Srpska

ќ ДграРанском бракуУ и другим полним слободама

††††

” борби против човека или друштва довоЪно Ље само да се разврати (или човек, или друштво). ќстале ствари коЉе се тичу Ьеговог распада и уништеЬа развраЮени субЉекат Юе учинити сам.

ќву гениЉално просту ствар схватали су неприЉатеЪи £евреЉа кад Ље народ предвоРен Ѕогом ишао из ≈гипта у ќбеЮану земЪу. „Ѕог Ље с Ьима док не греше, Ц сматрали су. Ц Ќаучимо их да греше, па Юемо их победити голим рукама.“ „ак не мора бити ни „научимо их да греше“. —ви ми ионако умемо да грешимо. “реба подстаЮи, стимулисати Ъуде, учинити грех приступачним, „удобообстоЉатеЪним“, како каже ѕавле (£евр. 12: 1). ” нашим условима ово звучи на следеЮи начин: „–еЮи Юемо да грех не постоЉи, постоЉе нове норме коЉе одбацуЉу средЬовековни фанатици.“ —игурно сте и сами много пута чули овакву апологетику. » тада човек (друштво) остаЉу без помоЮи Ѕога  оЉи се повлачи од Ъуди, Љер се Ѕог гнуша греха. » тада Ље заиста готово. ” смислу да наступа краЉ. —ам Юеш тада за шарену лажу дати развратницима све оно што ти Ље наЉдраже. » Љош Юеш остати без разума, сеЮаЬа и снаге; живеЮеш плашеЮи се и осврЮуЮи се; сам себи Юеш бити одвратан, дакле, и бескористан. “о Ље тактика коЉа Ље описана Љош у  Ьизи ЅроЉева и коЉу нису користили само ћедиЉци.

—овЉетски морал коЉи Ље забраЬивао човеку да греши, забраЬивао му Ље и да се моли. ќграничавао Ље приступ изворима благодати (ЅиблиЉи и “аЉнама). ƒакле, раРао Ље лицемерЉе, волео Ље да греши таЉно и морални ниво Ље одржавао само забранама. «атим Ље време забрана прошло и наши Ъуди су почели да греше отворено, као да су се откинули с ланца. ѕостоЉао Ље ризик да се саме речи „морал“ или „стид“ претворе у анахронизам, рудимент прошлости попут „свемилостиво Ље благоволео да изволи“.

ƒа бисмо живели морал нам Ље потребан исто као и хлеб. ѕотребни су нам и савест, и страх ЅожиЉи, и устаЪене моралне норме заЉедничког живота. »звори благодати су веЮ отворени: више нико не криЉе ЅиблиЉу, не руши храмове. ћеРутим, народ коЉи се одвикао од Ьих осуРен Ље да Љош дуго вежба моралну мускулатуру на свом дистрофичном телу како би бело у Ьеговим очима опет постало бело, а црно Ц црно.

≈во, рецимо, такозвани граРански „брак“. ќн Ље у наш живот ушао одавно и чврсто и од времена настанка Ље веЮ стигао да се промени нагоре. ќд времена ‘ранцуске револуциЉе овим именом се називало супружништво регистровано у органима локалне власти, али лишено црквеног благослова. —ад се оваЉ назив примеЬуЉе на обичан саживот без икакве легализациЉе и регистрациЉе, а не брак без венчаЬа. „ƒа ли би хтела да са мном живиш, спаваш и сл.? јко би хтела, ни Ља немам ништа против. —амо хаЉде да то чинимо без икаквих обавеза, печата, заклетви и потписа.  оме првом буде досадило нека оде, а дуго нека се мирно помири с тим. —лободни смо Ъуди. Ќаравно, без деце. »наче неЮемо моЮи лако да се разиРемо.“ јко она каже: „ѕристаЉем,“ управо то Ље „граРански брак“ у модерном паковаЬу.

«ар нико ниЉе приметио да Ље то просто завера против жене? Ќе ради се чак о томе што она генетски, свом утробом и кожом жели породицу, децу, стабилност и огЬиште.  олико год да Ље малтертираЉу друштвени експериментатори, она то Љош увек жели налазеЮи се у оквиру природе коЉу Ље створио Ѕог. ћеРутим, не ради се чак ни о томе. ” сваком случаЉу се ради о томе што она брже стари и губи привлачност. «а Ьу ниЉе добро да своЉе слатке и нежне године троши на грех. £едан Юе с Ьом провести пар година (од Ьене 19. до 22). ѕосле Юе реЮи: „ƒосадила си ми. ’аЉде, до виРеЬа.“ «атим Юе други с Ьом живети исто тако (без деце и обавеза). “о Юе бити веЮ, рецимо од 22. до 25. ќнда Юе годину-две дана бити у депресиЉи и наступиЮе принудни прекид (колико год да си лепа, данас Ље велики проблем наЮи свог пара). ќд 26. до 30. Юе уследити Љош неки покушаЉ са истим програмом активности Ц без деце, без потписиваЬа, у изнаЉмЪеним становима. ƒа ли треба обЉашЬавати да Юе жена из године у годину губити младост и снагу, да Юе у различитим постеЪама трошити своЉу свежину и лепоту? ƒа ли треба обЉашЬавати да Юе у своЉоЉ тридесетоЉ години мало личити на себе у своЉоЉ деветнаестоЉ? » премда Ьено срце неЮе престати да жели среЮу, шансе за среЮу Юе се све више и више топити, као —нежана на жарком сунцу. ќва —нежана Юе се топити од суза, а не од воде. » будуЮност Юе временом страшно написати на видику реч „старост“ с подЉеднако страшним додатком: „усамЪена, зла и бескорисна“. „«ла“ зато што ниЉе могуЮе да не буде озлоЉеРена на цео свет оставши на ЬеговоЉ маргини, чак ако се то десило и Ьеном кривицом. ƒакле, девоЉке, кад вам неко нуди слободне односе, отворено вам нуди да се унесреЮите. » то што савремено болесно друштво ово толерише нимало не потире злочиначку природу ове поЉаве.

ј шта Ље са мушкарцем? Мему Ље лакше. Мега моЮни инстинкт не зове да раРа. » ако нема много савести он Юе и са 35-40 наЮи себи двадесетогодишЬу глупачицу коЉа исповеда принципе слободних односа. Ќарочито ако има пара. „ак не мора имати много. ЅиЮе довоЪно да има своЉ стан и да може да одведе госпоРицу у ресторан.

ћожда Юете реЮи да тако и треба. ј Ља неЮу то реЮи. » неЮу реЮи да се може украсти туРи муж из породице зато што су даму веЮ стигле године и што ЉоЉ ниЉе до принципа. » неЮу реЮи да мушкарац може да живи у две куЮе даЉуЮи повремено Ъубавници новац за абортус. » неЮу реЮи да се може спавати с човеком пре него што сазнаш како се зове она (онаЉ) с ким си се пробудио (пробудила) уЉутру. » премда се то дешава на све стране велики броЉ случаЉева ме неЮе убедити да кажем да Ље то норма. “о су моралне болести осуРене на истребЪеЬе у жаркоЉ ватри последЬег —уда.

–азмажена деца коЉа не знаЉу за реч „не“; цинични млади Ъуди коЉи не схватаЉу зашто живе; безумни старци коЉи су решили да надокнаде оно што у младости нису стигли да згреше су из исте области. » за исту ватру.

» народ коЉи се помирио са поплавом сличних проблема; народ коЉи Ље пристао да све ово призна за норму у свету коЉи се променио Ље врло слаб народ. ћожда Ље некад био Љак, али Ље сада слаб. Ќа смену вредноЮи у Ьему Юе неизбежно доЮи жеР за бесплатним задовоЪствима. ѕатриотизам Юе бити замеЬен прагматичним цинизмом. ¬ерност Юе бити обележена термином „анахронизам“. „ак Юе и наука и образоваЬе у Ьему закржЪати зато што развратници нису издржЪиви и нису радознали на добар начин. Куди Юе се само више разбоЪевати. “елесна закржЪалост Ље директна последица опште распуштености. — таквим народом не треба ни ратовати. ћоже се потуЮи за тили час. ѕолако и бесмислено он Юе сиЮи у историЉски гроб и на овом гробу се чак нико неЮе помолити.

Ќаравно, ниЉе све толико лоше да бисмо омрзнули живот, пЪунули на све и окренули главу. јли Ље ипак поприлично озбиЪно да бисмо морали да се забринемо за приватне и друштвене ствари. »нвестициЉе су потребне, технолошки препород Ље потребан, потребне су достоЉне пензиЉе, здравство, стамбена изградЬа итд.  о би то оспоравао? јли се о томе бар прича. ј о томе да Юе со обЪутавити, да народ ако се разврати до краЉа неЮе бити ни зашта, нико чак и не говори.

—кромно предлажем да поново прочитамо историЉу старозаветног »зраиЪа. “о Ље цео —тари «авет. ѕосебно кЬиге ÷арстава и ѕророка. “у су врло очигледно описане везе измеРу снаге, животне способности и праведности, с Љедне стране, и измеРу краха, срамоте и моралне распуштености, с друге стране. ’ришЮански народ Ц нови »зраиЪ Ц има шта да научи из ових живих прича.

—а руског ћарина “одиЮ

10 / 04 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0