Srpska

ћолитвама светог апостола ¬артоломеЉа

††††

28. децембра 1998.г. на заседаЬу —ветог —инода –уске ѕравославне ÷ркве коЉим Ље председавао —вЉатЉеЉши ѕатриЉарх јлексиЉ II донесена Ље одлука о обнавЪаЬу бакуанске ≈пархиЉе. “ада Ље, у оквирима јзербеЉЯанске –епублике, –епублике ƒагестан и „еченске –епублике, основана ≈пархиЉа бакуанска и прикаспиЉска. ќдреРено да надлежни архиЉереЉ постане економ православних цркава и настоЉатеЪ саборног храма –оРеЬа ѕресвете Ѕогородице у Ѕакуу, азербеЉЯански архимандрит јлександар (»шчеин). 14. Љануара 1999.г. у московском ЅогоЉавЪенском храму у ≈лохову, служен Ље чин хиротониЉе. ƒанас, након 20 година, архиепископ јлександар се присеЮа шта Ље било учиЬено за то време, и прича нам, чиме се одликуЉе служеЬе у јзербеЉЯану. »нтервЉу Ље обЉавЪен у првом броЉу ”„асопис ћосковске ѕатриЉаршиЉе” за 2019.г.

Ч¬аше ¬исокопреосвештенство, какве задатке сте поставили пред собом, у тренутку када су вас именовали за надлежног архиЉереЉа, и шта сте од планираног успели да реализуЉете?  акве успехе бисте подвукли?

Ч ћоЉ први задатак, као владаЉуЮег архиЉереЉа, био Ље да задржим Ъуде у окриЪу –уске ѕравославне ÷ркве, да не дозволим да се цркве затворе. “о Ље било тешко време, и у политичком, и у економском смислу. ” неким краЉевима Ље долазило до оружаних напада, и нажалост, са тих места су многи православни верници одлазили. “о Ље доводило до затвараЬа ових, или оних парохиЉа. —тога наЉважниЉи резултат Ље био што смо успели да одбранимо наше парохиЉе. Ќи Љедан православни храм на териториЉи –епублике ƒагестан или у „еченскоЉ –епублици ниЉе затворен! —ем тога, отвориле су се нове парохиЉе: саборни храм светих ∆ена-мироносица у Ѕакуу (јзербеЉЯану), храм у част светог преподобног —ерафима —аровског у —умгаиту и парохиЉа у част ѕокрова ѕресвете Ѕогородице у Ћенкорани. Ўто се тиче ƒагестана, тамо Ље основан низ нових парохиЉа: у част светог преподобног —ерафима —аровског у »збербаши, капела у брдском насеЪу јхте, парохиЉе у насеЪеним местима “арумовка, “аловка,  очубеЉ, “ерекли-ћектеб, ЅуЉнакск и у месташцу ЅрЉанск. ”спели смо да обновимо  излЉарски женски манастир у част ¬оздвижеЬа „асног  рста коЉи Ље затворен Љош 1918.г.

«а мене Ље наЉзначаЉниЉе било обнавЪаЬе спомена на светог апостола ¬артоломеЉа, коЉи Ље пострадао у граду јланопоЪу Ц данашЬем Ѕакуу. ѕрема црквеном предаЬу, свети ¬артоломеЉ Ље претпрео мученичку кончину у подножЉу ƒевичанске баште: прво су га распели, а затим, су му, Љош увек живом, одрали кожу, и на краЉу одсекли главу, не би ли прекинуо да благовести ЅожиЉу –еч. ƒо 1937.г. на месту Ьегове мученичке кончине стаЉала Ље капела, задивЪуЉуЮа своЉом лепотом, посвеЮена овом светом ’ристовом ученику. ” годинама безбожништва, власти су покушавале да униште свако сеЮаЬе на Ьегов подвиг и мученичку кончину. —рушили су капелу, на то место су насули земЪу, и све асфалтирали. јли су верници ипак ноЮу одлазили до подножЉа ƒевичанске куле, где су читали акатист светом апостолу ¬артоломеЉу. ”спео сам да пронаРем део акатиста коЉи Ље написао протоЉереЉ —ергиЉе √ородцов, потоЬи митрополит Ќовосибирски и Ѕарнаулски ¬артоломеЉ. “аЉ акатист Ље штампан по благослову —вЉатЉеЉшег ѕатриЉарха “ихона.

ѕосле мог обраЮаЬа ¬лади добили смо дозволу да богослужимо на месту мученичке кончине апостола. ƒо тада су веЮ били спроведени археолошки радови коЉи су резултирали откриЮем очуване основе капеле, а такоРе и откриЮем здаЬа око саме ƒевичанске куле. —ваке године 24.Љуна, у дан спомена на светог апостола ¬артоломеЉа, уз присуство великог броЉа верника, служимо молебан са акатистом и поЉаЬем небеском покровитеЪу Ѕакуа. 2003.г. су у престоницу стигле мошти светог апостола ¬артоломеЉа. ќва светиЬа се сада налази у саборном храму светих ∆ена мироносица. »зашло Ље и друго издаЬе житиЉа светог апостола са акатистом.

††††

2001.г. јзербеЉЯан Ље посетио ѕатриЉарх јлексиЉ II, коЉи Ље заЉедно са ћитрополитом смоленским и калининградским  ирилом (садашЬи —вЉатЉеЉши ѕатриЉарх ћосковски и све –усиЉе) освештао саборни храм светих ∆ена мироносица, након обнове. ѕатриЉарх јлексиЉе Ље два пута био у посети Ѕакуу Ц 2009.г. и 2010.г.

Ѕило Ље много проблема, али ми не да смо успевали да оснивамо парохиЉе, него и да градимо храмове. ћеРу Ьима се издваЉа саборни храм светог благоверног и великог кнеза јлександра Ќевског у √ЉанЯи, катедрални ”спенски храм у ћахачкали, храм светог √еоргиЉа ѕобедоносца у  изЪари. ¬ажно Ље и то што се нису само оснивале парохиЉе, него што смо их испуЬавали народом.

Ч ” коликоЉ мери локалне власти помажу епархиЉу коЉу ви предводите?

Ч “реба да напоменем да Ље епархиЉска управа успоставила добре односе како са руководством азербеЉЯанске ≈пархиЉе, тако и са руководством –епублике ƒагестан. ѕовремено се састаЉем са главама тих држава и дискутиЉем са Ьима о проблемима у животу ѕравославне ÷ркве и православног становништва тих краЉева. 2011.г. у циЪу реорганизациЉе црквеног живота –епублика ƒагестан Ље издвоЉена из бакуанске епархиЉе и ушла Ље у новоосновану ≈пархиЉу махачкалинску и владикавказку. Ѕакуанска ≈пархиЉа Ље била преименована у ≈пархиЉу бакуанску и азербеЉЯанску. «авЪаЉуЮи овим унутар црквеним процесима, имао сам могуЮност да успоставим ближи однос са азербеЉЯанским властима на наЉразличитиЉим нивоима, као и да оперативно решавам важна питаЬа о епархиЉском животу.

” јзербеЉЯану су односи на релациЉи ”држава - религиЉа” на врло високом нивоу, што Ље у свом извештаЉу написао и —вЉатЉеЉши ѕатриЉарх  ирил. Ќезависно од своЉе религиозне или националне припадности, граРани јзербеЉЯана имаЉу Љеднака права и слободу. ƒржава реагуЉе на молбе религиозних заЉедница и пружа им свестрану помоЮ у раду. Ќа пример, уз подржку ѕредседника јзербеЉЯана, »лхама јлиЉева ƒржавна нафтна компаниЉа Ље за нас изградила здаЬе ѕравославног религиозно-културног центра бакуанске ≈пархиЉе.

—лава Ѕогу, у јзербеЉЯану наилазим на разумеваЬе од стране руководства и на подржку у раду као владаЉуЮег архиЉереЉа.

Чѕрема историЉским чиЬеницама, јзербеЉЯан улази у зону канонске одговорности –уске ѕравославне ÷ркве. Ѕез обзира на то, православЪе Ље у земЪи религиЉа маЬине. ƒа ли се за јзербеЉЯан може реЮи да Ље то –уска ÷рква у диЉаспори? »ли меРу ¬ашим парохиЉанима ипак постоЉе представници локалног становништва?

Ч ¬еЮина становништва су муслимани, а само 2% православни хришЮани. јли ипак, говорити да проповедамо у диЉаспори ниЉе умесно. ƒиЉаспора Ље посебна поЉава у животу оних или ових мултинационалних држава где представници маЬине живе затвореним животом и руководе се тим животом превасходно према своЉим унутрашЬим законима, коЉи некада противурече законима државе. ѕравославно становништво јзербеЉЯана сконцентрисано Ље наЉпре у крупним градовима, у неколико насеЪених пунктова. јли ми немамо ни националних квартове, ни улица, а ни комплексе, где живе представници само Љедне националности или религиЉе. ѕостоЉи ”Ѕакуански комплекс” где живе Ъуди различитих националности и вероисповести. ∆иве Љедним заЉедничким животом, поштуЉуЮи Љедни друге. ѕокоЉном свенационалном лидеру √еЉдару јлиЉеву се приписуЉу изузетне речи: ”ћултинационалност Ље наше богатство”. » заиста, наши парохиЉани раде и труде се у свим сферама државног живота: у ћили ћеЯлису (ѕарламент републике), у ¬лади, у ѕредседничкоЉ администрациЉи, у владаЉуЮим структурама. ќни раде и у системима образоваЬа, и у економскоЉ сфери. «ато називати чеда ѕравославне ÷ркве диЉаспором, било би неумесно. Ќаша паства живи пуноценим, пунокрвним животом, као и сви граРани јзербеЉЯана.

Ќе могу да не приметим и то да Ље наша паства мултинационална. ƒа, представЪамо епархиЉу –уске ѕравославне ÷ркве. јли, и меРу клирицима и меРу парохиЉанима наше епархиЉе постоЉе представници разних националности и народности: руси, украЉинци, белоруси, грци, грузини, лезгини, азербеЉЯанци, ЉевреЉи, удини, као и многи други.

Ч ƒанас, у јзербеЉЯану су врло приметна настоЉаЬа државе у коришЮеЬу руског Љезика.  олико, на ¬аш поглед, меРу азербеЉЯанским становништвом расте интерес не само за руски Љезик, него и за руску културу и историЉу?  акве кораке у томе предузима ¬аша епархиЉа?

Ч —а радошЮу желим да констатуЉем да руководсто јзербеЉЯанске –епублике подржава ширеЬе руског Љезика. Ќа руском се штампаЉу новине, воде се телевизиЉске емисиЉе. ” земЪи ниЉе затворена ни Љедна школа у коЉоЉ се предавало на руском Љезику. —ем тога, броЉ таквих школа се повеЮава, у многим азербеЉЯанским школама се, на молбу народа, отвара нови рускоЉезични сектор. Ќа многим факултетима лекциЉе су на руском Љезику.” Ѕакуу Ље отворена филиЉала ћ√”, коЉа Ље врло популарна меРу омладином. ѕостоЉе периодична двоЉезичка издаЬа, у коЉима се текст штампа на два Љезика: азербеЉЯанском и руском. ќсим тога, у земЪи се одржаваЉу различити догаРаЉи посвеЮени ширеЬу руског Љезика. ћноги, захваЪуЉуЮи програмима сарадЬе, одлазе у –усиЉу на студиЉе.

ѕостоЉи –уско позориште, где се одржаваЉу представе на руском Љезику. —а руководством театра имамо врло топле односе, а за ЅожиЮ, захваЪуЉуЮи воЪи и труду глумаца правимо ЅожиЮне представе.

ѕосебно бих хтео да наведем успешну делатност –усотрудничества у јзербеЉЯану Ц –уског информативно-културног центра Ц у пропаганди и ширеЬу руског Љезика и кЬижевности, руске културе. —имболични су и догаРаЉи у културном животу јзербеЉЯана, коЉи се се одржаваЉу Љедном годишЬе. ѕример Ље –епубличка олимпиЉада у руском Љезику и кЬижевности, а такоРе и ”ѕушкиниЉана” Ц конкурс меРу школарцима, у познаваЬу стваралаштва ј.—. ѕушкина. ќве, и многе друге догаРаЉе организуЉе ѕредставништво –усотрудничества у јзербеЉЯану.

Ч ƒа ли у азербеЉЯанским школама постоЉи нешто налик на курс ”ќснове религиозне културе и светске етике”? ћоже ли свештеник или представних парохиЉе да доРе у школу како би упознао младо покоЪеЬе са ѕравославЪем? ѕриродно, говоримо о културолошком аспекту, а не о покушаЉима прозелитизма.

Ч Ќажалост, предмет сличан руском ”ќснове православне културе”, не постоЉи у азербеЉЯанским школама. —ем тога, религиозни прегаоци, не само хришЮански, него и муслимани, никако не учествуЉу у школском образоваЬу. ќ томе често говоримо, као и о неопходности да се у своЉству културолошког предмета уведе адекватни курс, коЉи Юе омогуЮити младим покоЪеЬима да овладаЉу елементарним знаЬима о хришЮанству, исламу и Људаизму. «а сада предлози религиозних прегаоца остаЉу на стадиЉуму разматраЬа.

Ѕез обзира на то, интерес за религиЉу у друштву постоЉи, само се то питаЬе овде решава на другом нивоу. ѕре свега, формиран Ље ћеРународни центар мултикултуралности, коЉи анализира савремену ситуациЉу у области меРурелигиЉског и меРунационалог диЉалога. Ќа високошколским установама формиране су катедре за мултикултуралност. ” оквиру процеса обуке, у наше храмове долазе студенти високошколских установа коЉи познаЉу живот –уске ѕравославне ÷ркве, Ьену делатност, Ьену хришЮанску културу. ” последЬе време у храмовима се спроводе екскурзиЉе за ученике средЬих школа. Ќаставници унапред договараЉу са нама могуЮност посете, након чега ми спроводимо екскурзиЉу, говоримо о животу наше цркве, и одговарамо на питаЬа школараца.

Ч Kako се реализуЉе ванцрквена, образовна, социЉална и културна делатност у храмовима, у епархиЉи? ƒа ли постоЉе неки слични проЉекти на општем епархиЉском нивоу?

Ч Ќаравно, живот парохиЉа у ≈пархиЉи ниЉе ограничен само на зидине храмова и богослужбену делатност. ” свакоЉ парохиЉи, обавЪаЉу се делатности социЉалне, образовне и културне природе. —ве парохиЉе помажу сиромашнима. ѕри сваком храму су организоване народне кухиЬе, у коЉима поред сарадника, храну могу добити и они коЉима Ље наЉпотребниЉа. ѕоред тога, разносимо топлу храну Ъудима коЉи леже непокретни у своЉим домовима. —оциЉалне службе парохиЉа у бакуанскоЉ ≈пархиЉи указуЉу велику помоЮ у проналажеЬу изгубЪених докумената, приликом запошЪаваЬа, лечеЬа, даЉу правну помоЮ лицима коЉа су у тешким животним ситуациЉама. „есто парохиЉе преузимаЉу на себе и проблеме у вези са сахранама самих парохиЉана. ¬елику помоЮ у раду социЉалних служби пружаЉу волонтери.

Ўто се тиче образовних проЉеката, при сваком храму постоЉе дечиЉе недеЪне школе, у коЉима деца уче «акон ЅожиЉи и црквено поЉаЬе. ѕри храму –оРеЬа ѕресете Ѕогородице у Ѕакуу као део дечиЉе недеЪне школе више од десет година постоЉи позориште ”ќтрок и отроковице”. Ќапорима овог позоришта организуЉу се божиЮне и васкршЬе представе за децу нашег града. »зузетан колектив Ље и у недеЪноЉ школи при храму светог јрхангела ћихаила у Ѕакуу. «а одрасле су исто отворене недеЪне школе, библиотеке, и православни видеоклуб. Ќа епархиЉском нивоу, за кординациЉу делатности на парохиЉама, формирана су два сектора: ќдеЪеЬе за социЉалну помоЮ и хуманитарни рад, ќдеЪеЬе за односе са ветеранима, ќдеЪеЬе за служеЬе у затворима, ќдеЪеЬе за младе, и друга.

—матрам да Ље рад са ветеранима врло важан. «ахвални смо Ъудима коЉи су принели своЉ живот на олтар ќтаЯбине и коЉи су нас штитили од страшне куге мизантропиЉе. ”век се трудимо да им помогнемо, да изразимо поштоваЬе. ” ѕравославном религиозно-културном центру бакуанске ≈пархиЉе организуЉу се празнични догаРаЉи посвеЮени ƒану ѕобеде и ћеРународном ƒану старих лица. ” организоваЬу ових догаРаЉа нам активно помажу организациЉе руских сународника Ц –уска заЉедница јзербеЉЯана и –ќ—Ќј ”—одружество”.

¬еЮ три године се у јзербеЉЯану одржава акциЉа ”Ѕесмртни пук”, чиЉи су организатори бакуанска ≈пархиЉа и друштвена организациЉа ”«емЪачество козака јзербеЉЯана”.

≈пархиЉа има добре односе са ѕредставништвом –усотрудничества у јзербеЉЯану Ц –уским информационо-културним центром, са коЉим организуЉе низ заЉедничких проЉеката. ћеРу Ьима Ље потребно поменути конкурс дечиЉег стваралаштва ”«емаЪско и небеско”, дечиЉи литерарни конкурс посвеЮен прослави ƒана словенске писмености; хуманитарни ¬аскршЬи базар, прославЪаЬе ƒана породице, Ъубави и верности. ” овим догаРаЉима учествуЉу сва деца и одрасли независно од религиозне и националне припадности.

¬еЮ три године постоЉи заЉеднички проЉекат бакуанске ≈пархиЉе и ‘онда ”«наЬе” при председнику јзербеЉЯана, за обуку рускоЉезичког становништва званичном Ц азербеЉЯанском Ц Љезику. ћноги граРани коЉи говоре на руском сусрели су се са проблемом незнаЬа Љезика, на коЉем Ље, разуме се, сва официЉална, пословна документациЉа. ≈пархиЉа даЉе неопходне просториЉе да би се, за све заинтересоване, одржавали бесплатни курсеви Љезика. ѕо завршетку курса, полазници полажу испите и добиЉаЉу сертификат коЉи подписуЉемо руководилац фонда, и Ља, као архиЉереЉ бакуанске ≈пархиЉе.

£едао од важних општих епархиЉских проЉеката Ље и празнични ЅожиЮни концерт. ”темеЪивач концерта Ље био лидер √еЉдар јлиЉев, коЉи Ље 1990.г. предложио да се активниЉе прославЪаЉу наши празници. “ада, без обзира на све тешкоЮе, меРу коЉима су и економске, било Ље одлучено да се одржи ЅожиЮни концерт.  онцерт Ље постао традициЉа, и на Ьега сваке године долазе представници ¬ладе јзербеЉЯана, дипломате, Љавни и културни прегаоци државе. ЌаЉважниЉе Ље што Ље таЉ концерт постао даска одскочница многим талентима наше земЪе.

” данашЬе време, епархиЉа заЉедно са ”правом муслимана  авказа припрема заЉеднички проЉекат, усмерен на превенциЉу поЉаве псеудорелигиозних екстремистичких погледа у местима лишеним слободе. ѕланира се и одржаваЬе меРународне конференциЉе, уз учешЮе —инодалног одеЪеЬа –уске ѕравославне ÷ркве за службе у затворима, представника кривично-правне службе, ”праве муслимана  авказа, свештенства бакуанске ≈пархиЉе, итд.

Ч —авремени јзербеЉЯан види себе као земЪу измеРу »стока и «апада, неком врстом границе култура. ƒа ли –ѕ÷ узима у обзир ову тенденциЉу?

Ч «аиста, као што сам веЮ и говорио, јзербеЉЯан Ље постао посебна земЪа измеРу »стока и «апада, измеРу представника различитих култура. ” престоници се одржаваЉу разни културни догаРаЉи, уз учешЮе разних земаЪа.  ао пример, навешЮу конкурсе пупут ”∆ара” и ”≈вровизиЉа”. ѕрве ≈вропске олимпиЉске игре су такоРе одржане у Ѕакуу.

£едном у две године се код нас одржава хуманистички форум, у коЉем учествуЉу политичари, бизнисмени, представници различитих култура. ѕредседник ќдеЪеЬа споЪних црквених веза ћосковске ѕатриЉаршиЉе митрополит ¬олоколамски »ларион Ље такоРе наступао на овом форуму.  ао архиепископ бакуански и азербеЉЯански, и Ља сам учествовао на Ьему.

јко говоримо о –ѕ÷, она посвеЮуЉе много пажЬе ономе што називамо ”Ѕакуански процес”. ѕочетак процеса Ље био пре десет година, 2008.г. када Ље у Ѕакуу одржана конференциЉа министара култура земаЪа-чланица —авета ≈вропе. ”Ѕакуански процес” представЪа инициЉативу коЉа обухвата различите платформе и проЉекте, усмерене на стимулисаЬе узаЉамног поштоваЬа и разумеваЬа народа и култура, диЉалога меРу Ьима. ” околностима растуЮих етничких, расних, конфесионалних и културних противуречности, распростраЬености екстремизма, ”Ѕакуански процес” представЪа јзербеЉЯан са Ьеговим мултикултуралним ресурсима и историЉским традициЉама толеранциЉе вероисповести и поштоваЬа суседничких односа, као модел од светског значаЉа, мост узаЉамног разумеваЬа меРу различитим културама.

ѕредстоЉатеЪ –уске ѕравославне ÷ркве, —вЉатЉеЉши ѕатриЉарх  ирил Ље два пута био у нашем граду, и учестововао на —ветском самиту религиозних лидера 2010.г. Ѕакуанска ≈пархиЉа представЪа органски део азербеЉЯанског друштва, и зато –ѕ÷ нема никаквих проблема на граници узаЉамних односа разних култура, разних цивилизациЉа.

Ч ” јзербеЉЯану су претежно муслимани. ƒа ли се ѕравославна ÷рква сусреЮе са случаЉевима негативних односа?  акви су односи са исламским духовним лидерима? ƒа ли постоЉе заЉеднички проЉекти?

Ч  ао што сам веЮ говорио, у јзербеЉЯану живи више од сто националности. јли то не прави проблем, веЮ напротив, представЪа богатство земЪе. —ви поштуЉу Љедни друге, поштуЉу унутрашЬи свет човека, Ьегова убеРеЬа. “о Ље основа живота и зато у односима представника различитих религиозних традициЉа не постоЉе никакве потешкоЮе. Ћидери религиозних заЉедница даЉу примере добрих односа.

ѕредседник ”праве муслимана  авказа, ЎеЉк-ул-ислам √аЯи јлахшукур ѕаша-заде много година се познаЉе са —вЉатЉеЉшим ѕатриЉархом  ирилом. «аЉедно са ѕатриЉархом, он Ље сапредседаваЉуЮи ћеРурелигиЉским саветом земаЪа —Ќ√. ќни се повремо среЮу, дискутуЉу о проблемима религиозног живота на постсовЉетском простору. ” сусретима са председником ”праве муслимана, дискутуЉемо о питаЬима коЉа се поЉавЪуЉу у религиозном животу, о односима са државним структурама, питаЬима друштвеног и културног живота. ѕовремено се сусреЮемо и са главом јпостолске префектуре  атоличке ÷ркве у Ѕакуу, епископом ¬ладимиром ‘екете и са руководиоцима ЉевреЉске заЉеднице ћилихом ≈вдаЉевим и јлександром Ўаровским. ЌаЉважниЉе у нашем животу Ље да, чуваЉуЮи чистоту наше вере и чврстоЮу наших увереЬа, подржимо добре односе са свима, да бисмо очували мир и узаЉамно поштоваЬе у земЪи.

Ч ƒа ли ¬аша епархиЉа гради храмове? »ма ли потребе за тим?

Ч — обзиром на то да се броЉ православног насеЪеЬа практично не меЬа, не можемо да говоримо о активноЉ изградЬи храмова. ” совЉетско време у јзербеЉЯану Ље било четири активна храма. «а то време смо формирали четири парохиЉе, од коЉих три имаЉу своЉе храмове. £ош за Љедну парохиЉу се разраРуЉе проЉекат новог храма. Ќаши свештеници путуЉу у места у коЉима живи руски народ, и коЉима треба духовно руковоРеЬе. ЌаЉважниЉе Ље да сачувамо наше храмове, да их рестауришемо, да одржимо духовни живот на неопходном нивоу. ” храмовима бакуанске ≈пархиЉе свакодневно се служе службе, градски храмови су отворени током целог дана, а свештеници дежураЉу у храмовима.

Ч ƒа ли меРу младима расте жеЪа за добиЉаЬем православног богословског образоваЬа и за везиваЬем свог живота за ÷ркву? ƒа ли има довоЪно кадрова за то?

Ч Ќашу омладину интересуЉе православно богословЪе и, генерално, садржаЉ хришЮанске науке. ѕри нашим храмовима, као што Ље веЮ било речи, постоЉе и недеЪне школе, где деца уче о основама православне веронауке. јко студенти бираЉу пут црквеног познаЬа, они се уписуЉу у духовне школе на териториЉи –усиЉе, или других православних земаЪа. Ќеки од Ьих су веЮ стекли духовно образоваЬе, а део Ьих Ље рукоположен у свештенички чин. Ќажалост, они коЉи студираЉу вандредно, некада и промене професиЉу. —лава Ѕогу, генерално, меРу младима постоЉи интерес ка црквеним професиЉама.

 адрови, наравно, недостаЉу. Ќа пример, дуго времена нисмо могли да решимо проблем са храмом јлександра Ќевског у √ЉадЯи. ” совЉетско време тамо Ље увек био Љедан свештеник, а у постсовЉетско време, некада уопште ниЉе било никога, те Ље свештеник из Ѕакуа морао да долази. —ада смо успели да тамо успоставимо нормални богослужбени живот. ” епархиЉском седишту два свештеника са Раконом свакодневно служе литургиЉу. «а ЅожиЮ и ¬аскрс се служе две Ѕожанске литургиЉе.

Ўто се тиче духовног искуства, наше свештенство нису само млади богослови. Ќа пример, настоЉатеЪ саборне цркве, протоЉереЉ Ћеонид ћилтих, веЮ више од тридесет година Ље на пастирском служеЬу у Ѕакуу. »сто толико и епархиЉски духовник, протоЉереЉ √еоргиЉ  ипа. ѕостоЉе свештенослужитеЪи коЉи су у служби и десет, и двадесет година. —вештеници су сложни, и свако се труди са великом одговорношЮу.

Ч ƒа ли Ље омладина активна у ¬ашоЉ парохиЉи, и коЉе делатности су им приоритет?

Ч «а сву ѕравославну ÷ркву Ље рад са младима наЉважниЉи. ѕре свега, волили бисмо да младе Ъуде упознаЉемо са нашим светиЬама. Ќекада успевамо да организуЉемо поклоничка путоваЬа у кампове за младе. Ќажалост, ова делатност Ље епизодног карактера, наЉвише због финансиЉске ситуациЉе. ѕонекад успевамо да организуЉемо спортске догаРаЉе. јли, ту постоЉи Љедна специфичност. »мали смо идеЉу на формирамо спортске екипе према религиозноЉ припадности. ћеРутим, схватили смо да то може имати негативне последице. ƒа би млади Ъуди разумели Љедни друге, потребно Ље да у Љедном тиму буду и хришЮани, и муслимани, и ЉевреЉи. “ада Юе младима бити лакше да се разумеЉу.

Ќаш задатак Ље да новим покоЪеЬима пренесемо наше духовне вредности, нашу веру и духовно искуство како бисмо их научили да следе ’риста и да живе по ЉеванРеЪским заповестима.

јрхиепископ бакуански и азербеЉЯански јлександар (»шчеин)
–азговор водио протоЉереЉ ћетодиЉе ≈фендиЉев
—а руског »ва ЅендеЪа

÷ерковный вестник

19 / 02 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0