Srpska

Ѕлаговести

††††

ѕали арханРео коЉи Ље узео обличЉе змиЉе разговара с девоЉком, коЉа Ље заручена за мушкарца и обмаЬуЉе Ље. “о Ље грехопад.

∆ена у –аЉу Љош увек нема име. јдам Юе ЉоЉ тек после изгнаЬа из –аЉа дати име ’ава или ≈ва, што значи „живот“. ѕрва карика греха у Ъудском роду, а уЉедно и индиректан узрок смрти Ц жена Ц назива се „живот“, али не ради подсмеха, веЮ ради пророчанства.

∆ивот Ље требало да постане ≈вина  Юерка код  оЉе Юе такоРе доЮи јрханРео, само не пали, веЮ славни. ќн Юе доЮи и реЮи: „–адуЉ се, Ѕлагодатна. √оспод Ље с “обом.“ јнРели никад нису упуЮивали овакве речи Ъудима. Ќи ћоЉсиЉу, ни »лиЉи, колико год да су обоЉица била велика, нити неком треЮем.

ћоЉсиЉе коЉи Ље 40 година живео на двору фараона и Љош 40 година у планини меРу овцама, и на краЉу, Љош 40 година у пустиЬи, предводеЮи £евреЉе, укратко Ље описао историЉу пада у грех.

Ћука, „воЪени лекар“, ѕавлов сапутник и Љедан од 70 апостола, описао Ље Ѕлаговести.

ќве приче не само да су забележене у различито време, веЮ и на различитим Љезицима. ћоЉсиЉе Ље писао на хебреЉском, а Ћука на грчком. ћеРутим, кад се упореде, ове приче као да представЪаЉу одраз у огледалу. —ве Ьихове главне особине су истоветне, само што се знак „минус“ из ћоЉсиЉеве приче меЬа у знак „плус“ у £еванРеЪу.

јко Ље √осподу било угодно да се роди од ∆ене, зашто се ниЉе одмах родио од ≈ве? «ашто Ље била потребна ова дугачка, крвава и замршена трагедиЉа коЉа се зове „историЉа“? «ар Ље наш свет за Мега попут позоришта? Ќаравно да ниЉе.

–ади се о томе што Ѕог не може, ниЉе могуЮе да се роди од било коЉе жене. —ваки грм може постати Ќесагорива купина ако Ѕог то пожели. јли не може сваки човек да постане обитавалиште наЉвеЮе благодати. ” веЮини случаЉева жбун Юе изгорети у пламену Ѕожанства, а ако говоримо ЉеванРеЪским речима и „мехови Юе се поцепати и вино Юе се пролити“.

—ве жене имаЉу исту природу и полне органе прилагоРене трудноЮи и раРаЬу. јли немаЉу све жене исте мисли, исту чистоту, исту молитву и исту жеЪу да служе само £едином и никоме више. √оспод се оваплотио чим Ље нашао ќну у  оЉоЉ Ље било могуЮе ЅогооваплоЮеЬе.

—ва историЉа света до ’ристовог –оРеЬа се, каже £ован ƒамаскин, кретала према раРаЬу наЉлепшег цвета човечанства Ц Ѕогородице. » у речи „Ѕогородица“, каже ƒамаскин, налази се сав ѕромисао ЅожиЉи о старозаветном свету.

–ади тога Ље изабран Љедан човек Ц јврам. –ади тога Ље јвраму даровано потомство и ради тога се ово потомство претворило у многоброЉни народ. –ади тога Ље народу био дарован «акон. (“ребало Ље одвоЉити и оградити оваЉ народ од свих других како би у Ьеговим недрима била одгоЉена ƒЉева, достоЉна да постане ћаЉка ћесиЉе.)

» ќна се родила.

¬еЮ су прошле, неприметно за очи других Ъуди, године живота при ’раму Ц године заоденуте таЉном, прожете благодаЮу; године, проведене под будним погледом —вевидеЮег ќка.

¬еЮ Ље девоЉчица постала девоЉка и више ниЉе могла да остане у храму. ¬еЮ Ље заручена за удовца из —вог колена, коЉи Ље требало да чува и штити благо коЉе му Ље било поверено.

Ќикад ниЉе била докона. ” тогу година живота у ’раму навикла Ље да се наизменично моли и ради, као и да чита и размишЪа о Ѕогу. –адила Ље и у тренутку кад се не отвараЉуЮи врата у МеноЉ куЮи поЉавио јрханРео.

»ма икона на коЉима ƒЉева преде. “о Ље вероватниЉе симбол него чиЬеница, пошто Ље у МеноЉ утроби и од Мене крви саткана ѕлот за Ѕесплотног. ѕреРа указуЉе на то. »ма икона где Ље приказана како чита. Ќаравно, чита —вето ѕисмо и можда управо оне речи у коЉима се каже: „≈во, ƒЉева Юе зачети у утроби и родиЮе —ина“.

” сваком случаЉу,  Ьига ЉоЉ више одговара. Мена многоброЉна слова, тачке и кукице толико личе на обиЪе грана и лишЮа на дрвеЮу. ƒЉева ћариЉа Ље исправила ≈вину грешку, изгладила Ље претходну непослушност. ” лишЮу раЉског дрвета онда се сакрила змиЉа, а у речима златне  Ьиге се криЉе небески смисао. “амо, код дрвета, прамаЉка Ље била у наЉвеЮоЉ мери неразумна и лаковерна и поступала Ље исхитрено. ќвде ћариЉа испоЪава уздржаност и мудрост. ѕоказуЉе да поседуЉе духовно искуство, ретко и скоро немогуЮе за Ьене младе године.

—асвим недавно, исти онаЉ јрханРео „√аврило коЉи стоЉи пред Ѕогом“ (Ћк. 1: 19), Љавио се у ’раму свештенику «ахариЉи и обЉавио Ље да Юе бити зачет ѕретеча. “ада се стари свештеник „збуни и спопаде га страх“ (Ћк. 1: 12).

 ад Ље ƒЉева ћариЉа угледала небеског госта, ќна се „уплаши и мишЪаше, какав би ово био поздрав“ (Ћк. 1: 29).

–азлика Ље очигледан: свештеник се плаши, а ƒЉева размишЪа. ќна гледа госта Юутке, као да Ље посета одозго за Му уобичаЉена ствар. Оути и размишЪа у себи. ќво Ље наЉвише испоЪаваЬе дисциплине ума; то Ље аскетска зрелост наЉвишег реда.

Ќикаква мистична екстаза £е на обузима мимо Мене воЪе. ќна Ље максимално сабрана. ƒЉева пажЪиво слуша речи √аврила коЉи £оЉ обЉашЬава да се испуЬаваЉу пророчанства. Ќа Љезику поЉмова коЉи су доступни само уму и срцу истинских »зраиЪаца, коЉи чекаЉу утеху »зраиЪа, √аврило говори о роРеЬу —ина  оЉем Юе бити предат ƒавидов престо,  оЉи Юе са зацарити над домом £акова и „иЉем ÷арству неЮе бити краЉа.

ƒЉева слуша.

“реба истаЮи да ќна не само да слуша, веЮ слуша и моли се, трудеЮи се да осети да ли Ље то превара попут шапутаЬа змиЉе у –аЉу или Ље истина ЅожиЉа. £едном дозвоЪава —еби да постави питаЬе: „ ако Юе то бити кад £а не знам за мужа?“

√аврило ЉоЉ у одговору казуЉе о ƒуху —ветом и —или —вевишЬег,  оЉи Юе сиЮи на Му и осенити £е. —вети ƒух Ље ”тешитеЪ, а —ила —вевишЬег Ље –еч ЅожиЉа и —ин. ќн Ље овде, ќн гледа ќну  оЉа Юе бити Мегова земаЪска ћаЉка. „ека Мену сагласност.

£ер, Љош се ниЉе десило зачеЮе. £ош увек се одвиЉа диЉалог јнРела и ƒевоЉке. „итава историЉа света се истаЬила и танка Ље као слаби конац. ƒа се ƒЉева уплашила и да Ље рекла: „ѕлашим се! »ди од ћене,“ Ц јнРео би отишао, а историЉа би се наставила. Ќаставило би се трагаЬе за земаЪском ћаЉком за вечног —ина.

ћариЉа не треба да се одрекне ни због осеЮаЉа недостоЉности, ни због осеЮаЉа страха. ќна треба да буде изнад ћоЉсиЉа коЉи се чувши заповест да иде и да одведе народ, час позива на говорну ману, час пита шта тачно да говори »зраиЪцима.

ƒЉева одговара: „≈во —лушкиЬе √осподЬе; нека ћи буде по речи твоЉоЉ.“

“о Ље све!

¬рата ћариЉине душе су отворена за воЪу ЅожиЉу и замисао о МоЉ, а кроз Му Ц о свима нама. „овечанство коЉе Ље ќна представЪала рекло Ље Ѕогу: „ƒа!“ „овечанство Ље рекло: „ƒоРи! ƒоРи на таЉ чудан и неочекиван начин на коЉи си одлучио да доРеш.“

Ѕог  оЉи поштуЉе човекову слободу добиЉа Ъудску дозволу за то да твори таЉно од доконих погледа —воЉа велика дела, отворена и разумЪива само смерним душама. ќ томе Юе ускоро —ама ћариЉа певати сревши маЉку будуЮег ѕретече.

„«баци силне са престола, и подиже понижене.

√ладне напуни блага, и богате отпусти празне“ (Ћк. 1: 52-53).

* * *

Ќаше молитве углавном понавЪаЉу речи коЉе су некада изрекли анРели. ѕо угледу на серафиме на литургиЉи поЉемо: „—вЉат, —вЉат, —вЉат √оспод —аваот.“

„итамо и поЉемо “рисвето.

£утреЬе започиЬемо анРеоским речима: „—лава Ѕогу на висини и на земЪи мир, меРу Ъудима добра воЪа.“

ћаЉци ЅожиЉоЉ се такоРе обраЮамо анРеоским речима.

„–адуЉ се, Ѕлагодатна. √оспод Ље с “обом,“ Ц говоримо ЉоЉ по угледу на √аврила. ќве речи се понавЪаЉу често далеко превазилазеЮи границе празника Ѕлаговести. — Ьима су врло блиске дугачке похвале величанственог јкатиста Ѕлаговести, чиЉи сваки ред Ље слаРи од ратлука.

–адуЉ се, Ћествице,  оЉом сиРе Ѕог!

–адуЉ се, мосте, коЉи оне коЉи су на земЪи водиш на Ќебо!

–адуЉ се, стубе огЬени коЉи поучаваш оне коЉи су у тами!

–адуЉ се, покрове света, шири од облака...

—ва ове похвале су роРене арханРеловим гласом и радошЮу због испуЬених пророчанстава.

ј шта чини сам √аврило?

»спунивши оно што му Ље било заповеРено, и зачувши речи сагласности од ƒЉеве, видео Ље како се у МеноЉ утроби зачиЬе и Ъудски лик поприма √оспод, и са свештеним страхом напустио скромни назаретски дом.

„» анРео отиде од Ме“ (Ћк. 1: 38).

—а руског ћарина “одиЮ

08 / 04 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0