Srpska

Mузика

††††

јко би очеви увек преносили своЉа знаЬа и таленте деци, вероватно бих био музичар, или томе слично. ћоЉ отац Ље у младости уредно ”стругао” виолину, читао ноте из нотне свеске и био Ље нада у области хармоничних звукова. јли, ниЉе се отворило. Ќи Ьему, ни мени.  ао у ”–убЪову” код “арковског, ”рецепт за бронзана звона” отац Ље однео са собом. ј Ља не да сам остао без слуха за музику, него са уобичаЉеном неписменошЮу када Ље реч о музици. “акав сам, генерално, и сада. Ќажалост. ћадаЕ

Ќекада давно сам водио ауторску емисиЉу. »мао сам слободу да позивам интересантне саговорнике, што сам и чинио. »спред микрофона су неретко били преводиоци, филмски критичари, рок музичари, педагози. £едном Ље био и он. ЌазваЮемо га √ена. ¬иолиниста. ќд тада смо приЉатеЪи.

√ена Ље оставЪао утисак особе коЉа Ље врло напета. јко бисмо сви били лутке коЉе се напаЉаЉу обичним батериЉама, √ена би наЉвише личио на нешто што се напаЉа на високоволтни кабл. ќн би све време или нешто слушао у своЉоЉ глави, или о нечему тешком размишЪао, или гунРао, или дубоко у души превртао неке велике камене блокове. Ѕило Ље врло интересантно.

ѕре свега, поразио ме Ље Ьегов скептични однос према музици, као према средству за усавршаваЬе унутрашЬег света. «нате како сваки сеЪак хвали свога коЬа? √лумци и режисери се представЪаЉу као мистични служитеЪи у храму уметности. “ако и кажу, да Ље позориште храм уметности. Ќаучници своЉе институте називаЉу ”храмови науке”. ќни су, веле, служитеЪе у том храму. —ликари и песници настоЉе да се прикажу као проводници. » сви они, наводно, имаЉу приступ вишим сферама. » без свих Ьих би маЉка-природа неизоставно пресушила.  ако Ље уопште, Ц размишЪа човек, док слуша све то, Ц могуЮе да живи, а да нема потанко знаЬе о ЉедноЉ или другоЉ уметности? ≈то сав таЉ снобизам, подмазан уЪем самоЪубЪа, √ени Ље бивао сасвим стран.

Ц ћузика не може направити боЪег човека Ц рекао ми Ље, не меЬаЉуЮи израз лица, док Ље слушао нешто у своЉоЉ глави, или премештао неки блок.

Ц ћа немоЉте! Ц рекао сам. „ему онда све? јко не због унутрашЬег развоЉа?

Ц Ќе знам, Ц узвратио Ље. Ц ћожда и због унутрашЬег напредоваЬа. —амо, музика неЮе створити боЪег човека.

“ада смо се присетили £ановског концентрационог логора у Ћвову, чиЉи Ље командант био истанчани естета. ќд четворице ЉевреЉа коЉи су пре рата свирали или у опери, или у филхармониЉи, оваЉ есесовац Ље направио квартет. £адни затвореници су свирали “танго смрти” док су Ъуде водили у смрт. ѕрисетили смо се филма где официр свира Ѕетовена, док воЉник ћиЮка, измучен ударцима шипки, умире. £ош много чега смо се присетили.

Ц „ему онда музика? Ц питам.

Ц Ќичему, Ц одговара. Ц ќна Ље антрополошко своЉство, као ходаЬе по правоЉ линиЉи и владаЬе говором. Ѕез Ье се не сме. Ќема немузикалног човека. » она Ље, наравно, од Ѕога. ќд кога би другог била? »сто као и способност човека за науку о Ѕогу. јли, како наука може бити сумЬива и штетна, исто тако може и музика. » сви таленти, коЉе човек има, због греха су постали двострани.

ќн Ље Љош причао да се музика ниЉе развиЉала од Љедноставне ка сложеноЉ. ¬ели, прво Ље био ”„ижик-ѕижик”, потом ”»ли у врту, или у башти” а потом ћоцарт. Ќе. ћузика Ље, вели, од постанка била сложена. £ер Ље, опет, од Ѕога. ѕричали смо Љош о томе да су у староЉ  ини били чиновници, коЉи су, док су обилазили провинциЉе, слушали песме коЉе Ље певао народ. Ќа основу тих песама, долазили су до закЪучака о расположеЬу у народу, о стаЬу народног духа. ѕа би, у случаЉу нарушаваЬа народне хармониЉе, примеЬивали смртну казну. £ер онаЉ коЉи меЬа древне и традиционалне мелодиЉе, колеба и дух народа. Ќи маЬе ни више: разштимава васеЪену.

£ош смо говорили да Ље кЬижевна цензура увек могуЮа, с обзиром да се информациЉа кодирана разумЪивим речима лако може контролисати, а музичке цензуре нема. £ер скоро да нико не уме да разуме, и научно протумачи музику. ќтуда око нас, свакодневно, без контроле облеЮу наЉзлобниЉи, наЉнеморалниЉи звуци и сазвучЉа, коЉа руше унутрашЬи свет, а ми ни прстом да макнемо, Љер не схватамо важност овог проблема. ѕричали су да би новаЉлиЉа коЉи тежи самообразоваЬу, требало да почне од европске музике XVIII века. ”право XVIII века. £ер везе са хришЮанском духовношЮу, са —ветим ƒухом, Љош нису биле искидане, а техничко умеЮе Ље било на изузетно високом нивоу. “ако Ље емисиЉа прошла измеРу, по добру споменутих, ’ендла и ћусоргског.

–еците ми, да ли сам могао и да се не сретнем са таквим саговорником? Ќаравно да нисам могао. ћоже човек годинама да живи као риба, и ни са ким да не проговара Ц и одЉедном такав саговорник.

—приЉатеЪили смо се. Ѕио сам гост у √ениноЉ куЮи. ¬ише пута. Ќаравно, говорили смо о до-ре-ми-фа-со, коЉе Ље на чудесан начин повезано са ∆итеЪима небеса. Ќе сеЮам се свега.  ада нема основног знаЬа, информациЉа нема за шта да се ухвати. јли, ипак се нечега сеЮам.

* * *

Ц ≈во, види. (”зео Ље у руку виолину.) ќво Ље мелодиЉа ’аЉдна. ќна почиЬе са нотом ”си”.

ѕрешао Ље гудалом преко струна и зачуо се звук. ѕотом Ље направио Љош неколико покрета, и одсвирао кратку музичку нумеру.

Ц „уЉеш?

Ц ƒа.

Ц ≈во Ѕетовенове мелодиЉе. » она почиЬе нотом ”си”. јли Ље, из неког разлога, то друга мелодиЉа.

ќн Ље извукао из виолине почетно ”си”, потом Љош неколико звукова коЉи образуЉу мелодични почетак. », заиста, то Ље била другачиЉа нота. —лично Љедном истом човеку, али десет година стариЉем. ¬идиш да Ље то таЉ човек, само су му власи седе, и у очима му Ље туга. “ако некако.

Ц «ашто Ље тако, не знам. » таквих трикова Ље у музици на сваком кораку Ц на хиЪаде. ј генерално музика, звук, имаЉу исповедни карактер.

Ц Ќе разумем?

Ц  роз звук се свет и човек исповедаЉу, откриваЉу своЉе унутрашЬе таЉне.

”дарио си о дрво, и чуЉеш одреРени звук. “о дрво говори: Ља сам дрво. ”дариш ли о стакло, и стакло Юе звуком указати да Ље стакло. »сто Ље и са каменом, и циглом, па и човеком. ћузичар пише музику и сам до краЉа не схватаЉуЮи шта Ље том музиком рекао. »станчани и мудри критичар увек зна боЪе од аутора, шта Ље управо кроз ту музику речено.

ќн ми Ље причао о томе, како Ље Љедном приликом свирао сонату неког савременог композитора. Ќеколико месеци Ље вежбао. ” сваки акорд се пажЪиво удубЪивао: шта овде каже аутор, на шта циЪа? ѕотом Ље био премиЉера, овациЉе у сали, и захвалност аутра. » ето, после концерта, уз чашу шампаЬца, √ена Ље упитао аутора музике: ”«ашто си оставио прву породицу?” ќваЉ Ље запаЬено гледао, а √енка га Ље Љош Љедном упитао: ”«ашто си отишао од прве жене, и оставио Ље са дететом?” ”ќдакле ти то знаш?” Ц Ъутито и гневно узвратио Ље композитор. ”ѕа у твоЉоЉ музици Ц узвраЮа √ена Ц све Ље написано. —ве Ље врло драматично. ѕородична драма, муке савести, самооправдаЬе и томе слично.” “ада су се посваРали. £ако, и могуЮе, заувек. ≈то то Ље музика.

* * *

ќ чему смо тада, и приликом других сусрета разговарали? Ќе сеЮам се.  ажем, недостаЉе ми основа. »нформациЉа улеЮе у душу, и попут ЌоЉевог голуба, коЉи нема где да спусти ножице, одлеЮе. ¬ода ѕотопа се Љош ниЉе повукла. Ўтета. јли сам од тада почео да слушам музику. » с времена на време, почело Ље да ме “облива”. £едном ми Ље душу исцепао Ѕетовен. “ачниЉе неки део —едме симфониЉе, алегрето, чини ми се. —лушао сам Ље у колима. » нешто ме Ље испунило, да сам морао да сиРем са пута, угасим мотор, и да се исплачем. »наче бих се разбио. ƒа ме Ље било коЉи саобраЮаЉац тада видео, паркираног с краЉа улице, лица мокрог од суза, забачене главе, помислио би да би ме требало лишити права, и звати ’итну. «овем √ену, ужурбано му причам о Ѕетовену и —едмоЉ симфониЉи. ј он мирно, и полако ( изгледа да стално у глави премешта неке блокове) одговара: ”“о Ље то. “о Ље музика од Ѕога”.

ѕосле сам сличан случаЉ имао и са –ахмаЬиновим. ƒруги концерт за фортепиано са оркестром. „ак Ље –ахмаЬинов више од Ѕетовена утицао. ”кратко, √ена Ље унео у моЉ живот изненадне промене.

ƒа, сетих се. ќн Ље Љош говорио да музика никако не постоЉи да би испунила животну празнину, ради ”лепоте” и осталих невиних прича. ќна такоРе не постоЉи да би направила живот човека естетски боЪим или приЉатниЉим. “о Ље, каже он, чиста Љерес.

∆елите да знате зашто постоЉи висока музика, и висока уметност, уопште? Ќапрегните се. ¬исока уметност, према √енки, постоЉи да би се страдало! —традало! »стински, узвишено и оправдано страдало.

„овек Ље изгубио –аЉ. „овек овако или онако страда. јли, ако Ље он по облику живота Цтеретна животиЬа, и ништа више, страдаЮе само од Љаке палице у рукама волара. ¬елика уметност подсеЮа на ¬елики губитак, и наводи нас да трагамо за изгубЪеним. —ама по себи, уметност, неЮе вратити изгубЪени –аЉ, и зато ствараоци не треба да се надимаЉу. ќни само буде успавану душу и тераЉу Ље да ”подигне очи моЉе на планине, одакле Юе доЮи помоЮ моЉа.” ”ѕомоЮ Ље моЉа од √оспода, —творитеЪа неба и земЪе.” (ѕс. 121: 1Ц2). —тога Ље истинском творцу тако тешко на земЪи. £ер нико не може да га разуме. —ве Ље код Ьега са душом, као код Кермонтова:

Ќе заменише ЉоЉ звуке небеске

“уробне песме земаЪске.

* * *

ƒа, Љош Ље помиЬао да су трозвук мола и дура попут “роЉице у музици. ” трозвучЉу мола средЬа нота Ље узвишена. “о Ље радост. “о Ље ’ристос у слави. ј у сазвучЉу дура средишЬа Ље нота снижена. “о —ин ЅожиЉи страда: оваплоЮуЉе се, смирава се, моли се о „аши, трпи –аспеЮе.

¬еЮ сам поновио, да нешто не могу да разумем до краЉа, а нешто нисам успео да запамтим, Љер немам основу. “аЉну ”бронзаних звона” отац Ље са собом однео, и Ља сам, као и многи други, музиком називао нешто што она ниЉе.

ƒок се у мом животу ниЉе поЉавио √ена.

18 / 03 / 2019

     оментари:

    2019-03-20
    14:02
    ljubinka:
     акав чудесан текст1

    ’вала!

    2019-03-20
    10:54
    АорРе:
    ѕрелеп текст!!!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0