Srpska

¬асоЉевиЮи у част —ветом —ави

††††

ѕоводом празника —ветог —аве, у петак 25. Љануара 2019, одржана Ље —ветосавска академиЉа, у ÷ентру за културу, у Ѕранама.

јкадемиЉу Ље благословио Мегово ѕреосвештенство ≈пископ будимЪанско-никшиЮки √. £оаникиЉе, коЉи Ље поздравио госте академиЉе, свештенство, монаштво и броЉне граРане Ѕерана са коЉима г.-дина ƒрагослава ЎЮекиЮа, предсЉедника ќпштине са сарадницима.

—ветосавску бесЉеду одржао Ље проф. др ƒраго ѕеровиЮ са ‘илозофског факултета у ЌикшиЮу. ќн Ље навео да Ље посЪедЬих тридесетак година, у сличним славским приликама, о —ветом —ави речено више него о било ком —рбину у нашоЉ историЉи.

„ ако заблагодарити —ветом —ави што као ÷рква осам вЉекова самостално стоЉимо пред лицем √осподЬим? »мамо ли снаге за Мегово „велико трпЪеЬе“? ƒа ли смо Љош увиЉек „дом Ѕогу коЉи живи у нама“?  ако се, даклке, просветити „вишЬим ЅожиЉим разумом“?

„»маЉуЮи у виду шта се све у данашЬоЉ ÷рноЉ √ори и окружеЬу говори против —ветог —аве, колике су подЉеле меРу Ьеговим чадима, —вети —ава, братомиритеЪ, би могао и морао да нам буде и братоводитеЪ. ћакар он зна како се измируЉе братски сукоб око власти и како се постаЉе братопросветитеЪ и братоспаситеЪ, државобранитеЪ и црквоградитеЪ. —вети Ље просветио своЉе ближЬе и све коЉи су кренули Ьеговим путем просвеЮеношЮу, коЉа као просвеЮеност —ветим ƒухом у себи обухвата нововЉековну просвеЮеност као „излазак човЉека из самоискривЪене незрелости“, казао Ље ѕеровиЮ.

††††

»стакао Ље да ширина и хуманизам монотеистичке, светосавске просвеЮености почива на ослобоРеЬу човЉека од политеистичког кукавичлука и идолопоклонства, на храбрости да се на неЉака Ъудска плеЮа преузме вЉера у £еднога Ѕога, вЉера у –аспетога, и истовремено тежина распетог живота коЉу та вЉера сама собом носи, тежина коЉа просвеЮуЉе и посвеЮуЉе.

„—амо ќн коЉи Ље са √осподом „заЉедно работао“ може као Мегов и наш √оспод „уЮи у нас“, разоружати наше самоЪубЪе и распламсати Ъубав према ближЬем у нама. —а Мим смо се упознали у каквом су односу Ѕог и човЉек; каква их Ъубав одреРуЉе. “у се човЉек не умаЬуЉе да би се Ѕог уздигао и обрнуто. ЅогочовЉек »сус ’ристос Ље мЉера тог односа. ј светитеЪи Ьегово свЉедочеЬе. “о Ље наш —вети —ава. “рпЪеЬе и служеЬе, а не мучеЬе и господареЬе“, рекао Ље ѕеровиЮ.

”казао Ље да се нама данашЬима чини да светосавцима никада ниЉе било теже, да морално посрнуЮе народа —ветог —аве никад ниЉе било дубЪе, да неприЉатеЪи никад ниЉесу били броЉниЉи, опасниЉи и организованиЉи него данас. “акво наше осЉеЮаЬе, по риЉечима ѕеровиЮа, свЉедочи да смо заборавили страдална времена српског народа и да смо у срцу и души изгубили нешто од наших славних страдалних предака.
„“о значи да имамо задатак да светосавским просвеЮеЬем доРемо до цЉеловитости и пуноЮе наше личности, да допустимо —ветом —ави да нас просвети као што ’ристос „просвети род наш“, и да тако не допустимо „смуЮиваЬе праве вере“. “о никако не можемо ако своЉу просвеЮеност ЬегуЉемо као рационалистичку Љеднодимензионалну редукциЉу човЉека као боголиког биЮа. ƒа би срасли са своЉим прецима, да бисмо кренули „уским и тесним“ путем нашег —ветог —аве, ми своЉу личност морамо просветити „богоразумно“, не само из односа према себи и свом разуму, веЮ и из односа према свом срцу и своЉоЉ души, из односа према ближЬима и даЪЬима, из односа према свиЉету у коЉем Љесмо, и из односа према Ѕогу и светитеЪскоЉ ЅожиЉоЉ «аЉедници, из односа према —ветом —ави и ЬеговоЉ ¬исини и —лави“, нагласио Ље ѕеровиЮ, додаЉуЮи да се због тога питаЬе:  ако да из 2019. мислимо и тумачимо 1219? мора оплеменити питаЬем:  ако да из свевремене 1219. мислимо ову нашу ововремену 2019?

††††

„» 2019, као и свака година послиЉе 1219, у српском народу, препознаЉе се у своЉоЉ пуноЮи само ако Ље сасвим сЉедиЬена са божаственом, светосавском 1219. ќнолико колико Ље жива 1219. у нама жив Ље наш светосавски живот и задатак. —амо из тог животодаЉног уздарЉа могли бисмо имати образа да станемо лицем у лице пред Мегово „Ѕогом просвеЮено лице“. —амо онако како Ље наш —вети —ава, добиЉаЬем самосталности добио признаЬе да наша —вета ÷рква може сама да влада собом, да сама христолико обликуЉе сопствено духовно биЮе, тако и ми данашЬи светосавци христоликим трпЪеЬем и служеЬем можемо добити право да станемо лицем у лице са нашим —ветим —авом и да му кажемо да нас као предобри пастир уведе у ’ристову „веру и закон, у Ъубав и у уздаЬе, у правду и у истину, ..., у вечну успомену“, поручио Ље проф. др ƒраго ѕеровиЮ.

” умЉетничком диЉелу програма —ветосавске акдемиЉе, коЉу, традиционално, организуЉу ÷рквена општина Ѕеране и ≈пархиЉа будимЪанско-никшиЮка, наступили су: ѕатриЉарашки београдски мушки хор, коЉим руководи Ракон ¬ладимир –умениЮ, гуслар —лавко £екниЮ, хор „—вете мати јнастасиЉе“, вокални солиста £елена –истиЮ. ѕрограм су водили ¬аско ƒраговиЮ и £елена ЅожовиЮ

≈пархиЉа ЅудимЪанско-никшиЮка

26 / 01 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0