Srpska

”краЉина: методе борбе против ÷ркве

††††

ћетоде борбе против ÷ркве у ”краЉини смишЪене су Љош у време Ѕрестске униЉе. Ќеке ствари су се промениле, али не у значаЉниЉоЉ мери.

√рубо мешаЬе власти

” оно време су то били ∆игмунд III и Ьегове присташе Ц ватрени и идеЉни неприЉатеЪи православЪа. ƒанас Ље то, што Ље гнусниЉе, „демократска“ власт ”краЉине, у коЉоЉ су ÷рква и држава одвоЉене по закону и где се религиозни патос председника у принципу коси са уставом.

ј могу вам реЮи да Ље врло тешко одупирати се притиску државе. ќваЉ ЋевиЉатан има хиЪаде шапа, репова и пипака. »ма само (незаситу) утробу и нема нимало савести.

ƒеЪеЬе „духовног хлеба“

“о су катедре и друге дужности коЉе се даЉу Ъудима коЉи су изразили лоЉалност власти „да би се прехранили“. “аква Ље била пракса у –ечи ѕосполитоЉ. ƒавани су манастири са пчелиЬацима, речним пристаништима, ливадама за косидбу итд. слугама круне, чак и ако су то били калвинисти или атеисти. “ако су се добиЉале верне слуге државе и поуздани неприЉатеЪи ÷ркве. ƒанас Юе трговати катедрама како би намамили одступнике.

††††

ѕритом критериЉуми претендената немаЉу духовну димензиЉу. „ак Ље боЪе што су грешниЉи. ЋоЉални грешник Ље уз поклоЬену духовну власт много боЪи од непокорног праведника.

 атолици из XVII века су знали шта раде.

«аЉеднички центар утицаЉа и управЪаЬа

ќнда Ље то био –им у коЉи „воде сви путеви“. –им и краЪеви одани апостолском престолу. “амо су тада научили да припитомЪаваЉу одступнике (узгред речено, ¬артоломеЉ се и школовао тамо Ц на «ападу).  роз образоваЬе и владин лоби су научили да формираЉу нову елиту.

ƒанас оваЉ посао заЉедно с –имом обавЪа ¬ашингтон: прима заклетву верности, даЉе знаЬа заЉедно с обеЮаЬем будуЮег запослеЬа, прикупЪа регистраторе с компромитуЉуЮим материЉалом, дели новац, снабдева пребеглице документима итд. ” извесноЉ фази –иму и ¬ашингтону се прикЪучио »стамбул коЉи представЪа низ патриЉараха коЉи носе титулу несталог града.

ќдузимаЬе државне регистрациЉе

ѕритисак поЪске власти на Љерархе Ље после униЉе довео до тога да су скоро сви епископи отишли у униЉу. £едни због страха, а други ЉуреЮи привилегиЉе. ƒо 1620. године остали су само клир и монаштво, остао Ље народ. ћеРутим, ÷рква не може да опстане без епископа. ƒошао Ље Љерусалимски патриЉарх “еофан, обновио Ље закониту хиЉерархиЉу и рукоположио Ље нове епископе. ќдмах Ље проглашен за агента... „иЉег? »стамбулског! » само Ље захваЪуЉуЮи заштити козака остао жив и напустио Ље границе –ечи ѕосполите.

»ма Љош Љедна ствар.

«анемариваЬе обичног веруЉуЮег народа

ћисао Ље Љедноставна: „Ўта ови чобани коза и сеЉачи хеЪде схватаЉу кад Ље реч о догмама и епископима? ћи смо племиЮи-епископи Ц ÷рква коЉа поучава Ц радимо оно што сматрамо за потребно. ќни су Ц ÷рква коЉа учи Ц временом и по нужности Юе се смирити. » ствар Ље готова.“

“ако су многи мислили и мисле.

«анемариваЬе простог народа Ље главна азбука, на пример, сваке бирократиЉе с Ьеним замршеним законима на коЉима Юе обичан човек сломити ногу. “о Ље уЉедно и норма ЉересиЉарха. „ѕотписаЮемо, - кажу они, - Љер имамо власт и много тога знамо, а ови простаци нека трпе и нека се смираваЉу. “акав Ље Ьихов удео у црквеним стварима“; „“рудимо се за извесно опште добро коЉе само ми разумемо, и наше достоЉанство, забринуто за ово или оно, питаЬе решава овако. ќсталима Ље заповеРено да оно што се дешава прихвате као неизбежно.“

“ако поступаЉу сви ЉерерсиЉарси. Ќа наше очи Ље тако поступио ¬артоломеЉ.

††††

£ересиЉарси присваЉаЉу право да седеЮи златном кавезу наступаЉу и решаваЉу послове у име милиона обичног народа, премда Љедан део народа очима не може да их види, а други их никад ниЉе ни видео.

” ”краЉини Ље ова шема пропала. £ош у XVII веку. ƒаЮе Ѕог да пропадне Љош Љедном.

ѕротив власти коЉа Ље чинила неподопштине и поткупЪивих епископа тада су се уЉединили забринути мирЉани, удружени у братства. “реба да се упознамо с историЉом братстава у Ћуцку, Ћавову и ¬иЪнусу како бисмо стекли Љасну слику догматске свести и истинске црквености тадашЬих обичних становника ових градова. ќни су се дописивали са своЉим тадашЬим поглаварем Ц цариградским патриЉархом (због чега су их власти жигосале називаЉуЮи их „агентима турског султана“), организовали су духовне школе, бавили су се издаваштвом, прикупЪали су средства за то и уопште су се понашали толико свесно и активно да им се тешко може наЮи аналог у историЉи.

ћирЉани су се показали као мудри и верни. Ѕез интернета, па чак и без свеопште писмености. ѕостоЉи велика нада да Юе се наследност сачувати и данас. » поред тога што Ље Љедан од наших минуса Ц свеопшти пад црквеног живота. «ато Ље наш плус Ц могуЮност широке информисаности преко наЉновиЉих средстава. ј у души смо исти.

ѕосебну улогу имаЉу манастири

ƒок су на страни униЉата наступали учени богослови, Љезуитски проповедници и сл., на страну православЪа коЉе ниЉе блистало схоластичким образоваЬем, стали су монаси. “ако се „вера поноситих и угледних Ц католицизам“ супротставЪао „вери простих и праведних Ц монаха источне вере“.

††††

ЌаЉбоЪи бранитеЪи вере отаца, а уЉедно и наЉлепши примери побожности потекли су из манастира. £ов ѕочаЉевски, £ован ¬ишенски, јтанасиЉе Ѕрестски. »мена Ц ова и друга Ц сада Юе попримити посебно звучаЬе и значеЬе. ќд локално поштованих и омиЪених у регионима поново Юе постати значаЉни и познати у целоЉ црквеноЉ пуноЮи. ѕошто су се у свом XVII веку суочили с истом лажЉу и с истом трулежЉу с коЉима Юе морати да се суоче данашЬи православни хришЮани у истим земЪама.

»стичуЮи своЉа „права“ на низ древних обитеЪи ‘анар зна шта ради. ѕокушава да лиши ”краЉину оне духовне снаге на коЉоЉ су обично ломили зубе сви осваЉачи из старих времена без изузетка.

ћного тога нам предстоЉи да доживимо и видимо. ћного тога треба поново да схватимо пошто несхваЮена историЉа ниЉе искуство, веЮ само гомила чиЬеница. ј схваЮена историЉа Ље вечна лекциЉа. “реба да извучемо на површину читаво брдо историЉских материЉала о рату за ÷ркву у ”краЉини из времена Ѕрестске униЉе. ¬еруЉте, све то се (с извесним додацима) понавЪа данас, и историЉа нас туче због ненаучених лекциЉа.

—а руског ћарина “одиЮ

21 / 01 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0