]

ј ево речи протоЉереЉа √еоргиЉа ÷ециса: „ онстантинопоЪски патриЉарх, свидело се то некоме или не, ѕредстоЉатеЪ Ље ѕравославЪа, видЪиви знак Ьеговог Љединства и гарант нормалног функционисаЬа институциЉе коЉу називамо 'ѕравославна ÷рква'“.[2]

 ао што видимо, све Ље отишло предалеко. јко Ље све почиЬало тврдЬом о томе да Ьему мораЉу бити потчиЬене све цркве коЉе се налазе у диЉаспори, сада се дошло до тога да Ље, како се испоставЪа, константинопоЪски патриЉарх предстоЉатеЪ целокупног ѕравославЪа, глава ѕравославног “ела, да су под Ьеговом судском влашЮу сви архиЉереЉи свих ÷ркава, а предстоЉатеЪи осталих ѕомесних ÷ркава за Ьега као овце за пастира. » без Ьега, ѕравославна ÷рква уопште не би била православна.

«ар Ље то оно у шта су веровали сви, свуда и увек? «ар ове изЉаве не запрепашЮуЉу сваког ко Ље макар мало упознат са црквеном историЉом?  ао што Ље познато, стремЪеЬа ка искЪучивом воРству епископа –има била су одбачена као Љерес од стране православног света, а константинопоЪски патриЉарси имаЉу Љош маЬе основе за слична стремЪеЬа. ћакар зато што до четвртог века  онстантинопоЪ ниЉе постоЉао.  о Ље тада био почетак, квасац, живот и светлост ÷ркве? ÷рква Ље одлично функционисала без константинопоЪске патриЉаршиЉе у Љедном од наЉславниЉих периода своЉе историЉе. јли и након поЉаве константинопоЪске катедре, као што Ље добро познато, на ЬоЉ су се много пута налазили Љеретици. ЌеЮе бити погрешно реЮи да су, током историЉе, константинопоЪски престо Љеретици заузимали чешЮе него било коЉу другу древну патриЉаршиЉску катедру. » ови периоди су траЉали годинама, а понекада и децениЉама.  ако се након тога може говорити да ѕравославЪе не може да постоЉи без ¬асеЪенске патриЉаршиЉе и да управо од Ье остале ÷ркве добиЉаЉу своЉу каноничност? ” та времена се, управо супротно, каноничност и припадност ѕравославЪу дефинисала одсуством општеЬа са константинопоЪским престолом (и очуваЬем чистоте вере, наравно).

ЌиЉе тешко приметити да имамо посла са новим и лажним учеЬем коЉе проповеда константинопоЪска патриЉаршиЉа. ”право ово учеЬе представЪа извор а истовремено и теоретску основу за све Ьене антиканонске упаде у протеклих сто година, почевши са ‘инском и завршаваЉуЮи са ”краЉином.

—вако ново лажно учеЬе коЉе се поЉавЪивало у ÷ркви, наилазило Ље на отпор и критику Ц тако Ље и са учеЬем коЉе разматрамо.

£ош Ље —вети »споведник, патриЉарх московски “ихон 1924. године писао константинопоЪском патриЉарху √ригориЉу VII: „¬рло смо се узнемирили и запрепастили да се... √лава  онстантинопоЪске ÷ркве без било каквог претходног контакта са нама као са законитим представником и √лавом целокупне –уске ѕравославне ÷ркве меша у унутрашЬи живот и дела аутокефалне –уске ÷ркве. —вештени —абори (види 2. и 3. правило II ¬асеЪенског —абора и др.) су епископу  онстантинопоЪа признавали одувек само првенство части, али му нису признавали и не признаЉу првенство власти“.

ќво Ље било изречено као одговор на то што Ље константинопоЪски патриЉарх признао расколнике обновЪенце, коЉе Ље подржавала комунистичка власт, а —ветог “ихона Ље позивао да оде и укине патриЉаршество у –ускоЉ ÷ркви.

—а своЉе стране, —вети £ован (ћаксимовиЮ) Ље 1938. године приметио да се поЉавЪиваЬе горепоменутог лажног учеЬа временски подударило са губЪеЬем скоро читаве пастве на канонскоЉ териториЉи константинопоЪске патриЉаршиЉе као последица ратова на почетку 20. века. ƒакле, своЉе губитке константинопоЪски патриЉарси су одлучили да компензуЉу експанзиЉом на друге ÷ркве.

ѕо речима —ветог £ована: „због губитка епархиЉа коЉе су се нашле ван Ьеног руковоРеЬа, а и губитка свог политичког значаЉа у границама “урске, ¬асеЪенска патриЉаршиЉа Ље пожелела да се допуни потчиЬаваЬем себи области у коЉима до тог времена ниЉе било православне ЉерархиЉе, а такоРе ÷рквама оних држава где руководство ниЉе било православно... »стовремено се дешава потчиЬаваЬе поЉединих делова –уске ѕравославне ÷ркве коЉи су се нашли отргнути од –усиЉе... Ѕезгранично ширеЮи своЉе жеЪе за потчиЬаваЬем руских области себи, константинопоЪски патриЉарси су почели да говоре чак о незаконитости присаЉедиЬеЬа  иЉева ћосковскоЉ патриЉаршиЉи... —ледеЮи доследни корак ¬асеЪенске патриЉаршиЉе би било обЉавЪиваЬе целе –усиЉе за ЉурисдикциЉу  онстантинопоЪа“.

ј заправо, како говори —вети £ован: „¬асеЪенска патриЉаршиЉа... изгубивши значаЉ —туба »стине и учинивши од себе извор подела, истовремено обухваЮена огромним властоЪубЪем Ц представЪа жалостан призор коЉи подсеЮа на наЉгора времена историЉе катедре ÷ариграда“.[3]

£ош ЉасниЉе Ље о поменутом проблему говорио ученик ѕреподобног —илуана јтонског, архимандрит —офрониЉе (—ахаров). √одине 1950. писао Ље: „ƒанас се у недрима —вете ÷ркве поЉавила велика опасност искривЪеЬа догматског учеЬа о МоЉ... ѕитаЮете: у чему се огледа ово искривЪеЬе сада? ќдговарамо: у константинопоЪском нео-папизму коЉи брзо из теоретске фазе покушава да преРе у практичну...

[—ледбеници овог учеЬа] су на почетку признали предност ЉурисдикциЉских права  онстантинопоЪу... затим су почели да говоре о Ьеговом праву наЉвише апелационе инстанце у ¬асеЪенскоЉ ÷ркви, заборавЪаЉуЮи да су управо такве тежЬе –има довеле до велике и коначне поделе ÷ркве (1054)... ќбЉавЪуЉуЮи римокатолички принцип развоЉа, они су  онстантинопоЪу признали искЪучиво право на целокупну православну диЉаспору у свету, не даЉуЮи то исто право другим аутокефалним ÷рквама у односу на своЉе диЉаспоре... [ онстантинопоЪ] доживЪава друге аутокефалне ÷ркве маЬим од себе:  онстантинопоЪ Ље све, ќн Ље ¬асеЪенска ÷рква, а други су делови и припадаЉу ¬асеЪенскоЉ ÷ркви само зато што су повезани са  онстантинопоЪем.

 о Юе од истинских хришЮана прихватити ову реч? ј ако, претпоставимо, због некакве катастрофе са лица земЪе нестану ѕрви и ƒруги –им, шта Юе онда бити, свет Юе остати без истинске везе са Ѕогом, Љер су нестале карике коЉе нас повезуЉу са Мим? Ќе, то Ље туРи глас (£н. 10:5). “о ниЉе наша хришЮанска вера.

ƒа ли Ље потребно говорити да Ље оваЉ облик папизма такоРе еклисиолошка Љерес исто као римски папизам?... ћи одбацуЉемо сваки '–им': и ѕрви и ƒруги и “реЮи, ако се говори о уношеЬу принципа субординациЉе у постоЉаЬе наше ÷ркве. » римски и константинопоЪски и московски и лондонски и париски и ЬуЉоршки и сваки други папизам ми одбацуЉемо, као еклисиолошку Љерес коЉа искривЪуЉе хришЮанство“.[4]

ќ овом проблему нису писали само руски црквени аутори, веЮ и аутори из других ѕомесних ÷ркава. “ако, на пример, протоЉереЉ –адомир ѕоповиЮ из —рпске ÷ркве, након излагаЬа поменутог учеЬа  онстантинопоЪске ÷ркве: „ќвакво размишЪаЬе и писаЬе подсеЮа на стари –им... не само на првенство Ц преимуЮство части епископа у ÷ариграду, веЮ и на читав „пакет“ прерогатива изузетне моЮи и духовне власти ... над целим православним светом... “о Ље истоветно, нажалост, претензиЉама римског епископа. ћноги, стога, данас све више и с правом говоре о томе да Ље нови папа веЮ на помолу.“[5]

ј ево речи Љедног од архиЉереЉа јнтиохиЉске ÷ркве, архиепископа аустралиЉског и новозеландског ѕавла: „” образованим круговима Ље добро познато да патриЉарх константинопоЪски нема исти положаЉ у црквеноЉ ЉерархиЉи какав заузима епископ римски у –имокатоличкоЉ цркви.  онстантинопоЪски патриЉарх ниЉе папа римски на »стоку. £ош Ље у образованим православним круговима добро познато да су у прошлости постоЉали случаЉеви када су константинопоЪски патриЉарси на ¬асеЪенским и другим ѕомесним —аборима били проглашени за Љеретике...  онстантинопоЪски патриЉарх не представЪа глас ѕравославЪа и не може да поставЪа стандарде у ѕравославЪу“.[6]

ј ево шта пише протоЉереЉ Ѕожидар √лавев из Ѕугарске ѕравославне ÷ркве: „ѕатриЉарх константинопоЪскиЕ прелази на све више забриЬаваЉуЮе ширеЬе своЉих пуномоЮЉа, идуЮи ка коначном циЪу Ц узвишаваЬу до чина источног папе и првенства не само по части, веЮ и са правом на властЕ ќчигледно Ље да он веЮ делуЉе као источни папа и даЉе изЉаве коЉе су обраЮене не само сопственоЉ пастви, веЮ и ‘целоЉ пуноти ÷ркве’Е јпсурдност савремене црквене ситуациЉе се састоЉи у томе да уместо да се подвргне црквеноЉ осуди разорна делатност патриЉарха ¬артоломеЉа, дешава се супротно Ц пуномоЮЉа константинопоЪског престола постаЉу све шира и све више у нескладу са предаЬем ÷ркве“.[7]

ћоже се навести Љош сличних цитата, измеРу осталог и од аутора других ѕомесних ÷ркава. ћеРутим, неприхватаЬе лажног учеЬа константинопоЪске патриЉаршиЉе се не ограничава само на изЉаве поЉединих аутора Ц постоЉи и Ьегова саборна осуда. “о се догодило 2008. године, на јрхиЉереЉском сабору –уске ѕравославне ÷ркве где Ље у специЉалноЉ одлуци написано:

„—абор изражава дубоку забринутост због тенденциЉа... коЉе се виде у изЉавама неких представника —вете  онстантинопоЪске ÷ркве.

ѕолазеЮи од схватаЬа 28. правила IV ¬асеЪенског —абора, коЉе не прихвата сва пунота ѕравославне ÷ркве, ови Љерарси и богослови развиЉаЉу нову еклисиолошку концепциЉу коЉа постаЉе изазов за општеправославно Љединство. —агласно са овом концепциЉом: а) ¬асеЪенском ѕравославЪу припада само ѕомесна ÷рква коЉа Ље у општеЬу са константинопоЪским престолом; б) константинопоЪска патриЉаршиЉа има искЪучиво право црквене ЉурисдикциЉе у свим земЪама православног расеЉаЬа; в) у овим земЪама константинопоЪска патриЉаршиЉа самостално заступа интересе и мишЪеЬа свих ѕомесних ÷ркава пред државном влашЮу; г) сваки архиЉереЉ или клирик коЉи служи ван граница канонске териториЉе своЉе ѕомесне ÷ркве, налази се под ЉурисдикциЉом  онстантинопоЪа, чак и ако сам тога ниЉе свестан... д) константинопоЪска патриЉаршиЉа дефинише географске границе ÷ркве и, ако се Ьено мишЪеЬе не подудара са мишЪеЬем неке друге ÷ркве по том питаЬу, може да на териториЉи ове ÷ркве организуЉе сопствену ЉурисдикциЉу...

ќвакво виРеЬе сопствених права и пуномоЮЉа од стране константинопоЪске патриЉаршиЉе представЪа несавладиву противречност са многовековном канонском традициЉом на коЉоЉ се заснива живот –уске ѕравославне ÷ркве и других ѕомесних ÷ркава“.[8]

»ако се у овоЉ саборноЉ одлуци, по снисхоРеЬу, не износи сама реч „Љерес“, ипак се одбачено и осуРено учеЬе означава као „нова еклисиолошка концепциЉа“ што значи да се проблем односи на област догмата, а не само канона, Љер еклисиологиЉа („учеЬе о ÷ркви“) представЪа део догматике. √одине 2013. —инод –уске ѕравославне ÷ркве Ље прихватио документ „ќ питаЬу првенства у ¬асеЪенскоЉ ÷ркви“ у коме обЉашЬава зашто не прихвата ново учеЬе константинопоЪске патриЉаршиЉе:

„” —ветоЉ ’ристовоЉ ÷ркви првенство у свему припада ЬеноЉ √лави Ц √осподу и —паситеЪу нашему »сусу ’ристу... –азличити облици првенства у ÷ркви су секундарни у односу на вечно првенство ’риста као √лаве ÷ркве... Ќа нивоу ¬асеЪенске ÷ркве као заЉеднице аутокефалних ѕомесних ÷ркава, обЉедиЬених у Љедну породицу заЉедничким исповедаЬем вере и пребиваЬем у меРусобном сакраменталном општеЬу, првенство се дефинише у сагласности са традициЉом свештених диптиха и представЪа првенство части... ѕоредак диптиха се меЬао током историЉе...  анонска правила на коЉа се ослаЬаЉу свештени диптиси не даЉу ономе коЉи Ље први било каква пуномоЮЉа власти на општецрквеном нивоу... ≈клисиолошка искривЪеЬа коЉа приписуЉу Љерарху, коЉи Ље први на васеЪенском нивоу, функциЉу управЪаЬа... добила су назив 'папизам'“.[9]

“акоРе се и у сасвим недавноЉ изЉави —ветог —инода –уске ѕравославне ÷ркве од 14. септембра 2018. године коментаришу горенаведене речи константинопоЪског патриЉарха: „ќве изЉаве Ље тешко оценити другачиЉе него као покушаЉ да се преуреди православна еклисиологиЉа по римокатоличком моделу... у покушаЉу да се утврде сопствена непостоЉеЮа и никада постоЉеЮа пуномоЮЉа власти у ѕравославноЉ ÷ркви“.

—ви наведени цитати доказуЉу да поЉава новог лажног учеЬа, коЉе криви догмат о ÷ркви, ниЉе прошла непримеЮена. «а изобличеЬе овог учеЬа узвисили су глас како поЉедини аутори, тако и —абори.

∆алосно Ље констатовати да се древна константинопоЪска катедра поново нашла заражена ЉересЉу, али то веЮ нису просто подозреЬа Ц ово Ље готова чиЬеница коЉа Ље много пута посведочена. ”право ова Љерес, како смо веЮ рекли, покреЮе константинопоЪске патриЉархе да врше незаконите поступке усмерене на утврРиваЬе власти у ѕравославноЉ ÷ркви какву себи приписуЉу. » оваЉ процес се неЮе завршити у ”краЉини или ћакедониЉи Ц Љер Љош нису све ÷ркве предале  онстантинопоЪу своЉе парохиЉе у расеЉаЬу и сложиле се са Ьеговим стремЪеЬима.

ќваЉ проблем се не може решити неким дипломатским методама, компромисима и покушаЉима договора. —ве то Ље веЮ покушано и ниЉе дало позитивне резултате. ѕо речи —ветог ћарка ≈феског: „никада се оно што се односи на ÷ркву не исправЪа кроз компромисе: не постоЉи ништа средЬе измеРу »стине и лажи“.[10]

 ао и увек у ÷ркви, догматски проблем се исцеЪуЉе само саборном осудом Љереси и Љеретика, Ьиховим свргаваЬем и поставЪаЬем православних епископа на катедре коЉе су Љеретици заузели. ќваЉ пут Ље, без сваке сумЬе, болан, али само он води исцеЪеЬу “ела ÷ркве. ј савремени догаРаЉи показуЉу да избегаваЬе црквеног решаваЬа овог проблема ни на коЉи начин ниЉе безболно. £ер Ље веруЉуЮима канонске ÷ркве на ”краЉини веЮ болно. ћеРутим, они би могли да буду последЬи коЉи су пострадали Ц ако би се у свим ѕомесним ÷рквама нашла воЪа за општу саборну осуду новог папизма. ѕритом, осудити треба Љедном и за свагда сваку претензиЉу ка папизму, да у будуЮности ниЉедна ÷рква не би била саблажЬена да у Ьега упадне, да нико више не би следио први и други –им.

“реба да се сазове свеправославни —абор коЉи Юе дати трезвену оцену како самог новог учеЬа тако и Ьегових практичних израза у виду незаконитих упадаЬа на териториЉу других ÷ркава. Ќаравно, на такав сабор тешко да Юе доЮи патриЉарх ¬артоломеЉ, Љер у оквирима свог лажног учеЬа он покреЮе идеЉу да, тобож, Љедино он може да сазива свеправославне саборе. Ќа таЉ начин, Ьему не може нико да суди, Љер Ље очигледно да сам патриЉарх ¬артоломеЉ никада неЮе сазвати —абор да осуди Ьегове речи и поступке.

ќва идеЉа противречи историЉи Ц ниЉедан ¬асеЪенски —абор ниЉе сазван од стране константинопоЪског патриЉарха, штавише, неки од Ьих су свргавали и анатемисали епископе Љеретике са те катедре. » након епохе ¬асеЪенских —абора, ÷рква Ље, такоРе по неопходности, испуЬавала судску власт над константинопоЪским патриЉарсима. “ако Ље, на пример, након ‘ераро-‘ирентинске униЉе 1443. године, у £ерусалиму —абор три источна патриЉарха свргнуо константинопоЪског патриЉарха Ц Љеретика ћитрофана. ” то време Ље много година први по части у ѕравославноЉ ÷ркви био александриЉски патриЉарх Ц све док на константинопоЪску катедру ниЉе поставЪен православни патриЉарх.

√одине 2005. патриЉарх ¬артоломеЉ Ље сазвао свеправославни сабор на коме Ље успео да свргне Љерусалимског патриЉарха »ринеЉа, иако поступци за коЉе су га оптуживали не представЪаЉу канонске преступе коЉи претпоставЪаЉу свргаваЬе а посебно не свргаваЬе из чина коЉе Ље уследило. ѕоступци и тврдЬе самог патриЉарха ¬артоломеЉа много више заслужуЉу непристрасно разматраЬе на свеправославном сабору.

» при таквом непристрасном разматраЬу, без сумЬе, треба узети у обзир да лажно учеЬе, коЉе подстичу константинопоЪски патриЉарси почевши од 1922. године, противречи са вером коЉу су исповедали Ьихови древни претходници на катедри.

“ако Ље, на пример, патриЉарх √ерман II (1222-1240) говорио: „ѕостоЉи пет патриЉаршиЉа са дефинисаним границама за свакога, меРутим, у последЬе време се меРу Ьима поЉавио раскол, чиЉи почетак Ље поставила дрска рука коЉа Ље тражила надмоЮ и господареЬе у ÷ркви. √лава ÷ркве Ље ’ристос, свака претензиЉа на воРство Ље противна Меговом учеЬу“.[11] Ќа жалост, Ьегови савремени наследници су одлучили да се сами домогну лидерства у ÷ркви, очигледно сматраЉуЮи да Ље за православне недовоЪно да буду под воРством ’риста.

” древна времена константинопоЪски патриЉарси су Љасно говорили да се противе примату римског папе, али никако не због жеЪе да утврде своЉ примат. ѕатриЉарх Ќил  ерамевс (1380-1388) Ље писао папи ”рбану VI: „Ќеправедно Ље оно што неки говоре о нама, да тобож ми желимо да имамо првенство“.[12] —адашЬи патриЉарх Ље посрамио речи своЉих претходника, пошто Ље све ове оптужбе, аваЉ, учинио тачним.

ј ево речи из ќкружне посланице четири патриЉарха 1848. године: „ƒостоЉанство [римске катедре] се не садржи у господареЬу или првенству коЉе ни сам ѕетар никада ниЉе добио Ц веЮ у братском старешинству у васеЪенскоЉ ÷ркви и првенству коЉе Ље даровано папама ради значаЉа и древности Ьиховог града... код нас Ље ѕравославЪе сачувало —аборну ÷ркву као непорочну невесту Ьеном ∆енику Ц иако ми немамо никакво световно надзираЬе или 'свештено управЪаЬе', веЮ смо сЉедиЬени само савезом Ъубави и усрдности према заЉедничкоЉ ћаЉци, у Љединству вере, запечаЮеноЉ са седам печата ƒуха (ќтк. 5:1), то Љест, седам ¬асеЪенских —абора, и у послушаЬу истине.“

»спод овога стоЉи потпис константинопоЪског патриЉарха јнтима коЉи Ље, као и Ьегови древни претходници, делио исти став по питаЬу првенства у ÷ркви какав данас изражава –уска ѕравославна ÷рква. » од ове вере Ље одступила савремена константинопоЪска патриЉаршиЉа и то толико очигледно да Ље отворено критикуЉе и чак назива ЉересЉу бивши секретар —инода константинопоЪске патриЉаршиЉе, архимандрит ≈лпидифор (Ћамбриниадис) сада митрополит пруски, коЉи Ље изЉавио да „одрицаЬе признаваЬа примата у ѕравославноЉ ÷ркви, примата коЉи може да буде оваплоЮен само од стране првог Ц ниЉе ништа маЬе него Љерес“.

„ак Ље римскоЉ цркви било потребно више времена да догматизуЉе учеЬе о примату папе.

∆алосно Ље признати да су управо у грчким ÷рквама превидели поЉаву ове Љереси. ѕостоЉао Ље одреРени отпор и у александриЉскоЉ патриЉаршиЉи средином 20. века коЉи Ље затим престао. »ако Ље патриЉарха ¬артоломеЉа тешко назвати популарном особом, и на грчком Љезику се може наЮи много критичких материЉала о Ьему. Мега оптужуЉу и за канонске преступе и за различите Љереси Ц али ето, оптужбе за Љерес неопапизма, на грчком Љезику неЮемо наЮи скоро нигде.

”змимо чак и таЉ, жалосно чувени  ритски сабор коЉи Ље проузроковао толико саблазни и подела.  олико Ље много критика било изнесено на Ьегов рачун од стране наЉумниЉих Ъуди. »зносиле су се чак оптужбе о догматским грешкама у тексту са сабора, али притом нико ниЉе приметио многоброЉне метастазе Љереси константинопоЪског папизма коЉи прожима различите документе сабора. ѕо нашем убеРеЬу оваЉ сабор Ље заправо и сазван управо ради свеправославног признаЬа самовоЪно присвоЉених привилегиЉа константинопоЪског патриЉарха. Ќикакву вредност за било коЉу другу ѕомесну ѕравославну ÷ркву Ьегови документи немаЉу. ЌиЉедан од актуелних општеправославних проблема не решаваЉу. ј ето у корист константинопоЪске патриЉаршиЉе у документима сабора написано Ље много и испод Юемо навести неколико примера.

††††

ќвде треба да наведемо да се константинопоЪска верзиЉа папизма не подудара стопроцентно са римском верзиЉом. ѕостоЉе у ЬоЉ и своЉеврсне разлике. Ќа пример, ако се у римском папизму, уз узвишаваЬе фигуре римског папе, сви остали епископи доживЪаваЉу као меРусобно Љеднаки, у константинопоЪскоЉ верзиЉи папизма посебна права и привилегиЉе се у одреРеноЉ мери распростиру и на архиЉереЉе  онстантинопоЪске ÷ркве. ќво Ље прописано у документу коЉи Ље прихваЮен на  ритском сабору „ѕравославна диЉаспора“. ” одеЪку 2б се прописуЉе поредак одвиЉаЬа епископских сабраЬа у неправославним земЪама света и посебно се указуЉе да Юе „сабраЬа сачиЬавати сви епископи сваке области и одвиЉаЮе се под председаваЬем Љедног од архиЉереЉа потчиЬеног  онстантинопоЪскоЉ ÷ркви“.

 ао што видимо, не само константинопоЪски патриЉарх веЮ и сви епископи коЉи су му потчиЬени дужни су да имаЉу право првенства у односу на све остале епископе свих других ѕомесних ÷ркава, пошто управо они треба да председаваЉу у локалним сабраЬима православних епископа различитих ЉурисдикциЉа. Ќе наЉстариЉи по узрасту или хиротониЉи, не они коЉи су наЉукрашениЉи врлинама, искусни и уважавани, веЮ неизоставно архиЉереЉи константинопоЪске патриЉаршиЉе.  ао да тобож имамо ситуациЉу са посебном, вишом кастом епископа, узвишениЉом у пореРеЬу са свима осталима просто због своЉе близине такозваном „¬асеЪенском патриЉарху“.

” оквирима ове логике и свештеници константинопоЪске патриЉаршиЉе треба да имаЉу у ÷ркви предност у пореРеЬу са свештеницима других ѕравославних ÷ркава, а лаици константинопоЪске патриЉаршиЉе треба да су по статусу изнад лаика других ÷ркава.

„ак ни Ћатини нису могли ово да смисле.

Ќа многим местима у критским документима, константинопоЪском патриЉарху се признаЉе власт над целокупном ѕравославном ÷рквом, измеРу осталог и судска. –ецимо:

„ѕо питаЬима коЉа имаЉу заЉеднички интерес и захтеваЉу... општеправославно разматраЬе, председник [епископског сабраЬа] се обраЮа ¬асеЪенском ѕатриЉарху ради даЪег деловаЬа.“ (ѕравославна диЉаспора, 6)

„” току наредног свеправославног разматраЬа ¬асеЪенски ѕатриЉарх обЉавЪуЉе Љедногласни консензус ѕравославних ÷ркава.“ (ќднос ѕравославне ÷ркве са осталим хришЮанским светом, 10)

„Ќа териториЉи православне диЉаспоре аутономне ÷ркве се не осниваЉу, осим случаЉева свеправославне сагласности коЉу обезбеРуЉе ¬асеЪенски ѕатриЉарх.“ (јутономиЉа и начин Ьеног проглашеЬа, 2д)

„” случаЉу поЉаве разлика у мишЪеЬу... стране коЉе учествуЉу се заЉедно или засебно обраЮаЉу ¬асеЪенском ѕатриЉарху да би он пронашао канонско решеЬе питаЬа.“ (јутономиЉа и начин Ьеног проглашеЬа, 2е)

” ѕосланици  ритског —абора се предлаже да се организуЉе —вети и ¬елики —абор у виду редовне активне институциЉе чиЉе право сазиваЬа из неког разлога припада Љедино константинопоЪском патриЉарху, што нема основа ни у историЉи, нити у богословЪу ѕравославне ÷ркве.

ћеРутим, право сазиваЬа —веправославног сабора треба да припада не само првом предстоЉатеЪу по диптисима, веЮ сваком предстоЉатеЪу ѕомесне ÷ркве. ќграничеЬе овог права само на константинопоЪског патриЉарха чини немогуЮим сазиваЬе сабора у случаЉу претензиЉе било коЉе ѕомесне ÷ркве према константинопоЪском патриЉарху и фактички чини патриЉарха те ÷ркве потпуно имуним од суда, што противречи канонском поретку ѕравославЪа, сагласно коме сваки архиЉереЉ подлеже суду архиЉереЉа.

«ашто су грчки православни аутори пропустили све ово, као и друге, Љош више вапиЉуЮе изразе Љереси константинопоЪског папизма коЉе смо горе навели? «ар се сви они слажу са овом ЉересЉу? »ли су спремни да се мире са Ьом просто ради националне солидарности? “ешко Ље поверовати у то, Љер Ље славу православног грчког народа одувек чинила Ьегова приврженост »стини, ради коЉе се Ьегови наЉбоЪи представници нису боЉали да изобличе константинопоЪске патриЉархе коЉи су упадали у Љерес. “ако Ље било са ѕреподобним ћаксимом »споведником за време патриЉараха Ц монотелита, тако Ље било са —ветим ћарком ≈феским за време ‘ераро-‘ирентинске униЉе, тако Ље било са —ветим ћелетиЉем »споведником за време Ћионске униЉе Ц можемо наставити са примерима. «а све ове —вете √рке верност »стини Ље била на првом месту. Ўта се овога пута променило?

£ер не ради се о томе да се „стане на страну –уса“ или „—ловена“, веЮ о томе да се стане на страну »стине.  олико »споведника и ћученика грчког народа Ље пострадало да не би прихватило западни папизам Ц зар само зато да би Ьихови потомци покорно прихватили ту исту Љерес, али умотану у источни, грчки омот? Ќека не буде тога!

“реба кратко да кажемо о претензиЉама константинопоЪског патриЉарха на судску власт и арбитражу у целокупноЉ ѕравославноЉ ÷ркви, пошто ове претензиЉе представЪаЉу део целе ове приче. Ќаравно, оваЉ текст Ље посвеЮен догматским питаЬима и зато не разматрамо канонска питаЬа коЉа су прилично добро размотрена у другим текстовима. ѕогледом на систематско нарушаваЬе и гажеЬе мноштва канона од стране константинопоЪске патриЉаршиЉе, просто будеш шокиран када истовремено уз то чуЉеш изЉаве типа „васеЪенска патриЉаршиЉа Ље одговорна за довоРеЬе ситуациЉе у црквени и канонски поредак“. » ове изЉаве се даЉу док истовремено та патриЉаршиЉа укида каноне, на пример, апостолска правила коЉа забраЬуЉу други брак клирика.

»ако се овде може поменути много тога, сувише би се одужио оваЉ чланак. ћеРутим, Љедан пример и то управо пример претензиЉа на судску власт у целоЉ ÷ркви треба размотрити. ” веЮ поменутом скорашЬем обраЮаЬу, патриЉарх ¬артоломеЉ Ље говорио о „ЉединственоЉ привилегиЉи  онстантинопоЪске ÷ркве да прима жалбе од епископа и свештенства коЉи траже прибежиште из свих ѕомесних ѕравославних ÷ркава“. ѕритом се ово изЉавЪуЉе уз позиваЬе на 9. и 17. правило IV ¬асеЪенског —абора коЉи тобож даЉу константинопоЪскоЉ патриЉаршиЉи такву привилегиЉу. » овим се управо правда упадаЬе у украЉинску ситуациЉу и прихватаЬе у општеЬе расколника коЉи су лишени чина.

 олико ово тумачеЬе канона одговара ѕредаЬу ÷ркве може се разумети ако се упореди са тумачеЬем ѕреподобног Ќикодима —ветогорца у Ьеговом чувеном „ѕидалиону“:

„ онстантинопоЪски патриЉарх нема власт да делуЉе у епархиЉама и областима других ѕатриЉараха и овим каноном му се не даЉе право последЬе апелационе инстанце у целоЉ ÷ркви... «ато «онара у тумачеЬу на 17. канон овог —абора говори да се не поставЪа над свим уопште митрополитима [константинопоЪски] патриЉарх као судиЉа, веЮ само над онима коЉи су му потчиЬени.

[ онстантинопоЪски] патриЉарх представЪа првог и последЬег судиЉу само за митрополите коЉи су му потчиЬени, али не и за оне коЉи су потчиЬени другим патриЉарсима Љер Ље Љедино ¬асеЪенски —абор последЬи и свеопшти судиЉа свих патриЉараха и нико други“.

 ао што видимо, лажно учеЬе о догматима се заснива на лажном тумачеЬу канона што, наравно, ниЉе изненаРуЉуЮе, пошто се говори о учеЬу коЉе Ље страно ѕравославноЉ ÷ркви. Ќаравно, присталице овог учеЬа, као и сви Љеретици, могу да траже издвоЉене цитате из старих текстова коЉи им одговараЉу, посебно оних коЉи потичу из  онстантинопоЪа, могу да се сете и страдаЬа —рпске и Ѕугарске ÷ркве од стране  онстантинопоЪа за време ќтоманског царства Ц веома сумЬивих и спорних поступака коЉе Ље касниЉе  онстантинопоЪ морао да исправи. ћеРутим, све ово не може да поништи чиЬеницу да Ље сваки папизам туР православном учеЬу, како западни, тако и источни.  ако Ље писао —вештеномученик √оразд „ешки: „»сточна ÷рква Ље за √лаву ÷ркве признавала само »суса ’риста и одбацивала саму идеЉу да за главу призна човека... зато што Ље схватала ову идеЉу као последицу недостатка вере у невидЪиву √лаву Ц »суса ’риста Ц и Мегово живо управЪаЬе телом ¬асеЪенске ÷ркве... а такоРе као непомирЪиву са апостолским принципом саборног решаваЬа питаЬа ÷ркве, што се изражавало у наЉвишем виду на ¬асеЪенским —аборима“.[13]

“реба Љош да наведемо пар речи о томе на коЉи начин константинопоЪска патриЉаршиЉа користи своЉе различите почасне титуле за образложеЬе и промовисаЬе свог папизма, а пре свега титулу „¬асеЪенског патриЉарха“. јко Ље раниЉе то била просто Љедна од почасних титула, као на пример код александриЉског патриЉарха титула „судиЉа ¬асеЪене“, у новиЉе време Ље она фактички постала званичан и главни само-назив константинопоЪских предстоЉатеЪа. ¬еЮ одавно они себе називаЉу искЪучиво овом титулом, подразумеваЉуЮи да се Ьихова црквена ЉурисдикциЉа распростире буквално на целу васеЪену.

 ао пример употребе овог термина можемо навести речи митрополита ≈лпидифора (Ћамбриниадиса):

„ѕрвенство архиепископа  онстантинопоЪа нема ништа заЉедничко са диптисима коЉи изражаваЉу само хиЉерархиЉски поредак... јко будемо говорили о извору првенства, таЉ извор представЪа сама личност архиепископа  онстантинопоЪа, коЉи Ље као епископ први „меРу Љеднакима“, али као архиепископ  онстантинопоЪа и последично, ¬асеЪенски патриЉарх, он Ље први без равних себи“.[14]

ќво схватаЬе своЉе „васеЪенске ЉурисдикциЉе“ показало се и у чиЬеници да су у 20. веку архиЉереЉи  онстантинопоЪске ÷ркве меРусобно поделили све стране света, уз изузетак оних коЉе сами признаЉу другим аутокефалним ÷рквама, тако да су се чак и земЪе у коЉима не постоЉи ниЉедан православни хришЮанин нашле записане као канонске териториЉе неког архиЉереЉа  онстантинопоЪске ÷ркве. » таЉ архиЉереЉ Юе се Ъутити и гневно протестовати ако нека ÷рква отвори своЉу мисиЉу у земЪи где Ьегова нога ниЉе ступила чак ниЉедном и где нема ниЉедног веруЉуЮег Ц просто због поменуте поделе. „иЬеница да се ова подела света догодила тек у 20. веку, опет изобличава ово учеЬе као ново и раниЉе непознато у ÷ркви, пошто да Ље древно, константинопоЪски патриЉарси би извели ову поделу много раниЉе.

ƒобро Ље познато да Љош када су константинопоЪски епископи почели да употребЪаваЉу титулу „¬асеЪенски“, против те праксе Ље категорички иступио —вети папа √ригориЉе ƒвоЉеслов. ќн Ље посебно писао патриЉарху константинопоЪском £овану: „ ао последица ваше преступничке и гордошЮу испуЬене титуле, ÷рква Ље подеЪена и срца ваше браЮе су приведена у саблазан... јко Ље јпостол ѕавле избегавао потчиЬеност удова ’ристових неким главама, као тобож мимо ’риста, иако су ове главе били сами јпостоли, онда шта Юете реЮи ’ристу  оЉи Ље √лава ¬асеЪенске ÷ркве током испитиваЬа на —трашном —уду Ц ви, коЉи своЉом титулом „¬асеЪенски“ покушавате да потчините себи све Мегове удове?“

ј ево Ьегових речи из писма патриЉарсима ≈влогиЉу александриЉском и јнастасиЉу антиохиЉском: „Ќико од моЉих претходника се ниЉе сложио да користи ову безбожну титулу („васеЪенски“) зато што, заиста, ако се неки патриЉарх буде називао васеЪенским, онда се тиме одузима патриЉаршиЉска титула од других“.

ћеРутим, константинопоЪски патриЉарси нису послушали речи православног папе —ветог √ригориЉа ƒвоЉеслова коЉи Ље тада био први по части и ова титула наставЪа да се користи. ” заштиту Ьеног коришЮеЬа говоре да се она тобож ниЉе користила у значеЬу о коме говори —вети √ригориЉе, да Ље то била само красноречива титула, типа „¬асеЪенски учитеЪ“ и „¬асеЪенски библиотекар“ коЉе су такоРе постоЉале у престоници царства. ћожда Ље тако и било на почетку, али ако се погледа како Ље на краЉу ова титула почела да се користи, можемо речи —ветог √ригориЉа сматрати пророчким.

—вети √ригориЉе ниЉе био Љедини папа коЉи Ље иступао против употребе титуле „васеЪенски“. “ако у другом протоколу VII ¬асеЪенског —абора читамо да Ље прочитана посланица папе римског јдриЉана императору. ” оригиналном тексту ове посланице, поред осуде иконоборства, стоЉе и следеЮе речи:

„¬еома смо се изненадили када смо пронашли да Ље у вашим царским указима коЉи су издати за патриЉарха царског града, тЉ. “арасиЉа, он такоРе назван 'васеЪенски'. Ќе знамо да ли Ље по незнаЬу или по сугестиЉи безбожних расколника и Љеретика ово написано; али веома молимо вашу наЉмилостивиЉу царску власт да се он никада, ни у Љедном од своЉих дела не потписуЉе као васеЪенски: зато што Ље, очигледно, ово противно одлукама —ветих канона и ѕредаЬу —ветих ќтаца... «ато ако неко почне да га назива васеЪенским или да сагласност на то, онда нека зна да Ље туР православноЉ вери“.

»ако постоЉи велика вероватноЮа да ови делови посланице нису били преведени на грчки Љезик током читаЬа посланице на —абору, ипак видимо како предстоЉатеЪ коЉи Ље у то време имао првенство веЮ други пут директно критикуЉе и забраЬуЉе употребу титуле 'васеЪенски' коЉу користе константинопоЪски патриЉарси. ќва сведочанства пружаЉу основу да се расправЪа о незаконитости коришЮеЬа наведене титуле. «ато православни аутори треба да се одрекну назива „васеЪенски патриЉарх“ и називаЉу га „константинопоЪски патриЉарх“, да и самом употребом ове титуле не би подржавали ширеЬе Љереси новог папизма.

ƒруга титула, коЉу  онстантинопоЪ активно користи за образложеЬе своЉих амбициЉа, Ље „ћаЉка ÷рква“, иако употребу ове титуле, као ни претходне, никада ниЉедан ¬асеЪенски —абор ниЉе одобрио, веЮ Ље она самовоЪно присвоЉена.

ќна Ље потпуно оправдана само у историЉском контексту и само у односу на ÷ркве коЉе су добиле аутокефалиЉу од  онстантинопоЪске ÷ркве. ћеРутим, она се користи у много ширем значеЬу. Ќа пример, у горепоменутом обраЮаЬу патриЉарх ¬артоломеЉ говори о своЉоЉ патриЉаршиЉи као о „брижноЉ ћаЉци и родитеЪки ÷ркава“ ради образложеЬа претензиЉа на посебно место у свеправославноЉ заЉедници. ћеРутим, такво схватаЬе  онстантинопоЪске ÷ркве као ћаЉке свих ÷ркава очигледно Ље бесмислено Љер многе древне патриЉаршиЉе историЉски претходе поЉави  онстантинопоЪа Ц како она може да буде Ьихова маЉка? јко нека ÷рква праведно и може претендовати на ову титулу, то Ље £ерусалимска ÷рква. Мен посебан историЉски допринос одувек су признавале све ÷ркве, али се он никада ниЉе схватао као право на господареЬе и власт.

ј ето,  онстантинопоЪ самовоЪно користи титулу „÷ркве ћаЉке“ ради образложеЬа свог стремЪеЬа да своЉоЉ власти потчини остале аутокефалне ÷ркве, коЉе треба да буду покорне и послушне као Юерке своЉоЉ маЉци.  ако Ље приметио архимандрит —офрониЉе (—ахаров), чак ако се допусти да  онстантинопоЪ „заиста себе може да назове заЉедничком ћаЉком свих ÷ркава... изводити потчиЬеност из чиЬенице историЉског маЉчинства Ц представЪаЮе одступаЬе од православне триЉадологиЉе сагласно коЉоЉ ќчинство или —иновство не уклаЬа пуноту Љеднакости. –оРени Ље Љеднак ќноме  оЉи раРа. “ако су сматрали —вети ќци“.[15]

» посебно цинично звуче речи о „брижноЉ маЉци“ коЉе изговара патриЉарх ¬артоломеЉ. ЌиЉедна брижна маЉка не поступа са своЉом децом онако како поступа  онстантинопоЪ у односу на –уску ÷ркву, а мало раниЉе и на √рчку. јко се и додаЉе реч „маЉка“ константинопоЪскоЉ патриЉаршиЉи, своЉим поступцима она више илуструЉе одвратну незнабожачку слику маЉке коЉа прождире своЉу децу. » ко Юе почети да прекорева децу коЉа се одлуче да напусте овакву „маЉку“?

„иЬеница да Ље –уска ÷рква прекинула евхаристиЉско општеЬе са  онстантинопоЪском би била оправдана чак и ако би се све ограничило стремЪеЬем да се супротстави преступу општецрквених размера и заштити своЉа чеда од општеЬа са онима коЉи су ушли у општеЬе са расколницима. ћеРутим, све Ље Љош озбиЪниЉе. –уска ѕравославна ÷рква Ље постала прва ÷рква коЉа Ље одбила да се потчини Љереси папизма коЉу намеЮе константинопоЪска патриЉаршиЉа.

» остале ѕомесне ÷ркве Юе пре или касниЉе морати да направе таЉ исти избор Ц избор не измеРу „–уса“ и „√рка“, веЮ измеРу ѕравославЪа и Љереси.

[1] https://cognoscoteam.gr/αρνούμενος-το-οικουμενικό-πατριαρχε/

[2] ЂΟρθόδοξος ЂΕκκλησίαї ή ЂΣυνομοσπονδίαї Τοπικών Εκκλησιώνї Ц Ђѕравославна€ Ђ÷ерковьї или Ђ онфедераци€ї ѕоместных ÷ерквей?ї.

[3] ÷итати из излагаЬа Ђѕоложение ѕравославной ÷еркви после войныї на ¬тором ¬сезарубежном —оборе (—ремские  арловцы, 1/14‒11/24. августа 1938. г).

[4] —офроний (—ахаров), иером. ≈динство ÷еркви по образу ≈динства —в€той “роицы // ¬естник –усского «ападно-≈вропейского ѕатриаршего Ёкзархата. 1950. є 2Ц3. —. 8Ц32.

[5] ѕротоЉереЉ –адомир ¬. ѕоповиЮ. јнгажована “еологиjа ÷ариградске ѕатриjаршиjе // svetosavlje.org/angazovana-teologija-carigradske-patrijarsije/

[6] јрхиепископ јвстралийский и Ќовозеландский ѕавел. ƒружба с другими ÷ерквами // www.blagovest-info.ru/index.php?ss=2&s=7&id=27764

[7] https://www.pravoslavie.bg/анализи/вселенски€т-патриарх-източен-па/

[8] ќпределение осв€щенного јрхиерейского —обора –усской ѕравославной ÷еркви (ћосква, 24-29 июн€ 2008 года) Ђќ единстве ÷ерквиї)

[9] http://www.patriarchia.ru/db/text/3481089.html

[10] ѕослание к —холарию, II // https://azbyka.ru/otechnik/Amvrosij_Pogodin/svjatoj-mark-ehfesskij-i-florentijskaja-unija/9)

[11] ÷итат из: —околов ».». Ћекции по истории √реко-¬осточной ÷еркви. —ѕб., 2005, с. 129.

[12] »сто, с. 186

[13] Gorazd, biskup Českэ aMoravsko-Slezskэ. Život sv. Cyrila a Metoděje a jejich poměr k Řнmu a Cařihradu // http://www.orthodoxia.cz/gorazd/pavlik2.htm

[14] http://history-mda.ru/publ/pervyiy-bez-ravnyih-otvet-na-dokument-o-pervenstve-v-tserkvi-prinyatyiy-na-zasedanii-svyashhennogo-sinoda-russkoy-pravoslavnoy-tserkvi_3650.html

[15] —офроний (—ахаров), иером. ”каз. соч. с. 25.

—ветосавЪе.орг

17 / 01 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0