Srpska

Ѕог или нациЉа

Ќеколико речи о радикалном национализму

£едном приликом сам се задржао у холу Љедне радио-станице у приЉатеЪском ЮаскаЬу и чуо сам од саговорника оштру мисао коЉа Ље севнула као муЬа. –екао Ље: „” новиЉе доба су се развила три антихришЮанска проЉекта: социЉализам, национализам и либерализам. ѕрва два су достигла своЉе логичне границе и доживела фиЉаско. Ћогичне границе су истовремено и историЉски кошмари Ц то су совЉетски боЪшевизам и немачки нацизам. ј либерализам Љош увек ниЉе добио шансу да се максимално оваплоти у историЉи. јли свако ко има очи да види веЮ види да Юе то бити исти такав тоталитарни кошмар прикривен словесним примамЪивим веловима. »ста нетолерантност према другачиЉем мишЪеЬу, исти прогони због убеРеЬа, иста антихришЮанска догматика...“

††††

—авремени либерализам се уопште не бори за права и слободе у уобичаЉеном, класичном смислу ове речи. ќн диже хаЉку и прогони све оне коЉи се не слажу с Ьим. ”право о томе смо разговарали. —амо што Ље било речено у брзини.  раЉЬи национализам Ље раскринкан, дакле, ниЉе страшан. ”краЉинско искуство гласно говори о томе да Ље национализам жив и смртоносно опасан. ќ Ьему треба говорити суштински откриваЉуЮи Ьегову безбожну и демонску суштину. ј као помоЮник у овом разговору може нам послужити ѕаул “илих Ц протестантски богослов коЉи Ље напустио Ќемачку после доласка ’итлера на власт и коЉи Ље много писао о квазирелигиЉама Ц управо овим: национализму, боЪшевизму и либерализму.

–елигиЉу као психолошки феномен “илих дефинише на следеЮи начин: „стаЬе обузетости огромним интересоваЬем у пореРеЬу с коЉим сва остала интересоваЬа биваЉу припремна и коЉе садржи у себи одговор на питаЬе о смислу нашег живота“.

Ќационалиста Ље психолошки у потпуности обузет своЉом идеологиЉом. Ѕог за Ьега ниЉе прва и главна стварност. ќво место код националисте заузима „идеЉа нациЉе“. ”право „идеЉа“, пошто се сама нациЉа не може ни обуЉмити, ни опипати. ћатериЉалиста коЉи веруЉе у материЉу и Ьене законе не веруЉе у конкретан камен, дрво, кап кише итд. ќн веруЉе „у сву материЉу одЉедном“, а то Ље очигледно идеалан поЉам. ѕоЉам коЉи Ље доступан апстрактном уму, али не конкретном осеЮаЬу. »сто тако и националиста не веруЉе у конкретне носиоце националности, не веруЉе у »ване и —тепане, веЮ у „идеЉу нациЉе“, коЉа Ље за Ьега изнад свега, укЪучуЉуЮи и √оспода Ѕога.

“о Ље без сумЬе идолопоклоничка вера, како Ље “илих карактерише. ќн пише: „” секуларним квазирелигиЉама максимално интересоваЬе Ље усмерено на обЉекте као што су нациЉа, наука, посебан облик или стаЬе друштва или наЉвиши идеал човечанства коЉи се у овом случаЉу сматраЉу за божанске“. “о Ље вера коЉа Ље усмерена на „лажне границе“, пошто су „у идолопоклоничкоЉ вери све претходне, коначне реалности подигнуте на ниво максимума“.

Ћиберал веруЉе у науку, комуниста у праведно светско друштво, националиста у Љединственост своЉе нациЉе и Ьену будуЮу победу и сви су они чисти идолопоклоници.

ƒаЪе.

„”колико нациЉа представЪа нечиЉи максимални интерес, назив нациЉе постаЉе свето име и самоЉ нациЉи се приписуЉу божанске особине.“

 ао илустрациЉу ове тезе можемо истаЮи да Ље поклич „—лава ”краЉини“ прво критиковао, нико други до поглавар гркокатолика јндреЉ Ўепетицки. ќн Ље исправно сматрао да се слава може узносити Ѕогу (возглас на мирноЉ ЉектениЉи Ц „£ер “еби припада свака слава, част и поклоЬеЬе“). » католици су се вековима обично поздравЪали са: „—лава »сусу ’ристу““ јли за паганина предмет максималног интересоваЬа ниЉе √оспод, дакле, свака слава се не узноси Мему, веЮ нациЉи, чиЉе име Ље светиЉе.

Ћажни бог Ље увек окрутан. ѕоред „слава ”краЉини“ се обавезно и органски налази „смрт неприЉатеЪима“. “о ниЉе случаЉност, веЮ законитост. » “илих се не зауставЪа на речима „демонска квазирелигиЉа“.  ад се нациЉа боготвори испоставЪа се да Ље оваЉ бог демон. ќн жели жртве, крваве ритуале, ноЮно падаЬе у транс уз светлост бакЪи. ѕотребни су му жречеви и воЉници, скинути скалпови неприЉатеЪа и опоЉна атмосфера оргиЉа искЪученог разума. ”краЉина после ћаЉдана Ље просто Љедан велики очигледни приручник за проучаваЬе датог материЉала. ƒемон по имену ”краЉина приморава Ъуде да пуне топове чиЉе су цеви управЪене на мирне градове. »сти оваЉ демон подруме —лужбе државне безбедности претвара у ЮелиЉе за мучеЬе, сличне ЮелиЉама “реЮег –аЉха. ƒемон Ље циничан. ќн има много руку као Ўива коЉи уништава. ќн с насладом уништава све што среЮе на свом путу и Ьегов РавоЪи кикот може да чуЉе онаЉ ко уме да се моли.

“илих поставЪа питаЬе: одакле „води порекло“ ова истинска зла сила? » одговара: кривица Ље у слабЪеЬу благодатне религиЉе, у томе што Ље разЉедаЉу критицизам и секуларизам. ’ристос ниЉе важан. ’ристос ниЉе потребан. ÷рква Ље исмеЉана у новинама и посвтовЬачили су Ље многи Ьени служитеЪи. ѕосле тога ово свето и празно место испуЬава крвожедна лаж. —лабост –уске ÷ркве Ље, Ц каже он, Ц крива за долазак боЪшевика на власт, а слабост немачког хришЮанства Ље крива због моЮи нацистичког неопаганства. Ќа врхунцу дрскости квазирелигиЉе покушаваЉу да „увуку цркве у орбиту неопаганских идеЉа и култне праксе“. “ако су боЪшевици направили Яепну цркву обновЪенаца (коЉу Ље, узгред речено, признао ÷ариград), а хитлеровци су захтевали покорну лоЉалност од немачких цркава.

††††

»сто стоЉе ствари и у ”краЉини. —авремене гркокатолике и лажне православце у ”краЉини повезуЉе „етноРавоиманост“ коЉа им Ље заЉедничка. Ќи за Љедне ни за друге нису ’ристос, нису Мегово дело и реч, ниЉе ÷рква обЉекат максималног интересоваЬа. ќбЉекти коЉи Ьих наЉвише занимаЉу Љесу идеЉа националног ослобоРеЬа (од кога?), митске величине и напокон Ц вечне борбе против ћоскве. Ќа основу овога они Юе се неизбежно привлачити и тежити ка уЉедиЬеЬу. ѕроцес Юе наЉвероватниЉе бити врло противречан, Љер многе догме и обичаЉи мораЉу бити згажени као неважни. јли Ље процес неизбежан. «а Ьегово оствареЬе меРу гркокатолицима Ље унапред смишЪена теориЉа „заЉедничке киЉевске крстионице“ коЉа, по Ьиховом мишЪеЬу, на другостепеним основама треба да уЉедини оно што се не може уЉединити.

ƒодаЮемо, вероватно и последЬе. —ва три проЉекта Ц либерализам, национализам и комунизам Ц налазе се у перманентном стаЬу меРусобног неприЉатеЪства. Ћиберали мрзе нацисте и комунисте.  омунисти не трпе либерале и нацисте. ј нацисти су подЉеднако енергично спремни да се боре, како против ослабелих комуниста, тако и против глобалног либералног проЉекта коЉи Љача. ќва три антихришЮанска проЉекта не могу се помирити по дефинициЉи. ј ÷рква, коЉа Љеднако страда од стране првих, других и треЮих, мора имати очи да види и мора бити подЉеднако удаЪена од ових дрских духовних фалсификата. ÷рква мора преживети. Ўто Юе она, несумЬиво и учинити, пошто наш √оспод, како Ље победоносно иронисао „естертон, „уме да васкрсава из мртвих“.

ѕротоЉереЉ јндреЉ “качов
—а руског ћарина “одиЮ

ћосковски —ретеЬски манастир

28 / 01 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0