Srpska

ДѕутоваЬе санкама коЉе вуку пси, а понегде и ЉелениУ

 ако живи наЉсеверниЉа и наЉмлаРа епархиЉа у –усиЉи

††††

ЌориЪска и “уруханска епархиЉа –уске ѕравославне ÷ркве основана Ље 2014. године. ќ Ьеном раду, социЉалним проЉектима и тешкоЮама везаним за сурову арктичку климу говори се у материЉалу “ј——-а.

ќд Љедног до другог храма по неколико месеци

ЌориЪска епархиЉа спада у  расноЉарску митрополиЉу. ƒо 1992. године  расноЉарска покраЉина Ље као и “омска област, улазила у састав Ќовосибирске епархиЉе Ц то Ље огромна териториЉа и митрополит Ље такоРе носио изузетно велико бреме.

„«атим се почетком 1990-их година издвоЉила  расноЉарска епархиЉа, у коЉу су спадали сама покраЉина и “аЉмирски аутономни округ. ј ЌориЪска и “уруханска епархиЉа Ље основана 2014. године,“ Ц с кратком историЉом осниваЬа епархиЉе упознаЉе нас Ьен секретар Љеромонах √ерман (ћеЪников).

Ќаравно, православЪе се на “аЉмиру поЉавило много раниЉе. ” XIX веку свештеници су упркос Юудима сурове северне климе, одлазили на дуга путоваЬа полуострвом Ц пут од Љедног до другог храма траЉао Ље по неколико месеци.

„јко говоримо о ширеЬу православЪа и хришЮанства у —ибиру, монаси и свештеници из “уруханска ишли су све до ’атанге Ц то Ље скоро 900 км. ѕознато нам Ље име мисионара архимандрита ћакариЉа —услова коЉи Ље живео у “уруханску, али Ље истовремено био старешина храма у ’атанги. —аобраЮаЉа ниЉе било Ц пловио Ље реком, затим Ље негде ишао санкама коЉе су вукли пси, а негде Љелени, у зависности од околности. ƒешавало се да Ље морао да се задржи и у насеЪима да сачека да проРу ветрови. „ак се дешавало да због снажне меЮаве никуда не може да мрдне, па би поЉео хлеб за богослужеЬе коЉи Ље понео, да би преживео,“ Ц говори отац √ерман.

£еромонах √ерман (ћеЪников). ‘ото: ƒенис  ожевников/“ј—— £еромонах √ерман (ћеЪников). ‘ото: ƒенис  ожевников/“ј——
††††

—ад свештеници имаЉу могуЮности да релативно брзо стигну у далека насеЪа Ц кроз ваздух, воду и по зимнику (аутомобилски пут коЉи специЉално праве греЉдери и коЉи Ље предвиРен за саобраЮаЉ само на температури испод нуле. «имник може да води и по смрзнутом леду река и Љезера Ц прим. “ј——).  омпаниЉа „ЌориЪски никл“ понекад чак за епархиЉу изнаЉмЪуЉе хеликоптер или ЉоЉ обезбеРуЉе ледоломац како би могло да се доРе до насеЪа ƒиксон Ц наЉсеверниЉег насеЪеног места у –усиЉи. ћеРутим, без обзира на приступачност саобраЮаЉних средстава време и сад уноси измене у рад свештеника савремене епархиЉе Ц понекад мораЉу да чекаЉу по неколико дана како би се из далеког града вратили у ЌориЪск.

„£едном смо из ЌориЪска 2014. године до “уруханска летели хеликоптером како бисмо у суботу служили вечерЬу службу, а у недеЪу —вету литургиЉу и како бисмо се у недеЪу увече вратили. Ќа краЉу смо се вратили тек седам дана касниЉе, зато што Ље невреме наизменично почиЬало час у “уруханску, час у »гарки, час у ЌориЪску, тако да нисмо могли да полетимо,“ Ц Љеромонах наводи пример.

ƒруга прича Ље везана за лед. —редином прошлог лета свештеници су ледоломцем кренули за ƒиксон, али због леда нису успели да стигну до тамо Ц морали су да чекаЉу дан и ноЮ док им други ледоломац ниЉе пристигао у помоЮ.

„“о нас не брине, чак се радуЉемо што нам се пружа могуЮност да тако путуЉемо. —ве време смо на путу. —аобраЮаЉ ниЉе много развиЉен у свим епархиЉама,“ Ц истиче отац √ерман.

Ќови храмови и нови парохиЉани

ѕре него што Ље основана ЌориЪска и “уруханска епархиЉа у ЌориЪску Ље постоЉао само Љедан храм коЉи Ље саграРен пре 25 година Ц саборна црква иконе ћаЉке ЅожиЉе „—вих жалосних –адост“. ƒанас у граду има четири храма, од коЉих Ље Љедан Љединствени храм новомученика и исповедника –уске ÷ркве освештан у септембру 2018. године. ѕоред Ьега се налази музеЉ историЉе развоЉа православЪа у —ибиру и новомученика коЉи су погинули у ЌориЪском логору или су били прогнани у друга места у епархиЉи. “у ради и црквена школа.

≈пархиЉи припада укупно 38 храмова, 15 соба за молитву и капела, а Љош шест храмова Ље у изградЬи. ќсвештано Ље место за храм у реЉону ЌориЪска у “алнахи где живи 50 хиЪада Ъуди, као и у —нежногорску Ц наЉудаЪениЉем краЉу градског округа.

„ ад смо почели са осниваЬем ЌориЪске епархиЉе било Ље врло много започетих храмова Ц градЬа Ље била обуставЪена. ¬ладика јгатангел коЉи управЪа епархиЉом уложио Ље све напоре како би изградЬа обЉеката била завршена. „ак Ље и дрвени храм —ветитеЪа Ћуке граРен десетак година. »зградЬа Ље завршена ове године и освештан Ље у маЉу,“ Ц каже отац √ерман.

«воник у сеЮаЬе на погинуле у ЌориЪском логору. ‘ото:  ирил  ухмар/“ј—— «воник у сеЮаЬе на погинуле у ЌориЪском логору. ‘ото:  ирил  ухмар/“ј——
††††

ЌориЪске куЮе су граРене на шиповима у вечно смрзнутом тлу, а ни камени храмови нису изузетак. ƒа би се изградио храм новомученика и исповедника –уске ÷ркве морало Ље бити побиЉено 170 шипова. ќбЉекат Ље Љединствен Љош и по томе што Ље само он фрескописан.

—а изградЬом нових храмова повеЮао се броЉ парохиЉана. „¬одимо богосужбене дневнике. Ќедавно сам сумирао статистику за пет година и видео сам да се броЉ Ъуди коЉи се исповедаЉу и причешЮуЉу за то време код нас у ЌориЪску утростручио. Ќа пример, док се 2014. године на ћалу √оспоЉину причестило 30 Ъуди, 2017. године их Ље било око сто,“ Ц каже отац √ерман.

” новом храму у ЌориЪску по 10-15 Ъуди се крсти недеЪно Ц и деца и одрасли. ¬енчаЬе на северу ниЉе тако честа поЉава Ц било их Ље укупно 11, од тога седам у новом храму. „“о Ље вероватно, измеРу осталог, условЪено интересоваЬем граРана за нови обЉекат,“ Ц каже Љеромонах.

„арапице за децу и бал за омладину

” епархиЉи постоЉе одеЪеЬа социЉалне службе и црквеног доброчинства, као и одеЪеЬе за питаЬа омладине. Ќа челу социЉалне службе Ље “атЉана Ћасточкина коЉа Ље раниЉе руководила нориЪским породилиштем.

„ќдеЪеЬе ради у неколико праваца.  ао прво, то су сиромашни Ъуди, Ъуди у годинама, коЉима услуге пружамо код куЮе. «атим Ље то рад са женама коЉе су доспеле у тешку животну ситуациЉу. –ад са децом Ц координирамо рад са дечЉим домом у ƒудинки, а такоРе сараРуЉемо с центром за рехабилитациЉу деце с посебним потребама „¬икториЉа“, - каже Ћасточкина.

Аачка екскурзиЉа у домаЮем храму у част –оРеЬа £ована ѕретече. ‘ото: ƒенис  ожевников/“ј—— Аачка екскурзиЉа у домаЮем храму у част –оРеЬа £ована ѕретече. ‘ото: ƒенис  ожевников/“ј——
††††

ќве године Ље ÷ентар за милосрРе добио председнички грант за програм „«агреЉмо топлином“. „ѕрограм Ље усмерен на пружаЬе свих облика помоЮи женама коЉе су се превремено породиле или су родиле болесно дете Ц психолошку, социЉалну, медицинску и правну. ∆ене коЉе раде ручне радове, чланице клуба „–адуга“ плету чарапице, рукавице, капице и прекриваче како би деци било топлиЉе,“ Ц каже она.

ќмладинским одеЪеЬем руководи свештеник ƒимитриЉе ѕрохоров, а помаже му супруга Ц попадиЉа јлиса. √лавна делатност одеЪеЬа Ље рушеЬе стереотипа о томе да ÷рква ниЉе занимЪива младим Ъудима.

„ќдеЪеЬе има за циЪ да меЬа стереотипе о томе да у ÷ркву долазе стари Ъуди или напаЮени Ъуди. »з дана у дан све више и више омладине стиче веру. ”право због тога што омладина тежи нечем новом, тежи ка смислу живота, срце и душа омладинаца су отворени за све,“ Ц обЉашЬава попадиЉа јлиса.

ѕопадиЉа јлиса. ‘ото: ƒенис  ожевников/“ј—— ѕопадиЉа јлиса. ‘ото: ƒенис  ожевников/“ј——
††††

£една од наЉважниЉих манифестациЉа за одеЪеЬе Ље —ретеЬски бал коЉи се одржава у фебруару на —ретеЬе √осподЬе.

„ѕразник Ље посвеЮен дану православне омладине, врло Ље важан и свечан за нас. ’тели смо да се сетимо времена кад су се одржавали балови, кад су постоЉали идеали у односима измеРу мушкараца и жена, то Ље извесна школа бонтона. ѕокушавамо да пренесемо омладини ове вредности. ѕрошле године Ље на бал дошло око 200 Ъуди Ц сала у дому културе Љедноставно ниЉе могла да прими све госте,“ Ц рекла Ље она.

—еЮаЬе на нориЪске новомученике

” епархиЉи постоЉи комисиЉа за канонизациЉу светаца коЉом руководи монахиЬа »лариона (—ухова). »стина, за сада нема канонизованих светаца на “аЉмиру. «ато се у епархиЉи изузетно поштуЉу свеци и новомученици, коЉи су били на извору православЪа у —ибиру, коЉи су били послати у ЌориЪски логор због верских убеРеЬа или су били у прогонству на териториЉи региона. ћеРу Ьима су први сибирски светац ¬асилиЉе ћангазеЉски, светитеЪ Ћука, доктор, професор и архиепископ ¬алентин ¬оЉно-£асенецки, новомученици —тефан ЌаливаЉко и ѕетар »гнатов. ћузеЉ у новом храму Ље посвеЮен историЉи православЪа у —ибиру и овим Ъудима.

„»ма новомученика чиЉа Ље биографиЉа на оваЉ или онаЉ начин повезана с ЌориЪском епархиЉом.  од нас Ље подигнут храм у спомен на Ьих и отворен Ље оваЉ музеЉ Ц овде се, измеРу осталог, могу наЮи информациЉе о онима коЉи су погинули у предузеЮима ЌориЪског логора. Михове мошти се налазе у нашоЉ земЪи, у непознатим гробовима. Ќаша дужност Ље да ако не можемо да их пронаРемо, идентификуЉемо и ставимо у Юивот, да бар нешто саградимо у сеЮаЬе на Ьих,“ Ц каже »лариона.

ћонахиЬа »лариона (—ухова). ‘ото: ƒенис  ожевников/“ј—— ћонахиЬа »лариона (—ухова). ‘ото: ƒенис  ожевников/“ј——
††††

” музеЉу се чуваЉу писма светитеЪа Ћуке, молитвеници, иконе, чак и стуб са бодЪикавом жицом и натписом „«абраЬено“. Ќеке експонате доносе Ъуди, неки су пронаРени у материЉалима кривичних предмета, а нешто су пронашли чланови спасилачких одреда.

ћонахиЬа »лариона нам Ље испричала причу о ѕетру »гнатову. ќн Ље роРен 1904. године на териториЉи савремене  алушке области. —рео Ље своЉу Ъубав, сироче јнастасиЉу, оженио се и отишао Ље у воЉску. јнастасиЉа се преселила из села, запослила се као ткаЪа у  унцеву у близини ћоскве.  ад се ѕетар 1929. године вратио из воЉске видео Ље да се Ьегова супруга много променила Ц постала Ље врло побожна. ¬ероватно Ље снажно утицала на Ьега и постали су истомишЪеници, нашли су духовног оца и одлучили да своЉ живот посвете Ѕогу. ќко Ьих Ље почела да се окупЪа омладина. ” новембру 1937. године ухапшени су и обоЉе су осуРени на осам година поправног рада. ѕетар »гнатов Ље доспео у ЌориЪски логор 1941. године и умро Ље од исцрпЪености.

„јнастасиЉи се изгубио сваки траг, не знамо где Ље она. „ини ми се да не можемо ставити тачку у биографиЉи »гнатова док не пронаРемо Ьегову жену, зато што Ље по свему судеЮи много учинила за Ьега и много Ље значила у Ьеговом животу. ƒужни смо да пронаРемо Ьен траг и да сазнамо како Ље окончала живот. “реба да сазнамо ове податке и можда Юемо имати свог ѕетра и ‘еврониЉу,“ Ц каже монахиЬа.

јнастасиЉа јникина
—а руског ћарина “одиЮ

“ј——

21 / 01 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0