Srpska

£еромонах »гЬатиЉе (Ўестаков):  орен свих зала Ље среброЪубЪе

£еромонах »гЬатиЉе (Ўестаков), сабрат московског —ретеЬског манастира, професор тамошЬе богословиЉе и уредник српске верзиЉе наЉвеЮег руског православног саЉта ѕравославие.ру, поводом изложбе посвеЮене последЬоЉ царскоЉ породици –оманов, боравио Ље у «агребу и био гост ÷рквене општине загребачке и —рпског привредног друштва ѕривредник. ќваЉ неуморни православни мисионар том приликом Ље за ѕ-портал говорио о руско-српским односима, духовним проблемима савременог друштва,  осову и ћетохиЉи и, наравно, изложби фотографиЉа „” сусрет –уском ÷ару“.

††††

—ретеЬски манастир одакле долазите Ље по много чему специфичан. –еците нам нешто више о Ьему.

—пецифично Ље наЉпре то што се манастир налази у самом центру града. “о Ље Љедан од наЉстариЉих руских манастира, основан 1395. године. Ќа овом месту догодио се сусрет, односно сретеЬе иконе ѕресвете Ѕогородице ¬ладимирске, када Ље –усиЉу напао “емерланна овом месту митрополит и велики кнез срели су ову икону и она Ље била заштита, након молитве овоЉ икони “емерлан Ље побегао из ћоскве. “ако Ље основан наш манастир, не у част —ретеЬа господЬег него сретеЬа иконе ѕресвете Ѕогородице ¬ладимирске. “о Ље наша наЉвеЮа светиЬа, и сада се чува у храму светог ЌиколаЉа при “ретЉаковскоЉ галериЉи.

††††

ћанастир Ље познат и по томе што Ље после револуциЉе био центар одбране православЪа, у Ьему се чуваЉу мошти игумана »лариона (“роицки) руског новомученика коЉи Ље био заточен и коЉи Ље страдао због вере, он Ље био и наш покровитеЪ. ћанастир Ље познат Љош по низу мисионарских делатности. »мамо ЅогословиЉу у саставу манастира, имамо Љедан од наЉпосеЮениЉих православних интернет портала и имамо Љедну од наЉвеЮих руских православних издавачких куЮа и Љош много других активности. ”осталом, наш манастир Ље Љако посеЮен, литургиЉу служимо сваки дан и сваки дан имамо пречеснике и исповеднике. Ѕратство манастира чини негде око 40 монаха и наЉвише смо посвеЮени том пастирском раду са народом. Ќа неки начин личимо на неку хитну помоЮ, само што код нас долазе на исповест и на причешЮе и народ Љако воли ову светиЬу.

—поменули сте портал ѕравославЪе, осим руске и енглеске верзиЉе, постоЉи и верзиЉа на српском Љезику коЉу управо ¬и уреРуЉете.  акво Ље интересоваЬе за садржаЉе коЉе обЉавЪуЉете? » колики Ље значаЉ интернета, друштвених мрежа, медиЉа генерално за ширеЬе православне речи?

 ао црква морамо на прави начин да искористимо ту могуЮност, живимо у информативном друштву и, иако у одреРеном смислу морамо да будемо затворени, морамо и да пружимо неке основне информациЉе, и то на неки савремен начин. “о не значи да поступамо по истим законима по коЉима живе сви медиЉи, али ипак морамо да изгледамо савремено и да Љезик коЉим говоримо и визуелни Љезик буду савремени. “о Ље првенствено битно због омладине коЉа просто живи на тим дигиталним стварима и ми се трудимо од самог почетка, од почетка смо више усмерени ка нецрквеном свету него црквеном, како бисмо Ъуде увели у цркву. ѕишемо доста о неким друштвеним питаЬима, о историЉи, о породици и о политици итд. ј што се тиче српске верзиЉе портала, ту се трудимо да наЉвише представимо тзв. руску верзиЉу православЪа, православни живот у –усиЉи, битна Ље та размена искуства, коЉа постоЉи и коЉа Ље увек била обострана. јли и да просто поделимо наше искуство и да покажемо неку савремену богословску мисао и живот и историЉу и наше цркве и нашег народа и у неком смислу да будемо неки уЉедиЬуЉуЮи фактор. ƒоста обЉавЪуЉемо вести из живота српске цркве и српског народа у читавом свету, па нас зато често више читаЉу него неке српске медиЉе.

—ложиЮете се да су —рби –усе генерално одувек перципирали као своЉу вековну браЮу и да постоЉи Ъубав и поштоваЬе према супериорноЉ веЮоЉ православноЉ држави.  ако вам се чине ти односи данас? » изван оквира ÷ркве.

»ма Љош огромног потенциЉала коЉи ниЉе искоришЮен ни са руске ни са српске стране. ќдноси су сад наравно добри, али по мом мишЪеЬу би морали да се развиЉаЉу Љош више зато што напросто постоЉи потреба и у томе Ље неки извор живота и за –усе и за —рбе. ћислим да се узаЉамно обогаЮуЉемо кад смо заЉедно и то наше дружеЬе, таЉ наш сусрет за нас Ље извор живота. Ќа неки начин се охрабруЉемо и постоЉи Љош доста ствари коЉе бисмо ми могли урадити заЉедно, просто народ то тражи. —рпски народ то тражи и руски народ то тражи. —ад нам √оспод даЉе неку слободу коЉу нисмо имали пре 50 година на пример и ми често због свог нерада не успевамо нешто да постигнемо. ѕостоЉе конкретне ствари коЉе можемо да урадимо заЉедно и без икаквих великих улагаЬа или материЉалних издатака. “реба се просто мало потрудити, наЮи времена и могу настати лепе ствари попут ове изложбе о –омановима.

 ад смо код других конкретних ствари, ¬и често обилазите  осово и ћетохиЉу.  оЉим поводом и каква сарадЬа Ље у питаЬу?

ƒуго сам желео да тамо одем, први пут сам посетио  осово и ћетохиЉу 2004. године, а од тада сам био 7Ц8 пута и увек саЬам да одем поново. “о Ље и за нас посебан осеЮаЉ коЉи се не може речима обЉаснити. “о Ље битна тачка у животу православног света и наше цивилизациЉе и ми се трудимо да што више ширимо ту информациЉу. Ќажалост, у –усиЉи то и даЪе ниЉе довоЪно познато. ≈то, на том нивоу сараРуЉемо, скоро нам Ље у гостима био и владика “еодосиЉе, служио Ље код нас литургиЉу и тако се дружимо и са монасима и са богословцима, били су код нас у посети, имали Љедно поклоничко путоваЬе. ѕоред тога, по благослову патриЉарха  ирила организовали смо прикупЪаЬе помоЮи за обнавЪаЬе ѕризренске богословиЉе и та новчана помоЮ коЉу Ље сакупила руска црква била Ље врло значаЉна, негде око 400.000 евра. ј можда то чак ниЉе финансиЉски било толико значаЉно колико Ље било озбиЪно Љер Ље у томе учествовала читава наша црква.

 олико знате о животу —рба у ’рватскоЉ и о овдашЬим православним светиЬама?

ћогу да се похвалим да знам доста, то ми Ље била специЉализациЉа кад сам студирао на Ћомоносовом факултету, тада Ље Љош постоЉала £угославиЉа, таман се распала. ƒоста знам историЉу —рба на териториЉи данашЬе ’рватске, писао сам и доста чланака о томе. Ѕлиске су ми те теме, али ме и боле у неком смислу. ћислим да има доста тачака коЉе морамо да развиЉамо и мислим да Ље ова изложба неки од наЉбоЪих темеЪа за то. јли да будемо трезни, просто, знате има доста неких изЉава иза коЉих ништа не стоЉи, треба радити неке конкретне ствари Ц организирати поклоничка путоваЬа одавде у –усиЉу, дружеЬа, братимЪеЬа, рецимо. “рудимо се да инсистирамо што више на томе. јли смо некад превише леЬи, па урадимо мало.

††††

¬и сигурно нисте, макар у односу на остале. »зложбе фотографиЉа о –омановима радите од 2016. године.  олико градова, земаЪа, поставки, можете ли уопште да поброЉите?

ќтприлике Ц 100. ћожда и нешто више. Ќеко време смо све броЉали, па смо престали. Ќаравно, првенствено смо кренули са —рбиЉом и ÷рном √ором и ту смо веЮ дошли до 60. јли паралелно смо поставЪали изложбе и у Ѕи’, наЉвише у –епублици —рпскоЉ. £едну смо веЮ имали у ’рватскоЉ, у манастиру  рка, када су прославЪали славу “ри Љерарха. ј паралелно смо кренули да радимо у –усиЉи, тамо Ље било око 20 изложби, и по свету. Ќаравно, наЉвише смо се ослаЬали на српску и руску диЉаспору, наЉвише заправо на српску, она Ље ту била много активниЉа. Ќа пример, недавно смо радили изложбу у ƒортмонду, у ÷ириху где Ље била поставЪена у српским парохиЉама, у  анади су Ље —рби такоРе организовали, чак су Ље носили у неке руске храмове и тако она тамо путуЉе кроз читаву  анаду. ƒок Ље руска диЉаспора на пример поставЪала изложбе по £ужноЉ јмерицци, Ќовом «еланду, ЉужноЉ јфрици. —коро Ље била у „ешкоЉ, па у –умуниЉиЕ “о Љош Љедном доказуЉе да Ље царска породица велика светиЬа коЉу Љош нисмо препознали довоЪно.

 олико Ље совЉетско раздобЪе оставило последица на православни свет?  ако живи данас православЪе у –усиЉи? £е л’ ослобоРено тог наслеРа?

Ќе у тоЉ мери у коЉоЉ бисмо очекивали. » сама ова изложба нам показуЉе да Ъуди не знаЉу ништа, у томе Ље проблем. “и можеш да будеш критичар царске породице ако знаш неке основне ствари. јли критичари углавном нису упуЮени. „ак и Ъуди на неким функциЉама, државни службеници, професори.  аква примитивна питаЬа поставЪаЉу, ти просто паднеш у несвест. “о Ље можда и одлика савременог друштва где Ље све на брзину и све тако површно, а можда Ље и последица тог периода.

††††

 о су наЉверниЉи посетиоци?

ѕоказало се интересантним да су младе генерациЉе, коЉе можда и нису имале прилику да слушаЉу разне предрасуде, баш оне наЉблагодарниЉи посетиоци изложби.

††††

 ад Ље ћоЉсиЉе узео богоизабрани народ и изводио га из ≈гипта у обеЮану земЪу, то Ље траЉало 40 година. “олико их Ље водио по пустиЬи, да они коЉи су одрасли у ≈гипту нису успели да уРу у обеЮану земЪу. ” обеЮану земЪу су ушли само они коЉи су се родили у пустиЬи, чак ни воРа коЉи Ље извео народ и спасио га, и он Ље морао исто то да испоштуЉе.  ако Ље рекао √оспод, нико ко Ље изашао из гета неЮе уЮи у земЪу обеЮану. » сад се меЬаЉу генерациЉе.

ќве генерациЉе труЉу, Ьих труЉу таквим информативним отровима коЉи су били незамисливи за претходне генерациЉе. — Љедне стране, а са друге стране ту постоЉи Љедна благодат да они просто виде то. ќни мало стариЉи често не виде. ” таквоЉ ситуациЉи морамо да се трудимо да макар на такав начин ту децу мало спасимо, да они виде и нешто друго, не само ту неку поп сцену него и наЉмоЮниЉе Ъуде у своЉе време, наЉбогатиЉе по власти, по површини империЉе, а скромне. ÷ар Ље носио само воЉну униформу читав своЉ живот. «нате како млаРа деца носе хаЪине стариЉе деце, и царска породица Ље тако живела. —кромно. —ви су нешто радили, своЉим рукама, знали су занате. » то Ље за ову нашу омладину просто филмски доживЪаЉ.

††††

√оворили сте о кризи породице на отвараЬу изложбе. ѕоред тога, коЉи су наЉвеЮи изазови православЪа данас?

ћислим да Ље то наЉвеЮи изазов. јко не буде породице, неЮе бити ни цркве. —коро Ље Љедан свештеник, врло познат и популаран, кЬиге су му превоРеЬе и на српски, направио социолошки преглед наших светитеЪа, да откриЉе ко су били ти Ъуди, ко су им били родитеЪи. » он каже да су то били сеЪаци коЉи су радили од детиЬства, од кад су проходали одмах су нешто радили, трпели мраз, зноЉ, глад. “ако су расли —ерафим —аровски, —илуан јтонски, —ергеЉ –адонески у великим, вишечланим породицама. ѕросто, не може се светитеЪ родити из неке биолошке лабораториЉе. » зато мислим да Ље наЉвеЮи изазов Ц породица, а против Ье су неморал и среброЪубЪе. —реброЪубЪе ниЉе грех попут убиства коЉи Юе сви препознати и осудити, а кад човек тежи да заради што више пара, сви одобраваЉу и сматраЉу то нормалним. ј корен свих зала Ље среброЪубЪе. » £уда Ље продао ’риста за 30 сребреника.

 ако данас у овом извитопереном друштву да наРемо Ѕога?

” ЉеванРеЪу. Ѕудите мудри као змиЉе и смирени као голубови. “о Ље ’ристос рекао. Ќе треба веровати свему што пласира друштво, Љер у основи тог друштва стоЉе потрошачке компаниЉе коЉе све намеЮу, како мораш да изгледаш, шта да Љедеш, како да проводиш време. ќснов било коЉе рекламе су блуд, власт и среброЪубЪе. ¬еЮина реклама се заснива на смртним гресима, а Ъуди то гледаЉу, упиЉаЉу и троше своЉ живот на то. » онда нема среЮе, влада депресиЉа. „овек би морао да научи да живи скромно да би могао да буде среЮан. ∆ивимо ипак у неко време слободе и морамо да Ље употребимо на прави начин и да нам и царска породица буде Љедан пример за то.

http://www.p-portal.net

11 / 04 / 2019

     оментари:

    2019-04-13
    08:17
    Dalibotka Milanovic:
    Hvala ocu Ignjatiju na ovakvom divnom tekstu i ljudima koji su ovo objavili da bas o ovo vrijeme su nam potrebni duhovni oci koji nas poucavajubkako zastititi svoju porodicu i prevazici sve prepreke savremenog doba! Porodica kao hridcanska cijelina dtustvaa treba da bude zasticena ,sretna sam sto je imam hvala Gospodu na tome nije savrsena naravno ali kroz zivot cu se truditi koliko mogu da radim na tome!Hvala Gospodu za zdravlje ,da nastavim kroz zivot da se borim molite se oce za moju porodicu u srcu zahvalna majka ,zena nadam se hriscanska pravoslavna Daliborka Milanovic!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0