Srpska

»сповест Ље важниЉа од погружаваЬа у воду

††††

«ашто погружаваЬе у воду на празник  рштеЬа ниЉе обавезан обред овог празника? Ўта Юе болницама капелани и Ьихови помоЮници?  акве акциЉе предузима –уска ѕравославна ÷рква да учини храмове доступне инвалидима? Ќа ова, и друга питаЬа, ”»звестиЉ” одговарао Ље викар патриЉарха ћосковског и све –усиЉе, председаваЉуЮи —инодалним одеЪеЬем за добротворни рад, ≈пископ орехово-зуЉевски ѕантелеЉмон.

Ч” суботу, 19.Љануара ÷рква обележава  рштеЬе √осподЬе. ѕрема подацима социолога, више од милион руса сваке године се погружава у воду.  акав Ље став ÷ркве када су у питаЬу масовна купаЬа на ЅогоЉавЪеЬе?

ЧѕостоЉи следеЮа тенденциЉа: споЪашЬи обреди коЉи прате велике црквене празнике постаЉу народни обичаЉи. «аборавЪа се на смисао празника. ѕосеЮиваЬе храмова, и учешЮе у ЋитургиЉи у народном сазЬаЬу постаЉе факултативно, а обавезно постаЉе нешто споЪашЬе и другоразредно. Ќа пример, на ¬аскрс, Ъуди освештаваЉу куличе и ЉаЉа, на ЅожиЮ даруЉу поклоне, на ЅогоЉавЪеЬе се погружаваЉу у воду. јли нису то наЉважниЉи обреди у ове дивне празнике.

ѕразник  рштеЬа се Љош назива и празник ЅогоЉавЪеЬа. “ог дана се присеЮамо догаРаЉа када се на реци £ордану Љавио Ѕог у виду —вете “роЉице: ќца, —ина и —ветог ƒуха. “о откривеЬе Ље наЉвеЮа таЉна унутар божанственог постоЉаЬа, коЉоЉ се многи Ъуди Љош увек нису присаЉединили. “а таЉна у многоме опредеЪуЉе наш живот. „овек коЉи ниЉе причасник те таЉне, не зна до краЉа шта Ље то Ъубав, мада ту реч врло често користи. £ер Ъубав Ље —ам Ѕог. Ѕог нас Ље створио, да бисмо се односили Љедан према другоме онако, како се односе Љедан према другоме лица —вете “роЉице.

ѕразник  рштеЬа Ље откровеЬе о томе ко Ље ’ристос. ќн ниЉе само изузетни човек, оснивач хришЮанства, него и —ин ЅожиЉи, коЉи Ље ради нас постао „овек.

” таЉ празник се човек може погрузити у ледену воду три пута, али то треба радити уз молитву Ѕогу Ц “роЉици, присеЮаЉуЮи се ЉавЪаЬа на £ордану —ина ЅожиЉег и свог сопственог крштеЬа.

¬рло Ље важно тог дана, или уочи празника, у ЅогоЉавЪенско навечерЉе, доЮи у храм и потрудити се разумети речи коЉе се поЉу и читаЉу. «а оне коЉи никада нису учествовали у ЋитургиЉи, или они коЉи су давно учествовали, такви треба да приступе “аЉни, коЉу се назива ”друго крштеЬе” Ц исповести. “о, друго крштеЬе, Ље несумЬиво важниЉе од погружаваЬа у воду, оно Юе помоЮи човеку да промени живот на боЪе.

£а се лично никада не погружавам, и знам многе Ъуде коЉи то не раде. “акоРе знам и многе, коЉи се купаЉу, а о “роЉици и исповести ништа не знаЉу. ѕитаЬе о погружаваЬу у воду треба оставити на слободан избор оних коЉи то воле.

Ч —ве ваше служеЬе Ље усмерено на помоЮ слабим и страдалницима. јли нам хришЮанство говори да Ље страдаЬе дато за грехе. ƒа ли се на таЉ начин они могу искупити?

Ч—авремени свет жели да избегне страдаЬе: да учини пороРаЉ безболним, као и цео живот, па и смрт. јли, ми знамо, да Ље немогуЮе достиЮи апсолутни комфор у овом животу, да Ље страдаЬе неизбежно. —а друге стране, Ѕог ниЉе створио страдаЬе Ц ќн Ље створио човека за вечно блаженство. —традаЬе Ље дошло у свет због Ъудског греха, уз учешЮе неприЉатеЪа Ъудског рода Ц Равола. «ато, наравно, не треба да умножавамо страдаЬа. ÷рква зна за аскетске подвиге, али не призива на мазохизам. ќна предлаже борбу са страстима, не убиЉа тело. јли, ако ми помогнемо Љедни другима да пребродимо тешко искушеЬе, √оспода Юе само то обрадовати. “о и Љесте служеЬе Ъубави.

Ч” –усиЉи има стотине добротворних фондова. ƒаваЬе прилога Ље постало ствар моде. ƒа ли хуманитарни рад треба Љош више да уРе у наш живот? Ќема ли у томе издаЉе државних функциЉа на рачун приватних инициЉатива?

Ч—оциЉални рад Ље задатак пре свега, друштва, а не државе. ƒруштвене организациЉе имаЉу другу мотивациЉу. ƒржава запошЪава раднике, и гравни инструмент мотивациЉе Ље плата. ” добротворним фондовима Ъуди мало зараРуЉу, и то Ље чак добро, Љер их привлачи могуЮност да помогну, а не да зараде. “о ствара други тип односа.

—а друге стране, држава гарантуЉе социЉалним помоЮима неки континуитет. ” хуманитарним организациЉама много тога решава лидер Ц Ьегова харизма и таленат. јли, ако лидер оде, све се руши. ƒржава треба да поджава хуманитарне организациЉе, а оне да сугеришу држави куда да усмерава акциЉе. ”заЉамно деловаЬе даЉе наЉбоЪи резултат.

Ч ѕравите институт за болничарске капелане. «ашто су сада такви Ъуди потребни у болницама?

Ч„овеку коЉи Ље доспео у болницу треба подржка. ƒоктори и медицинске сестре често немаЉу времена разговараЉу са болесницима. —вештеници при болницама (на «ападу их називаЉу капелани) посеЮуЉу болеснике не да би све преобратили у своЉу веру, него да их утеше и угреЉу.  ада Ље √оспод корачао земЪом, ниЉе свима говорио о вери, него Ље често помагао онима коЉима Ље помоЮ била потребна. ћислим, да наши болничарски свештеници, Ьихови помоЮници, сестре милосрРа, добровоЪци могу да направе атмосферу коЉа би имала више Ъудскости и надоместила недостатак одласка ближЬих.

††††

Ч  олико болничарских капелана планирате да едукуЉете у ближоЉ будуЮности?

Ч—ада обучавамо помоЮнике болничарских капелана. “о су мирЉани без свештеничког чина. ѕрви курс обуке Ље завшен у децембру. Мега Ље завршило више од 100 Ъуди. “о су Ъуди са вишим образоваЬем, а многи од Ьих су завршили водеЮе факултете у земЪи - ћ√”, ћ√»ћќ, ћ√“” Ѕауматова, ћј». —ада Юемо их слати на различита послушаЬа.

ћосква има 250 стационарних установа, али наши помоЮници свештеника, вероватно Юе одлазити у болнице у групама, Љедном у недеЪи, или два пута. ” фебруару почиЬе други курс.

Ч” –усиЉи споро напредуЉе адаптациЉа инфраструктуре за инвалиде. ћноги храмови остаЉу меРу тешкодоступнима. ƒа ли –уска ѕравославна ÷рква планира да своЉе обЉекте опрема системски?

ЧЌама Ље то Љедан од приоритета. –едовно одржавамо семинаре и праксе за адаптациЉу храмова из разних области, говоримо о томе на нашим вебинарима. «аЉедно са водеЮим руским специЉалистима припремили смо методичке препоруке за оспособЪаваЬе околине, и усмеравамо их на све руске епархиЉе.

јли Ље неприсутпачност храмова велики проблем. ћеРу нашим обЉектима много Ље древних зграда, споменика архитектуре, и зато, из обЉективних разлога нисмо увек у могуЮности да направимо лифтове и помоЮно степениште. ” храму светог царевиЮа ƒимитриЉа при ѕрвоЉ √радскоЉ болници, непокретне Ъуде дижемо на рукама. јли, наравно, многима Ље важно да имаЉу могуЮност да самостално доРу на службу.

Ч»мамо строга правила понашаЬа у цркви.  олико Ље важно да ли Ље неко дошао у храм у фармеркама или сукЬи? ћожда Ље важниЉе што Ље ипак дошао?

ЧЌаравно, у чему год да човек доРе, важно Ље подржати га. ’рам ниЉе власништво Ъуди, коЉи су га ”окупирали”. ” храм може свако да уРе. Ќедавно смо на епархиЉском заседаЬу имали интересантну епизоду. £едан свештеник Ље почео да негодуЉе што Ље у ЉедноЉ болници главни лекар, без сагласности настоЉатеЪа, наредио управнику здаЬа да скине катанац са врата коЉа воде у храм. ѕатриЉарх Ље на то одговорио свештенику: ”“реба да будете захвални главном лекару што Ље учинио храм доступним у свако време, а то Ље врло важно за болницу”.

Ќе треба да очекуЉемо да Юемо у храмовима угледати светитеЪе. “амо су исти такви грешници, само верници. јли, у ÷ркви постоЉи извор светости, коЉем може да се приопшти сваки човек. ¬еруЉемо не у ”цркву светих”, него у —вету ÷ркву. Ўто се тиче марама и хаЪина Ц у болници ме моле да ставим маску, да преобуЉем ципеле, мада и сами доктори говоре да Ље унутрашЬа инфекциЉа често гора од споЪашЬе. јли се Ља смиравам, иначе ме неЮе пустити к болеснику. »сто и у цркви постоЉе Ъуди коЉи придаЉу, можда, много веЮи значаЉ споЪашЬем изгледу поЉединца. јли имамо и храмове у коЉима на одеЮу нико не обраЮа пажЬу.

Ч акви проЉекти православне службе помоЮи ”ћилосрРе” треба да се покрену ове године?

Чѕочели смо да развиЉамо проЉекат ”ƒеца под ѕокровом”. ќваЉ формат се поЉавио у –ƒ Ѕ, где добровоЪци Ц младиЮи и девоЉке Ц долазе да се играЉу са децом, да раде са Ьима. “о Ље проЉекат коЉи помаже маЉкама да мало одморе, Љер су маЉке често са децом све време у болници.  асниЉе смо почели са таквим радом и у дечиЉоЉ психиЉатриЉскоЉ болници √.≈. —ухареве. —ада покушавамо да раширимо проЉекат на друге болнице Ц измеРу осталог и на ћорозовску.

††††

ќве године Юемо се активно развиЉати у неколико праваца. ѕре свега, ту Ље спречаваЬе абортуса. ” разним раЉонима Юе се поЉавити 13 нових домова за маЉке, 57 нових центара за заштиту материнства, десетине проЉеката Юе проширити своЉу делатност.

ƒруго, помагаЮемо Ъудима у “аЯикистану. “амо у Љако тешким условима живе наши руски Ъуди, саме старице коЉе немаЉу новца ни за храну.

“акоРе планирамо да развиЉамо помоЮ глувима, посебно на Ѕлиском »стоку. —провешЮемо други модул обуке за свештенике и социЉалне раднике на знаковном Љезику. Ќови правац наше делатности Юе бити и помоЮ у прикупЪаЬу средстава за социЉалне црквене проЉекте у региону.

Ђћ»÷ Ђ»звести€ї

22 / 01 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0