Srpska

” славу блаженопочившег патриЉарха ѕавла

††††

—лужеЬем бдениЉа у —аборноЉ цркви и свечаном духовном академиЉом у ЌикшиЮу Ље 13. априла 2019. године почела манифестациЉа „ƒани патриЉарха ѕавла“ чиЉи су организатори ≈пархиЉа будимЪанско-никшиЮка и ћатица српска Ц ƒруштво чланова у ÷рноЉ √ори.

ЅдениЉе у никшиЮком —аборном храму служио Ље Мегово ѕреосвештенство ≈пископ будимЪанско-никшиЮки г. £оаникиЉе уз саслужеЬе броЉног свештенства и монаштва из више ≈пархиЉа. ” сали ÷рквено-народног дома, коЉа била мала да прими све заинтерeсоване, одржана Ље духовна академиЉа коЉом Ље почела свесрпска манифестациЉа „ƒани патриЉарха ѕавла“.

††††

ЅроЉну публику, свештенство, монаштво, учеснике литерарно-ликовног конкурса „Ќаш патриЉарх ѕавле“ и госте манифестациЉе благословио Ље ѕреосвеЮени ≈пископ г. £оаникиЉе коЉи Ље казао:

-Ќаш блаженопочивши свети патриЉарх ѕавле образац Ље вЉере, кротости, уздржаЬа и смиреЬа коЉима Ље достигао висину и сиромаштва коЉим се обогатио са ’ристом и у ’ристу. јко Ље неко, у овом послератном добу код нас, посвЉедочио шта значи истински живот по Ѕогу, шта значи потрудити се око свог спасеЬа и спасеЬа ближЬих, шта значи удаЪити се од свЉетског начина размишЪаЬа и усвоЉити ум ’ристов, то Ље наш блаженопочивши патриЉарх ѕавле, кога Ље Ѕог дао таквог и у своЉе вриЉеме га подигао да буде духовни воРа циЉелом народу. Мегова кротост, смиреЬе и удаЪаваЬе од овог свиЉета ниЉе га могло сакрити. ќн Ље био, приЉе него што Ље постао српски ѕатриЉарх, као она свиЉеЮа коЉа гори и освЉетЪава простор око себе, у народу Ьеговом, ЬеговоЉ пастви. ќн Ље био као град, коЉи на гори стоЉи и не може се сакрити.

-—тога Ље велики благослов што Ље изабран за ѕатриЉарха наше ÷ркве, Љер Ље он изнио крст свог народа у наЉтеже вриЉеме, у вриЉеме страшних искушеЬа, распада државе, страдаЬа народа и свеопште народне пометЬе, коЉа Ље дио Љедне шире планетарне пометЬе. ќн Ље увиЉек ишао правим, истинским путем и зато Ље потпуно на мЉесту да, у вриЉеме овог поста приЉе ¬аскрсеЬа ’ристовог, а знамо да Ље он био велики ЅожЉи угодник, а тиме и велики испосник и молитвеник, организуЉемо овакву свечаност у граду ЌикшиЮу, коЉа Юе нам свима бити од велике духовне користи. ƒа се подсЉетимо Ьегових врлина, Ьегове мисли, Ьеговог свиЉетлог лика и да га замолимо да се пред ѕрестолом ЅожЉим моли за све нас, за цио наш род српски православни и за сву православну васеЪену у временима ових искушеЬа, поручио Ље ѕреосвеЮени ≈пископ г. £оаникиЉе.

ќ животу, раду, мудрости, молитви патриЉарха ѕавла беседио Ље ректор нишке ЅогословиЉе протоЉереЉ-ставрофор ћилутин “имотиЉевиЮ, коЉи Ље, као ондашЬи ректор ѕризренске богословиЉе, био дугогодишЬи сарадник патриЉарха ѕавла.

-ћоЉ први сусрет са ѕатриЉархом ѕавлом, односно ЉероРаконом ѕавлом, био Ље у септембру 1950. године када Ље дошао за професора ѕризренске богословиЉе, а Ља сам био ученик другог разреда. “ада Ље ЉероРакон ѕавле унео нешто ново у живот школе, а он Ље Љедан необичан човЉек, необичан утисак и као наставник и као васпитач, био Ље веома ауторитативан, некако нам Ље био веома близак. Ѕили смо слободни да га питамо оно што не знамо, а често и оно што знамо само да би га слушали и да би видели како он се са таквом озбиЪношЮу упиЬе да нама обЉасни ствари коЉе смо га питали, подсетио Ље свештеник “имотиЉевиЮ.

£ероРакон ѕавле Ље отишао из ѕризрена као архиРакон, а Ьихови животни путеви поново су се укрстили 1962. године када Ље протоЉереЉ-ставрофор ћилутин “имотиЉевиЮ поставЪен од —ветог —инода за наставника ЅогословиЉе.

-“их 29 година имао сам благослов ЅожЉи да из непосредне близине видим град коЉи на гори стоЉи, како путуЉе, касниЉе наш свети ѕатриЉарх кроз све врлине и подвиге, у човека, у меру раста пуноЮе ’ристове. ” свему Ље био Ьему узор —вети апостол ѕавле, чиЉе име носи. ”стаЉао Ље у 4 сата изЉутра, вршио Ље своЉе монашко правило увек, без одступаЬа, Ъуди из Ьеговог комшилука су га, често, видели како, тада Ље био ¬ладика, одмах после 4 сата чисти снег око своЉе ≈пископиЉе. ” 6,30 часова тачно Ље био у цркви, у олтару цркве, када би почиЬала ЉутреЬа. ћи смо сви били ту да узмемо благослов од Ьега, а он одлази за певницу и заЉедно са Рацима пева или им помаже и показуЉе, беседио Ље прота ћилутин.

-ѕатриЉарх ѕавле Ље примао посетиоце, монахе, свештенике, граРане без наЉаве, а после ручка, коЉи Ље био око 13 часова, одлазио Ље у подрум свога конака и тамо стругао ручно тестером дрва. “о Ље била Ьегова гимнастика. ѕосле се бавио интелектуалним радом, читао, преводио, писао и тако Ље настало Ьегово капитално дело „ƒа нам буду ЉасниЉа питаЬа наше вере“. ѕосле 19 часова бивао би уморан, али се бавио мануелним радом. ѕоправЪао Ље ЉеванРеЪа, крстове, свештене утвари из свих цркава из своЉе ≈пархиЉе, коричеЬе кЬига и друге ствари, меЬао сиЉалице, браве, кваке, ципеле поправЪао, а у 10 сати Ље одлазио на спаваЬе.  ревет му Ље био дрвени, сламарица у коЉоЉ Ље слама или шаша од кукурузовине, покривао се зими гуЬом. ѕоред кревета сам запазио отиске од метаниЉа, увек у исто време, тако да Ље рукама своЉим дохватао онаЉ патос. “у Ље било углачано и видело се где Ље стаЉао ногама, увек у исто време и на исти начин. “ако Ље и у цркви стаЉао, никада се ниЉе премештао са ноге на ногу, него Ље увек на обе ноге стаЉао мирно, и тако Ље богослужеЬе одстаЉао, навео Ље, измеРу осталог, свештеник “имотиЉевиЮ, коЉи Ље указао на броЉне врлине нашег патриЉарха ѕавла, Ьегову скромност, Љедноставност, молитвеност, велико човЉекоЪубЪе, а на краЉу беседе прочитао Ље слово коЉим се обратио на четрдесетодневном помену у манастиру –аковици.

††††

-“о беЉаше човЉек √оспода »суса ’риста  ога он ЪубЪаше, а Ъубио √а Ље због тога што Ље био изнад свега што Ље овоземаЪско, Ъубио Ље богочовЉека ’риста. ќн Ље подвижник, зато нека се данас радуЉу сви подвижници на небу, Љер —вети ѕатриЉарх данас долази у Ьихово наручЉе. ѕодвижништвом своЉим задивио Ље све нас коЉи смо били близу Ьега и коЉи смо осЉетили Ьегове молитве. Ѕио Ље и мученик, добровоЪни мученик, Љер Ље толико година на страшном мЉесту, на  осову и ћетохиЉи, издржао толике притиске са свих страна и од своЉих и од туРих, и ниЉе се поколебао, констатовао Ље протоЉереЉ-ставрофор ћилутин “имотиЉевиЮ.

«а бившег министра вера у —авезноЉ и ¬лади –епублике —рбиЉе проф. др ЅогоЪуба ЎиЉаковиЮа Ље велика част, али и траЉни дуг, да говори о патриЉарху ѕавлу, Љер се о Ьему, како Ље казао, не може говорити веродостоЉниЉе но што Ље он сам то чинио вером и делима.

- ада се напише житиЉе патриЉарха ѕавла онда Юе то бити права историЉа српског народа у 20. виЉеку. ѕатриЉарх ѕавле Ље библиЉска личност по свом животу, по своЉоЉ дубокоЉ вЉери, по своЉим поступцима, по духовноЉ сили, снази карактера коЉим Ље утицао на Ъуде. ќн Ље био и Љесте ЅожЉи дар нама и наше уздарЉе Ѕогу. Ќа Ьега се сасвим могу односити риЉечи —ветог апостола, по ком Ље добио име, ѕавле у другоЉ посланици  оринЮанима каже: » рече ми √оспод, доста ти Ље благодат моЉа, Љер се сила моЉа у немоЮи показуЉе савршеном. «ато Юу се, наставЪа апостол, наЉрадиЉе хвалити своЉим немоЮима да се усели у мене сила ’ристова, зато сам добре воЪе у немоЮима, у поругама, у невоЪама, у гоЬеЬима, у тЉескобама за ’риста, Љер када сам слаб онда сам силан, рекао Ље проф. ЎиЉаковиЮ истичуЮи црквени и друштвени значаЉ коЉи Ље патриЉарх ѕавле имао као Љедна изузетна личност.

-ѕоменимо само Ьегово допуЬено издаЬе „—рбЪака“ и других литургиЉских кЬига, монографиЉу о манастиру ƒевичу, ћолитве и молбе, та кЬига Ље преведена на Ьемачки у тираж у од 30 хиЪада примЉерака, затим, у три тома „ƒа нам буду ЉасниЉа нека питаЬа наше вЉере“ итд. «амонашен Ље као ѕавле 1946. године. ѕосле постдипломских студиЉа у јтини хиротонисан Ље за ≈пископа рашко-призренског 1957. године.  ао ≈пископ провео Ље 34 године на  осову и ћетохиЉи, свЉедочеЮи о насиЪу над српским народом, коЉе Ље и сам смирено подносио. —а 76 година, 3. децембра 1990. године изабран Ље за 44. ѕатриЉарха —рпске православне ÷ркве. — бременом своЉих година и народних проблема обишао Ље све континенте и све ≈пархиЉе —рпске ѕравославне ÷ркве. ”покоЉио се у √осподу 15. новембра 2009. године у 96. години. Мегова сахрана Ље била наЉмногоЪудниЉи испраЮаЉ у српскоЉ историЉи, преко 600 хиЪада душа. ћноги од нас искусили су тада како потпуна тишина може бити видЪива, опипЪива и гласна. »сто тако Ље била опипЪива и видЪива духовна и морална енергиЉа народа, произведена врлином патриЉарха ѕавла, оценио Ље проф. др ЅогоЪуб ЎиЉаковиЮ.

“ом приликом додеЪене су награде учесницима литерарно-ликовног конкурса „Ќаш патриЉарх ѕавле“, коЉи су расписали организатори „ƒана патриЉарха ѕавла“ у ЌикшиЮу. ќрганизатори изражаваЉу велико задовоЪство броЉношЮу и квалитетом приспелих радова о чему сведочи и уприличена изложба ликовних радова. Ќаграде су наЉуспЉешниЉима уручили проф. др £елица —тоЉановиЮ и протоЉереЉ-ставрофор —лободан £окиЮ. ќсим за ÷рну √ору, конкурс Ље био посебно расписан и за основне школе у ќраховцу и ¬еликоЉ ’очи, а пет наЉусупешниЉих радова ћатица српска Ц ƒруштво чланова у ÷рноЉ √ори наградиЮе бесплатним учешЮем на летЬоЉ школи на “ари.

††††

” програму Ље учествовао хор ѕреподобне мати јнгелине, а студенти —тудиЉског програма за српски Љезик и Љужнословенске кЬижевност из ЌикшиЮа подсетили су на неке од ѕатриЉархових ЉеванРеЪских поука и Ьегових животних анегдота. Ќа краЉу вечери г. ƒраган ћилошевиЮ Ље уручио ѕреосвеЮеном ≈пископу на дар верну копиЉу дрвеног крста коЉег Ље, као искушеник у манастиру ¬уЉан, изрезбарио √оЉко —тоЉчевиЮ, а коЉи се чува у ризници тог манастира, и у вези с коЉим се родила идеЉа о организоваЬу колониЉе под називом „ рст патриЉарха ѕавла“. ћанифестациЉа Ље, убрзо, задобила свесрпски карактер и одржава се у  уЮанцима у ’рватскоЉ, родном месту патриЉарха ѕавла, √ацку у –епублици —рпскоЉ, од ове године у ЌикшиЮу, у ≈пархиЉи будимЪанско-никшиЮкоЉ, за шта Ље добиЉен благослов —ветог јрхиеЉреЉског —инода —рпске ѕравославне ÷ркве.

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

16 / 04 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0