Srpska

ƒуша свештеника треба да блиста од лепоте

“роЉица светитеЪа о узвишености свештенства

¬елики оци, учитеЪи и светитеЪи ÷ркве: ¬асилиЉе ¬елики, √ригориЉе Ѕогослов и £ован «латоусти су и сами прошли кроз велика искушеЬа пре него што су постали пастири ’ристовог стада. ” личном искуству су спознали узвишеност свештеничког служеЬа и меру одговорности. ќ томе говоре Ьихове речи упуЮене савременим пастирима и служитеЪима ѕрестола ЅожиЉег. ††

††††

Ќе боЉ се земаЪских велможа

“руди се, свештениче, да будеш беспрекоран делатник, коЉи правилно управЪа речЉу истине. Ќикад немоЉ доЮи на црквену службу ако се налазиш у неприЉатеЪским односима с неким да те ƒух —вети не би напустио на дан службе. ЌемоЉ се судити и сваРати тога дана, веЮ се док се налазиш у цркви, моли и читаЉ, док не доРе време да обавиш Ѕожанску “аЉну, и тада скрушено и чистог срца приступи светом олтару, притом се не осврЮи око себе, веЮ са страхом и трепетом стани пред Ќебеског ÷ара.

***

ЌемоЉ журити и не скраЮуЉ молитве како би угодио Ъудима, не обраЮаЉ пажЬу на Ьуде, веЮ своЉ поглед усмери ка ÷ару  оЉи Ље ту присутан и ка небеским силама коЉе се око тебе налазе. Ѕуди достоЉан извршилац светих правила.

***

ЌемоЉ служити с онима коЉима Ље то забраЬено. ѕази пред  им стоЉиш, како служиш и кога причешЮуЉеш. Ќе заборави заповест √осподЬу и заповест светих апостола коЉа каже: „не даЉте светиЬе псима; нити бацаЉте бисера своЉих пред свиЬе“ (ћт. 7: 6). „„уваЉте се паса“ и др. (‘лп. 3: 2). ѕази да не паднеш боЉеЮи се човека, и немоЉ давати —ина ЅожиЉег недостоЉнима у руке. ” том тренутку немоЉ се боЉати земаЪских велможа, па чак ни онога ко носи диЉадему.

***

ќне коЉи су достоЉни Ѕожанског ѕричешЮа, причести на дар, као што си на дар и сам добио; а оне коЉима Ље то забраЬено божанским правилима, немоЉ причестити, Љер су они као незнабошци и ако се не обрате, тешко и Ьима и онима коЉи их причешЮуЉу.

—ветитеЪ ¬асилиЉе ¬елики

ƒа се не покажемо као лоши сликари дивне врлине

—вештенство Ље освеЮеЬе мисли коЉе човека приближава Ѕогу и Ѕога човеку.

***

ѕрво чега... треба да се плашимо Љесте да се не покажемо као лоши сликари дивне врлине, коЉи су пре свега рРав оригинал за друге сликаре, коЉи можда и нису лоши, али их има много, да не бисмо ушли у пословицу: прихватамо се да лечимо друге, а сами смо покривени чиревима.  ао друго, ако би неко од нас сачувао себе да буде колико Ље год могуЮе чист од сваког греха, не знамо Љош да ли Ље то довоЪно ономе ко се спрема да друге учи врлини (свештенику). ќнаЉ коме Ље то поверено не само да не сме бити порочан (тога се гнушаЉу и многи од оних коЉи су му потчиЬени), веЮ треба да се одликуЉе врлином, по заповести коЉа налаже клони се зла и чини добро (ѕс. 36: 27). ќн ниЉе дужан да само искореЬуЉе из своЉе душе лоше слике, веЮ и да уреже наЉлепше, како би друге по врлинама превазилазио онолико више колико Ље веЮе Ьегово достоЉанство.

***

ѕрво треба сам да се очисти, па тек онда да чисти друге; да постане мудар да би поучавао друге; да постане светлост, па онда да просвеЮуЉе; да се приближи Ѕогу, па затим да приводи Мему друге; да прими светлост да би Ље другима давао. –уководиоцу су потребне руке, а саветнику Ље потребан здрав разум.

***

Ќе угледа се (јтанасиЉе ¬елики) на обичаЉ да ступи на престо, па да се одмах преда самовоЪи од презасиЮености као они коЉи изненада освоЉе неку власт или добиЉу наследство. ќво Ље своЉствено свештеницима туРим, незаконитим и недостоЉним чина, коЉи приступаЉуЮи свештенству ништа не доносе, нимало се не потрудивши зарад врлине, и за коЉе се испоставЪа да су уЉедно и ученици и учитеЪи побожности и кад се сами Љош нису очистили, почиЬу да чисте друге. £уче су били крадЪивци светиЬе, а сада су свештеници, Ључе нису смели да приступе светиЬи, а данас су путовоРе ка таЉнама, окорели у пороцима и новоЉавЪени у побожности, дело Ъудске милости, а не дело благодати ƒуха Ц они су цео своЉ пут обележили насиЪем и напокон тлаче саму побожност; не даЉе им нарав зваЬе, веЮ зваЬе Ц нарав (толико се пореметио поредак!); више треба да приносе жртве за себе неголи за грехове незнаЬа народа (£евр. 9: 7); они сигурно греше у Љедном од два: или су имаЉуЮи потребу за снисхоРеЬем прекомерно снисходЪиви тако да не искореЬуЉу порок, веЮ уче пороку, или строгошЮу власти прикриваЉу сопствена дела.

***

Ѕило ме Ље срамота због других коЉи се, премда ни по чему нису боЪи од осталих (ако нису и гори), што се каже, неопраних руку, нечисте душе, прихватаЉу наЉсветиЉег дела и пре него што су постали достоЉни да приступе свештенству, упадаЉу у светилиште, гураЉу се и тискаЉу око —вете “рпеза не поштуЉуЮи ово зваЬе као узор врлине, веЮ средство да се прехране, не служеЬем коЉе подлеже одговорности, веЮ руковоРеЬем коЉе не подноси извештаЉ за своЉе поступке. » овакви Ъуди, оскудни у побожости, Љадни су у самом свом блеску, али скоро да их има више него оних коЉима руководе, тако да како време буде одмицало ни оваквог зла више неЮе остати, мислим да неЮе имати киме да руководе.

—ветитеЪ √ригориЉе Ѕогослов

††††

»мати душу чистиЉу од сунчевих зрака

—вештеник треба да има душу чистиЉу од самих сунчевих зрака, како га ƒух —вети никад не би оставио без —ебе и како би могао да каже: „ј живим Ц не више Ља, него живи у мени ’ристос“ (√ал. 2: 20). јко се они коЉи живе у пустиЬи, коЉи су се удаЪили од града, тржнице и тамошЬе буке и коЉи као да се налазе у уточишту и наслаРуЉу тишином, не одлучуЉу да се уздаЉу у безбедност свог живота, веЮ предузимаЉу мноштво других мера предострожности штитеЮи се са свих страна трудеЮи се да све говоре и чине с великим опрезом како би могли са смелошЮу и истинском чистотом да приступаЉу Ѕогу, колико то дозвоЪаваЉу Ъудске снаге, шта мислиш, колику снагу и чврстину треба да има свештеник како би могао да чува своЉу душу од сваке нечистоте и да духовну лепоту сачува неоштеЮеном? ѕотребна му Ље много веЮа чистота него онима, а коме Ље потребна велика чистота, предстоЉи му више случаЉева у коЉима се може оцрнити, ако сталном будношЮу и улагаЬем великог напора не учини своЉу душу неприступачном за то.

***

—вештеници су за нас они Ъуди коЉима Ље поверено духовно раРаЬе и препород крштеЬем; кроз Ьих се облачимо у ’риста и сахраЬуЉемо се заЉедно са —ином ЅожиЉим и постаЉемо удови ове блажене √лаве. «ато Ље тачно да не само да треба да се више плашимо своЉих отаца неголи владара и царева, него да их више и поштуЉемо: ови су нас родили „од крви и од жеЪе телесне“, а ови су узрочници нашег роРеЬа од Ѕога, блаженог „вечног живота“, истинске слободе и благодатног усиновЪеЬа.

***

—вешеник треба да буде будан и обазрив и да има мноштво очиЉу са свих страна, Љер не живи само за себе, него за мноштво Ъуди (1 “им. 3: 2).

***

«ато душа свештеника треба са свих страна да блиста од лепоте како би могла и да радуЉе и да просвеЮуЉе Ъуде коЉи га гледаЉу. √рехови безначаЉних Ъуди коЉи као да се дешаваЉу у мраку, упропаштаваЉу само оне коЉи греше; а грехови угледног човека коЉег многи познаЉу свима причиЬаваЉу штету чинеЮи пале Љош немарниЉима за добре подвиге, а оне коЉи су пажЪиви према себи наводеЮи на гордост. ќсим тога, погрешке обичних Ъуди, чак и ако се откриЉу, никоме не доносе велику несреЮу, а (погрешке) оних коЉи стоЉе на висини свештеничког достоЉанства, као прво, сви виде; затим, чак и ако они учине малу грешку, другима она изгледа као велика, зато што сви не мере грех по важности самог дела, веЮ по достоЉанству онога ко греши.

***

«ато свештеник треба да се заштити са свих страна, као неким чврстим оружЉем, брижЪивом будношЮу и сталним стражеЬем над своЉим животом, свуда гледаЉуЮи да неко не наРе отворено и незаштиЮено место и да му не зада смртоносни ударац, Љер су сви из околине спремни да га раЬаваЉу и гаРаЉу Ц не само неприЉатеЪи и душмани, веЮ и многи од оних коЉи се претвараЉу да су приЉатеЪи.

—ветитеЪ £ован «латоусти

—а руског ћарина “одиЮ

13 / 02 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0