Srpska

—мерност и свечаност

–азговор са проф. др ћитром –еЪиЮ. ”з годишЬицу упокоЉеЬа песникиЬе ƒаринке £евриЮ

†††††††††††††††††† ††

16. фебруар Ље дан када обележавамо дванаесту годишЬицу упокоЉеЬа велике косовскометохиЉске и српске песникиЬе ƒаринке £евриЮ. ћожете ли на почетку овог нашег разговора да нам кажете ко Ље била ƒаринка £евриЮ?

ƒаринка £евриЮ Ље Ц наЉкраЮе речено Ц била слободан човек чиЉе Ље понашаЬе у свим приликама детерминисало исконско, српскоЉ култури своЉствено, унутрашЬе осеЮаЬе стида, никако не страха, поготово не страха егзистенциЉалног. “акви Ъуди чиЉу личну слободу и у околностима потпуне неслободе не може да засени било какав интерес, нису миЪеници ниЉедног политичког система. ЌиЉе то била ни ƒаринка.

—еЮате ли се ¬ашег првог сусрета са ƒаринком? √де и када Ље то било?

—а ƒаринком сам се први пут срела у холу ”ниверзитетске библиотеке у ѕриштини, у паузи неког у низу предаваЬа коЉа су, поред квалитетних концерата, промоциЉа кЬига и сл., деведесетих година минулог века била саставни део друштвеног живота ћилутиновог града.

ƒа ли сте прво упознали ƒаринку или Ьене песме?

Ќекако у исто време упознала сам и ƒаринку и Ьене песме. —а добрим закашЬеЬем, може се реЮи. „овек не мора никад ни упознати доброг песника (реРима се то и посреЮи), али не познавати добре песме ниЉе за похвалу. ќд детиЬства сам расла у —араЉеву где су нам, не случаЉно, сервиране другачиЉе лектире, па ƒаринкина поезиЉа ниЉе Љедино са чиме сам се покасно срела. ”познаЉуЮи се са ƒаринкином „поетиком тихог ткаЬа”, стицаЉем низа околности, сазнавала сам да Ьени стихови не само што су младе на рецитаторска такмичеЬа подстицали, него су ƒечанска звона, претходно се прекрстивши, гдекад седамдесетогодишЬаци са „акора рецитовали, а госпе которске Ьену —обу, као наЉлепшу посвету воЪеном, на црвеноЉ свили везле. ” породичну оданост ƒаринкиноЉ поезиЉи лично сам се уверила у септембру 2005. године на Ѕранковом —тражилову приликом уручиваЬа „ѕечата вароши сремскокарловачке” Ц награде коЉа Ље те године припала ƒаринки £евриЮ. “ада сам сазнала да су двоЉе младих, и заЪубЪених, пуних тридесет година раниЉе, купили ƒаринкину кЬигу ѕреварени тишином. »шчитавали Ље, носили као реликвиЉу, потом се узели, децу изродили, па Ъубав према ƒаринкиноЉ поезиЉи пренели на кЮер ƒаницу коЉа Ље на такмичеЬима побеРивала казуЉуЮи баш —лавЉанску госпу. √одине пролазиле, а —ретеновиЮи нису одустаЉали од жеЪе и намере да се сретну са песникиЬом не би ли им написала посвету на давно купЪеноЉ кЬизи.  оначно им се посреЮило тог 3. септембра 2005. на —тражилову куд се, сазнавши да Юе песникиЬи бити уручена награда, четворо —ретеновиЮа упутило из јранРеловца. ѕамтим како су —ретеновиЮи, не криЉуЮи среЮу, пружили ƒаринки на потпис збирку песама пажЪиво увиЉених корица, као какав редак примерак уЯбеника, збирку ишчитавану тридесет година. Ќема сумЬе да Ље читаЉу и данас.

 аква Ље ƒаринка заиста била, каква Ље остала у ¬ашем сеЮаЬу?

“аман као и Ьена песма Ц и стамена и славЉански тужна коЉа се „исконом тешила”. ќтуд Ље Ьену свакодневну тугу, као и тугу Ьене песме, првенствено одликовала смерност и свечаност.

ƒаринка Ље оставила дубок траг у поезиЉи  осова и ћетохиЉе. „ини ми се да се нигде толико лелек звона метохиЉских ниЉе чуо као у ЬеноЉ поезиЉи и да нам нико ниЉе приближио ћетохиЉу као она?

¬ишЬи Ље хтео да ƒаринка £евриЮ угледа свет баш у ћетохиЉи, надомак ƒечана, јрханРела, Кевишке, ѕатриЉаршиЉе, па Ѕогородице ’востанске Ц центра шесте српске епископиЉе по одлуци —ветог —аве из 1219. године, коЉа, ето, своЉих осам векова, попут многих других, дочекуЉе у Љедва видЪивим рушевинама. “о сакрално подручЉе обилато крстоносним каменом, столетним борЉем, смиЪем и босиЪем, представЪало Ље редак извор песничке молитве и сталног надахнуЮа. ” слободном човеку изискивало потребу да буде крштен. „им Ље мало поодрасла, противно комунистичким адетима, упутила се пешке у ѕатриЉаршиЉу да се крсти.  ума Ље била тада Љош увек млада монахиЬа ¬арвара, коЉа се упокоЉила 2015., исте године кад и мати ‘еврониЉа, игуманиЉа ѕеЮке патриЉаршиЉе. ќбе су се потом, у границама своЉих могуЮности, старале о свом, мало необичном, али драгом кумчету. ѕрисеЮам се да смо недуго пре ƒаринкиног упокоЉеЬа, заЉедно обишле ѕатриЉаршиЉу. Ѕануле смо у примрак, уморне и попрскане блатом (коЉим су нас засипала албанска деца) након превртаЬа и идентификациЉе порушених споменика на гробЪу у центру »стока. »сте ноЮи морале смо и да се вратимо, а монахиЬе су се побринуле да не одемо гладне. ѕамтим како нам Ље мати ‘еврониЉа, као деци, лично Ъуштила кувана ЉаЉа и придодавала у таЬир. «наЉуЮи да кумче и ниЉе баш Љешно, повремено Ље на своЉ начин демонстрирала строгоЮу, а ƒаринка, на моЉе изненаРеЬе, уважавала захтеве добре маЉке. “ад сам Ље први и Љедини пут видела послушну. Ќико као ƒаринка ниЉе био упуЮен у борбу и страдаЬе за веру метохиЉских монаха и монахиЬа. Ѕила Ље лични сведок и онда када су игуманиЉе биле принуРене пушком да бране манастирски посед, и онда кад Ље горео патриЉаршиЉски конак и мати ‘еврониЉа Љедва из огЬа спасена, и онда када су их Яелати отимали и секли монашке главеЕ Ћелек дечанских звона у ƒаринкиноЉ поезиЉи, лелек Ље Ьене душе, али и бруЉ вере и наде докле год те вере има.

Ќека сеЮаЬа на ƒаринку и неке догаРаЉе сте овековечили у ¬ашоЉ кЬизи — душом на готовс.  ако су изгледали ти дани у ѕриштини по доласку тзв. мировних снага?  ако сте се вас две нашле под Љедним кровом? Ўта сте све претрпеле? Ўта вас Ље у тим тренуцима држало и терало да издржите, идете даЪе?

”згред, с душом на готовс Ље ƒаринкин, нешто раниЉе употребЪен и надасве тачан израз душевног грча приштинских —рба, коЉи сам Ља уз песникиЬину сагласност узела за наслов кЬиге. „им су приспели у ѕриштину, британски припадници  ‘ќ–-а су, онако „Љуначки”, с тенка, устрелили ¬еселина £ововиЮа, колико да нас подсете на чиЉоЉ су страни. ƒакле, додатну невоЪу за —рбе представЪала Ље чиЬеница да су се обрели у зони (не)одговорности британских воЉних Љединица. ѕоЉедини »рци или Ўкоти из састава тих Љединица коЉи су, отргавши се контроли, покушавали, гдекад и успевали, да спасу понеког српског сужЬа, нису били у могуЮности да спрече даноноЮна киднаповаЬа и уморства Ъуди по становима и на Љавним местима, Ьихово мучеЬе, понижаваЬе и протериваЬе. Ќа мети су биле жене, деца, немоЮни старци и старице, млади песници и новинари, целе породице. ” следу тог и таквог погрома пред очима целог света и уз присуство меРународних воЉних и цивилних чувара нереда, врло брзо се десило да Ље Љедина преостала српска душа у солитеру са шеснаест спратова била песникиЬа ƒаринка £евриЮ. ”пркос честим посетама представнице ”Ќ’÷≈–-а, агилне Ќорвежанке (чиЉе сам име нажалост заборавила), а са Љединим циЪем да утврди када Юе песникиЬа коначно отиЮи (изгон приштинских —рба одвиЉао се уз пуну логистичку подршку меРународних организациЉа), и упркос свакодневним насртаЉима јлбанаца на врата Ьеног стана, ƒаринка Ље остаЉала чврста у одлуци да не напусти своЉ дом. —ве до поткраЉ августа 1999, када Ље након истовременог проваЪиваЬа врата и рушеЬа прозорских стакала камеЬем с улице, била принуРена да се, по одобреЬу ректората и носиоца станарског права, привремено смести у Љедан од празних станова у ”ниверзитетском насеЪу. Ќешто раниЉе су руски официри, свесно занемаруЉуЮи зоне одговорности, дошли с јеродрома —латина и евакуисали ƒаринкине кЬиге и слике. ƒаринка и Ља биле смо две од укупно пет-шест Љош преосталих српских душа у ”ниверзитетском насеЪу. —мисао нашег опстаЉаЬа у ѕриштини био Ље у саопштаваЬу истине и пружаЬу каквог-таквог отпора, како неприЉатеЪски расположеним јлбанцима тако и Ьиховим заштитницима из белог света, упрегнутим у намери да затру српски Љезик, веру и сваку наду. ƒруги важан разлог нашег опстанка била Ље ÷рква —ветог Ќиколе и отац ћирослав ѕопадиЮ коЉи Ље, свакодневно каменован, остаЉао одан и вери и своЉоЉ ÷ркви.

¬ера и црква у ѕриштини са оцем ћирославом су, како рекосте, биле важан разлог вашег опстанка. ƒа ли Ље било могуЮе учествовати у литургиЉском животу и како Ље то изгледало у граду у коЉем Ље било Љако опасно бити —рбин?

††  ао што рекох, иако под сталном претЬом крстоубилаца, отац ћирослав ѕопадиЮ Ље устраЉно бдио над оно мало преосталих парохиЉана. Ѕивало Ље да на недеЪну ЋитургиЉу (увек с главом у торби) доРе тек по двоЉе или троЉе, а наш храбри свештеник Ље служио са таквим полетом и веруЉуЮим жаром, као да му Ље ÷рква испуЬена до последЬег места.  ад се, о славама, никако ниЉе могло до —ветог Ќиколе, отац ћирослав би се маскирао каквом Љакном, седао у аутомобил и долазио к нама, да пресече славски колач и изговори славску молитву. ƒаринка се наЉвише радовала тим славским свечаностима. «аЉеднички смо, као своЉу, припремале и обележавале обе наше  рсне славе, ƒаринкину Ц —в. великомученика ѕантелеЉмона и моЉу Ц —в. јрхангела ћихаила. «а време свештеникове молитве (а Ѕог га Ље обдарио добрим гласом), ƒаринка Ље, детиЬе пркосеЮи нашем неприЉатеЪском окружеЬу, отварала широм прозоре не би ли се свештениково поЉаЬе што даЪе чуло а мирис тамЉана проширио насеЪем.

†† ћартовски погром Ље Љош Љедном променио токове ваших живота. ƒа ли сте и након погрома остали у ѕриштини?

” општем, од стране тзв. меРународних снага пажЪиво диригованом, атаку на српски народ, Ьегове светиЬе и имовину 2004. године, страдала Ље и ÷рква —ветог Ќиколе у ѕриштини. —паЪена Ље 18. марта нешто пре осам сати увече. »згорео Ље и парохиЉски дом а отац ћирослав само ЅожиЉом промишЪу остао жив. —паЪиваЬем ÷ркве нестао Ље и последЬи мотив нашег опстанка у ѕриштини. Ќисмо пристале да будемо декор коЉи Ље требало да послужи невладиним организациЉама, странцима и другим неваЪалцима да „докажу” како, ето, —рби и даЪе живе у ѕриштини.

†††† ƒа ли ми данас умемо да ценимо Ъуде ƒаринкиног кова, дара...?

 ако ко. ќднос према поЉединим Ъудима и Ьиховом доприносу националноЉ култури у доброЉ мери зависи од вредносне ориЉентациЉе друштва у датом времену.  од нас су се, по правилу, смеЬивали периоди хероЉских прегнуЮа у име очуваЬа старе славе и традициЉе и периоди коЉи су негирали оно наЉбоЪе у српскоЉ историЉи. ƒруги милениЉум дочекали смо национално располуЮени. Куди попут ƒаринке, ослоЬени на оно наЉлепше и наЉвредниЉе у српскоЉ традициЉи, упркос томе што славЪеЬе „времена оног” у ЬиховоЉ мисаоноЉ визури не искЪучуЉе све што Ље добро у „времену овом”, наЉблаже речено, нису пожеЪни. »пак, има доста Ъуди коЉи и те како цене ƒаринкину постоЉаност и Ьено непристаЉаЬе да Ље сврстаЉу у „умерене —рбе”. —ведоче о томе и толики стихови Ьене песничке сабраЮе, посвеЮени ЬеноЉ ЪудскоЉ стамености и „риЉечи узорноЉ”.

††  ако се ове године обележава дан ƒаринкиног упокоЉеЬа, а како Ље било у годинама коЉе су за нама?

» оваЉ разговор коЉи сте ¬и иницирали, доказ Ље да песникиЬа ƒаринка £евриЮ живи у сеЮаЬу своЉих ћетохиЉаца, добрих приЉатеЪа и познавалаца Ьене поезиЉе. ѕочев од оне дивне вечери коЉу су ученици ораховачке гимназиЉе уз ¬ашу и помоЮ ÷ицину приредили о првоЉ годишЬици ƒаринкиног упокоЉеЬа, присеЮаЬа на оваЉ или онаЉ начин било Ље сваке године. ѕре две године, у организациЉи ‘илозофског факултета у  осовскоЉ ћитровици ( атедре за српску кЬижевност) и ƒома културе у √рачаници поводом Љубиларне Ц седамдесете годишЬице песникиЬиног роРеЬа и десете Ьеног упокоЉеЬа, одржан Ље округли сто посвеЮен ƒаринкином стваралаштву на коЉем су учествовали наши уважени лингвисти и професори кЬижевности. »сте године штампан Ље и зборник радова изложених на округлом столу, под насловом: ƒаринка £евриЮ: архетип, Ъубав, трагика, коЉи, осим разноврсних и компентентних научних осврта на поетику ƒаринке £евриЮ, обухвата и Ьену богату библиографиЉу.

††††††

†† ќ ƒаринки £евриЮ, Ьеном животу и ЬеноЉ богонадахнутоЉ поезиЉи имали бисмо Љош толико тога да кажемо. јли, хаЉде да оваЉ наш разговор завршимо стиховима онако како би, чини ми се, и ƒаринка учинила?

††††

†† ќвих дана сретох се са ћиланом ћихаЉловиЮем. Ѕанула му - каже - песма а да се ниЉе ни сетио да Ље, ето, баш уочи годишЬице ƒаринкиног упокоЉеЬа. ћиланова песма добродошла Ље за краЉ овог нашег разговора, па, са одобреЬем Ьеног аутора, тако и да завршимо.

Ќј Ќ≈Ѕ≈— ќћ ¬≈Ќ„јМ”

—Ћј¬£јЌ— ≈ √ќ—ѕ≈

†††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††† ƒаринки £евриЮ

—ву ноЮ кочиЉе изнад главе,

ко свици, трепЮуЮе одсЉаЉе праве!

ѕетли са дна Љава

младоЉ зори су наЉава!

—вадба!

 очиЉаш Ц монах преко клепала,

ко мужЉак преко прага,

преноси дугу белу хаЪину

обЪубЪену чипком од ЉеванРеЪских слова.

ѕодиже Ље у вис толико

да сито Ц жито лако може да добаци

и Рулу Љабуку узнесе

до самог рога крова!

”даЉе се песма!

ѕотом, лагано, дуж подова,

ногу пред ногу,

руку под руку,

хаЪина, сва од стихова,

стиже пред олтар!

“ачно у подне,

( какав Ље то дар!)

венчава Ље —унце !!!

Ќа сав глас

звона са неба

дамараЉу

право под ребра!

ЅруЉ одлеже

од свода

до пода!

ѕесма,

у дугоЉ белоЉ хаЪини

из снова

(сва изаткана од слова и стихова)

протеже се

—унцем овенчана

до самог била

†††††††††††††††††††††††††††††††††††††††† ¬исоких ƒечана!!!”†† (ћилан ћихаЉловиЮ)

17 / 02 / 2019

     оментари:

    2019-03-23
    20:39
    ћирослав —ретеновиЮ:
    —поменути —ретеновиЮи шаЪу велики поздрав ћитри, ќливери, Ѕрату ћилану, оцу ћирославу, клаЬаЉуЮи се сенима и успомени на "вилу –авиЉолу српског песништва" коЉа Ље духом створена за песму и беседу. √овореЮи из чиста грла порфирне речи древне
    —толетном лепотом ковала Ље светлост чиЉи Ље делиЮ постала. —лава ЉоЉ и хвала.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0