Srpska

ЌеприЉатне ствари

††††

јко извадимо бомбону из уста и ставимо Ље у Яеп (као што смо то понекад радили у детиЬству), веЮ неколико тренутака касниЉе за Ьу Юе се залепити ситна прЪавштина и више нипошто неЮемо моЮи да Ље вратимо у уста. “ако се туРи смисао лепи за речи и са временом Ље тешко схватити директан и непосредан смисао. ”кус бомбоне замениЮе укус прЪавштине.  . Ћуис Ље у кЬизи „ѕросто хришЮанство“ писао да се у XIX веку „Яентлменом“ називао сваки мушкарац коЉи живи од прихода од капитала и коЉи не мора да ради, без обзира да ли Ље галантан и образован или ниЉе. ќдносно, без шале би се могло реЮи: „Пентлмен ’ Ље права стока.“ јли данас ова реч асоцира искЪучиво с васпитаношЮу и пристоЉношЮу. —личне метаморфозе прате постоЉаЬе термина „фарисеЉ“.

*

ЌекадашЬи чувар и познавалац «акона, ревнитеЪ религиозног живота, наЉбоЪи представник ЉевреЉског народа после повратка из ропства, оваЉ лик се претворио у синоним за лицемера, очигледно лажног и користоЪубивог човека, коЉи Ље у таЉности препун свих порока. ”згред речено, ЉеванРеЪски „цариници“ и „блуднице“, коЉи нису само буквални, веЮ су и симболични, нису доживели овакве промене смисла. ќни су остали свима добро познати блуднице и скупЪачи пореза у свакодневном животу. ј фарисеЉ Ље мутирао.

Ѕлудница и цариник су професиЉе коЉе су колико профитабилне, толико и срамотне и коЉе су отворено изабране ради богаЮеЬа и неминовно праЮене грехом. ‘арисеЉ ниЉе професиЉа, веЮ психолошки тип. “ако нам се чини. “ако сматрамо. ќвим именом се човек не назива, веЮ се етикетира. » ово име коЉе Ље постало увредЪиво користи се за политичаре и религиозне Ъуде. ѕрви тврде да се брину о народу, од других се очекуЉе „професионална светост“. » први и други обично доносе масу разочареЬа, пошто политичарима не пада на памет да служе било коме осим себи, а религиозни Ъуди Љедноставно не могу да досегну идеал. —ви остали Ъуди у истоЉ мери, ако не и више, болуЉу од истих грехова и порока, али им се чини да им грехови могу бити опроштени пошто се од Ьих не очекуЉе нека посебна праведност. ј политичари и црквеЬаци су, кажу, друга ствар. Ќаравно, то ниЉе ништа друго до лаж коЉа Ље завладала милионима глава, и само броЉ преварених привремено може послужити као оправдаЬе за ову заблуду.

*

»ма ли нешто добро у фарисеЉу из хрестоматиЉа?  о Ље оваЉ изузетно сложени тип човека коЉи тежи ка потпуноЉ светости, али неприметно скреЮе с пута на пола пута? ‘арисеЉ ниЉе тотално грешан. јпостол ѕавле Ље по образоваЬу и васпитаЬу био фарисеЉ. Ќикодим коЉи Ље ноЮу долазио код »суса био Ље сличан кЬижевник и ревнитеЪ за традициЉу. «грешиЮемо ако будемо сматрали да фарисеЉ (читаЉ Ц ревнитеЪ) нема никакве могуЮности да постане свет.

‘арисеЉ воли добро и то Ље сасвим очигледно. ÷ео Ьегов живот у идеалном смислу Ље толико религиозно-педантичан и препун Ље мисли и напора да ми Ц леЬивци Ц ни Љедан Љедини дан на бисмо могли да живимо фарисеЉски. ” Ьему Ље лоше то што унутра ниЉе онакав какав се труди да изгледа споЪа. јли опростите, сви ми изгледамо боЪи споЪа него што смо изнутра.  ад би свако окренуо своЉе наличЉе и обнажио пред светом скривену ругобу Ц тешко да би живот био могуЮ. —ва наша хваЪена култура и цивилизациЉа су претежно лицемерне поЉаве у коЉима ормари блистаЉу од полираЬа, али се у сваком ормару налази своЉ костур. Ћицемерна Ље делатност сваке банке, сваке рекламне агенциЉе, сваког произвоРача, почевши од „твораца“ пасте за зубе, па све до аутомобилских гиганата. ћеРутим, нико их не назива „фарисеЉима“ очигледно чуваЉуЮи реч за сиротог попа или нешто богатиЉег архиЉереЉа. ћожемо наставити ову тему, али се можемо и зауставити. —амо реч „неправедност“ моли да изаРе на папир.

*

јко фарисеЉ веруЉе у своЉу светост, он више ниЉе само лицемер. ќн Ље у том случаЉу у прелести. Ѕолестан Ље. ”право такви су били они фарисеЉи коЉи су штурим речима, али упечатЪиво описани у £еванРеЪу. —матрали су да су чисти и били су убеРени управо у ову ритуално-моралну чистоту. ќвакав тип са страница £еванРеЪа силази директно на улицу и наставЪа да живи у току читаве хришЮанске историЉе. ќвакав човек Ље Љедноставно духовно болестан и не може се исцелити обичним средствима пошто Ље Ьегова болест изузетно тешка. ” том случаЉу Ьегово подвижништво тежи ка задртости и фанатизму. “ада Ље Ьегов свет црно-бели и у овом свету нема места за самилост према „другоме“. „ƒруги“ по Ьеговом увереЬу заслужуЉу пакао, ватру, демонске муке и искрени фанатик се често Љако вреРа на Ѕога због тога што ќн не жури да погуби очигледне грешнике. „ уд ли гледа? Ц пита се умишЪени светац док га чак и муве заобилазе у широком луку. ”право то Ље типичан и прави фарисеЉ. “аквих Ље мало зато што су ретке душе коЉе могу да споЉе мржЬу с молитвом, а заЪубЪеност у себе са сеЮаЬем на Ѕога. «а то човек треба помало да личи на »вана √розног.

јко фарисеЉ зна за своЉу унутрашЬу неваЪаност (прЪавштину и ништавност) и ако нема снаге да „буде“ него се труди да „изгледа“, онда он не светли у тами црвеном светлошЮу и не служи за плашеЬе деце. ќн Ље баналан и посвудашЬи. —воЉим претвараЬем плаЮа данак врлини, као што Ље говорио Ћарошфуко, односно, у свом играЬу праведности он праведност сматра наЉвишом вредношЮу.

“о Ље опште стаЬе у коЉем, по речима аве ƒоротеЉа, Ъуди лажу животом. »ако су развратници они изиграваЉу чедне Ъуде; иако су шкртице радо говоре о милосрРу и штедрости и сл. јли наравно, религиозног човека неминовно прати фарисеЉство као ќЬегина досада. „» трчала Ље за Ьим као сенка или верна жена.“

“о Ље зато што Ље верски живот по дефинициЉи засиЮен моралом, а од човека се увек може захтевати више него што Ље он у стаЬу да испуни.

*

—вака моЮна религиозна традициЉа Ље снажна због своЉе прошлости и заЪубЪена Ље у прошлост. ќво се у потпуности односи и на нас, православце. Ќаша историЉа Ље пуна знакова очигледне светости, а Ъубав према ЬоЉ (пажЬа!) не сме да потире отвореност према садашЬости и будуЮности коЉу стварамо.

ƒух ствара форму. ѕрошлост нам Ље оставила мноштво светих облика роРених ƒухом: богослужбени чин, одежде, бонтон, архитектура итд. » уз овакво богатство врло лако можемо пасти у жеЪу да зауставимо време, односно да пожелимо да канонизуЉемо и догматизуЉемо све (буквално све) што смо наследили. ќнда Юе сва успиЉаЬа попут бесконачних „спаси √осподи“ и „опростите Ц благословите“ убити саму могуЮност нормалног разговора. Ќа краЉу може да се роди каста црквеЬака и чувара старине, извесних носилаца идеЉа града  итежа по коЉоЉ Ље „све добро веЮ било“, а очекуЉу нас само губици и порази. ќво мишЪеЬе Ље Љеретичко и одвратно. јли има и горих ствари.

√оре Ље ако боготворимо форме коЉе Ље ƒух некада родио, и ако на основу тога негирамо право ƒуха да ствара друге форме и да обнавЪа оне коЉе Ље некада створио. ” суштини, тада Юемо ступити у конфликт с ƒухом и потрудиЮемо се да ћу забранимо да делуЉе као –изница добара и ƒавалац живота. –еЮи Юемо ƒуху: Ќешто од —вог блага нам Ље веЮ показао и то нам Ље довоЪно. ƒакле, упорно √а молимо, чак и захтевамо да престане —воЉе стваралачко деловаЬе коЉе не чекамо и коЉе нам ниЉе потребно. («вучи страшно, али се управо ово дешава на све стране.)

Ќа наше очи због Ъубави према прошлости може оживети „Ћегенда о великом инквизитору“. “амо у тамници инквизитор каже ’ристу да Юе сутра уз одобреЬе народа спалити ’риста као Љеретика и то у Мегово »ме. „“и си нам дао власт и све си рекао, а сад немоЉ да се мешаш. —ами Юемо владати у “воЉе име,“ Ц каже прелат. ѕритом нам ‘Љодор ћихаЉлович не слика сибарита коЉи пуца од дебЪине, некаквог развратника коЉи користи власт ради задовоЪства, веЮ аскету изможденог подвизима и тешким размишЪаЬима, коЉи Ље остарио напорно радеЮи. ќваЉ паметни крволок Љаке воЪе Ље несумЬиво духован човек, чиЉа духовност носи предзнак „минус“.

*

 оЉа болест света ниЉе продрла у ÷ркву? ѕродрле су све до Љедне. »стина, продируЮи у ÷ркву болести света облаче подрасник, пуштаЉу браду и меЬаЉу обрте у говору због чега некима изгледа да су се „осветили и оправдали“. ћеРутим, не меЬа се суштина болести осим што због споЪашЬе углаРености попримаЉу Љош веЮу одвратност. »мамо ли права да говоримо о томе не подриваЉуЮи веру? ћислим да смо данас просто дужни да говоримо о томе бранеЮи веру. ” друштву коЉе се назива отвореним и информационим не треба да стварамо имиЯ „безгрешних“, а да се касниЉе Љаросно правдамо после процуриваЬа информациЉа или злобног напада недобронамерника. “реба благовремено, адекватно и мирно да говоримо о животу духа и Ьеговим опасностима с онима коЉима Ље стало до ÷ркве. » ако речи буду прецизне и ако оне буду лажне многи информациони конфликти и провокациЉе Юе увенути, а да не пусте пупоЪке.

*

Ѕолести ÷ркве коЉе су идентичне с болестима света нису просто поробЪеност стварима, збрка у свести, живот без крила и жеЪе за задовоЪствима. —ве су то превише очигледне болести епохе. „овек Ље постао плитак и надмен. ѕлитак и надмен човек у свету се разликуЉе од свог сабрата у ÷ркви по томе што први патетично прича о правима човека и граРанина, а други непрестано пробиЉа другима уши о смиреЬу. ќ, не знам да ли вам Ље познат осеЮаЉ мистичког ужаса кад надмен човек почиЬе да говори о смиреЬу? „овек тада заиста жели да запуши уши и да побегне са видика.

јли ниЉе главно чак ни то што ми (хришЮани) живимо у истоЉ световноЉ атмосфери затворености и егоизма у коЉоЉ нико никоме заправо ниЉе потребан. „овек ниЉе потребан никоме на свету. “о Ље очигледна истина. јли ниЉе нимало потребан ни у ÷ркви. „овека свуда и по навици користе и нигде га не воле. ќд таквог односа се не избавЪа ни у ÷ркви.

јко кажемо да смо „другачиЉи“, да умемо да волимо и да у нама нема болести света, као прво, сами Юемо се постидети кад то изговоримо, а као друго, Ъуди Юе сигурно осетити да су ове тврдЬе лажне. ” одговор Юе Юутке отиЮи од нас или Юе се гласно побунити против нас.

*

‘арисеЉ се углавном бави решаваЬем дилеме „бити или изгледати“. ќн Ље решава, као што фарисеЉу и доликуЉе и одлучуЉе се за „изгледати“. ѕодсетиЮу да у нашем свету ово стаЬе пре свега прети посленицима религиЉе и политике. ј свет у целини решава другу дилему: „бити или имати“. Куди у свету више не желе да изгледаЉу као неко, пошто не само да да губе Љасне моралне ориЉентире, веЮ ни не веруЉу да такви ориЉентири у принципу могу постоЉати. ƒакле, дилема се решава у корист „имати“. „—ви траже одговор Ц где Ље главни идеал? «асад одговора нема, штедите капитал.“ Ќе можемо реЮи да су Ъуди у ÷ркви слободни од овог претериваЬа у свакодневном животу. » ми желимо да „имамо“, али притом Љош желимо и да „изгледамо“. “о Ље заиста страшно стаЬе. » тим Ље страшниЉе што Ље мало оних коЉи Юе се сложити с диЉагнозом. ѕочеЮе да грде огледало. ѕочеЮе да навлаче завесе на прозоре и да глуме воз правеЮи се да путуЉемо уместо да изаРу из вагона и откриЉу смет на путу због коЉег Ље даЪе кретаЬе немогуЮе.

*

¬олим ÷ркву. „„овеку Ље своЉствено да греши“, али мислим да Ље веома волим. ” сваком случаЉу, ништа не могу да упоредим с Ьом. —амо одбиЉам да волим све оно што се обично асоцира са ÷рквом. ЌиЉе злато све што сиЉа и ниЉе ÷рква све што мирише на тамЉан.

ѕритом Юе ÷рква преживети без моЉе Ъубави, и то Ље Љасно као дан. ј Ља без Ье неЮу преживети. » управо због жеЪе да се сачува наЉдрагоцениЉе без чега неЮемо моЮи да преживимо, желим час с болом да шапуЮем, час да вичем неприЉатне речи о томе да више глумимо хришЮанство него што живимо у ’ристу.

» не говорим ово о световЬацима коЉи живе тамо где почиЬе пакао. √оворим о онима коЉима Ље „све Љасно“, и коЉи су убеРени у своЉу праведност. Ќа свету нема веЮе тежине од тежине ових Ъуди.

ѕротоЉереЉ јндреЉ “качов
—а руског ћарина “одиЮ

18 / 02 / 2019

     оментари:

    2019-02-23
    17:31
    АорРе:
    ќдличан текст!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0