Srpska

ѕоезиЉа Ље борба личности за истински живот

††††

Ѕез обзира на то шта он о томе каже, Ъуди слушаЉу савете оца јнреЉа “качова, чак и када не ласкаЉу Ьиховим ушима. ѕостоЉи нека законитост у томе да Ље Љедан интелектуалац, мислилац, реторичар, особа коЉа промишЪа о, поЉединачним, и глобалним поЉавама, услед нарочите потребе Љавности да чуЉе добру поуку, у центру пажЬе. ќвог пута нас интересуЉе само кЬижевност.

ќче јндреЉе, ваш однос према савременоЉ кЬижевности Ље ”нормалан”, ако имамо на уму ”нормалног” интелектуалца на меРи старог и новог столеЮа.  ао норма се, у датом случаЉу, узима низ разумЪивих симпатиЉа, у коЉима просиЉава смисао прошлих времена. ¬аше мисли о Ѕродском (хипотетично ставЪаЬе Ьеговог стваралачког опуса у период православне ренесансе) у овом светлу изгледа сасвим здраво. «ар ниЉе наЉпримамЪивиЉе у песничком занату своЉим очима посматрати борбу усамЪене Ъудске душе са неверЉем, и што би се крило, са вером? ѕред припремЪеним читаоцем отвара се не само лирски дневник, колико Ц са тачке гледишта православног свештенослужитеЪа Ц епска слика борбе са искушеЬима свих врста и праваца. ѕрема ¬ашем мишЪеЬу, ко Ље од песника двадесетог века изашао као победник из овог окршаЉа? ƒа ли Ље уопште било таквих, или смисао поезиЉе може обЉаснити следеЮи принцип Ц губитак на том поЪу?

- ћислим да Ље поезиЉа борба личности за истински живот. Ћичност Ље стога и личност, Љер не личи ни на кога. ќна ниЉе ”Љедна од многих”, веЮ ”Љедна Љедина”. “а ”Љедна Љедина” покушава да победи оно, са чиме се сви сусреЮу. ” тоЉ борби личност задобиЉа Љединствени глас, и глас се одЉедном може чути и препознати. “о Ље поезиЉа.

” овоЉ драми победа ниЉе ни унапред решена, нити загарантована. ѕре Юе бити да Ље пораз реалниЉи. јли сама чиЬеница борбе, чиЬеница да човек дрхти попут уловЪене рибице у мачиЉим канЯама ствара и биграфиЉу, и историЉу. ѕоезиЉа извире из ужарених кратера. “ако Ље много песника Ље у рускоЉ историЉи, да без Ьих не можеш никако. ћени Ље важно да су прегажени гениЉи, коЉи се нису везивали за вечност. Ќа пример, ћаЉаковски и ÷ветаЉева. ј они коЉи су своЉ пут ка Ѕогу пронашли, живе даЪе, постхумно су много више су урадили. ќставили су следбенике, одмотали су нит континуитета. “о су, примера ради, ѕастернак и јхматова. “ако да, историЉа руске поезиЉе оправдава фразу „ехова, у коЉоЉ велики писац каже да човек мора или да веруЉе, или да тражи веру. ” супротном Ље празан човек.

-  ако бисте дефинисали смисао песничког маЉсторства? ƒанас, захваЪуЉуЮи напорима многих, и многим труковима ”у закону”, разговор о маЉсторству Ље померен на наЉудаЪениЉу полицу, и веЮ Ље успела да падне прашина на Ьега. ќнима коЉи оперишу мЬеЬем не одговара разговор о маЉсторству: тада би Ьихови инстант идоли (по правилу Ьихови блиски приЉатеЪи коЉима они много дугуЉу) могли да се наРу у ситуациЉи, у коЉоЉ никако не би смели смели Ц без премиЉе на коЉу су се намерачили. ƒа ли Ље за поезиЉу важан стил? «ар ниЉе наЉважниЉи позив Љедног песника да створи стил, а потом све остало? »ли Ље ”препознатЪивост” категориЉа блиска домаЮем ”шоу-бизнису”, у коЉем Љедан ”таленат” од другог разликуЉе само боЉа мараме око врата?

- Ѕродски кога Ља Љако волим, а волим га измеРу осталог и због тога што у ”ѕисму ЉедноЉ песникиЬи” каже за себе: «аражен сам здравим класицизмом, а ви, друже моЉ, заражени сте сарказмом. ќвде, без губитака по риму, могло би се реЮи, ”формалним класицизмом”, али £осиф јлександрович пише ”здравим”. ”«драви класицизам” Ље близак песнику. ѕесник треба да овлада (у мери своЉих снага) свиме, што Ље створено у поезиЉи пре Ьега. “реба да се опроба у сонати, елегиЉи, епитафима. ” супротном, од Ьега Юе постати ќскар Ѕендер. ќнаЉ самопроглашени уметник, коЉи Ље намаЪао —еЉача коЉи сеЉе обвезнице државног осигураЬа. » када су га због те мазариЉе бацали са пароброда, викао Ље: ”’аЉде да расправЪамо! £а тако видим свет!” ƒа, постоЉи саблазан да се, услед одсуства талента, уметник сакриЉе иза ”концептуалности”. “ако Ље и у сликарству. » у поезиЉи. ѕраво на одрицаЬе старих форми може имати само вешти маЉстор, маЉстор тих истих форми. ” супротном, дело има призвук шарлатанства.

- —еЮам се ваших речи, коЉе су многе изненадиле, у вези са класичном руском кЬижевношЮу. ѕоменули сте да она поседуЉе неку маниЉакалну усмереност ка ”сувишним Ъудима”. ѕризнаЉем да сам и сам био задивЪен: исти они оЬегини, и печорини, базарови и инсарови, рудини, и тако даЪе, видели су совЉетски историчари кЬижевности као квалитетни ензим, коЉе Ље разлагао тле императорског ЉедногласЉа, и према томе, потпомогао надолазеЮи социЉални преврат. ƒанас можемо да видимо Ьихово очаЉаЬе, Ьихову раздражуЉуЮу беспомоЮност, али, могу ли се , овако, са прага осуРивати они коЉи су одредили руску кЬижевност Ц индивидуе, личности коЉе су рефлектовале празнину и незнаЬе? «ар Ље Ьихова главна функциЉа слабост?

- ¬идите, човек увек треба да тражи себе и своЉе место у свету. ”спех зависи од тога да ли Юе човек благосиЪати свет, или Юе га проклети. Куди коЉи нису пронашли себе, проклиЬали су себе. јли не само себе, него и цео свет. ќни коЉи осеЮаЉу своЉу болест, желе да се сада, овог тренутка, цео свет запали са све четири стране, или да се распадне у парам-парчад. ” томе се криЉе психолошка таЉна свих револуциЉа, а значи и таЉна наше националне трагедиЉе. —тога Ља, заЉедно са –озановим, сматрам да Ље –усиЉу ослабила, обескрвила, и докраЉчила управо кЬижевност са своЉим култом незадовоЪних леЬиваца. Кесков Ље исмеЉао свештенство, ќстровски Ље исмеЉао трговце, Ўчедрин Ље полио отровом сву историЉу, и потом Ље остало само да ”јурора” испали. “о сам и по ”краЉини видео. √нусни бунт, бесмислени и жестоки Ље, попут Рубрета на улици, усисавао у себе, све оне коЉи су размишЪали категориЉом ”потрошачке корпе” и нису пронашли себе. ј одозго се одомаЮила гомила радозналих негативаца. » то Ље све. “ако Ље увек.

- ѕокушаЉи да се формира слоЉ Ъуди са Љасним циЪевима, коЉи веруЉу у своЉе предназначеЬе (Ўтолц,  останжонгло), у општем духу XIX века, несреЮно су се завршавали.  ритика их Ље у наЉмаЬу руку видела као извештачене, несреЮно изваЉане, али и сасвим идеолошке. £едан ѕушкинов ѕетруша √риЬов Ље Љак, млад и румен. —реЮа па Ље богат, иначе га не би заобишла судбина ћакара ƒевушкина. ћишкин Ље болестан, јкакиЉ јкакиЉевич Ље некако сасвим отворено убог... ”ѕозитивни” су се представЪали час ”ловци на главе”, час младиЮи израсли од ƒостоЉевског, коЉи се нису растали са илузиЉама да Юе створити нешто на некоЉ засебноЉ своЉини. ѕример Ље исти онаЉ смртно позитивни “олстоЉев антагонист Ћевин Ц зашто класици нису успели да створе образац понашаЬа?

- »нтелегенциЉа коЉа Ље писала, ниЉе имала ”дохрану” са другог света. «аробЪени у социЉалноЉ проблематику, вечно трчкараЉуЮи у круг око истих питаЬа, били су осуРени на неуспех. ј човек Ље оно ”што треба победити”. Ќеопходно Ље имати везу са Ѕогочовеком.  ириЉевски, ЋеонтЉев, и √огоЪ су нашли своЉ мир у ќптини. » то Ље био прави пут.  ако се ѕавле васпитавао код ногу √амалиЉела, тако би и наши кЬижевници и филозофи требало да се васпитаваЉу и сазреваЉу код ногу јмвросиЉа и —ерафима. ЌиЉе им се отворило. ѕоказао се Љаз измеРу образованог слоЉа, и народне вере, коЉа Ље била карактеристична за епоху после ѕетра I. ѕисци су морали, макар ретко, да удишу кисеоник —ветог ƒуха. јли многи Љедноставно нису знали, где Ље та ”маска са кисеоником”, па су се некако глупо удавили. ”давили су се у тешкоЉ атмосфери ”досадних песама земЪе”.

- –оРеЬе совЉетског пантеона хероЉа такоРе ниЉе обиловало повеЮаним благостаЬем. –ане смрти £есеЬина и ћаЉаковског су друга тема. ”Ќису изашли на краЉ са надлежнима, ухватила их Ље турбуленциЉа”- рекла би за Ьих ортодоксна особа. јли, апсолутно антисовЉетски ћелихов, сентиментални Ћевинсон ‘адеЉева, и скоро библиЉски —околов Ўолохова, сигурно да нису били комунисти-леЬинци, ако ништа друго, онда у партиЉско-номенклатурном смислу. ƒруга половина XX века Ље престала да даЉе нешто хероЉско, као да мирне домаЮе драме, без обзира на призиве партиЉе да у малом виде велико (нпр: ”соцреализам”) нису у стаЬу да створе нешто изван егзистенциЉалне рефлексиЉе. ѕо вама шта чини основу совЉетске кЬижевности, како радикали воле да Ље ословЪаваЉу Ц кЬижевности ”безбожништва”?

- —овЉетска кЬижевност Ље попут неког копна, сведочанство о животу народа, коЉе би, у случаЉу да умукне, изнутра експлодирало услед свега оног што га испуЬава. —овЉетска кЬижевност Ље врло разнолика. Ќа основу коЉих критериЉума можемо упоредити рецимо Ѕулгакова, и Ўукшина? »ли ј. ѕлатонова, и “вардовског? “о су звезде коЉе обаЉсЉаваЉу небо. ћеРу Ьима су огромне дистанце. јли ми их посматрамо као Љеднаке, и они радуЉу наше очи. —овЉетска кЬижевност у наЉпоштениЉим, крвЪу срца исписаним, примерима наставЪа традициЉу велике –уске кЬижевности. » жеР за Ѕогом у ЬоЉ звучи тако дубоко и искрено, да ЉоЉ назив ”безбожничка кЬижевност”, у целини, не одговара.

- Ќа тренутак Юемо се осврнути на ”одвоЉену тему” Ц због чега Ље, по вашем мишЪеЬу, насилна, и самоубилачка смрт постала карактеристика песничке судбине? —трасти, одсуство кочница, лакомисленост, лоше навике?

- ЌуспоЉава материЉализма, у коЉи се, као у реку, слило европско човечанство краЉем XIX века. Ќиче Ље рекао да Ље ”Ѕог умро”. Куди су поверовали, и сами су умрли. ќдбацили су од себе вечну димензиЉу, као што човек одбацуЉе од себе стид, када жели да се упусти у наЉжешЮе страсти. ќдатле и жестина XX века. Куде нису штедели, Љер су Ъуди били идеолошки убиЉени. ј тамо где Ље убиство, има места и за самоубиство. —амоубиство Ље поЉединачни пример убиства генерално. » често самоубиство учине они коЉи су пре тога неког убили. ”био, спознао, ниЉе издржао, и подигао руку на себе. »ма смисла размишЪати на следеЮи начин: можда све те познате самоубице нису издржале Љер су убили нешто вредно? Кубав, на пример, или веру, или су ставили талант у службу неким ”згодним” приликама. »ма о чему да се размишЪа. ј сваки случаЉ Ље посебан.

- јко бисмо сумирали наслеРе «латног, —ребрног, и не знам коЉим металом да означим совЉетских осамдесет и четири године, Ц века, да ли Ље кЬижевност пред Ъудима испунила своЉе назначеЬе? »ли се колебала, мучила, али на краЉу ипак дала со земЪи?

- —вакако не бих рекао да су ове реке суза, и расипаЬе мудрости со земЪе. ≈во Ўукшин описуЉе мушкарца, коЉи слуша како му син учи напамет √огоЪев одеЪак о птици троЉки. » одЉедном бива просветЪеЬ: ј ко Ље у колима? ЌиЉе ли ваЪда „ичиков? «ар то грми и звецкаЉу звона, док народ избезумЪено бежи, а троЉка носи лопова подбулих образа? –азумете? “о Ље засенило ово простог мушкарца код Ўукшина. » он Ље почео да трчи по селу:  ога то птица троЉка носи? ≈то како може да утиче кЬижевност. “о значи да Ље човек оживео. «ато код Ќекрасова у ”” рововима —таЪинграда” измеРу ада и вечног ишчекиваЬа смрти, воЉници читаЉу кЬиге. ѕронаРу у разрушеноЉ куЮи сачувани том “олстоЉа или „ехова, и читаЉу измеРу битака. «ар то не вреди много?

- ј просвеЮени «апад? ƒа ли Ље он створио довоЪну платформу да би се метафизичке кризе народа «ападне ≈вропе и —еверне јмерике дешавале што реРе? »ли Юемо Љедноставно очекивати да ангажована кЬижевност помогне човеку, чиЉа Ље обавеза да о смислу живота свакодневно не пита ни класике, ни савременике, веЮ самог “ворца?

- „овек Ље осуРен на метафизичку кризу. Мега не треба штитити од те кризе Ц треба му показивати излаз из Ье. » кЬижевност може да буде такав ”знак краЉ пута”. —амо, са Ѕогом не може свако да разговара. „овек мора и другог човека да саслуша.  Ьижевност пружа такву могуЮност.

-£осиф јлександрович скоро да Ље први поново увео у употребу термин ”постхришЮанства” као епохе, у коЉоЉ све оно преРашЬе, за шта се мислило да се ни за хиЪаду година не може променити, развеЉава, или отпада, као протуберанце од сунчане површине, и изнова открива сав вакумски ужас пред биЮем, у коЉем се скоро сасвим не виде трагови “ворца.

- јпсолутно тачно. “ако живимо. —амо фудбалска утакмица или омиЪени сериЉал не дозвоЪаваЉу да Љасно осетимо ту космичку хладноЮу коЉа нам Ље за вратом. –аспало се ÷арство, ÷рква Ље Љедва преживела, скоро да се распала породица. ƒошао Ље ред на експерименте са човеком, са личношЮу. ≈во само што Ље, помоЮу технологиЉе, нису искидали. Ќа неким местима можемо јпокалипсу да читамо као новине. —амо неЮе сви да признаЉу шта се дешава, веЮ мисле: нас скоро неЮе савладати.

- —авремени човек страда Љош и стога, Љер Ље затрован прелепим илузиЉама од пре триста година Ц слобода, ѕросветитеЪство, хуманизам. ¬ратити га у духовну реалност прошлих векова Ље проблематично, имаЉуЮи на уму ко (шта) се супротставЪа ÷ркви. ѕрети ЉоЉ насиЪе. ѕостоЉи ли излаз, и постоЉи ли особа способна на то, ако да, ко би то могао бити?  акве особине би требало да поседуЉе да би имала, макар и наЉмаЬу, шансу да се провуче кроз иглене уши?

- Ћепо сте рекли: ”затрован прелепим илузиЉама”. Ќаравно, ѕросветитеЪство се разоткрило Љош када су звечале француске гиЪотине. ј доброЮудни хуманизам се ниЉе завршио са поЉавом атомске бомбе, него са изумом митраЪеза и гаса. ƒакле, оно што имамо, то Ље ЋитургиЉа! ÷арица ЋитургиЉа, рекао бих. ЋитургиЉски преображаЉ и обнова представЪаЉу органску обнову свег живота, и такву могуЮност ми чувамо. ”згред, управо Ље √огоЪ први увидео, да Ъуди не Љеду Љедни друге, само због тога Љер се Љош служи —вета ЋитургиЉа.

- ” времену када Ље у сваком од нас поЪуЪана индивидуа, и када Ље национални дух, коЉи се некада хранио црквеним Љединством облика и садржаЉа, измучен дугим државним безбожништвом, шта бисте посаветовали онима, коЉи наставЪаЉу да продубЪуЉу стихове, и ствараЉу их?

- ѕрво бих им посаветовао да постану ”Ьегово ¬еличанство Ц благородни читалац”. „италац Ље подЉеднако важан, као и писац. Ќекад и важниЉи. „италац Ље скоро коаутор, извиРач, ловац на бисере, познавалац, и власник блага коЉе веЮини ниЉе потребно. „италац Ље ауторов наЉбоЪи приЉатеЪ. ЌевидЪиви. ”кратко, посаветовао бих да сви постану благородни читаоци.

- ¬ама не могу да одоле десетине, ако не и стотине жедних, меРу коЉима су сигурно и кЬижевници, како они успешни, тако и они маЬе. Ўта ¬и из тога можете да научите? ” каквом стадиЉуму се налази сазнаЬе кЬижевника? ƒа ли Ље оно камен краЉеугаони, да ли неко меРу тим залуталим и несреЮним, случаЉно, открива у себи, поред светског образоваЬа, зачетак духовног познаЬа, искуства? ƒа ли сте мислено примеЬивали на себи ако не судбину, онда макар Љедну од ипостаси владике ‘иларета, коЉи уразумЪивао гениЉа ѕушкина? ƒа ли подучавате неког од угледних кЬижевника, и ако подучавате, онда како, како вам се чини, да ли таЉ процес има успеха?

- Ћош сам критичар.  од читаЬа сам пристрасан, неЉасан и избирЪив. јли Ъуде, непотребно, не волим да Ъутим. —ажаЪив сам. —а таквим особинама, тешко да неко може да буде наставник. Ўто се духовног искуства тиче, оно Ље, несумЬиво, ту. » са те тачке, наш народ Ље Љош жив, упркос историЉском процесу.

- ƒелуЉе очигледно, али, из неког разлога, поЉавЪуЉе се лишаваЉуЮа слободе и воЪе мисао о томе, да Ље ЅиблиЉа псотавила матрицу бесконачне будуЮности, и да Ље немогуЮе”искочити” из библиЉских тема. ѕрво Ц да ли Ље потребно искакати? ƒруго Ц по вама, зар се неЮе десити нешто лоше са онима коЉи искоче?

- Ќе треба искакати из библиЉских парадигми. ≈во ”Ѕуратино и златни кЪуч” Ц типично прекомпоноваЬе приче о блудном сину на Љезик баЉке. јли зар Ље неко изгубио због тога? —ви су добили. Ѕило коЉи роман, било коЉа повест, прича су само проширено ауторско тумачеЬе негок библиЉског цитата. ќдатле и епиграфи уз приче, преузети из ѕисма. ”ћоЉа Ље освета, Ља Юу вратити” Ц код “олстоЉа у ”јни  ареЬиноЉ”, на пример. »з ЅиблиЉе не треба искакати, треба ураЬати у Ьу. ѕосебно ми, коЉи смо преживели период насилног одваЉаЬа од ЅиблиЉе.

-  ако се односите према терминима ”православна литература”, ”духовна литература”, коЉи се користе у савременоЉ историЉи кЬижевности? ƒа ли постоЉе верници, савремени писци, песници, коЉи нас као читаоце привлаче?

- —хватаЬе ”православна литература” Ље много шире од асортимана у црквеноЉ продавници. —тарац јмвросиЉе ќптински Ље испод кревета држао басне  рилова. » са ЪубавЪу их Ље читао. ј “ЅраЮа  арамазови” су спасили од очаЉаЬа, и привели исповести више руских душа него наЉуспешниЉи проповедник. », завршиЮемо овом фразом.

— Ѕогом —ветим.

ѕротоЉереЉ јндреЉ “качов
–азговарао —ергеЉ јрутЉунов
»ва ЅендеЪа

ѕортал Ђѕравчтениеї

02 / 04 / 2019

     оментари:

    2019-04-03
    16:00
    дамЉан:
    Ѕраво оче...хвала вам 'што сте ми отворили очи о несреЮноЉ ћариЉи....помилуЉ Љу Ѕоже, помилуЉ..

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0