Srpska

ƒивимо се храбрости —рба на  осову

≈ — Ћ”«»¬Ќќ «ј „ѕќЋ»“» ”” ѕј“–»£ј–’ ћќ— ќ¬— » » —¬≈ –”—»£≈  »–»Ћ

ќбележаваЉуЮи двадесет година од Ќј“ќ бомбардоваЬа —– £угославиЉе свакако треба да се подсетимо и Љедног значаЉног догаРаЉа коЉи се одиграо у тим данима, а коЉи на много начина сведочи о везама —рпске и –уске православне цркве. ” време агресиЉе, тадашЬи патриЉарх московски и све –усиЉе јлексиЉе дошао Ље у Ѕеоград и пред ’рамом —ветог —аве заЉедно за патриЉархом ѕавлом служио молебан за мир пред десетинама хиЪада верника. ќд тог пуног симболике догаРаЉа смо и започели ексклузивни разговор за „ѕолитику” патриЉарха московског и све –усиЉе  ирила.  аква су Ьегова сеЮаЬа на ту несреЮну 1999. и колико су ти утисци допринели учешЮу –усиЉе у украшаваЬу ’рама —ветог —аве?

††††

Ц »мао сам више пута прилику да боравим у Ѕеограду 1999. године, када су вашу земЪу нелегитимно напале земЪе Ќј“ќ алиЉансе. £угославиЉа, ослабЪена вишегодишЬим економским санкциЉама, била Ље жртва циничне агресиЉе и уцена, према ЬоЉ су примеЬени двоструки аршини. “акве интервенциЉе касниЉе смо видели и на Ѕлиском истоку. —тановници £угославиЉе су патили зато што су тежили да остану слободни, желели су да сачуваЉу своЉу земЪу и светиЬе своЉих отаца од насртаЉа терориста.

—еЮам се разних слика Ѕеограда. Ѕило Ље тренутака када Ље изгледало као да Ље град замро, када Ље у Ьему владала атмосфера напетости, сталног ишчекиваЬа скривене опасности. Ўокантне су биле слике разбиЉених прозора и зграда оштеЮених бомбардоваЬима. —еЮам се звука сирене за ваздушну опасност и звукова рата коЉи су оглашавали нечиЉу смрт. јли се сеЮам и другачиЉег Ѕеограда, Ѕеограда коЉи ниЉе престаЉао да ради и у коЉем ниЉе престаЉао Љавни живот, без обзира на ваздушне нападе Ќј“ќ авиЉациЉе. »з разговора с Љугословенским политичарима и обичним Ъудима у храму и на улицама запамтио сам Ьихову унутрашЬу снагу.

ѕосета Мегове —ветости ѕатриЉарха јлексиЉа догодила се на ѕобусани понедеЪак, односно у периоду ”скрса.  од ’рама —ветог —аве на литургиЉи окупило се више хиЪада Ъуди. ѕатриЉарси јлексиЉе и ѕавле молили су се за Ъуде свих националности коЉи су пали као жртве тог нелегитимног рата. Ќа Ьиховим лицима видела се ускршЬа радост, нада. —понтано су долазиле речи —ветог ѕисма коЉе су се читале пред ускршЬе ЉутреЬе, о томе да су √оспода »суса ’риста приковали на стуб преко руку безаконика и убили га; јли Ѕог га Ље ускрснуо ослободивши га окова смрти, Љер ниЉе било могуЮе да га смрт задржи (ƒап. 2:23-24). Ѕио Ље ведар сунчани дан. » храм, чиЉа се купола надносила над гомилом верника, симболизовао Ље присуство вечности.

’рам —ветог —аве Ље величанствено здаЬе. √раРен Ље дуго, с прекидима до коЉих Ље дошло због препрека коЉе су стварале безбожне власти. јли у духовном животу се често дешава тако да оно што се сеЉе у срамоти, а устаЉе у слави; сеЉе се у слабости, а устаЉе у сили(1.  ор. 15; 43). ’рам —ветог —аве Ље светиЬа свенародних и свеправославних димензиЉа. “акве светиЬе понекад подиже неколико генерациЉа.

ќколност да –усиЉа и –уска ѕравославна ÷рква учествуЉу у украшаваЬу тог величанственог храма Ље испоЪаваЬе дубинске, никада непрекинуте везе измеРу наших ÷ркава и народа о коЉима оне воде духовну бригу.

”зрок агресиЉе и бомбардоваЬа —рбиЉе било Ље  осово и ћетохиЉа.  ако у –ускоЉ ѕравославноЉ ÷ркви данас гледаЉу на догаРаЉе на  осову, где су сада угрожене не само древне српске светиЬе, веЮ и опстанак српског народа?

ќд самог почетка рата на  осову и процеса насилног отцепЪеЬа те покраЉине од —рбиЉе наша ÷рква Ље осуРивала Ќј“ќ агресиЉу. ћи смо такоРе устаЉали у одбрану права —рпске ÷ркве, коЉа вековима одговара за очуваЬе православних светиЬа у тоЉ области. ћи се дивимо храбрости —рба коЉи, без обзира на претЬе по живот, нису напустили земЪу предака. «нам колико Ље та земЪа, као колевка српског народа и државности, важна свакоме —рбину.

ћи саосеЮамо са судбином историЉског и културног наслеРа српског ѕравославЪа на  осову и ћетохиЉи коЉе се налази под претЬом уништеЬа. ѕосебно нас боли патЬа —рба коЉи живе на тоЉ териториЉи, од коЉих су многи били жртве насиЪа. Ќаравно, Ъуди коЉи се обрачунаваЉу са косовским —рбима мораЮе да одговараЉу пред Ѕогом за своЉе злочине. јли се надам да Юе на краЉу меРународна заЉедница обЉективно истражити те злочине и да Юе кривци добити заслужену казну.

ћи се искрено молимо за нашу српску браЮу и сестре коЉи живе не косовскоЉ земЪи. Ќаша ÷рква подржава напоре –усиЉе на очуваЬу светиЬа на  осову. ѕоследЬих година ми смо прикупЪали средства за обнову обЉеката ѕризренске богословиЉе, пружана Ље подршка храмовима и манастирима на  осову.

ƒаЉ Ѕоже да историЉска правда победи на тоЉ древноЉ териториЉи.

 олико Ље по ¬ашем мишЪеЬу опасно стаЬе у коЉем се данас налази Љединство меРу ѕравославним ÷рквама? Ќаравно, наЉЉачи потрес се догодио после одлуке ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе да расколницима у ”краЉини подари аутокефалност, због чега су прекинути односи измеРу ћоскве и ÷ариграда.

£единство —ветог ѕравославЪа претрпело Ље веома Љак ударац неканонским поступцима ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе у ”краЉини. £еднострано „враЮаЬе” чина расколницима кажЬеним од легитимне црквене власти, даваЬе такозване аутокефалности уз потпуно игнорисаЬе вишемилионске канонске ÷ркве коЉа постоЉи у земЪи и коЉу признаЉе читав православни свет Ц све то ниЉе само мешаЬе Љедне ѕомесне ÷ркве у послове друге, веЮ рушеЬе самог канонског устроЉства ѕравославЪа. ѕочев од апостолских времена, у ÷ркви ’ристовоЉ посебно сложени проблеми решаваЉу се саборним разумом читаве ѕуноЮе црквене. Ќажалост, нека наша браЮа ту саборну природу веЮ не признаЉу. £една ѕомесна ÷рква прогласила се главном Ц изнад свих ѕомесних ÷ркава, доделила Ље себи право да своЉевоЪно укида одлуке Ьихових јрхиЉереЉских —абора, да проглашава „благодатним” таЉне чак и оних расколника коЉи су самозвано рукоположени и коЉи уопште немаЉу никакву посвету у епископски чин. “акви погледи се не слажу с историЉом ÷ркве, укЪучуЉуЮи и недавну. ѕатриЉарх ¬артоломеЉ у свом писму јрхиепископу јлбанском јнастасиЉу, коЉе Ље ‘анар обЉавио у марту, овако обЉашЬава ту противречност: испада да Ље ÷ариград учествовао у меРуправославним активностима са истим правима као и друге аутокефалне ÷ркве и сада Ље надмено одлучио да подсети на своЉа искЪучива права коЉа су, тобоже, увек постоЉала. Ќа неки чудан начин та „права”, према схватаЬима ÷ариграда, не подразумеваЉу никакву одговорност, никакву доследност у своЉим сопственим судовима. ÷ариградска ѕатриЉаршиЉа прво признаЉе анатему коЉа Ље изречена ‘иларету ƒенисенку, а затим не признаЉе. „ас признаЉе канонске границе –уске ÷ркве, час не признаЉе. —ада ÷ариград изЉавЪуЉе да никада ниЉе посезао за териториЉама ван своЉих граница. јли, историЉа ѕравославЪа у ‘инскоЉ, ѕоЪскоЉ, ≈стониЉи, ЋетониЉи, „ехословачкоЉ и другим земЪама говори управо супротно. ÷ариградска ÷рква Ље донедавно ван своЉих граница видела и ”краЉину. ” свим званичним издаЬима коЉа сваке године издаЉе ÷ариградска ÷рква, све до 2018. године, украЉинске епархиЉе убраЉане су меРу епархиЉе –уске ÷ркве без било каквог помиЬаЬа Ьихове припадности ÷ариграду.  ао што видимо, то ниЉе нимало сметало ÷ариградском ѕатриЉарху да посегне за ”краЉином. ќчигледно Ље да спровоРеЬе такве неодговорне линиЉе понашаЬа и оствариваЬа таквих претензиЉа не може да не буде без трагичних последица за Љединство ѕравославЪа.

¬еЮина ѕомесних ѕравославних ÷ркава позвала Ље на свеправославни диЉалог у вези са украЉинским питаЬем. ƒа ли Ље такав диЉалог могуЮ у ситуациЉи у коЉоЉ су прекинути односи измеРу наЉвеЮе ѕомесне ÷ркве и „прве меРу Љеднакима”, за коЉу Ље уобичаЉено да председава на —веправославним —аборима?

–уска ѕравославна ÷рква се увек залагала за решаваЬе спорних питаЬа и неспоразума насталих у нашоЉ православноЉ породици путем меРусобног диЉалога и сарадЬе ѕомесних ÷ркава. „ак и у ситуациЉи када Ље ÷ариградска ѕатриЉаршиЉа почела отворено да изЉавЪуЉе да има намеру да даруЉе „аутокефалност” расколницима у ”краЉини, ми се и даЪе надамо отвореном и братском диЉалогу измеРу наших ÷ркава. — тим циЪем Ља сам у августу прошле године отпутовао на ‘анар, али сусрет с ѕатриЉархом ¬артоломеЉем показао Ље да Ље у ÷ариграду веЮ одавно донета одлука и да у начелу не желе да Ље с нама разматраЉу. ћи и сада подржавамо идеЉу да се о украЉинском питаЬу заЉеднички расправЪа измеРу ѕравославних аутокефалних ÷ркава. ѕодразумева се да такозвана расколничка ѕ÷” не жели да учествуЉе уз таквоЉ расправи. ќсим тога, питаЬе Ље колико Ље ÷ариградски ѕатриЉарх, пошто представЪа заинтересовану страну, меродаван да сазива и тим пре да председава таквом сабраЬу. »з горе поменутог писма ѕатриЉарха ¬артоломеЉа јрхиепископу јлбанском јнастасиЉу Љасно Ље да ÷ариград у начелу одбиЉа да с било ким разматра украЉинско питаЬе.

ѕатриjарх  ирил у  иjеву ѕатриjарх  ирил у  иjеву ††††

ћоже ли „украЉински рецепт” бити примеЬен на териториЉе других ѕомесних ѕравославних ÷ркава? ќво питаЬе тиче се пре свега ћакедониЉе и ÷рне √оре, за коЉе Ље, истина, ѕатриЉарх ¬артоломеЉ у недавном интервЉуу за лист „ѕолитика” рекао да се оне не могу поредити са ”краЉином.

јко се одбаце споредни детаЪи, „украЉински рецепт”, како сте га ¬и назвали, веома Ље Љедноставан: ÷ариградски ѕатриЉарх Ље себи дао право да од сада може да ревидира било коЉи документ и договор коЉе су издали Ьегових претходници, уколико му Ьихов садржаЉ више не одговара. “ако Ље, заЉедно са сензационалном одлуком о укидаЬу грамате из 1686. године о преласку  иЉевске митрополиЉе под ЉурисдикциЉу –уске ѕравославне ÷ркве, —инод ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе укинуо и древно канонско правило коЉе забраЬуЉе другобрачност свештенства.

“ако да то што Ље ѕатриЉарх ¬артоломеЉ рекао у интервЉуу за ваше новине о ћакедониЉи и ÷рноЉ √ори уопште не гарантуЉе да се украЉински сценарио тамо неЮе поновити. ћакедониЉа и ÷рна √ора су сада независне државе, према томе, актуелност граница —рпске ѕравославне ÷ркве према “омосу из 1922. године ‘анар може лако оспорити, како се догодило с поменутим актом из 1686. године. » ниЉе случаЉно то што Ље у том интервЉуу ѕатриЉарх ¬артоломеЉ напоменуо да оно што припада —рбиЉи припада ЉоЉ канонски и еклисиолошки Ц он намерно ниЉе говорио о —рпскоЉ ÷ркви, веЮ о —рбиЉи као држави, алудираЉуЮи тиме на Ьене савремене границе.

»ако ѕатриЉарх ¬артоломеЉ говори да сада нема намеру да меЬа границе —рпске ѕравославне ÷ркве, он такоРе изЉавЪуЉе да Ље ÷ариградска ѕатриЉаршиЉа спремна да преРе ту границу у случаЉу да стигне одговараЉуЮи захтев или да се поЉави некаква „виша црквена потреба”. “у „вишу црквену потребу” на ‘анару схватаЉу на своЉ начин. » у случаЉу с ”краЉином ÷ариград се одлучио на упад када се стекао одреРени збир политичких чиЬеница и када су му се украЉински политичари и расколници обратили са захтевима.

ƒа ли би неко од становника Ѕалкана, руку на срце, могао да гарантуЉе да се пре или касниЉе неки нови или постоЉеЮи политички лидер неЮе обратити ‘анару са захтевом за аутокефалношЮу? Ўтавише, не заборавимо да такав захтев веЮ постоЉи Ц од ѕремиЉера ћакедониЉе «орана «аева. ќн Ље био упуЮен Љош прошле године, скоро истовремено с несреЮним захтевом ѕредседника ”краЉине ѕетра ѕорошенка, и —инод ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе га Ље узео на разматраЬе у маЉу, о чему Ље —инод обЉавио званичну информациЉу. јли зашто би —инод ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе анализирао питаЬе за коЉе очигледно нема основа, како Ље то у недавном интервЉуу изЉавио ѕатриЉарх ¬артоломеЉ? «ар постоЉаЬе “омоса из 1922. године ниЉе у овом случаЉу довоЪан основ за одбиЉаЬе? ќчигледно Ље да ипак постоЉи замисао да се „украЉински рецепт” понови у —копЪу.

” горепоменутом интервЉуу за наш лист ÷ариградски ѕатриЉарх Ље обЉаснио одлуку о даваЬу “омоса украЉинским расколницима. ќн инсистира на томе да се веЮина украЉинског народа налазила ван ÷ркве због непремостиве провалиЉе коЉу Ље ћосковска ѕатриЉаршиЉа продубила меРу верницима.

“о ниЉе тачно, пре свега, у погледу украЉинског народа. ќн Ље богоЪубив и, као и пре, веран канонскоЉ ÷ркви. ѕогледаЉте снимке и фотографиЉе годишЬих литиЉа на ƒан  рштеЬа –усиЉе Ц у  иЉеву и регионима ”краЉине.

” Ьима учествуЉу на десетине хиЪада, стотине хиЪада верника: иду с иконама и крстовима, певаЉу молитве, захваЪуЉу Ѕогу... “о се не може постиЮи вештачки, за новац или насилно. ћогу се принудно из читаве земЪе довести студенти и државни службеници, како се то чинило у совЉетско време или како то сада покушаваЉу да учине власти у ”краЉини. јли онда то ниЉе литиЉа, веЮ митинг: заставе, пароле, народне песме... “аква слика не може да превари веруЉуЮи народ: она на изгледа нарочито уверЪиво чак ни за нецрквеног човека, лаика.

”краЉинско свештенство говори да Ље из године у годину све више Ъуди у храмовима. Ќедавно су на ЌедеЪу ѕравославЪа поново биле одржане литиЉе по читавоЉ ”краЉини. Ќа пример, у граду –овно изашло Ље на хиЪаде верника канонске ÷ркве, а управо Ље то регион с наЉсложениЉом ситуациЉом с конфесиЉама.

” –овеЬскоЉ области нашим верницима редовно отимаЉу храмове, специЉалне службе врше притисак на свештенике и Ьихове породице: позиваЉу их на информативне разговоре у —лужбу безбедности, у куЮама свештенства врше претресе. јли притисак на канонску ÷ркву само повеЮава подршку верника.

јко Ље ѕравославЪе у ”краЉини тако Љако, чиме се може обЉаснити раскол? ƒа ли Ље било покушаЉа да се он превлада?

ћи смо увек тражили путеве поновног сЉедиЬеЬа с нашом браЮом отпалом од ÷ркве. ќ том послу се, из разумЪивих разлога, ниЉе Љавно говорило, али Ље он воРен веома интензивно, и Ља сам у Ьему непосредно учествовао. “оком многих година одржаване су везе с „Љерарсима” неканонске „ иЉевске патриЉаршиЉе”, а неки од Ьих су се покаЉали и вратили канонскоЉ ÷ркви. √одине 2010. постигнути су договори о поновном сЉедиЬеЬу с ÷рквом два утицаЉна расколничка „Љерарха” са знатним делом Ьиховог свештенства, али су уочи Ьиховог повратка обоЉица изненада преминули под неразЉашЬеним околностима.

—асвим недавно, 2017. године, воРени су тешки преговори с Љерарсима такозване „ иЉевске патриЉаршиЉе”. Михов резултат Ље било писмо ‘иларета ƒенисенка коЉим се он обратио мени и јрхиЉереЉском —абору –уске ÷ркве у новембру 2017. године. јли чим се за то сазнало у  иЉеву, на ‘иларета Ље извршен притисак и он Ље дезавуисао оно што Ље рекао у писму. ”краЉински раскол Ље политичке природе и само политички фактор збиЉа Ьегове редове.

ƒа ли Ље ÷ариградска ÷рква некако учествовала у том процесу?

»мали смо доста плодну сарадЬу од 2000. до 2005. године и Ља сам у томе непосредно учествовао. ќдржано Ље десет рунди преговора, у поЉединим случаЉевима и уз учешЮе представника украЉинске власти. ѕроанализирали смо читав списак ЉерархиЉе два главна огранка украЉинског раскола, размотрили смо могуЮе вариЉанте Ьиховог повратка ”краЉинскоЉ ѕравославноЉ ÷ркви, сретали смо се лично с неким Ьиховим представницима.

јли 2005. на власт Ље дошао ѕредседник £ушченко. ќн Ље отворено подржавао раскол, па Ље ÷ариградска ѕатриЉаршиЉа прешла на унилатералне поступке. Ѕио Ље покушаЉ да се отворе цариградске „ставропигиЉе” у  иЉеву и Ћавову, цариградски Љерарси су почели да говоре да ”краЉина, наводно, ниЉе териториЉа ћосковске ѕатриЉаршиЉе.

ѕа чак и у таквим условима, ѕатриЉарх јлексиЉе Ље тежио поновном враЮаЬу диЉалогу. ” писму ѕатриЉарху ¬артоломеЉу он Ље изразио наду да Юе ѕатриЉарх ¬артоломеЉ испоЪити „канонску чврстоЮу” према расколницима и предложио да се настави заЉеднички рад на украЉинском црквеном питаЬу. јли ѕатриЉарх ¬артоломеЉ тада ниЉе ништа одговорио. —ада Ља схватам да Ље он веЮ тада имао намеру да спроводи Љедностране активности и да ниЉе био заинтересован за даЪи заЉеднички рад.

”згред, Љош тих година су представници ÷ариграда били сложни с нама у мишЪеЬу да веЮина такозваних „епископа” украЉинског раскола не могу имати таЉ чин. —ада Ље оваЉ лажни епископат у потпуности примЪен у општеЬе, а материЉали везани за раскол, коЉе смо ми сакупили и предали ÷ариградскоЉ ѕатриЉаршиЉи, игноришу се. Ќа пример, они везани за непостоЉаЬе канонског преЉемства хиротониЉе код Љедног броЉа Љерарха ”јѕ÷ Ц Љер „хиротониЉе” ”јѕ÷ потичу из деведесетих година прошлог века, од самозваног бившег Ракона –уске ѕравославне ÷ркве. “аЉ човек Ље имао веома проблематичну репутациЉу и никада ниЉе имао епископски чин. ” ”краЉини он се издавао за епископа „ атакомбске цркве”, у –усиЉи за римокатоличког бискупа, а у јустралиЉи за бискупа јнгликанске цркве, на краЉу Ље доспео у затвор због преваре и фалсификоваЬа. ѕрве „Љерархе” он Ље рукоположио заЉедно са свргнутим из чина бившим епископом –уске ѕравославне ÷ркве. ѕочетком двехиЪадитих таЉ проблем хиротониЉа ”јѕ÷ ни за кога у ”краЉини ниЉе представЪао таЉну, и ми смо савесно о томе обавестили нашу цариградску браЮу. јли 2018. године сви ти „Љерарси” били су примЪени у општеЬе Љедним потезом пера, без разматраЬа околности Ьихове хиротониЉе Ц „у постоЉеЮем чину” коЉи они нису имали нити имаЉу. “о Ље, наравно, одбиЉало наше вернике у ”краЉини.

ѕатриЉарх ¬артоломеЉ се позива на канонску ЉурисдикциЉу ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе над  иЉевском митрополиЉом.  ако ¬и гледате на такве аргументе?

ѕатриЉарх ÷ариградски ƒионисиЉе Ље 1686. године издао три грамате коЉима се успоставЪа право: ћосковским царевима, ѕатриЉарху ћосковском £оакиму и украЉинском хетману. јли ни у Љедном од тих докумената се не говори да би  иЉевска митрополиЉа могла бити предата на привремену управу. Ќишта ниЉе речено ни о томе да би ти документи могли бити укинути. “екстови директно говоре о предаЉи  иЉевске митрополиЉе „у потчиЬеЬе” и „под надлежност” ћосковских ѕатриЉараха, укЪучуЉуЮи право да рукополаже  иЉевске митрополите. »зрази две од три грамате су толико неугодни за данашЬу позициЉу ÷ариградске патриЉаршиЉе да Ље она била принуРена да их прогласи „маЬе ауторитетним”.

Ќа нашем последЬем сусрету на ‘анару Ља сам нудио ѕатриЉарху ¬артоломеЉу да одржи конференциЉу наших научника да бисмо заЉедно проучили документа и уверили се у оно што Ље очигледно. ќдговорио ми Ље да он за то нема времена. —ада, када Ље „ЉерархиЉа” украЉинског раскола примЪена у општеЬе и када Ље добила своЉ „“омос”, о томе се више и не говори.

ѕроблем наших односа ниЉе само у разлици тумачеЬа докумената из 1686. године. ѕроблем Ље у томе што Љедна од страна сматра да се, тобоже, садржаЉ тих докумената, па и било коЉих договора измеРу нас може меЬати у према ситуациЉи. “а страна тако и говори: да, обеЮао сам, али околности су се промениле, према томе Ц ништа нисам обеЮао. јли документа и договори постоЉе управо зато да односи измеРу наших ÷ркава не би зависили од политичких околности, да би били изнад политике. ”колико то не схватамо, одмах се обезвреРуЉу и документа, и договори, и сами односи.

ѕатриЉарх ÷ариградски ѕаЉсиЉе Ље 1654. године именовао нашег ѕатриЉарха Ќикона као „ћосковског, ¬елике и ћале –усиЉе”. ќваЉ статус Ље био потврРен документима из 1686. године. ƒанас ÷ариград изЉавЪуЉе да Ље, наводно, наша канонска териториЉа ограничена само на –усиЉу и „—еверне земЪе”, па се позива на документа из 16. века, где се ова титула користи. «начи, ствар ниЉе у документима.

„име се, по ¬ашем мишЪеЬу, обЉашЬава таква журба и нагла промена става ¬асеЪенске ѕатриЉаршиЉе о украЉинском питаЬу? ¬асеЪенски ѕатриЉарх говори да узрок томе лежи у жалби оба лидера украЉинског раскола, као и у драматичним догаРаЉима коЉи су десили 2014. године у ”краЉини.

‘иларет Ље апелациЉу поднео Љош 1992. године, пошто Ље био лишен чина у –ускоЉ ѕравославноЉ ÷ркви. ѕошто Ље примио жалбу, ѕатриЉарх ¬артоломеЉ Ље у писаноЉ форми потврдио да признаЉе одлуку –уске ѕравославне ÷ркве о осуди ‘иларета.  ада Ље 1997. године ‘иларет предат анатеми, ѕатриЉарх ÷ариградски Ље поново потврдио своЉу сагласност с том одлуком.

Ќа —инакси ѕредстоЉатеЪа ѕомесних ÷ркава одржаноЉ 2016. године Ц када Ље веЮ пуним интензитетом беснео оружани сукоб у ƒонбасу, када су у ”краЉини расколници почели поново да заузимаЉу храмове канонске ÷ркве и да туку наше вернике Ц ѕатриЉарх ¬артоломеЉ Ље обеЮао да се неЮе мешати у украЉинско црквено питаЬе. ћислим да се таква промена става може обЉаснити споЪним политичким притисцима. ”верен сам да он ниЉе могао да не схвата последице признаваЬа раскола.

«ахвални смо Ѕогу да ниЉедна ѕомесна ÷рква не признаЉе расколничке поступке коЉе Ље он предузео у ”краЉини. » како после тога он може да се назива поглаваром 300 милиона православних становника планете? –еЮи Юемо директно: данас Ље Ьегов ауторитет у светском ѕравославЪу значаЉно поЪуЪан. ј управо на сагласности ѕравославних ÷ркава заснивала се координишуЮа улога коЉу Ље имао ÷ариградски ѕатриЉарх последЬих децениЉа у периоду припреме за —веправославни —абор.

” каквом Ље положаЉу данас ”краЉинска ѕравославна ÷рква коЉа се налази под покровитеЪством –уске ѕравославне ÷ркве?  ако живе епископи, свештеници, верници?  аква им Ље будуЮност?

” ”краЉини Ље сада време председничких избора, па Ље властима потребно да покажу обеЮано „уЉедиЬеЬе ѕравославЪа”. Ќа канонску ÷ркву врше се веома интензивни притисци. ”з подршку власти и полициЉе заузимаЉу Ьене храмове. —лужба безбедности покреЮе кривичне поступке против Ьеног свештенства. ”своЉени су закони коЉи имаЉу циЪ да се легализуЉе заузимаЬе храмова и чак да се ”краЉинска ѕравославна ÷рква лиши свог имена, да се натера да промени назив у „–уска црква”.

ќво Ље време искушеЬа за ÷ркву, али и време светлих примера хришЮанске храбрости. ¬андалских аката против наших цркава, паЪеЬа храмова има на десетине по читавоЉ ”краЉини. ѕриказан ми Ље снимак заузимаЬа храмова: како туку и из цркве избацуЉу старце и жене; како служе литургиЉу на мразу, пошто их не пуштаЉу у храм коЉи су изградили сопственим рукама.

ѕри томе, у заузетим храмовима нема ко да служи: канонско свештенство не жели да уРе у нову организациЉу. ¬еЮ сада лажни епископи расколника изЉавЪуЉу да немаЉу свештенства за нове храмове. “е храмове неЮе имати ко да држи, Љер су они коЉи су заузели храмове нецрквени Ъуди, коЉи се неЮе ни молити нити Юе прилагати за Ьих.

јко √оспод неЮе градити дома, узалуд се муче коЉи га граде; ако неЮе √оспод чувати града, узалуд не спава стражар. (ѕс. 126, 1).

ј наши верници Юе себи изградити нове храмове. £ер ÷рква у ”краЉини Ц то су срца верника, а не камени зидови. ћожете украсти име од ÷ркве, можете украсти зграде, али веру код народа не можете уништити нити украсти, не могу се вршити вештачке „корекциЉе” у зависности од политичке ситуациЉе. ќни коЉи то сада покушаваЉу да ураде у ”краЉини су бедници, они не могу да замисле истинску снагу и лепоту ѕравославне вере и ѕравославне ÷ркве. ”краЉинска ѕравославна ÷рква на челу с митрополитом ќнуфриЉем Ље Љедина канонска ÷рква ”краЉине. ќна Ље духовно Љака, и Ља веруЉем да Юе се милошЮу ЅожЉом одупрети искушеЬима.

ѕолитика

28 / 04 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0