Srpska

 осово и ћетохиЉа су Љедан велики жртвеник где приносимо дарове и добиЉамо благодат, добиЉамо снагу

††††††††

ќ првом сусрету са манастиром ¬исоки ƒечани, о доласку у манастир, литургиЉском животу и искушеЬима кроз коЉа Ље ова светиЬа заЉедно са српским народом прошла у последЬих двадесет година, као и о наЉновиЉим изЉавама поЉединих српских политичара везаним за решеЬе коначног статуса  осова и ћетохиЉе, тзв. разграничеЬу и сл. –азговарали смо са архимандритом —авом £аЬиЮем, игуманом манастира ¬исоки ƒечани.

††††

††††

†††††† ѕомаже Ѕог оче —аво. ≈во смо у великоЉ светиЬи манастиру ¬исоки ƒечани, управо се завршила —вета ЋитургиЉа, ¬и сте служили са оцима коЉи су овде у манастиру. ћожете ли да нам испричате како изгледа живот у овом манастиру и како Ље изгледао ¬аш први сусрет са овом светиЬом?

” ƒечанима некако све бива кроз ЋитургиЉу, Љер читав манастир функционише, живи тим неким литургиЉским ритмом, коЉи из дана у дан, чини да Ље сваки дан посебан, а опет сваки дан Ље као вечност. » тако то траЉе вековима, веЮ ево 700 година како манастир постоЉи, кад погледамо на Ьегову историЉу. » моЉ први сусрет са овим манастиром био Ље давне 1987.године, када сам долазио овде за —ветога  раЪа —тефана ƒечанског, са умировЪеним епископом захумско-херцеговачким јтанасиЉем, коЉи нас Ље тада окупЪао у Ѕеограду као студенте. £а сам са Ьим и Љош неким другим студентима с факултета дошао овде у ƒечане, то Ље било за —в  раЪа и остало ми Ље то у дубоком сеЮаЬу и то бдениЉе и та литургиЉа, и таЉ контакт са овом светиЬом. ѕосебно оваЉ дечански полиЉелеЉ. —еЮам се покоЉног оца ¬арнаве коЉи Ље достоЉанствено са мандиЉом палио свеЮе и вртио полиЉелеЉ.†† “о су нека сеЮаЬа прва коЉа ме везуЉу за ƒечане и врло брзо после тога уследио Ље и моЉ долазак у манастир ÷рну –еку, веЮ 1989.године када сам се прикЪучио црноречком братству. “амо сам замонашен 1991.године, а веЮ 1992, пошто Ље тадашЬи игуман постао владика рашко-призренски онда смо дошли у ƒечане нас неколико. ¬ладика “еодосиЉе, наш садашЬи владика, а тадашЬи први игуман обновЪеног братства и Љош неколико нас, меРу Ьима и отац —тефан, сада игуман манастира «очиште. „ини ми се да Ље таЉ дан био Ључе, Љер управо сваки дан овде бива са литургиЉом. ѕочиЬе молитвом и завршава са молитвом и некако таЉ ритам литургиЉе Ље као откуцаЉ срца коЉи све оно што радимо и све оно што живимо држи у том Љедном поретку. » зато Ље то време, када погледам колико веЮ година има од 1992.у марту када сам дошао овде, до данас чини ми се као да Ље то све Љедан дан, а истовремено Ље Љако много времена прошло. ѕрошло Ље много дивних, радосних тренутака коЉи су остали као нека сеЮаЬа коЉа с времена на време изаРу у свест и тако... јл опет, све се то спаЉа у велику радост, у благодарност пре свега —ветоме  раЪу, коЉи нас Ље овде примио, прихватио, коЉи нас држи, коЉи Ље истински домаЮин ове куЮе, коЉи Ље заиста краЪ коЉи царуЉе овде, како каже владика јмфилохиЉе, а ми смо ту, само око Ьега да се наРемо, да ослушнемо ту воЪу ЅожЉу коЉа се проЉавЪуЉе Меговим молитвама, молитвама —ветога  раЪа и благословом овога светога места и да живимо по тоЉ воЪи ЅожЉоЉ чинеЮи што до нас стоЉи препуштаЉуЮи све остало √осподу. » то Ље наЉвеЮа мудрост ЅожЉа, да чинимо што до нас стоЉи и колико ми можемо у оквиру онога чему смо позвани оних таланата коЉе нам Ље Ѕог дао, а да коначно резултате препустимо √осподу и са вером и надом у √оспода, да Юе √оспод све урадити и уредити како Ље наЉбоЪе. »ако ми то често не можемо да замислимо, често бисмо ми одредили како нешто треба да изгледа и како би нешто требало да буде, али ми не можемо никада да видимо целу слику , Љедино Ље Ѕог таЉ коЉи даЉе пуноЮу смисла свему. » то Ље заправо наЉвеЮа мудрост духовног живота, то Ље суштина духовног живота и монашког и живота у свету, и то Ље извор радости, Љер сва забринутост, све зебЬе, сви страхови нерасположеЬа, долазе од тога што стално мислимо много више смо могли урадити, много више од нас зависи, или нешто што Ље Ѕог дао ниЉе оно што смо ми очекивали, а заправо Ље увек све што долази , оно што Ље неком по чудесном ЅожЉем промислу наЉбоЪе у том тренутку и усмерено ка нашем вечном спасеЬу. £ер Љедино кад гледамо из те перспективе вечнога живота можемо да видимо смисао овога живота. »наче оваЉ живот са свим своЉим страдаЬима, патЬама, ( доста смо тога видели на  осову и ћетохиЉи) Ъудски гледано тешко да има некаквог смисла. јли то Ље таЉна крста. £ер крст сам по себи нема никаквог смисла, крст Љедино у светлу васкрсеЬа добиЉа своЉ смисао као оваЉ наш расцветали крст на уласку у дечански манастир.

††††

» тако смо од 1992.године полако устроЉавали живот ЅожЉом благодаЮу са игуманом, сада владиком “еодосиЉем, долазила су и братиЉа и то Ље било време великог ентузиЉазма и прегнуЮа, труда и радости, али видели смо да се спрема Љедна олуЉа, коЉа Ље коначно дошла са оружаним сукобом, веЮ са албанским екстремистима 1998. године и 1999, посебно рат и све што се издешавало и све нас Ље то Љако дубоко потресло и у Љедном тренутку нисмо губили наду да √оспод држи ову светиЬу, Љер ƒечани сиЉаЉу веЮ 700 година, то Ље Љедна упаЪена свеЮа коЉу Ље упалио —вети  раЪ и коЉа има Љедну мисиЉу да осветЪава пут у овоме мраку у овом лавиринту светских збиваЬа и указуЉе пут нашем народу православном српском шта смо били, шта Љесмо и где треба да идемо. » то Ље заправо мисиЉа овога места. ƒа буде место утехе, место Ъубави, место радости, место где Юемо се окупЪати око —вете чаше на —ветоЉ ЋитургиЉи и подсеЮати да Ље ово тек само предворЉе и улазак у ÷арство ЅожЉе, пуноЮу, коЉу Юемо, ако Ѕог да сви да доживимо и живимо у тоЉ радости вечноЉ, а коЉу веЮ и сада осеЮамо. » сваки пут када завршимо —вету ЋитургиЉу осеЮамо заиста Љедну велику радост и благослов ЅожЉи да сви проблеми овога света просто нестану, барем на тренутак нестану, изаРу из наше свести Љер веЮа Ље та радост.

†††† –атна дешаваЬа на  осову и ћетохиЉи нису заобишла манастир ƒечане.  роз шта Ље све манастир прошао а с Ьим и братство манастира коЉе Ље било у Ьему?

††

†††† ” том времену рата доста смо видели страдаЬе невиних Ъуди, наЉпре смо примили српске избеглице, било Ље после и албанских избеглица, имали смо и –оме. ћи смо све Ъуде гледали као ЅожЉе сви су створени са ликом ЅожЉим и сви су деца ЅожЉа.  олико Юе ко то да оствари то Ље таЉна ЅожЉа ми не можемо да улазимо у то, али наше Ље сваког човека видимо као икону ЅожЉу и посебно кад неко страда да укажемо помоЮ, да укажемо саосеЮаЬе са надом да Юе то на неки начин пробудимо у тим Ъудима свест о Ѕогу коЉи нас толико воли коЉи Ље дошао и пострадао нас ради. јли Љако Ље било тешко видети велико исеЪаваЬе нашег народа, коЉег ни пре рата ниЉе било много, али тада смо видели да Ље Љако много Ъуди отишло, то су били тешки дани, нарочито то лето 1999.године, када се и ЪуЪало кандило пред фреском ѕресвете Ѕогородице у припрати нашег храма.

†††† ƒа ли Ље то ѕресвета Ѕогородица нешто поручивала братиЉи, зашто баш кандило пред том фреском?

†† “о Ље заиста чудесан догаРаЉ, коЉи Ље обележио те месеце био, то Ље траЉало отприлике око месец и по дана, два месеца, иако кад принесемо свеЮу обичну поред кандила, пламен се не покреЮе, ниЉе била промаЉа, веЮ нека чудесна невидЪива сила ЅожЉа Ље покретала то кандило.  ао да нас Ље ѕресвета Ѕогородица стално подсеЮала да треба да се молимо, да треба поуздаЬе и сву наду препустимо Ѕогу и Ьеним молитвама, да нас она ниЉе оставила и таЉ чудесан догаРаЉ Ље остао дубоко утиснут у наша сеЮаЬа и подстакао нас Ље тада посебно и на молитву. £ер та фреска ѕресвете Ѕогородице Ље Ѕогородица са свитком у коме Ље Мена молитва за Ъудски род и у коме се ѕресвета Ѕогородица моли ’ристу ,,ѕрими моЪеЬе ћаЉке своЉе √осподе“. ѕита Ље: ,,Ўта хоЮеш маЉко?“,,’оЮу грешним покаЉаЬе и спасеЬе!“, ,,Ќе каЉу се!“ ј она опет умоЪава √оспода и ќн на краЉу каже ,,” “воЉе руке предаЉем Ьих, ћаЉко!“. » она Мему ,,Ѕлагодарим “еби Ћогосе!“. “о Ље неизмерна Ъубав ЅожЉа коЉа се проЉавЪуЉе кроз молитву Ѕогородице.

†††† “о су били почеци страдаЬа у наЉновиЉоЉ историЉи манастира, а како се живи данас, двадесет година после?

†† “о су били тренуци ужасног страдаЬа коЉе смо ми бележили, и писали о томе и сведочили и у сусрету са меРународним представницима, новинарима и на оном тадашЬем саЉту, али истовремено смо опет опстаЉавали у молитви и чврстоЉ вери да Юе Ѕог сачувати светиЬу и хвала Ѕогу, манастир Ље ставЪен под заштиту и некако Ље Ѕог зауставио да не оде сав наш народ и сачувао се таЉ остатак. јли живимо у Љедном тешком времену веЮ Ље двадесет година од кад Ље завршен рат и видимо да ситуациЉа и даЪе ниЉе стабилна, ни мирна, видимо да доста проблема постоЉи безбедносних, чести су напади на Ъуде и на куЮе, онемогуЮаваЬе Ъудима да доРу, да се врате, иако су се неки вратили.

ћанастир ƒечани помаже породицама коЉе су опстале и коЉе се враЮаЉу?

ћанастир стално помаже. »мамо и хуманитарну активност, развили смо и са нашим италиЉанским приЉатеЪима ,,јмиЮи ди ƒечани“ активност, исто тако преко нашег сабрата оца Ѕенедикта коЉи Ље са —ицилиЉе, имамо и оца ЌектариЉа из јмериике, коЉи води хуманитарну организациЉу манастира ƒечани, коЉа веЮ преко двадесет година помаже. “акоРе и броЉне друге организациЉе у коЉима се окупЪаЉу Ъуди као нпр. јрно √уЉон са Ьеговом ,,—олидарите  осово“ итд. коЉи Ље дубоко везан за  осово. Куди коЉи су осетили духовну снагу овог места и поруку —ветога  раЪа да ту Ъубав треба да проЉаве и бригом, пажЬом за друге. ƒа чинимо колико до нас стоЉи, али увек препуштаЉуЮи Ѕогу да буде Мегова воЪа, да буде како ќн хоЮе и да нас све уведе у своЉу радост. “о Ље наш коначни циЪ Љер све на овоЉ земЪи Ље пролазно и ништа не може да буде вечно, Љер све иде у сталном кретаЬу ка √осподу, ка пуноЮи постаЉаЬа коЉе Юе и Љедино у ’ристу бити.

†††† ќче, веЮ Ље двадесет година како око манастира нема српског живЪа коЉе га Ље окруживало, али са друге стране су за ово време у манастир долазиле допломате, али и све више долазе наши Ъуди расеЉани на све стране. —рби из свих делова света долазе у манастир и на неки начин овде црпе енергиЉу. ƒа ли Ље можда све ово што се издешавало помогло Ъудима да схвате шта Ље манастир ¬исоки ƒечани за све нас?

†† «аиста, као и у свакоЉ несреЮи Ѕог проЉави неке чудесне своЉе промисли и обично мислимо нешто Ље велика трагедиЉа и све се руши, ал опет с друге стране на чудесан начин Ѕог нешто друго гради. “ако ево нпр.не само да се и манастир и материЉално изградио, поправили смо обЉекте и саградили нове и сакупила се нова братиЉа, имамо четири искушеника млада... обнавЪа —вети  раЪ, него исто тако Ѕог привлачи овде Ъуде из разних краЉева. Ќажалост, немамо наших ƒечанаца овде, осим Ьих троЉе коЉи живе у ƒечанима и коЉи су успели на неки начин да се врате и да наРу неко своЉе место. £ако су тешки услови и све то, али ето они имаЉу неку своЉу жеЪу посебну и остаЉу и опстаЉу, али немамо породице коЉе су се вратиле у оваЉ краЉ и нема практично села, осим у околини ѕеЮи где Ље било мало више повратка захваЪуЉуЮи заштити  ‘ќ–а коЉа Ље пружена у кЪучним моментима, да се врати. Ќаравно ту Ље село √ораждевац и доле ЉужниЉе ќраховац и ¬елика ’оча коЉи су остали наше стално упориште, где Ље наш народ остао. —ада ћанастир ƒечани, заиста има Љедну мисиЉску улогу према нашим Ъудима, поклоницима, коЉи долазе из различитих краЉева —рбиЉе, ÷рне √оре, –епублике —рпске, Ѕосне и ’ерцеговине, ‘едерациЉе, наше православне вернике, —рбе, коЉи долазе из разних земаЪа света. ѕрактично, врло често на литургиЉама имамо те поклоничке групе и много више верника него што смо икада раниЉе у мирном периоду имали Ъуде коЉи су долазили, што Ље помало апсурдно. Ќекада буде и по два аутобуса гостиЉу и поклоника коЉи доРу. “о су Ъуди коЉи осеЮаЉу да доласком на  осово и ћетохиЉу, црпе ту духовну снагу, ту енергиЉу Ъубави коЉа просто исиЉава из кивота наших светитеЪа из гробова светих архиепископа, —ветога £оаникиЉа у ƒевичу, —ветих ¬рача у манастиру «очиште и других светих места. „итава косовско-метохиЉска земЪа Ље Љедно велико светилиште и заиста, недавно сам говорио и помиЬао како Ље цело  осово и ћетохиЉа Љедан велики жртвеник √осподЬи на коме се приноси хлеб и вино , пошто Ље  осово у знаку хлеба и пшенице, ћетохиЉа у знаку вина и грожРа. ќнда на неки начин Ље  осово и ћетохиЉа Љедан велики жртвеник где приносимо дарове и добиЉамо благодат, добиЉамо снагу. ” томе Ље велики значаЉ  осова и ћетохиЉе за Ъуде коЉи можда нису ни чули и били раниЉе, али осеЮаЉу. » не само они, него имамо пуно и странаца коЉи долазе из целога света и коЉи осеЮаЉу посебну духовну снагу.

††††

††ƒа ли Ъуди долазе због дечанске цркве, Ьене лепоте, Љединственог изгледа или Ље ту Љош нешто што их доводи?

†††† ƒечанска црква Ље лепа и величанствена, али у свету Ље много веЮих граРевина и величанствениЉих граРевина по многим аспектима другим, али Ъуди овде осеЮаЉу нешто посебно, то Ље управо та благодат ЅожЉа коЉа просто излази и зрачи као енергиЉа из кивота —ветога  раЪа. —вети  раЪ Ље духовна електрана коЉа стално зрачи том благодаЮу ЅожЉом, коЉа уноси мир помисли, радост, наду, веру и то Ъуде испуЬава, и сад то доживЪаваЉу различито неки Ъуди.†† ќни коЉи траже радост, утеху, они се враЮаЉу са радошЮу и утехом. Ќа жалост, има и оних коЉи то не доживЪаваЉу. »ма оних коЉи ту светлост, коЉа исиЉава из ƒечана, доживЪаваЉу као сметЬу, виде као неку опасност, као огаЬ коЉи пржи. “ако да Ље манастир и нападан од стране несреЮних Ъуди јлбанаца коЉи не знаЉу шта раде, коЉи живе у околини, коЉи су четри пута нападали манастир оружано до сада, од завршетка рата до данас и на жалост, има Љош Ъуди коЉи имаЉу лоша осеЮаЬа и лоше намере.

†† ј има ли меРу нашим друговерима комшиЉама и оних коЉи нису неприЉатеЪски расположени?

†††† ƒубоко веруЉем да и меРу самим јлбанцима има Љако много Ъуди коЉе везуЉе Љедно посебно духовно искуство са манастиром, иако многи не смеЉу из страха од других да проЉаве и да Љавно покажу али с времена на време можемо да препознамо, да видимо када поЉединачно доРу. ƒоста Ъуди се обратило, крстило венчало, покаЉало, променило своЉ живот ...тако да ƒечани наставЪаЉу своЉу мисиЉу. “о Ље место коЉе узводи Ъуде ка небу а истовремено и спушта небо ка земЪи. » то Ље та таЉна Ѕогочовека ’риста коЉи Ље сам Ѕог предвечни. ќн Ље постао човек да би човека уздигао у достоЉанство божанско и учинио нас синовима ЅожЉим по благодати.

††††  ада Ље —тефан ƒечански подигао манастир поклонио му Ље велика имаЬа о коЉима имамо податке у ѕовеЪама и тапиЉама.  аква Ље данас ситуациЉа са манастирском земЪом, шта ви можете да обраРуЉете и коЉи су проблеми са коЉима се сусреЮете?

†††††† ћанастир Ље имао велика имаЬа у 14.веку када Ље основан и постоЉе, на основу ƒечанске повеЪе, одреРене реконструкциЉе коЉе су раРене на мапама и коЉе показуЉу прилично велике просторе, не само у овом делу  осова и ћетохиЉе него и на просторима северне јлбаниЉе па чак и око —кадарског Љезера, око ѕлава и √усиЬа. “о Ље било Љедно велико властелинство коЉе Ље —вети  раЪ обезбедио да би одржавао манастир и Ьегову мисиЉу. ћанастир Ље истовремено поред духовне активности имао и болницу где Ље било лечеЬе и неговаЬе болесника и разне добротворне активности. ћанастир Ље био духовни центар, као и други велики манастири на овом простору . «ато се оваЉ простор и зове ћетохиЉа по тим манастирским имаЬима других великих манастира. ћеРутим, после ƒругог светског рата, тачниЉе 1946.године 700 хектара Ље тзв. аграрном реформом одузето од манастира. » то Ље била Љедна од наЉвеЮих краРа манастирске имовине у целоЉ историЉи. «анимЪиво и у турско време манастир Ље имао земЪу, монаси нису могли да Ље обраРуЉу, али су давали одреРеним породицама албанским да раде, а за узврат они су чували манастир. јли помиЬе се, имамо доста докумената османских, коЉи показуЉу да Ље манастиру ипак признавана имовина.†† Ќакон те 1946. године имамо ситуациЉу да Ље манастиру остало двадесетак хектара око манастира и пет хектара у ¬еликоЉ ’очи. » онда смо успели да вратимо Љош 24 хектара земЪе око манастира, борову шуму коЉу су по предаЬу посадили монаси и ово поЪе овде, где Ље после рата направЪена пчеларска задруга, коЉа Ље после престала да постоЉи. » ми смо 16 година били на судском спору на свим инстанцама косовских судова, све до тзв. ¬рховног суда  осова, па до ”ставног коЉи Ље на краЉу пресудио у нашу корист 2016.године. ћеРутим, та одлука никад ниЉе испуЬена, нити Ље ико одговарао због неиспуЬаваЬа те одлуке и то само показуЉе Љедан степен безакоЬа и одсуства владавине права. ƒа Љедан овакав манастир коЉи Ље потпуно законски од Љедног суда коЉи функционише по принципима косовског правосуРа, овог новог васпоставЪеног, не може да добиЉе своЉа право и не може да огради таЉ део свога имаЬа, иако земЪу , фала Ѕогу користимо, захваЪуЉуЮи подршци меРународноЉ коЉи су од почетка показивали велико разумеваЬе за наше потребе. “ако да манастир, хвала Ѕогу, обраРуЉе ту земЪу, имамо наше имаЬе поЪопривредне активности разне и воЮЬаке, сеЉемо пшеницу, кукуруз и то се с времена на време меЬа, како шта сеЉемо. “акоРе држимо и стоку: тридесетак грла крава, сто педесет оваца, исто толико негде и коза. “о Ље Љедно велико имаЬе и производимо сир и разне млечне производе за потребе манастира, многима и даЉемо као помоЮ и дар, али исто тако и продаЉемо у манастирскоЉ продавници. »стовремено радимо и виноград у ¬еликоЉ ’очи где Ље отац  ирило коЉи одржава наш метох —ветога £ована и нашу виницу у ¬еликоЉ ’очи, где су монаси вековима били присутни, остали су само дечански сада. » надамо се да Юемо и ове године успешно обрати виноград, да Юемо имати добро вино. —премамо и ракиЉу, ликере разне, воЮне, тако да гледамо да и ми колико Ље могуЮе своЉим рукама и уз помоЮ Ъуди коЉи нам помажу, и коЉи су плаЮени и коЉима обезбеРуЉемо запослеЬе урадимо колико до нас стоЉи, да манастирска земЪа не остане необраРена, неискоришЮена, да врт коЉи нам Ље Ѕог подарио држимо уредним и пристоЉним, да буде на охрабреЬе и другим Ъудима, да они раде колико могу и да убирамо те плодове рада руку своЉих.

†††† ћанастир у последЬе време има проблем са изградЬом магистралног пута коЉи нарушава живот манастира. ¬и сте се и томе супротставили, да ли Юе да граде таЉ пут ка ÷рноЉ √ори или Ље то стало?

†††† –еч Ље о Љедном локалном путу коЉи води од ƒечана града до Љедне старе хидроцентрале коЉа Ље обновЪена , тамо неких 12 км краЉ ƒечанске бистрице. » таЉ пут као локални пут никада ниЉе био проблем. „ак смо се сложили са општином да се среди сам приступни пут манастиру због поклоника, посетиоца манастира и туриста. ћеРутим, поЉавила се идеЉа 2014, 15.године да се гради том деоницом пут, и направи Љедан меРународни пут ка ÷рноЉ √ори коЉим би пролазио и тешки саобраЮаЉ и коЉим би био много веЮи промет. — друге стране, знамо да су на основу тзв. јхтисариЉевог плана коЉи су косовске привремене институциЉе одлучиле по савету меРународне заЉеднице да примеЬуЉу, формиране 2008. заштиЮене зоне. ƒечанска заштиЮена зона Ље Љедна од наЉвеЮих и обухвата шесто и нешто хектара, простор око манастира као наЉужу зону али и простор измеРу брда и то Ље зона у коЉоЉ су забраЬене све активности коЉе могу да наруше изглед и лепоту природе и мир коЉи Ље Љако важан овог целог амбиЉента. √оворимо и о природноЉ и културноЉ баштини Љер Ље важно и Љедно и друго и градЬа таквог пута Ље и по косовским законима забраЬена. ќна ниЉе предмет око кога можемо да се договарамо. Ќикада за нас ниЉе био проблем локални пут, али пут коЉи се продужуЉе према ÷рноЉ √ори, пут коЉим Юе пролазити тешки саобраЮаЉ Ље неприхватЪиво и зато Ље 2015. године тадашЬа самопроглашена  осовска влада донела одлуку да се гради заобилазни пут. ћи смо мислили да Ље то решеЬе, направЪено Ље пар километара с оне стране брда , меРутим, веЮ од ове године видели смо напор да се гради пут у близини манастира и ми смо се томе супротставили. »мамо меРународну подршку и почетком августа били су амбасадори ≈вропске униЉе коЉи су дали Љасну поруку да Ље пролазак таквог пута неприхватЪив, незаконит. ЌиЉе зато што манастир тера неки инат или не жели да општина напредуЉе, веЮ Љедноставно мора да се испоштуЉе закон и да се пут гради заобилазницом како Ље било планирано 2015.године. “ренутно седи на томе и видеЮе се како Юе то бити. Ќа  осову имамо много добрих закона коЉи су донешени и коЉи треба да заштите и нашу баштину и интересе невеЮинског становништва, посебно —рба, чак и «акон о поштоваЬу оба Љезика. ¬идимо како се то не примеЬуЉе, видимо како су многи српски натписи прецртани, како се не поштуЉе имовина српска, па чак ни великих манастира као што су ƒечани и видимо како Ље велики пут измеРу закона и испуЬаваЬа тог закона.

†††† ќче, последЬих месеци су се интезивирали напори да се доРе до ,, решеЬа коначног статуса  осова“ и наЉавЪуЉе се решеЬе тзв. разграничеЬем. ћи коЉи живимо ,, Љужно од »бра“ иако не разумемо у потпуности шта се под тим разграничеЬем подразумева забринути смо и уплашени од последица такве одлуке. Ўта ¬и, као игуман велике светиЬе и неко ко живи на  осову и ћетохиЉи мислите о томе?

†††† ћи смо и као манастир и као ÷рква Љош и пре рата и за време рата и после рата били за диЉалог, Љер су  осово и ћетохиЉа простор где треба да живе и —рби и јлбанци и сви Ъуди коЉи овде живе. ѕравни документ коЉи Ље на меРународном нивоу од свих прихваЮен и коЉи регулише питаЬе  осова и ћетохиЉе Љесте –езолуциЉа 1244 коЉи неки омаловажаваЉу. ћеРутим, видимо да неке од наЉважниЉих земаЪа света подсеЮаЉу да Ље то документ на основу кога треба тражити даЪа решеЬа. Ќажалост, Љедан диЉалог коЉи Ље почео у Ѕриселу под окриЪем ≈вропске униЉе Љош 2012. године, постепено Ље од техничког диЉалога, коЉи Ље требало да реши нека техничка питаЬа, како да се живи у овим условима, како да Ъуди лакше путуЉу, како да се реши питаЬе диплома и неких других практичних питаЬа, с временом се претворило у диЉалог о статусу и сматрамо да Ље то нешто што ниЉе од почетка ни одобрено ни од стране скупштине —рбиЉе, нит Ље у складу са –езолуциЉом 1244.†† “аЉ разговор Ље отишао на другу страну, а не у правцу суштинских питаЬа, а то су питаЬа повратка, слободе, питаЬа поштоваЬа закона (имамо много —рба коЉи не могу да се врате на  ић не могу да доРу у посед своЉе имовине). ќ томе се престало разговарати и негде од 2016.године почело Ље да се прича о плану поделе, коЉи се назива неким разграничеЬем. “ехнички гледано, пошто Ље ово простор коЉи Ље де Љуре по закону и резолуциЉи 1244 териториЉа –епублике —рбиЉе ( иако у овом тренутку имамо самопроглашену државу  осово) ми заправо имамо поделу териториЉе —рбиЉе измеРу —рба и јлбанаца, што Ље апсолутно супротно и ”ставу —рбиЉе и воЪи веЮине народа у нашоЉ земЪи. “о би био Љединствен чин у историЉи нашега народа , али морам да кажем и новиЉоЉ историЉи уопште, да Ље било коЉа земЪа свесно спремна да се одрекне дела своЉе териториЉе и чак дела на коме живе десетине хиЪада Ьених граРана и Љош додатно да им уступи неке просторе централне —рбиЉе, око ѕрешева, ЅуЉановца што Ље заиста без икаквог преседана. » ми смо као ÷рква дигли глас и —в. јрхиЉереЉски сабор Ље Љош у маЉу месецу, будуЮи свестан таквих планова, заузео чврст и Љасан став, не само било коЉа врста признаваЬа као независне државе, него и свака врста поделе коЉа треба да у завршници доведе опет до признаЬа оног што остане као независне косовске државе. “о Ље неприхватЪиво.

†††† јли с друге стране многи ¬ас осуРуЉу, осуРуЉу нашу ÷ркву говореЮи да ÷рква не треба да се меша у политику?

†††† «а нас то ниЉе мешаЬе у политику. ѕолитика Ље нешто што треба да регулише живот на основу закона и устава итд, али ово Ље процес коЉи Ље кренуо противно ”ставу —рбиЉе, противно законима коЉи постоЉе, противно и меРународном поретку ”Ќа коЉи Ље заснован на –езолуциЉи 1244. –еч Ље о Љедном безаконом процесу, у коЉи су, нажалост, ушли неки високи представници —рбиЉе, без мандата да то раде, Љер им таЉ мандат ниЉе дао ни народ , немаЉу ни пред историЉом, ни пред Ѕогом мандат да преговараЉу о таквим решеЬима коЉа могу да директно угрозе и доведу до исеЪаваЬа нашег народа коЉи живи Љужно од реке »бра.  осово и ћетохиЉа Ље покраЉина —рбиЉе и тако Ље —рбиЉа третира и види и тако Ље види и веЮина Ъуди на свету и неке од наЉвеЮих земаЪа на свету, коЉе стално подсеЮаЉу на значаЉ –езолуциЉе 1244. ћи никада не гледамо север одвоЉено од Љуга или Љуг одвоЉено од севера, зато што —рби на  осову и ћетохиЉи деле, зато што у различитим околностима живе, Љедну Љединствену судбину и веома Ље важно да останемо Љединствени, повезани, Љер нити Љуг може без севера где се налази наш универзитет и наша Љедина регионална болница и многе институциЉе, а опет на Љугу  осова, Љужно од реке »бра, налазе се наше наЉвеЮе светиЬе, ту Ље и наЉвеЮи броЉ српског становништва на  осову и ћетохиЉи, наЉмаЬе седамдесет, ако не и више хиЪада Ъуди. —ама чиЬеница да Ље у √рачаници у први разред основне школе уписано 280 деце, а у ћитровици северноЉ 180, показуЉе да броЉ —рба Љужно од »бра уопште ниЉе мали и шта више, да имамо у неким деловима као што Ље  осовско ѕоморавЪе, и веЮи природни прираштаЉ него што Ље просечно на териториЉи уже —рбиЉе где Ље стандард боЪи и где Ъуди тврде да се живи боЪе, а опет видимо да има маЬе природног прираштаЉа. «ато Ље ÷рква осетила потребу, зато Ље владика “еодосиЉе, пре свега као први коЉи Ље одговоран, као наш пастир, као ≈пископ рашко-призренски подигао глас, краЉем Љула месеца ове године, у коЉем Ље изразио озбиЪну забринутост због приче о подели и апеловао на представнике власти у Ѕеограду и на меРународне представнике, да не иду у том правцу Љер су могуЮе несагледиве последице. ѕосебно уколико би се то десило у некоЉ врсти инцидента, коЉи Ље по много чему што смо сазнали био припреман, на жалост, управо као начин да се на жртви ЉедноЉ, тобожЬем спонтаном развоЉу догаРаЉа, изврши размена становништва. » ми смо врло оштро иступили у том смислу и наш глас се чуо.  олико смо ми допринели да се ти планови поремете не знамо тачно, али се искрено надамо да такве идеЉе неЮе преовладати, Љер све више Ље Ъуди коЉи сматраЉу колико би такав развоЉ догаРаЉа био штетан не само за —рбе коЉи живе на  осову и ћетохиЉи, него за све и коЉи би Љедан процес нормализациЉе живота коЉи треба да почива, пре свега, на закону, на поштоваЬу свих граРана без обзира на нациЉу и веру, на повратку, на омогуЮаваЬу нормалном приступу имовини, а пре свега и на меРународним повеЪама кЪучним , на основу коЉих више земаЪа света, па чак и пет европских земаЪа, не признаЉе  осово као суверену, самосталну земЪу почива. £едноставно, ми не можемо допустити да се ствари развиЉаЉу у том правцу и зато користимо сваку прилику да и пред меРународним представницима , али и у домаЮоЉ Љавности, без обзира на бруталне нападе коЉе смо доживели у делу режимске штампе, из Ѕеограда, коЉа показуЉе да наш проблем ниЉе само овде на  осову и ћетохиЉи са јлбанцима коЉи де факто желе Љедно етнички чисто албанско  осово, него на жалост и са одреРеним политичким структурама у —рбиЉи, коЉе су спремне да им помогну у том циЪу, веруЉуЮи да Юе то допринети напретку —рбиЉе. “о Ље апсолутно неприхватЪиво, то Ље нешто што Ље у супротности са целокупном државотворном и духовном традициЉом српског народа и ниЉе благословено. » Љедноставно, ако неко мисли да Юе —рпска православна црква да Юути се вара.

†††† —а друге стране велики броЉ припадника српског народа, углавном патриптски опредеЪени —рби, су били Ъути на ÷ркву, Љер су мислили да се неЮе огласити, да Юе прихватити поделу, разграничеЬе...

†††††† ÷рква никада то неЮе прихватити и у кЪучном моменту Юе апеловати на своЉ народ да никада не да мандат, да се тако нешто уради, Љер не може се жртвоваЬем Ъуди коЉи су овде наЉтеже године проживели ( последЬих двадесет година) и велике напори уложили и држава Ље помогла да Ъуди остану и опстану, да се све то погази и да се направи неко тзв. разграничеЬе —рба и јлбанаца и де факто утре пут за ствараЬе ,,велике јлбаниЉе“, што Ље наЉвеЮи апсурд и да —рбиЉа посредуЉе ширеЬу јлбаниЉе на своЉу териториЉу. “о Ље нешто што Ље апсолутно несместиво у здрав разум било кога и без обзира колико разни медиЉи и политичари покушаваЉу да то завиЉу у некакве планове коЉи су наЉбоЪи за интерес —рба и за будуЮност српског народа, ниЉедна европска земЪа, ниЉедна земЪа на свету, коЉа иоле има осеЮаЉа за своЉу териториЉу, пре свега за своЉе граРане, никада тако нешто не би урадила. ћи се искрено надамо да, пре свега Ѕог то неЮе дозволити и да Юе спречити оне коЉи то раде, на начин коЉи ќн сам зна. ¬еЮ да се решеЬе тражи, пре свега у побоЪшаЬу услова живота и ствараЬу Љедне нове атмосфере у коЉоЉ би се могао наЮи начин како да се на  осову живи. ÷рква ниЉе ту да да политичке рецепте, ми нисмо ту да тачно кажемо како то треба да изгледа, али у сваком случаЉу, знамо да то не може да иде на штету ни српског народа, ни —рпске ѕравославне цркве, коЉа овде вековима постоЉи. ћора да буде у складу са свим оним што важан део меРународне заЉеднице подржава, а то Ље пре свега владавина права, закона и –езолуциЉе 1244 коЉа ово види као териториЉу —рбиЉе.

†† ††» пошто видимо какве су ставове заузели неки наши политичари, а са друге стране имамо став ÷ркве, шта ми као народ, као чланови цркве можемо да учинимо, шта нама предстоЉи да би се одупрли таквим намерама коЉе нису у корист српског народа?

†† ћи као ÷рква не наступамо политички, не наступамо као конкуренциЉа држави, али Љедноставно у оном тренутку када одреРени државни органи и представници почну да раде директно на штету народа и на штету ÷ркве, ми имамо апсолутно и граРанско и Ъудско право да дигннемо своЉ глас и да позовемо све Ъуде коЉи су верни ÷ркви да Љедноставно не подрже такву политику. ћи не тражимо никакво меЬаЬе власти, не тражимо никакве револуциЉе, али Љедноставно апелуЉемо на Ъуде да Љедноставно такви планови коЉи подразумеваЉу предаЉу  осова и ћетохиЉи ЉедноЉ великоЉ јлбаниЉи Љош и делове ѕрешева и ЅуЉановца, о чему се све говори, да то представЪа нешто што Ље у потпуности у супротности са свим оним што Ље српски народ изградио вековима. ћного пута Ље било и окупациЉа разних и пет векова турске власти и све то, али никада —рбиЉа, никада наша ÷рква се ниЉе сагласила са тим да Љедноставно се одрекне  осова и ћетохиЉе. ”право се сада то тражи, а они коЉи то намераваЉу на краЉу Юе морати на оваЉ или онаЉ начин изаРу пред народ и у том тренутку народ мора да проЉави своЉу воЪу. ”колико народ остане веран своЉоЉ вековноЉ традициЉи и апелу ÷ркве, Ља сам сигуран да такви планови неЮе проЮи, али уколико се деси да проРу морамо да кажемо да вероватно нисмо заслужили ништа боЪе, у том случаЉу заиста морамо бити спремни, не само овде на  »ћ веЮ и свуда да се суочимо са свим катастрофалним последицама Љедне такве политике.

†† » на краЉу овог нашег разговора да ¬ас позовем, оче, да одавде, из манастира ƒечана, из капеле у коЉоЉ стоЉимо пред фреском —ветога  раЪа —тефана ƒечанског, упутите неку поруку свим Ъудима коЉи могу и коЉи би волели да ¬ас чуЉу.

†††††† ѕорука коЉа одавде увек иде Љесте порука мира, Ъубави, праштаЬа , да се вратимо Ѕогу, да се вратимо ономе што Ље вековима наш народ одржало и сачувало у свим вихорима историЉе. ∆ивимо у Љедном врло трусном, турбулентном периоду, када се многе вредности меЬаЉу, када Ље све оно што Ље пре неколико десетина година било потпуно незамисливо, сада постаЉе стварност и Ъуди живе у ЉедноЉ виртуелноЉ реалности разних риЉалити програма и других садржаЉа, коЉи потпуно празне, исцрпЪуЉу душу нашег народа. ƒа се вратимо нашоЉ вери, да се вратимо Ѕогу, да се вратимо Ъубави, да се вратимо повереЬу у Ѕога. Ѕог од нас тражи не само да веруЉемо да ќн постоЉи, него да имамо повереЬе у Мега , а да ми чинимо колико можемо своЉим моЮима колико до кога стоЉи и колико ко може, да буде боЪе. ј то треба да почнемо пре свега у своЉоЉ куЮи у своЉоЉ породици, да се измиримо са онима коЉима смо заваРени, са коЉима се не слажемо, да радимо на томе да функционишемо као Љедно тело, као Љедан организам, Љер то Ље ÷рква. ÷рква Ље Љедан организам у коЉоЉ смо ми делови те цркве тог тела √осподЬег. “ако да сЉедиЬени проРемо целу ову буру, имамо поуздаЬе у √оспода, а Ѕог коЉи нас Ље сачувао кроз много веЮа искушеЬа светских ратова начиЮе начина да сачува наш народ и да га упути у правом правцу. ќд нас Љако много зависи и Ѕог Юе нам дати у оноЉ мери колико ми Мему оставимо простора у своЉим срцима.

’вала ¬ам, оче, на разговору.

’вала Ѕогу.

04 / 03 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0