Srpska

јрхимандрит ћетодиЉе: јтон живи по православноЉ традициЉи и наставЪа да раРа свеце

јрхимандрит ћетодиЉе (ћарковиЮ), игуман Љедног од наЉстариЉих атонских манастира, српске обитеЪи ’иландар, говорио Ље за портал „ћанастирски весник“ о наслеРу живе светогорске традициЉе, о добром такмичарском духу атонских манастира, о правилима устава у животу ’иландара и о томе чиме се одликуЉе српско монаштво.

ќче ћетодиЉе, ¬и сте данас наЉмлаРи игуман на јтону.  акав Ље био ¬аш пут на —ветоЉ √ори, коЉи ¬ас Ље довео до овог одговорног послушаЬа?

Ќа јтон сам дошао 1994. године, тада сам имао 24 године. ќбавЪао сам нека послушаЬа и веЮ 1995. године сам примио постриг у расофор. »дуЮе године Ц у малу схиму (мантиЉу Ц како се каже у –усиЉи), а 2005. године Ц у велику. ѕостриг Ље извршио архимандрит ћоЉсиЉе (∆арковиЮ), моЉ претходник на послушаЬу игумана у ’иландару. ќн се 2010. године преставио у √осподу. “о се десило за време ¬еликог поста. ј после прославе ¬аскршЬих дана братиЉа се окупила на изборе коЉи су се одвиЉали у две фазе. „ ад манастирска братиЉа не налази меРу собом врлог монаха, она бира неког болесног брата, Љер Юе он бити свесниЉи своЉих слабих страна и носити немоЮи других,“ Ц то сам рекао прихватаЉуЮи игуманско жезло.

 оЉа послушаЬа сте обавЪали пре него што су ¬ам браЮа поверила наЉтеже Ц руковоРеЬе манастиром?

—вако послушаЬе има своЉе тешкоЮе. Ќа пример, мени Ље своЉевремено било тешко послушаЬе еклисиЉарха (црквеЬака).  асниЉе сам водио рачуна о пчелиЬаку. ј убрзо после тога сам добио благослов за канцелариЉску службу, постао сам епитроп Ц помоЮник игумана. ќбично се на ово послушаЬе поставЪа веЮ искусан монах, коЉи се пре тога дуги низ година подвизавао у посту и молитви, а Ља сам свега неколико година провео у манастиру, али се по ѕромислу ЅожиЉем све уреРуЉе онако како Ље угодно Мему, а не нама. Ќа јтону се све дешава мало другачиЉе.

ѕо чему се разликуЉе монашки живот на јтону?

ѕа то Ље монашка република! ќтуда, на пример, потиче изванредна особеност —вете √оре: у ово или оно време различити манастири постаЉу узор за све друге обитеЪи. ћи на јтону се не боЉимо да учимо Љедни од других. јко суседи лепо напредуЉу, треба преузети Ьихово искуство. » онда, рецимо, за 40 година пример за углед постаЉе други манастир Ц Љедан од оних коЉи су напредовали угледаЉуЮи се на оне испред себе. ќваЉ такмичарски дух у добром смислу те речи, своЉствен Ље —ветоЉ √ори.

—еЮате се да Ље и преподобни —ерафим —аровски учио овоЉ, у добром смислу речи „трци за добиЮу“: „духовно тргуЉ“ оном врлином коЉа ти доноси наЉвеЮу добит благодати Ц „ако вам више благодати ЅожиЉе доносе молитва и бдеЬе, бдите и молите се; ако вам много ƒуха ЅожиЉег даЉе пост, постите, ако вам више доноси милостиЬа, даЉите милостиЬу, и тако размишЪаЉте о свакоЉ врлини коЉу чините ’риста ради.“

£а сам своЉевремено имао прилике да разговарам са старцем £осифом ¬атопедским, он нам Ље причао о свом животу са старцем £осифом »сихастом. ћали броЉ браЮе Ље могао да остане уз овог подвижника. јли оно што смо чули о онима коЉи су издржали оваЉ труд и оскудицу, духовно нас Ље крепило.

—тарац £осиф млаРи Ље касниЉе обновио и уредио тренутно наЉвеЮи светогорски манастир. ” ¬атопеду сад има 120 братиЉе. ќн не само да Ље разумно организовао споЪашЬи живот, веЮ Ље лично руководио духовним животом браЮе. Ѕио Ље истовремено игуман и старац-духовник целог братства. ќво Ље безусловно, пример за све остале атонске манастире, а и не само атонске. —ад се Ц измеРу осталог и у –усиЉи Ц организуЉу меРународне монашке конференциЉе чиЉи учесници меРусобно деле ово искуство и проучаваЉу га.

††††

«бог чега се такмиче манастири на јтону?

јтон Ље испоручивао и испоручуЉе свеце у ÷арство Ќебеско. “о Ље своЉеврсна фабрика за Ьихову производЬу. —вета √ора Ље увек била чувена по томе и наше време ниЉе изузетак. Ќедавно Ље прославЪен старац ѕаЉсиЉе —ветогорац, раниЉе Ље прославЪен преподобни ѕорфириЉе  авсокаливит. јтон живи у складу са православном традициЉом и наставЪа да раРа свеце Ц заступнике и молитвенике за цео православни свет. јко ћаЉка ЅожиЉа благослови Ц на јтону Юе бити светаца до свршетка света. ќна Ље »гуманиЉа свима нама. ” сваком манастиру постоЉе Мене иконе коЉе се изузетно поштуЉу, код нас Ље чудотворна икона „“роЉеручица“.

ћногим савременицима су посебну синовску Ъубав према ѕресветоЉ Ѕогородици откриле кЬиге старца ѕаЉсиЉа —ветогорца. ƒа ли сте га затекли на јтону 1994. године, кад сте дошли?

Ћично нисмо разговарали, старац се упокоЉио управо кад сам Ља стигао на јтон. —ви унаоколо су причали о томе да се преставио старац ѕаЉсиЉе. „ј ко Ље то?“ Ц питао сам. ” то време сам био само искушеник и Љош ништа нисам чуо о Ьему.  ад човек тек доРе у манастир треба много да ради на себи. ћеРутим, касниЉе сам читао кЬиге оца ѕаЉсиЉа. ¬еома ме Ље надахнуло Ьегово учеЬе о томе да треба имати позитивне, добре мисли. “о Ље сасвим у духу старца “адеЉа ¬итовничког коЉи ме Ље благословио на монашки пут.

Куде коЉи су расположени за све добро старац ѕаЉсиЉе Ље поредио с пчелама. ќнаЉ ко лоше мисли о Ъудима и о свету личи на муву. „”питаЉ Ље, Ц говорио Ље геронда, Ц да ли свуд унаоколо има бар Љедан цвет? Ц Ќемам поЉма, Ц одговориЮе она у лету, Ц има гомила септичких Љама! Ц ј упитаЉ пчелу: »ма ли овде много Рубрива? Ц Аубрива?! Ц зачудиЮе се она. Ц Ќисам видела! ј цвеЮа има и изобиЪу.“ —воЉевремено ме Ље запаЬило ово пореРеЬе. —авремени и умни човек коЉи Ље склон депресиЉама, незадовоЪству и критикама требало би да се чешЮе сети ове изузетно Љедноставне слике. «ашто човек да осуРуЉе ако може да се радуЉе? £ер, речено Ље: –адуЉте се увек у √осподу; и опет кажем: радуЉте се (‘ил. 4:4).

 акви су услови за преношеЬе традициЉе по мишЪеЬу —ветогораца?

»скушеник не треба да живи по свом разуму, треба да постане чист лист. “реба потпуно да се преда воЪи старца. Ќека он пише на теби све што му Ѕог заповеда. ј ако си сам веЮ припремио текст свог живота Ц немаш шта да тражиш у манастиру. «ар Юеш узимати благослов да чиниш по своЉоЉ воЪи? Ќе треба тако да се ради. “реба имати повереЬа у старца: „ќче, учиниЮу како кажете.“ » заиста: поступаЉ онако како ти кажу. „ƒа би човек био светогорски монах, Ц говорили су нам старци, Ц треба да буде послушан, онда Юе му иЮи и молитва.“

††††

ј шта су Љош своЉевремено старци написали на чистом листу ¬ашег живота?

ћоЉ старац јгатон коЉем су ме дали на послушаЬе кад сам дошао у манастир ’иландар, био Ље прост монах. £едан од оних коЉи се не виде и не чуЉу. јли то Ље био молитвени подвижник. „есто ме Ље поучавао речима преподобног —ерафима —аровског о томе да Ље циЪ хришЮанског живота стицаЬе —ветог ƒуха. ќ овоме Ље наводио и мноштво изрека преподобног —имеона Ќовог Ѕогослова.

—вети Ќикодим —ветогорац Ље за преподобног —имеона Ќовог Ѕогослова говорио да му Ље дат дар Ѕогоматеринства.  ако то да схватимо?

—ам преподобни —имеон Ље писао: „...ќнаЉ ко Ље поверовао у —ина ЅожиЉег... каЉе се... за своЉе раниЉе грехове и омива се од Ьих у “аЉни  рштеЬа. “ада Ѕог –еч улази у крштеног као у утробу ѕриснодЉеве и пребива у Ьему као семе.“ ј покаЉаЬе Ље обновЪено  рштеЬе...

ј шта Ље потребно да би човек у своЉоЉ души доживео роРеЬе ’риста?

”право ту Ље потребна благодат. —тарац ме Ље тако усмеравао у животу: „“воЉ циЪ Ље да стекнеш благодат —ветог ƒуха.“ «аборави на све и само то имаЉ на уму! ”чио сам од свог старца да се молим —ветом ƒуху.

ѕостоЉи размишЪаЬе Љедног грчког митрополита, некадашЬег —ветогорца о томе да нарочито поштуЉемо –аспетог √оспода, подЉеднако поштуЉемо Ѕога ќца, али недовоЪно —ветог ƒуха.  ако треба поштовати “реЮе Ћице ѕресвете “роЉице?

ѕостоЉи молитва „÷арЉу ЌебесниЉ“. £едноставно се чешЮе треба Ьоме молити. ј кад стекнемо благодат треба да се трудимо да не грешимо, онолико колико Ље то могуЮе. Ќе треба да чинимо ништа што противречи —ветом £еванРеЪу. —тарац ме Ље учио: „Ќе треба без нарочите потребе напуштати —вету √ору. Ѕуди у обитеЪи и она Юе те сачувати. ƒржи се непрестане молитве.“ —ве Ље врло Љедноставно.

ƒа ли данас има стараца у ¬ашем манастиру?

«рео узраст Ље живот неупрЪан (ѕрем. 4:9). »мали смо Љедног брата-искушеника, он Ље имао толико Ъубави према свима да Ље желео да остане искушеник како би свима био послушан, иако код нас искушеништво обично траЉе три године, после чега следи постриг у први степен монаштва Ц расофор. ”скоро смо овог брата ипак замонашили на празник светих првоврховних апостола ѕетра и ѕавла. —амо месец дана Ље био монах. ” ’иландару Ље избио пожар. “ребало Ље помоЮи и оваЉ монах јтанасиЉе се одмах одазвао. “у Ље и погинуо испунивши ’ристову заповест: ќд ове Ъубави нико нема веЮе, да ко живот своЉ положи за приЉатеЪе своЉе (£н. 15:13).

††††

ћолимо ¬ас да нам испричате нешто о ’иландару. ѕре неколико година прославЪена Ље Ьегова хиЪадугодишЬица (у сваком случаЉу, од првог помена у историЉским летописима).  аква Ље то обитеЪ данас?  оЉе традициЉе се придржава?  акав Ље устав?

“о Ље српски манастир у коЉем Ље данас обЉедиЬено 50 српских монаха. ќд тога 35 има послушаЬе у самоЉ обитеЪи, а други се подвизаваЉу у келиЉама-скитовима и на метосима. —воЉ манастирски живот градимо по ”ставу светитеЪа —аве, првог српског архиепископа, ктитора нашег манастира. —ваког првог дана у месецу читамо ”став (коЉи Ље такоРе познат под називом „’иландарска повеЪа“ Ц прим. ред.) за трпезом Ц то Ље извесно подсеЮаЬе на основе нашег живота. ќву традициЉу Ље установио сам светитеЪ —ава, коЉи Ље у XII веку обновио оваЉ манастир заЉедно са своЉим оцем, преподобним —имеоном ћироточивим. ” остале дане читамо житиЉа светих, а у данима ¬еликог поста Ц „Ћествицу“ преподобног £ована, синаЉског игумана.

∆ивимо по византиЉском времену. ” 2:00 после поноЮи започиЬемо богослужеЬе: полуноЮницу, ЉутреЬе, први, треЮи и шести час и —вету литургиЉу. ” 6:00 Ље прва трпеза, затим се мало одморимо (иако има послушаЬа коЉа треба испунити без одласка на одмор), потом следи сам рад на главном делу послушаЬа, коЉи траЉе 3-4 сата; после тога поново следи краЮи одмор и у 15:00 веЮ почиЬе вечерЬе богослужеЬе: девети час и вечерЬе. «атим следи Љош Љедна трпеза, а после Ье повечерЉе с каноном и јкатистом ћаЉци ЅожиЉоЉ.

ƒа ли српско монаштво има неких особености?

ƒуша народа Ље у Ьеговим свецима. »деали Ьеговог монаштва су у ономе како су живели небески покровитеЪи. Ќаши духовни оци су пре свега, наравно, свети —ава, први српски архиЉереЉ и оснивач наше обитеЪи и Ьегов отац —имеон ћироточиви.

—рпска земЪа се, као што Ље говорио други подвижник из нама ближих времена Ц светитеЪ ЌиколаЉ (¬елимировиЮ), одликуЉе тиме што се налази измеРу »стока и «апада. ќва особеност се огледа и у духу нашег српског монаштва. ћи смо своЉеврсни граничари ѕравославЪа. “реба да се боримо за Ьегову чистоту. ƒа не дозволимо да се меша с туРим утицаЉима. ƒа чувамо ѕравославЪе од латиЬана с Ьиховим наметЪивим мисионареЬем и од “урака с Ьиховим идеЉама владавине и притиска.

††††

—ве нас то обавезуЉе да стражимо у одбрани своЉе вере. ќдреРуЉе живо борбено расположеЬе. ћи смо по духу исповедници.

јрхимандрит ћетодиЉе (ћарковиЮ)
–азговарао ќльга ќрлова
—а руског ћарина “одиЮ

—инодално одеЪеЬе за манастире и монаштво –уске ѕравославне ÷ркве

19 / 04 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0