Srpska

ћаЉчино писмо

ћама... “о су очи пуне Ъубави док нагнута над колевком гледа свог малишана. “о Ље нежна утеха кад ЉоЉ дечак, веЮ поодрастао дотрчава одраних колена. “о Ље мудра лекциЉа Ъубави кад се одрасли син жали на усамЪеност. » ко може да нас научи самопрегорноЉ, ЉеванРеЪскоЉ Ъубави ако не мама! » ко Юе нас ако не маЉка подржати иза оне линиЉе коЉа дели нас, живе, од оних коЉи су се преселили на други свет. » спаЉа Ъубав земаЪске маЉке с ЪубавЪу и бригом ћаЉке ЅожиЉе.
Ќека оваЉ надахнути одломак из кЬиге „–аспевано срце“ руског философа и публицисте »вана »Ъина (28. март 1883 Ц 21. децембар 1954) окрепи нас, Ъуде XXI века коЉима толико недостаЉе истинска Ъубав.

–одитеЪи »вана јлександровича Ц јлександар »ванович и £екатерина £улиЉевна –одитеЪи »вана јлександровича Ц јлександар »ванович и £екатерина £улиЉевна ††††

ќво се десило пре неколико година. —ви су се спремали да славе ЅожиЮ, китили су Љелку и паковали поклоне. ј Ља сам био усамЪен у туРоЉ земЪи: нисам имао ни породицу, ни друга; и чинило ми се да су ме сви Ъуди напустили и заборавили. ”наоколо Ље владала пустош и ниЉе било Ъубави: далеки град, туРи Ъуди, окорела срца. » тако обузет тугом и мрзовоЪом сетио сам се свежЬа старих писама коЉа сам успео да сачувам у свим искушеЬима наших црних дана. »звадио сам га из кофера и пронашао ово писмо.

Ѕило Ље то писмо моЉе покоЉне маЉке, написано пре 27 година.  аква среЮа што сам га се сетио! Ќе могу га препричати, треба га навести у целини.

„ƒраго моЉе чедо, ЌиколеЬка. ∆алиш ми се на своЉу усамЪеност, и кад би само знао како ми тешко и болно падаЉу твоЉе речи. — каквом радошЮу бих дошла код тебе и уверила те да ниси сам и да не можеш бити сам. јли знаш да не могу да оставим тату, Ьегова патЬа Ље велика и моЉа нега му свакога тренутка може затребати. ј ти треба да спремаш испите и да завршиш факултет. јли Юу ти, ево, реЮи зашто никад не осеЮам усамЪеност.
¬идиш ли, човек Ље усамЪен онда кад никога не воли. «ато што Ље Ъубав попут нити коЉа нас везуЉе за воЪеног човека. » тако правимо букет. Куди су цветови, а цветови у букету не могу бити сами. ј баштован Юе цвет ставити у букет само ако пусти латице и почне да мирише.

“ако Ље и с нама, Ъудима. —рце онога ко воли цвета и мирише и он своЉу Ъубав даруЉе свима, исто као цвет своЉ миомирис. јли онда ниЉе сам, Љер Ље Ьегово срце код онога кога воли: размишЪа о Ьему, брине се за Ьега, радуЉе се Ьеговом радошЮу и пати Ьеговом патЬом. Ќема времена да се осеЮа усамЪено или да размишЪа о томе да ли Ље усамЪен или ниЉе. ” Ъубави човек заборавЪа на себе; живи с другима, живи у другима. ј управо то Ље среЮа.
¬еЮ видим твоЉе плаве очи упитнога погледа и чуЉем тихе речи неслагаЬа о томе да Ље то само пола среЮе, да цела среЮа ниЉе само у томе да човек воли, веЮ и у томе да буде воЪен. јли ту има Љедна мала таЉна коЉу Юу ти шапнути на ухо: онаЉ ко заиста воли не тражи и не шкртари. Ќе може се стално рачунати и запиткивати: а шта Юе ми донети моЉа Ъубав? ј да ли Юе ми узвратити? ј да ли можда Ља волим више, а маЬе сам воЪен? ѕа да ли уопште треба да се предам овоЉ Ъубави?... —ве Ље то погрешно и непотребно; све то значи да Ъубави Љош увек нема (ниЉе се родила) или Ље веЮ нема (умрла Ље). ќво опрезно процеЬиваЬе и мереЬе прекида живу струЉу Ъубави коЉа тече из срца и зауставЪа Ље. „овек коЉи мери и вага не воли. ќнда се око Ьега ствара празнина коЉа ниЉе прожета и ниЉе огреЉана зрацима Ьеговог срца и други Ъуди то одмах осете. ќсеЮаЉу да Ље око Ьега празно, хладно и суморно, окреЮу се од Ьега и не очекуЉу топлину. “о га чини Љош хладниЉим и он седи потпуно сам, невоЪан и несреЮан...

»ван »Ъин у младости »ван »Ъин у младости ††††

Ќе, мили моЉ, Ъубав треба слободно да тече из срца и не треба човек да се брине за то да ли му Ље узвраЮена. “реба да буди Ъуде своЉом ЪубавЪу, треба да их воли и да их тако позива на Ъубав. Кубав ниЉе пола среЮе, веЮ цела среЮа. —амо признаЉ то и око тебе Юе почети да се дешаваЉу чуда. ѕредаЉ се буЉици свога срца, пусти своЉу Ъубав на слободу, нека Ьени зраци светле и греЉу на све стране. ќнда Юеш убрзо осетити да према теби са свих страна теку струЉе узвратне Ъубави. «ашто? «ато што Юе твоЉа непосредна доброта без рачунице и твоЉа непрекидна и несебична Ъубав неприметно изазивати у Ъудима доброту и Ъубав.
» тада Юеш осетити ову узвратну, повратну буЉицу не као „потпуну среЮу“ коЉу си захтевао и покушавао да оствариш, веЮ као незаслужено блаженство на земЪи, у коЉем Юе твоЉе срце цветати и радовати се.
ЌиколеЬка, чедо моЉе. –азмисли о овоме и сети се моЉих речи чим поново осетиш усамЪеност. Ќарочито онда кад мене више не буде на земЪи. » буди миран и сигуран: зато што Ље √оспод наш √радинар, а наша су срца цвеЮе у Меговом врту.

ќбоЉе те нежно грлимо, тата и Ља.

“воЉа мама.“

’вала ти, мама! ’вала ти за Ъубав и за утеху. «наш, увек завршавам читаЬе твог писма са сузама у очима. » тада, чим сам га дочитао, зазвонише звона за ЅожиЮно бдениЉе. ќ, незаслуженог земаЪског блаженства!

—а руског ћарина “одиЮ

03 / 04 / 2019

     оментари:

    2019-04-09
    09:21
    –анко:
    »ван »Ъин Ље сахраЬен на манастирском гробЪу ƒонског манастира у ћоскви, поред Ьеговог гроба сахраЬене су белогардеЉске воЉсковоРе  апеЪ и ƒеникин, а не "див" јлександар —олжеЬицин...

    2019-04-04
    11:23
    ljubinka:
    Ѕлагодарим за ово божанствено писмо »Ъина

    2019-04-03
    22:30
    дамЉан:
    ¬елики »Ъин, сахраЬен уз Љош Љедног дива, јлександра »саиЉевиЮа ЎолзеЬицина. ¬ечнаЉа ѕамЉат!

    2019-04-03
    14:48
    ƒушко £евтовиЮ:
     ао и аутор, читаЬе сам завршио са сузама у очима. ’вала ¬ам на овом тексту коЉи нам Ље потребан и коЉи Ље, као што Ље рекао »сус ’ристос жени самарЉаники, вода од коЉе се не жедни.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0