Srpska

“ри ¬аскрса под бомбама: 1941, 1944. и 1999.

“ри бомбардоваЬа у сликама. ‘ото: mitropolija.com “ри бомбардоваЬа у сликама. ‘ото: mitropolija.com ††

MEMORABILIA

„екаЉуЮи ¬аскрс, 55 година послиЉе 1944.

«а вриЉеме Ќј“ќ-бомбардоваЬа —– £угославиЉе 1999. завршавао сам, након вишегодишЬег труда, библиографиЉу о раноЉ хеленскоЉ философиЉи. (ќбЉавЪена Ље двиЉе године потом: Bibliographia Praesocratica: A Bibliographical Guide to the Studies of Early Greek Philosophy in its Religious and Scientific Contexts with an Introductory Bibliography on the Historiography of Philosophy (over 8,500 Authors, 17,664 Entries from 1450 to 2000), Paris: Belles Lettres 2001, 700 p.) ѕослиЉе стручног увода у кЬизи се налази следеЮи меморабилни текст (на енглеском, француском и српском):

√ласовити српски научник ћилутин ћиланковиЮ (1879-1958), професор небеске механике и теориЉске физике на ”ниверзитету у Ѕеограду, потпредсЉедник —рпске академиЉе наука, интернационално познат и Љош увиЉек утицаЉан наЉвеЮма своЉим синтетичким дЉелом  анон осунчаваЬа «емЪе и Ьегова примЉена на проблем ледених добра (Kanon der Erdbestrahlung und seine Anwendung auf das Eiszeitenproblem, Belgrad 1941), овако Ље описао Ьемачко бомбародаваЬе:

 оЉи очевидац не би се Љош живо сеЮао оних страшних дана када немачки борбени авиони зазуЉаше над Ѕеоградом и сручише на Ь своЉе разорне и запаЪиве бомбе? »зненаРени тим мучким нападом или пробуРени баш из самог сна, покушасмо да се спасемо где било. Ќеки се посакриваше по подрумима, неки по склоништима, а остали се разбегоше из вароши.

ѕосле недеЪу дана неприЉатеЪска воЉска уРе у Ѕеоград, ваздушни напади престадоше, а избеглице се почеше враЮати. «атекоше варошке улице засуте стаклом поразлупаних прозора и закрчене рушевинама зграда из коЉих су ископавани лешеви погинулих станара. » Ља поРох из свог заклона у варош. ЌаРох ”ниверзитет запоседнут неприЉатеЪском воЉском, мени неприступачан. ”путих се затим у Ѕранкову улицу да видим шта се догодило са зградом претседништва наше јкадемиЉе Ќаука. ЌаРох Ље порушену, иако не сравЬену са земЪом, но у ЬоЉ наРе смрт чувар зграде.

“ужна срца поРох у оближЬу  осмаЉску улицу и, преко рушевина зграда коЉе су препречиле улаз у Ьу, Љедва доспех онамо. “у се зауставих пред рушевинама Љедне омаЬе старе зграде. ” ЬоЉ Ље била смештена штампариЉа коЉоЉ Ље било поверено штампаЬе мога дела о механизму и узроцима леденог доба, као засебног издаЬа —рпске јкадемиЉе Ќаука. √одинама радио сам на том делу, и када сам пет дана пре бомбардоваЬа био у штампариЉи одштампан Ље баш и Ьегов последЬи, осамдесетдруги, табак. —ве табаке дела, од сваког по 500 комада, видео сам онде, несавиЉене, уредно положене Љедан на други, да би се приступило Ьеговом сашиваЬу у поЉедине кЬиге. ј сада, десет дана доцниЉе, видех пред собом рушевину зграде под коЉом Ље лежало моЉе довршено дело, сахраЬено у гробу. Ќо шта Ље све то поред тешке несреЮе коЉа задеси цео народ и покоси толико невиних! Ц ћ. ћиланковиЮ, »забрана дела, Ѕеоград 1997, кЬ. 4, стр. 251.

Ќакон три године, почетком априла 1944, професор ћиланковиЮ разговара у окупираном Ѕеограду са своЉим колегом академиком Ѕогданом ѕоповиЮем (1863-1944), кЬижевником, естетичарем и кЬижевним критичарем, о говоркаЬима да Юе ≈нглези и јмериканци послати своЉу авиЉациЉу из »талиЉе да бомбардуЉе Ѕеоград и друге српске градове. Ѕогдан ѕоповиЮ Ље сигуран да се то не може догодити:

ЌемогуЮно! Ц »скЪучено!  ао што знате, први светски рат провео сам у ≈нглескоЉ и упознао Ьен Яентлменски народ. —ваки ≈нглез зна добро да смо ускочили у оваЉ рат да останемо верни нашим савезницима из првог светског рата. ћоже ли се и замислити да Юе ≈нглеска напасти на свог до гроба верног приЉатеЪа обореног надмоЮним неприЉатеЪем и раскрвавЪеног стотинама рана? “а зар енглески листови, кад, ево веЮ три године, жигошу зверске нападе Ќемаца на незаштиЮене вароши, не спомиЬу, поред ¬аршаве и јмстердама, стално и Ѕеоград? «ар се може замислити да Юе учинити своЉим приЉатеЪима оно што Ќемци учинише своЉим противницима? £авно мишЪеЬе ≈нглеске коЉа бди над части своЉе нациЉе неЮе дозволити да она буде упрЪана таквим нечовечним делом.

ƒве недеЪе доцниЉе догодило се оно што Ље Ѕогдан сматрао немогуЮним.

Ѕило Ље то 16. априла 1944, на први дан нашег ускрса, у подне, баш када су сви житеЪи Ѕеограда седали за трпезе да прославе таЉ празник васкрсеЬа. ” томе часу запишташе сирене, а англо-американски авиони сручише своЉе разорне бомбе на унутарЬе квартове Ѕеограда и разорише, као да су од карата, целе редове куЮа. ѕобиЉени становници тих куЮа остадоше, мртви, одеЪени Љедни од других рушевинама меРуспратних таваница. Ц ћ. ћиланковиЮ, »забрана дела, Ѕеоград 1997, кЬ. 7, стр. 725.

(Ќапади су се поновили наредних дана и Љош неколико пута до краЉа рата.) –азговор двоЉице професора наставЪен Ље након три мЉесеца:

ѕосетих Ѕогдана ѕоповиЮа. ЌаРох га телесно и душевно изнуреног, бледог, тужног и резигнираног. –ече ми: ᾽Ќе желим да живим у овом избезумЪеном свету.᾿

ѕокушах да га охрабрим разумним разлозима па и шалом, но он се не даде разуверити: ᾿»збезумЪен свет! Ќе желим, не тражим, не очекуЉем ништа од Ьега. ЌаЉбоЪе Ље умрети. ”мрети што пре!᾿

∆еЪа му се испунила. Ц »сто, стр. 726.

Ќакон педесет пет година негдашЬи савезници —рба, сада уЉедиЬени с Ьиховим ондашЬим окупаторима, приредили су српском народу бомбашки ¬аскрс 1999. ¬ише нас не може изненадити када се догоди оно што смо сматрали да Ље немогуЮе. 24. марта 1999. отпочео Ље NATO агресиЉу на суверену европску државу £угославиЉу (—рбиЉа и ÷рна √ора). ”Љедно су бомбардовани ѕовеЪа ”ЉедиЬених нациЉа, позициЉа —авЉета безбЉедности, статут NATO као одбрамбеног савеза, ∆еневска коневенциЉа.  ао супститут за вишеструко прекршено право понуРен Ље медиЉски морализам, коЉи наравно одбиЉа да се подвргне етичкоЉ универзализациЉи. “зв. ᾽морална облигациЉа хуманитарних интервенциЉа᾿ у стварности Ље добиЉаЬе лиценце за производЬу рата да би се показало како Ље –ат као такав у ексклузивноЉ ЉурисдикциЉи NATO. ЌасиЪе максимализовано до апсурда, насиЪе ван конкуренциЉе, планирано Ље као потврда ᾿кредибилитета᾿. Ќаоружана неправда Ц она Ље наЉтежа, знао Ље јристотел: χαλεπωτάτη γὰρ ἀδικία ἔχουσα ὅπλα (ѕолитика 1253а 33-34). ѕраво на некажЬено убиЉаЬе с предумишЪаЉем и са сигурне дистанциЉе, легитимизациЉа цивилних циЪева (Ъудска биЮа од породилишта до гробЪа, цркве и манастири, школе и болнице, мостови и фабрике, градске тржнице и тргови), смрт као урачуната ставка у профиту милитаризма, убиЉаЬе деперсонализовано кроз видео-игру, фабрика смрти као индустриЉа забаве, моЮ у поЪу семантике да се масакри над невиним Ъудским биЮима именуЉу ᾿колатерална штета᾿Е Ц све се то покрива наЉплеминитиЉим побудама ᾿«аЉедничког „увара᾿ као ᾿милосрдног анРела᾿ (а уствари Ље то пали анРео) и прикрива тоталном симулациЉом рата. [᾽«аЉеднички „увар᾽, Joint Guardian Ље назив NATO-удара против £угославиЉе.] ћедиЉска сатанизациЉа жртве (а за жртву се бира неупоредиво слабиЉи да не би било страха од одмазде) има за циЪ да се жртви одузме право на жртву, па чак и право на самоодбрану. ᾽£евреЉи᾽ се данас зову —рби.

ѕрвог дана нацистичког бомбардоваЬа Ѕеограда, 6. априла 1941, потпуно Ље изгорела Ќародна библиотека —рбиЉе и у ЬоЉ Љедини сачувани примЉерак првог српског буквара из 1597, чиЉи Ље аутор инок —ава из ѕаштровиЮа, тада Љеромонах дечански на  осову и ћетохиЉи. ѕоследЬег дана окупационог боравка у Ѕеограду, 19. октобра 1944, Мемци су поред осталих спалили и богату библиотеку универзитетског ћатематичког семинара. ƒа ли Ље онда пристоЉно да ми неко од оних коЉи ме бомбардуЉу у моЉоЉ сопственоЉ земЪи надмено приговори како не знам слова и броЉеве?

„екаЉуЮи ¬аскрс, 55 година након 1944, зар бих смио да бринем за окончаЬе и штампаЬе моЉе библиографиЉе о предсократовцима, ма колико труда и времена да ме Ље стаЉала, а коЉе Ље иначе намиЉеЬена превасходно стручЬацима у МемачкоЉ, ≈нглескоЉ, ‘ранцускоЉ, »талиЉи, —ЉедиЬеним ƒржавама? (ћиланковиЮ: “Ќо шта Ље све то поред тешке несреЮе коЉа задеси цео народ и покоси толико невиних.!”) ѕритиснут свакодневним убилачким и разаруЉуЮим успЉесима 1100 NATO авиона, спремних на све осим на борбени ризик и одговорност за злочин, неочекивано сам почео да мислим о ЉедноЉ породичноЉ ратноЉ причи од приЉе мог роРеЬа. ћоЉ стриц ¬уко ЎиЉаковиЮ (1919-1944) за вриЉеме ƒругог свЉетског рата био Ље члан посаде авиона Ћибератор Ѕ-24 “у саставу Љугословенског деташмана при 15. јир ‘орсу”. ’рабро се борио у савезничкоЉ авиЉациЉи (добио Ље неколике медаЪе за храброст) и погинуо у заЉедничкоЉ и праведноЉ броби 18. августа 1944. Ц ƒа ли га Ље неки савезнички ратни стратег можда распоредио у ескадрилу коЉа Ље оног ¬аскрса 1944. бомбардовала народ и градове у —рбиЉи и ÷рноЉ √ори? ƒа ли га Ље неки савезнички ᾽милосрдни анРео᾽ убЉеРивао како Ље доброчинство бомбардовати сопствени народ? (Ѕила би то добра потврда исправности злог чина оних коЉе смо, више не знам због чега, звали ᾽савезницима᾽.) ƒа ли Ље добио такву понуду (или наредбу!) од савезничких Яентлмена? («а Ьих не знам, али сам за Ьега сигуран да то никад не би учинио. £а знам своЉе претке.) Ўта Ље мислио кад Ље сазнао да су Ьегови саборци бомбардовали Ьегов народ, окупиран од заЉедничког неприЉатеЪа? ƒа ли меРу пилотима коЉи нас бомбардуЉу на ¬аскрс 1999. има потомака оних пилота с коЉима Ље летио моЉ стриц? Ўта мисле о томе што сада раде? ƒа ли уопште мисле, или само притискаЉу дугмад? Ц Ќе знам шта да радим са свим овим питаЬима. «нам да треба да се помолим √осподу ¬аскрсломе да никад не будем у гомили коЉа Юе тражити да се неко разапне.

ќ ¬аскрсу 1999.

(ѕреузето из кЬиге проф. др ЅогоЪуба ЎиЉаковиЮа ѕред лицем другог, —лужбени лист-£асен, Ѕеоград-ЌикшиЮ 2002, 332-336)

ѕроф. др ЅогоЪуб ЎиЉаковиЮ

“елевизиЉа ’рам

13 / 04 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0