Srpska

–ад и молитва

„ѕосао ми одузима све време и сву снагу.  ад да се молим? ѕо читав дан сам у трци и ЉурЬави. £едино недеЪом могу да се наспавам.“

„уо сам такве приче. ¬ероватно сте и ви. » морамо се сложити с тим да Ље мноштво наших Ъуди притиснуто испразношЮу и зарадом. Ќаизглед, стварно немаЉу кад да се моле. —вето дело Ц учествоваЬе у службама и служеЬе Ѕогу Ц нужно се занемаруЉе и закржЪава. «атим цео живот креЮе укриво, не иде право, веЮ постранце. ќчигледно Ље да треба тражити излаз и он Ље могуЮ у виду спаЉаЬа рада и молитве.

††††

Ќаравно, ништа не може да замени недеЪну ЋитургиЉу. јли свакодневни послови се свакако могу мешати и растварити молитвом. —ам рад може постати аналог молитве и свето дело. ¬идели сте (у филмовима, а можда и у животу), како Ъуди пЪуну у шаке приступаЉуЮи послу. ќво пЪуваЬе има ритуални карактер. –аниЉе су сви хришЮани прали руке пре него што кроче у цркву. Ќекада су сви подизали руке у молитви и требало Ље да оне буду чисте.  од католика и дан-данас у свакоЉ цркви на улазу постоЉе специЉалне посуде с водом у коЉима богомолници поквасе прсте кад улазе у храм.  од нас сад само свештеници перу руке пре службе. ” православЪу само они данас узносе руке пред Ѕогом. јли традиционално пЪуваЬе у шаке пре него што се човек прихвати лопате или секире означава праЬе руку пре светог дела. «ато што Ље рад аналог молитве. ”згред речено, наши преци су пре него што се прекрсте дували или симболично пЪували у прсте што такоРе симболично представЪа праЬе. ѕодЉеднако Ље свето радити и разговарати с Ѕогом. ћожемо учити да сЉедиЬуЉемо ове две ствари.

»ма послова уз коЉе човек може да се моли. “о су сви механички послови попут косидбе, ЪушЮеЬа кромпира, окопаваЬа леЉа или други монотони послови коЉи се обавЪаЉу аутоматски и поред коЉих Ље ум релативно слободан. —вака кратка молитва: „»сусе, —ине ЅожиЉи, помилуЉ ме,“ „Ѕогородице ƒЉево“, „Ѕоже, очисти мене грешног,“ или друге умесне су и не ометаЉу рад. –уке раде, а ум се моли. ”право да би човек коЉи се моли био ослобоРен нужности да отвара молитвеник, да чита речи из кЬиге, текстове многих молитава треба да научи напамет. ќдломци из £еванРеЪа и ƒавидови псалми треба да постану наша своЉина, треба да припадаЉу нашем сеЮаЬу, а не само да буду садржаЉ кЬига коЉе читамо. “ада Юемо моЮи да насладимо или да оЉачамо душу молитвом и док чекамо у реду, и док се возимо превозом, и кад идемо у спортску салу. ћноги из праксе знаЉу ову таЉну молитвеног стаЉаЬа пред Ѕогом док се баве наЉразличитиЉим пословима коЉи наизглед не погодуЉу молитви.

∆елео бих да улазим возило градског превоза за чиЉим воланом се таЉно моли возач. Мегов ум Юе се бавити корисним стварима и неЮе морати да укЪучуЉе „Ўансон“ или „–адио ƒачу“, и да малтретира уши путника. ѕритом Юе возити пажЪивиЉе, пошто име ЅожиЉе човека у чиЉем се уму налази чини одговорниЉим и сабраниЉим. ∆елео бих да механичар у сервису меЬаЉуЮи точак на моЉим колима или поправЪаЉуЮи Ьихов мотор, не псуЉе, и не звиждуЮе себи под нос, веЮ да повремено у уму призове име ЅожиЉе упомоЮ.  ад улазим у кафиЮ или ресторан хтео бих да се надам да кувар коЉи ми спрема Љело не намигуЉе келнерици и не прича ЉоЉ виц, веЮ се сеЮа Ѕога док ради и моли ћу се.

ћожете мислити да Ље то сан и фантазиЉа, али Юу вам реЮи да ниЉе ни Љедно, ни друго. “о Ље сасвим могуЮа реалност. Мено одсуство у нашем животу или (реЮи Юемо) врло ретко присуство зависи само од малог броЉа богомолника коЉи теже томе да служе Ѕогу на свом малом месту. ќво дело зависи само од наше воЪе, пошто нико нема власт да нам нареди о чему Юемо размишЪати док обавЪамо своЉ посао.

Ќемаш времена или снаге да одеш на бдениЉе. —лажем се. јли увек имаш и времена и снаге да усред свакодневног посла изговориш напамет „ѕомилуЉ ме, Ѕоже“. –ади се само о жеЪи. » ову жеЪу треба да подстичемо у Ъудским душама, подсеЮуЮи их и учеЮи да призиваЬе Ѕога у молитви и словесном служеЬе Мему, у суштини не омета ништа осим расеЉаности и маловерЉа.

ѕосебно треба нешто реЮи о Ъудима коЉи се баве умним радом. јко радник коЉи нешто малтерише може да се моли док ради, учитеЪ коЉи проверава свеске не може. Мегов ум Ље заузет. »сто тако Ље заузет ум диспечера на аеродрому или системског администратора у фирми. —ви они чиЉи ум Ље на послу врло заузет треба да се моле пре почетка посла. ”право они треба да дуну у прсте, прекрсте се или да пЪунувши у шаке, седну за тастатуру. ќваквих послова има све више и више.

††††

ѕосао постаЉе механички и аутоматски, а човек се претвара у додатак сложеним механизмима. ќн и сам ризикуЉе да се временом претвори у робота или у компЉутер на радост футуролога и холивудских режисера. » да би остао човек треба да се моли. ћашина престиже човека по продуктивности, машина се неЮе уморити и неЮе заспати. јли се никад неЮе обратити Ѕогу са захвалношЮу или молбом за помоЮ, а човек то треба да чини. “о Ље главна ствар по коЉоЉ се он разликуЉе, како од машине, тако и од бесловесне животиЬе.

Ќапокон, има и оних коЉи не раде с циглом, или с глином, или с фаЉловима и гигабаЉтима, него с Ъудима. „иновник, администратор, шеф, лекар, судиЉа, менаЯер. ќви Ъуди разговараЉу, убеРуЉу, грде, моле, инсистираЉу, пишу записнике и резолуциЉе. ќни држе састанке, испитуЉу (иследници), обЉашЬаваЉу (учитеЪи) и тако даЪе. ќву вишемилионску воЉску одговорних радника можемо подсетити на пример атонског старца —илуана. ќн Ље, свакодневно општеЮи с десетинама радника у манастиру, одредио себи за правило да никад не започне разговор са човеком пре него што се кратко помоли за Ьега. ‘ормално то ниЉе тешко, али од човека захтева праву веру и Ъубав према Ъудима.

–ецимо, директор школе позива родитеЪе ученика-мангупа коЉи Ље намучио читаво одеЪеЬе. јко су веЮ стигли пред Ьегов кабинет право Ље време да се помоли Ѕогу говореЮи: „√осподе, помози ми да кажем правилна речи. Ќаучи ме како да поступим. ƒаЉ ми чврстину ако Ље потребна чврстина. ƒаЉ ми самилост, даЉ ми разум.“

ќчигледно Ље да речи могу бити наЉразличитиЉе. ћеРутим, потребна Ље сама молитва. »сто тако доктор на приЉему говореЮи следеЮем пациЉенту: „”Рите!“ може да се помоли за Ьега у себи. Ќи начелника нико не спречава да чини исто то на дан приЉема. Ќи шефа кад су радници у питаЬу. Ќи командира за воЉнике. ƒаЪе можемо наставити у истом правцу. ”згред речено, —уворов Ље пре свих нас рекао воЉницима да „без молитве не пуне пушке. „им човек погледа какве су особености живота дизаличара, возача камиона на дугим маршрутама, таксиста и продаваца, види да свако може да наРе своЉе речи, своЉе време и своЉ начин за разумно служеЬе Ѕогу. » тада Юе човека коЉи се моли у току посла обавезно нешто почети да вуче у храм. ћала молитва коЉу твори у свету, повуЮи Юе човека у ƒом ћолитве, у свети храм на ЋитургиЉу. „овек Юе осетивши силу молитве и Ьену сласт пожелети да оде на место где Ље све саздано за молитву и све одише молитвом.

£ер, како ко живи, тако се и моли. » ако живимо без молитве, душа нас не зове у храм у свету недеЪу. Ќема жудЬе.  рила су поткресана. Ќа души Ље кисело и досадно.

—ви треба да се моле. “о Ље заЉеднички труд свих верних душа. —вуда треба да се молимо, односно, на послу и на одмору. ”колико Ље могуЮе, увек треба да се молимо. “о ниЉе лак посао, али плодови коЉе од Ьега очекуЉемо Љесу преображаЉ свакодневног живота из тешке и монотоне службе у служеЬе Ѕогу. » то Ље, наравно, човекова унутрашЬа промена. Мегов срчани прелаз из стаЬа сина овога века у стаЬе сина ÷арства. —ин ÷арства никад неЮе реЮи: „ ад да се молим? —ве време радим.“

 од Ьега молитву и посао не дели провалиЉа, веЮ он и Љедно и друго обавЪа пред лицем ЅожиЉим, у славу ЅожиЉу и силом ЅожиЉом.

14 / 06 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0