Srpska

÷ариградска патриЉаршиЉа и расколничка интернационала

„»гра коло до кола,
чуло се до —тамбола,
чуло се до —тамбола,
царског града охола.
»гра коло до кола,
не хаЉе за —тамбола“.

(—рпска патриотска песма)

„ ак все ли-то в ÷аре-граде по-старому?
 ак все ли-то в ÷аре-граде по-прежнему“?

(»з руске народне билине)

††††

ћешаЬе ÷ариградске патриЉаршиЉе у црквене прилике у ”краЉини, ствараЬем нове ЉерархиЉске структуре преко неколико Љуридичких потеза, уз садеЉство политичких елита савремене ”краЉине, оптеретило Ље црквене односе у православноЉ икумени. ЋегализациЉа украЉинског раскола, примаЬем црквених дисидената разне мотивациЉе од ћосковске патриЉаршиЉе, под омофор ‘анара, представЪа потез цариградског патриЉарха ¬артоломеЉа, коЉим Ље, наЉблаже речено, доведено у питаЬе Ьегов углед као „првога меРу Љеднакима“. »сториЉски цариградски патриЉаршиЉски трон показао Ље у 20. и почетком 21. века све слабости коЉе су се око Ьега манифестовале Љош у времену туркократиЉе, а коЉе се могу подвести под термин „источни православни папизам“. ѕосебно место овде заузимаЉу фамозна укидаЬа српске ѕеЮке патриЉаршиЉе 1766. и ќхридске архиепископиЉе 1767. године, две историЉске словенске аутокефалне цркве коЉе су духовно водиле балканске —ловене византиЉског обреда. “о Ље, наравно, посебна тема, неке нове историЉске студиЉе понашаЬа ‘анара према словенским аутокефалиЉама у прошлости.

ƒипломатска активност ÷ариградске патриЉаршиЉе и украЉинских политичара предвоРених председником ѕетром ѕорошенком, од Љесени прошле 2018, па до почетка Љанаура 2019. године ниЉе довела до праве и пуне аутокефалиЉе нове ѕравославне цркве ”краЉине. ‘етишизациЉа томоса, пропраЮена од екстремних украЉинских националиста покличима „ми имамо томос“, па до Ьегове идолатриЉе шетЬом кроз ¬инички краЉ, одакле Ље и апостата од канонске ”краЉинске православне цркве, бивши митрополит —имеон Ўостацки, веома Ље далеко од суштинског значаЉа аутокефалиЉе, коЉа подразумева част и самосталност црквеног живота Љедне териториЉе (народа) без било какве споЪашЬе присиле. »зостало Ље признаЬе нове аутокефалиЉе у ”краЉини формалним изЉавама поглавара помесних православних цркава и Ьихових харизматско-литургиЉским учешЮем, у меРусобном молитвеном животу и заЉедници. ќсим ÷ариградске делегациЉе на устоличеЬу новог „митрополита ≈пифаниЉа“ ниЉе било пристуних архиЉереЉа других православних ЉурисдикциЉа.

††††

Ќекадашни кандидат за патриЉарха –уске православне цркве митрополит киЉевски ‘иларет ƒенисенко 1990. године, а сада анатемисани и рашчиЬени мирЉанин ћихаил примЪен Ље са Љесени 2018. године у општеЬе од стране патриЉарха ¬артоломеЉа, духовног вожда „цариградског, васеЪенског и Ќовога –има“. —а ƒенисенка Ље скинута анатема и забрана служеЬа, уз познато Љелинско босфорско образложеЬе да цариградски патриЉарх има право апелациЉе и суРеЬа у споровима осталих помесних православних цркава. јли, да ли Ље заиста тако? ”беРене присталице и заговорници „источног папизма“ овога пута су не само на речима, него и делима, уплели себе у наЉгори етнофилетистички проЉекат садашЬице, мешаЬем у праведне одлуке, независни живот и особене прилике наЉвеЮе помесне православне цркве на свету Ц ћосковске патриЉаршиЉе.

—амозвани киЉевски патриЉарх ‘иларет, Ље као „глава безбожног и нечастивог зборишта створеног ради личне користи“ прЪао не само —вету  иЉевску –ус, него су се конци Ьегових амбициЉа поклапали и спаЉали са тенденциЉама парасинагога на Ѕалканском полуострву. ‘иларет ƒенисенко Ље посетио ÷рну √ору 24. октобра 2010. године где Ље изразио подршку ћирашу ƒедеЉиЮу, рашчиЬеном свештенику ÷ариградске патриЉаршиЉе. Ќа Љавном скупу где су „служили заЉедничку архиЉереЉску литургиЉу“, речено Ље како „обе цркве“ заправо „пролазе исти и тежак пут до аутокефалности“, а сам ƒенисенко Ље рекао да Ље препрека постизаЬу аутокефалиЉе ѕравославне цркве у ”краЉини ћосковска патриЉаршиЉа, а „вашоЉ црногорскоЉ православноЉ цркви смета —рпска православна црква“.[1] (https://www.youtube.com/watch?v=5jXnkm9i7Gk ). ћираш ƒедеЉиЮ као екстремни србофобни црногорски националиста (што Ље пандан примитивном национализму западних ”краЉинаца и ЬиховоЉ русофобиЉи), Љесте оруРе у притисцима на —рпску православну цркву, Ьену црногорско-приморску митрополиЉу и друге епархиЉе у ÷рноЉ √ори, од стране прозападних и про-Ќј“ќ власти, режима ћила АукановиЮа. ѕосматрано канонски и еклисиолошки ћираш ƒедеЉиЮ, коЉи се представЪа као „црногорски архиепископ ћихаил“ добио Ље „потврду народног избора“ и „хиротониЉу“ од стране расколничке Ѕугарске православне цркве 15. марта 1998. године, тачниЉе од тзв. „јлтернативног —инода“ коЉим Ље председавао патриЉарх ѕимен.[2] (https://www.youtube.com/watch?v=wlJxX8Fjj0U&t=425s). ќво веЮ довоЪно сведочи о ЬеноЉ валидности и утемеЪености. —амозвани црногорски архиепископ и митрополит ћихаил (ћираш ƒедеЉиЮ) био Ље у посети неканонскоЉ цркви анатемисаног ‘иларета ƒенисенка у неколико наврата.

††††

ѕознато Ље да Ље патриЉарх ¬артоломеЉ своЉевремено ћираша ƒедеЉиЮа ставио под забрану свештенослужеЬа, одузевши му црквени чин, док Ље био парохиЉски свештеник у »талиЉи, тЉ. у свези клира ÷ариградске патриЉаршиЉе, 9. априла 1997. године. »сто тако, патриЉарх ¬артоломеЉ Ље осудио јлтернативни Ѕугарски синод деведесетих година 20. века пруживши подршку канонском стаЬу ѕатриЉаршиЉе у —офиЉи. ќткуда, онда, канонско-правна казуистика Љедног Љезуитског типа у ‘анару по питаЬу „анатеме“ над ‘иларетом ƒенисенком, човеком чиЉа се зла антисаборна дела виде и даЪе од граница ”краЉине? ћодерни фанариотски гласноговорници и горди предавачи еклисиологиЉе оправдаваЉу потезе патриЉарха ¬артоломеЉа да Ље могао „поседуЉуЮи право интерпелациЉе“ да скине анатему са ‘иларета ƒенисенка, Љедне црквене личности високог ранга коЉи Ље многе савремене руске архиЉереЉе рукоположио Љош у совЉетско време. Ќамерно се заборавЪа да Ље Ьегово учешЮе у хиротониЉама било пре рашчиЬеЬа и одлучеЬа од црквене плироме –уске православне цркве! —а друге стране, поставЪа се питаЬе како Ље „патриЉарх васеЪенски и Ќовога –има“ дозволио себи да буде потпора расколничкоЉ интернационали коЉа прижеЪкуЉе развоЉ догаРаЉа на канонскоЉ териториЉи —рпске православне цркве по украЉинском моделу, коЉи данас искЪучиво проЉавЪуЉе еклисиолошки неред и Љедно опасно повеЮаЬе степена насиЪа коЉи проистиче из идентитетске конфузиЉе.


[1] https://www.youtube.com/watch?v=5jXnkm9i7Gk

[2] https://www.youtube.com/watch?v=wlJxX8Fjj0U&t=425s

директор јрхива —рпске православне цркве

11 / 02 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0