Srpska

¬еликопосна посланица ≈пископа –ашко-призренског “еодосиЉа

††††

.

≈ѕ»— ќѕ –јЎ ќ-ѕ–»«–≈Ќ— »

“≈ќƒќ—»£≈

—¬≈Ў“≈Ќ—“¬”, ћќЌјЎ“¬” » ¬≈–Ќќћ Ќј–ќƒ”

ћир вам од Ѕога и благослов √осподЬи!

” овим данима духовне припреме за почетак —вете „етрдесетнице, обраЮамо ¬ам се, браЮо и сестре, децо духовна, благодареЮи пре свега √осподу —паситеЪу коЉи нас држи и чува у овом тешком времену, као што Ље и сачувао наш верни народ вековима кроз сва Ьегова страдаЬа и невоЪе. ќбраЮамо вам се са пастирским позивом да у благословеним данима предстоЉеЮег подвига ¬еликог поста, молитвом, ЪубавЪу, праштаЬем и уздржаЬем од свега онога што нас одваЉа од Ѕога и ближЬих, заЉеднички упутимо своЉ вапаЉ √осподу, како би нас у овом времену, неизвесности и невоЪа, поштедео и сачувао. ¬ише него икада, потребно нам Ље ЅожЉе силе и снаге, да на све тешкоЮе и искушеЬа одговоримо благодарношЮу, трпЪеЬем, надом и чврстом вером, да у животу ништа не бива без ЅожиЉе воЪе и премудрости. Ѕог, коЉи Ље изволео да у ’ристу »сусу сЉедини и васпостави своЉу расеЉану децу као Љедно тело Ц ÷ркву ЅожиЉу и уведе у вечност, вековима води и наш народ српски и светосавски, на овим просторима, ка тихом пристаништу своЉе Ъубави и радости Ќовога £ерусалима. јли, како Ље и сам ’ристос —паситеЪ показао, васкрсеЬа нема без крста, нити роРеЬа новог човека без умираЬа старог, са свим Ьеговим заблудама и лутаЬима. ќтуда Ље пут ка вечном животу Љедино пут покаЉаЬа, то Љест промене нашег начина живота, нашег ума и срца. ј такве промене, нема без ЅожиЉе помоЮи, коЉу Ѕог изобилно излива свима онима, коЉи сопственим трудом своЉе срце молитвом отвараЉу за Мегову несебичну Ъубав, и своЉе тело, са Ьеговим себичним прохтевима, разапиЬу благословеним постом.

 ако нас учи свети ¬асилиЉе ¬елики, пост ниЉе само уздржаЬе од хране, веЮ изнад свега „удаЪеЬе од зла, уздржаЬе Љезика, стишаваЬе гЬева, одбациваЬе похоте, злословЪа, лажи, кривоклетства“ (ќ посту, беседа 2). —ам √оспод научио нас Ље да се зло побеРуЉе „постом и молитвом“ (ћт. 17.21) и —ам Ље постио на √ори кушаЬа, побеРуЉуЮи у човечЉоЉ природи све оно што човека одваЉа од истинског живота и заЉеднице са Ѕогом. ѕостили су и пророци ћоЉсиЉе и »лиЉа, и други древни старозаветни пророци, када год Ље требало умолити Ѕога, Љер Ѕог, иако зна наше потребе, жели наше свецело обраЮеЬе. „овек, будуЮи да Ље и душа и тело, мора првенствено да изрази своЉу Ъубав према Ѕогу, не само речима, веЮ жртвуЉуЮи своЉе себичне телесне прохтеве, да би тако отворио пут просвеЮуЉуЮоЉ благодати ЅожиЉоЉ, коЉа меЬа поредак природе, и оно што Ље немогуЮе тада чини могуЮим.

ЌемоЉмо, децо духовна, никада заборавити да нема молитве без поста, без подвига у коме учествуЉе и наше тело, не зато што Ље Ѕогу потребна наша телесна оскудица, веЮ зато што нема искрене Ъубави без жртве, без напора, без истинске промене наших старих и себичних навика коЉима служимо себи као идолу. «ато, Љош говори √оспод преко светог пророка £оила: ,,ќбратите се к мени свиЉем срцем своЉим и постеЮи и плачуЮи и тужеЮи. » раздерите срца своЉа а не хаЪине своЉе, и обратите се ка √осподу Ѕогу своЉему, Љер Ље милостив и жалостив, спор на гЬев и обилан милосрРемЕ »змеРу триЉема и олтара нека плачу свештеници, слуге √осподЬе, и нека реку: прости, √осподе, народу своЉему, и не даЉ нашЪедства своЉега под срамоту, да Ьим овладаЉу (незнабожни) народи; зашто да реку у народима: где им Ље Ѕог? » √оспод Юе ревновати за земЪу своЉу и пожалиЮе народ своЉ. » √оспод Юе одговорити и реЮи Юе своме народу: ево, Ља Юу вам послати жита и вина и уЪа, и биЮете га сити, и неЮу вас више дати под срамоту меРу народима.“ (£оил 2, 12-19)

»з историЉе ЅожиЉег народа у —таром завету на много места можемо видети да Ѕог позива народ на покаЉаЬе и повратак дому ќчевом, Љер спасеЬе долази Љедино од Ѕога. ¬елики проповедник Ъубави ЅожиЉе, —вети пророк £еремиЉа вапиЉе: „ќвако вели √оспод: да Ље проклет човек коЉи се узда у човека и коЉи ставЪа тело себи за мишицу, а од √оспода одступа срце Ьегово. (£ер. 17, 5)“

ƒанас живимо у времену када као да смо заборавили речи псалмопевца ƒавида коЉи говори: „£едни се хвале колима, и други коЬима, а ми Юемо се величати именом √оспода Ѕога нашега.“ (ѕс. 19.8). ЌеЮе нас спасити никаква сила овога света ако се не вратимо Ѕогу и сво своЉе поуздаЬе положимо на Ьега. јли за то Ље потребна вера, вера да су истините речи √оспода коЉи нас еванРелски подсеЮа да нам je и „коса на глави сва изброЉанa“ (ћт. 10.30) и да се не бринемо за сутрашЬи дан (уп. ћт 6,34). ”здаЉмо се, зато, и радиЉмо у Ѕогу, Љер ако се Ѕог брине за птице и поЪско цвеЮе, сигурно Юе се бринути и за своЉе верне слуге (уп. ћт 6, 25-30). “амо где Ље потпуна преданост Ѕогу, нема и не може бити страха и неизвесности.

¬идимо, браЮо и сестре, да би моЮници овога света да кроЉе и прекраЉаЉу оно што Ље молитвом саткано као хитон √осподЬи, нашу свету косовско-метохиЉску земЪу, на коЉоЉ као бисери сиЉаЉу наше светиЬе, манастири и храмови. «алудни су Ьихови планови и покушаЉи, Љер долазе од срца необрезаног вером, неокаРеног ЪубавЪу, себичног и похлепног за силом овога света, коЉа Юе им се пре или касниЉе измаЮи из руку. «ато, драга наша децо духовна, искористимо ово време —вете „етрдесетнице, да умножимо своЉе молитве и држимо свети пост, како би √оспод све те Ьихове бешчасне намере, да протераЉу и раселе наш верни народ, развеЉао у прах и пепео.

 осово и ћетохиЉа, истовремено може бити некоме, или благослов, или проклетство. ќнаЉ коЉи живи у свести тог благослова и чува га и држи, биЮе среЮан, Љер чува оно што су нам оставили наши свети преци као залог нашег опредеЪеЬа за ÷арство ЅожиЉе, а не за царство овога света коЉе пролази. «а оне, пак, коЉи би да тргуЉу своЉим наслеРем, па и по цену страдаЬа народног, таЉ благослов ЅожиЉи постаЮе за Ьих проклетство, коЉе Юе их пратити и за живота на земЪи, а и после у вечности. Михово име Юе заувек остати упамЮено са онима коЉи су рушили живу ÷ркву, кривоклетницима и обмаЬивачима, коЉи лицемерним речима Љедно говоре, а друго мисле, радеЮи таЉно, не би ли сакрили своЉу срамоту. јли, нека би и Ьима √оспод дао разума и покаЉаЬа да се и сами окрену Ѕогу и схвате да оно што им Ље дато у наслеРе ниЉе само земЪа, веЮ и ово парче неба на земЪи, наше свето  осово и ћетохиЉа, коЉе Ље вековима обЉедиЬавало наш верни народ где год он живео.

—ви они, коЉи хоЮе да будуЮност свог народа граде на трагедиЉи другог, на неправди и отмици, превари и насиЪу, веЮ су изабрали пут са онима коЉи су кроз историЉу на тренутак изгледали као победници, али им Ље, касниЉе, у тренутку сва сила и моЮ нестала са лица земЪе. ѕогледаЉмо рушевине древног ¬авилона, Ќиниве, –има, и познаЉмо где нестаЉе сила и моЮ овога света. ј светлост коЉа Ље засиЉала из ¬итлеЉемске пеЮине, живи и живеЮе и поред свих прогона и страдаЬа, укрепЪивана крстом √осподЬим као знаком истинске победе.

» тако, ходеЮи са вером, надом и ЪубавЪу према радости празника ¬аскрсеЬа √осподЬег, намажимо лица своЉа уЪем, не будимо тмурни него весели. ”гледаЉмо се на смерност онога цариника из еванРелске приче, а не на гордог фарисеЉа. ”гледаЉмо се и на покаЉаног блудног сина коЉи хита дому ќчевом и добиЉа знаке синовског достоЉанства, а не на непокаЉане гордеЪивце, коЉи не знаЉуЮи шта чине, срЪаЉу из безумЪа у безумЪе.

Ќека би нам √оспод —паситеЪ подарио мирне дане ¬еликог поста, укрепио нас у вери и нади, благословио нас истинским покаЉаЬем и смиреЬем, коЉи отвараЉу пут свемоЮи ЅожиЉоЉ, да би победили сваку неправду, свако зло и достигли ка свом коначном циЪу - ÷арству Ќебеском. Ќека би —вемоЮни √оспод сачувао и наше свето  осово и ћетохиЉу, наше светиЬе и верни народ, како би и будуЮа поколеЬа могла да славе Мега распетог, али и васкрслог.

Ѕлагослов √осподЬи нека доРе на све вас, Меговом благодаЮу, и човекоЪубЪем, свагда, сада и увек, и у векове векова. јмин!

¬аш молитвеник у √осподу
≈пископ –ашко-призренски “еодосиЉе
” ѕризрену, уочи ¬еликог поста 2019. године

≈пархиЉа рашко-призренска

08 / 03 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0