Srpska

÷рквени дисиденти успешно обавЪаЉу РавоЪи задатак

††

÷рквени дисиденти су постоЉали у сва времена Ц они коЉи су вечито незадовоЪни црквеним поретком или нередом, коЉи због тога осуРуЉу свештеноначалиЉе, критикуЉу свештенослужитеЪе и с презиром се односе према неуким и грубим парохиЉанима, коЉих Ље такоРе увек било.

††††

” првим вековима хришЮанства поЉавила су се читава гностичка учеЬа такозваних катара коЉи су уЉединили неколико Љеретичких струЉа.  атари води порекло од грчког придева „чист“. –еч „катари“ пре свега служи као заЉедничка одлика различитих Љеретика (гностици-манихеЉци, монтанисти, новациЉани, павликиЉанци, богумили, албигоЉци и др.). » они су сматрали себе боЪима и чистиЉима од представника званичне ÷ркве.

”чеЬе катара, коЉе садржи елементе дуалистичке Љереси (добро и зло су два равноправна начела) Ље наЉвеЮу популарност уживало у периодима моралног пада ÷ркве, зато се врхунац ширеЬа различитих секти „чистих“ може запазити у средЬовековноЉ  атоличкоЉ цркви у читавоЉ западноЉ ≈вропи (нарочито у ‘ранцускоЉ Ц покрет албигоЉаца у XII-XIII веку) и у ≈нглескоЉ.

ƒанашЬи „катари“ се од старих разликуЉу, као прво, по томе што не прекорачуЉу границе православног учеЬа Ц код Ьих нема никаквог дуализма и осталих гностичких фантазиЉа, а као друго, не теже нарочито ка томе да буду „чисти“. јли зато стално пазе на чистоту оних коЉи по Ьиховом мишЪеЬу треба да представЪаЉу ’ристову ÷ркву пошто су удови ’ристовог “ела.

—матраЉуЮи да постоЉи Љаз измеРу напорочног и светог √лаве Ц ’риста Ц и грешног и прЪавог тела Ц хришЮана (у рускоЉ вариЉанти Ље то –ѕ÷) савремени катари делуЉу исто као што су Љеретици и расколници поступали у сва времена Ц уместо да на личном примеру покажу одраз ’риста и да тако сведоче споЪашЬима светост и истинитост хришЮанске вере, они под различитим изговорима одлазе из „прЪава цркве“, од „развраЮених Љерарха“, „шкртих попова“ и „примитивно православних верника“.

јли што Ље наЉзанимЪивиЉе и што се разликуЉе од свега онога што се раниЉе дешавало Ц они не одлазе далеко ван ÷ркве, а понекад Ље уопште ни не напуштаЉу, и користеЮи модерна средства за комуникациЉу, поливаЉу ÷ркву помиЉама.

—ву ову прЪавштину, коЉа се базира на неколико истинитих чиЬеница и клевети, световни либерални медиЉи шире на све стране као да користе вентилатор. ЌегодуЉуЮи против подле тактике совЉетских специЉалних служби коЉа Ље 1970-их година поставила себи за циЪ да уништава ÷ркву изнутра, данашЬи дисиденти оваЉ РавоЪи задатак обавЪаЉу много успешниЉе.

—редЬовековни црквени дисидентски покрет се после дуготраЉних ратова са званичним –имом на краЉу претворио у –еформациЉу, коЉа Ље «апад поделила на католицизам и протестантизам. «анимЪиво Ље да се протестантизам, коЉи Ље на почетку декларисао строге моралне принципе у своЉоЉ доктрини, у савременом свету изродио у подругЪив подсмех првобитном себи.

 ад би Ћутер устао из гроба сигурно би анатемисао данашЬе геЉеве-свештенике, лезбеЉке-бискупе, истополне бракове и остале либералне гадости коЉе брзо продиру управо у протестантске деноминациЉе. «а шта су се заправо тако Љаросно сто година (узимамо за почетак Ўмалкалденски рат 1546. г. до ¬естфалског мира 1648. г.) борили „чисти“ протестанти с „палим“ католицима ако су 350 година у доктрину своЉе веронауке увели све оне саблазни и моралне пороке коЉе су се католици ипак трудили да чине таЉно (ако не рачунамо омражене личности попут папе јлександра VI ЅорЯиЉе)?

ќдавно Ље познато да за ÷ркву коЉа се бори много веЮе искушеЬе представЪа дуготраЉни мир него сва времена прогона. ”право у мирно време, за коЉе се Ъуди у црквама моле на сваком богослужеЬу и коЉе милосрдни √оспод даруЉе онима коЉи се моле, претвара хришЮане у раслабЪене и млаке.

£ош Ље старогрчки философ ѕлатон у своЉоЉ „ƒржави“ изрекао тачну мисао коЉа Ље постала афоризам: „—нажни Ъуди ствараЉу добра времена. ƒобра времена раРаЉу слабе Ъуде. —лаби Ъуди ствараЉу тешка времена.“ ћи данас живимо у мирно доба и само безумник може пожелети рат и прогоне како би се црквени организам очистио од моралне губе коЉа Ље наЉзаразниЉа и наЉопасниЉа у условима стаклене баште.

 ад би енергиЉа „катара“ и старих и савремених, била усмерена заиста на сопствено очишЮеЬе и усавршаваЬе, а не на осуРиваЬе Ъуди из околине, не би била потребна ЅожиЉа интервенциЉа путем друштвених потреса, природних катаклизми и ратова за исправЪаЬе заблуделог човечанства. ћеРутим, дисиденти, без обзира на своЉу привидну смелост и снагу, представЪаЉу пример слабих Ъуди коЉи ствараЉу тешка времена.

’раброст Ље победити грех у самом себи, смелост Ље живети меРу грешницима не осуРуЉуЮи их и пружати им пример на коЉи би могли да се угледаЉу.

ѕословни лист Д¬згЪадУ

22 / 04 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0