Srpska

“аЉна прославЪеЬа

ѕоводом 25 година од прославЪеЬа светитеЪа £ована (ћаксимовича)

ћошти св. £ована. ‘ото прот. ѕетра ѕерекрЉостова ћошти св. £ована. ‘ото прот. ѕетра ѕерекрЉостова ††††

ѕоштоваЬе архиепископа £ована (ћаксимовича) почело Ље Љош за време Ьеговог живота. ѕознат Ље случаЉ кад Ље девоЉчица у писму упитала „српског «латоуста“, светитеЪа ЌиколаЉа ∆ичког (¬елимировиЮа): „«ашто данас нема светаца?“ —вети ЌиколаЉ ЉоЉ Ље одговорио: „»ма, кЮери!“ Ц и навео Ље пример тадашЬег младог Љеромонаха £ована. ћоже се реЮи да Ље овим речима светитеЪа ЌиколаЉа заправо започет процес народног прославЪаЬа светитеЪа £ована коЉи се завршио Ьеговом званичном канонизациЉом од стране –уске «аграничне ÷ркве 2. Љула 1994. године, пре 25 година.

ѕо ЅожиЉоЉ милости имао сам прилике да будем очевидац и учесник у овом догаРаЉу и желео бих да поделим с вама своЉе утиске и да у извесноЉ мери пренесем атмосферу коЉа Ље владала на овоЉ благодатноЉ свечаности.

—ама канонизациЉа Ље била чудо Ц ниЉе то био само званични акт наЉвише црквене власти, веЮ покрет одозго, импулс Ље потицао од побожног црквеног народа, не само руског, веЮ практично од православаца у свим земЪама у коЉима живе. ѕрославЪеЬе Ље представЪало апсолутно Љединствени догаРаЉ у животу –уске ѕравославне «аграничне ÷ркве, самим тим што Ље прославЪен „Љедан од своЉих“ Ц Љерарх коЉи се подвизавао у тешким условима руске емиграциЉе, Љерарх коЉи Ље ишао улицама ≈вропе, —јƒ, £ужне јмерике,  ине,  анаде... ЌиЉедан светац ниЉе био толико „глобално васеЪенски“ као светитеЪ £ован Ц одрастао Ље у –ускоЉ царевини, у ”краЉини, био Ље избеглица у —рбиЉи, служио Ље као архиЉереЉ у  ини, био Ље на ‘илипинима (и чак Ље Љедном, дан и ноЮ провео у £апану у пролазу), као архиЉереЉ Ље служио у ≈вропи и —јƒ, посеЮивао Ље своЉе родитеЪе у £ужноЉ јмерици, обилазио Ље руски народ у ¬анкуверу у  анади. ƒакле, обишао Ље и благословио скоро све континенте земЪине кугле и тако Ље постао близак, не само –усима у прогонству, веЮ и мештанима.

≈пископ мелбурнски јнтониЉе (ћедведев) и јрхиепископ западноемерички и санфранциски £ован (ћаксимович) у кухиЬи куЮе св. “ихона «адонског у —ан ‘ранциску ≈пископ мелбурнски јнтониЉе (ћедведев) и јрхиепископ западноемерички и санфранциски £ован (ћаксимович) у кухиЬи куЮе св. “ихона «адонског у —ан ‘ранциску ††††

«ато кад Ље на заседаЬу јрхиЉереЉског сабора –уске ѕравославне «аграничне ÷ркве 2. маЉа 1993. године донета одлука о канонизациЉи архиепископа £ована паства се овоЉ вести обрадовала свим срцем. ” целоЉ рускоЉ диЉаспори Ъуди су почели да праве планове за долазак у —ан ‘ранциско на прославЪеЬе владике. ” «ападноамеричкоЉ епархиЉи припреме за прославу биле су главно црквено послушаЬе у току 1993-1994. године: надлежном архиЉереЉу, јрхиепископу западноамеричком и санфранциском јнтониЉу (ћедведеву) наложено Ље да напише службу светитеЪу £овану, да заЉедно с наЉближим помоЮницима из клира детаЪно разради поредак прославе Ц Љер први пут се у историЉи –уске «аграничне ÷ркве обавЪало обретеЬе моштиЉу ради канонизациЉе, требало Ље сачинити чин прославЪаЬа с целим, нетрулежним моштима. »мао сам послушаЬе да припремим сам чин обавЪаЬа службе (места за архиЉереЉе и свештенство, како Юе олтар бити украшен, где Юе се налазити чудотворне иконе, као и да пазим на општи поредак у олтару и на све што се тиче преношеЬа моштиЉу и самог богослужбеног чина). ќрганизациони комитет Ље требало да припреми све што Ље било потребно за дочек сабора архипастира и ходочасника-богомолника, да се побринем да богослужеЬа буду свима доступна, да све можемо да нахранимо, да се све сними на видеотраку. ≈пархиЉски савет Ље требало да пронаРе велика средства за одржаваЬе светковине великих размера, за плаЮаЬе балдахина и новог кивота за светитеЪа £ована, да дочека и смести архипастире коЉи су допутовали. ѕарохиЉски савет саборне цркве Ље требало да се побрине за украшаваЬе храма, за достоЉан дочек три чудотворне иконе и збора архиЉереЉа, за поставЪаЬе балдахина и кивота за мошти новог свеца, као и за питаЬа безбедности. ѕоЉци храма Ље требало да припреме репертоар, да науче службе новом свецу, да се побрину за поредак поЉаЬа на два хора, на различитим литургиЉама.

ƒан прославЪаЬа сви смо чекали с осеЮаЉем све веЮег трепета, узбуРеЬа и одговорности. Ќеколико дана пре предстоЉеЮег прославЪеЬа почели су да долазе ходочасници из разних земаЪа и градова —јƒ. Ќа свакодневним богослужеЬима у саборноЉ цркви броЉ верног народа Ље растао из дана у дан и веЮ се у четвртак, 30. Љуна, чинило да саборна служба ниЉе свакодневна, веЮ празнична, тог дана Ље на литургиЉи било око 1000 Ъуди! —анфранциски аеродром Ље због сталне буЉице клирика коЉи су долазили и монаха у традиционалноЉ православноЉ одеЮи више личио на аеродром у —олуну у близини јтона него на меРународни амерички аеродром.

Ѕез обзира на то што су парохиЉе –уске ѕравославне «аграничне ÷ркве раштркане по целом свету многи Ьени клирици и духовна чеда се меРусобно познаЉу. ¬еЮи део клира «аграничне ÷ркве с високим теолошким образоваЬем похаРао Ље —вето-“роЉичку богословску школу у Порданвилу, а касниЉе смо постали свештеници у различитим земЪама, али имамо заЉедничку alma mater, исте наставнике, на исти начин доживЪавамо богослужеЬа, имамо исти „почаЉевски“ дух, како воли да каже моЉ духовни отац. «ахваЪуЉуЮи томе сви ми практично чинимо Љедну велику породицу. ћноги су имали оваЉ осеЮаЉ сродности за време прославЪаЬа владике £ована. ÷рквена породица ниЉе прославЪала само свима познатог аскету, Љерарха, учитеЪа, архипастира, богослова и молитвеника, веЮ и познаника, блиског и свима нама драгог „свог“ човека. ћноги Ъуди коЉи су тих дана били окупЪени у —ан ‘ранциску лично су познавали владику £ована Ц или из  ине и са ‘илипина, или из —рбиЉе и «ападне ≈вропе, или из последЬих година Ьеговог служеЬа у —ан ‘ранциску, а други су знали за Ьега од своЉих родитеЪа и наставника. —ви смо ми у извесном смислу прославЪали свог духовног оца Ц или, ако тако могу да кажем, духовног деду.

 урска  орена икона Ѕогородице  урска  орена икона Ѕогородице ††††

” четвртак увече, 30. Љуна, дочекали смо три чудотворне иконе Ц ќдигитриЉе руске диЉаспоре,  урско- оренуЉу, ћонреалску »верску-ћироточиву (брат £осиф ћуЬос- ортес Љу Ље из ћонреала донео у  алифорниЉу) и локалну, ¬ладимирску ’арбинску; било Ље обавЪено богослужеЬе за покоЉ душе, служен Ље парастос блаженопочившем архиепископу £овану. Ќа парастосу су певала два мушка хора, а онда су кондак „—о свЉатими упокоЉ“ и „¬ЉечнаЉа памЉат“ отпевали сви присутни на молитви.

” петак, 1. Љула збор клирика Ље у саборноЉ цркви служио литургиЉу за покоЉ душе на коЉоЉ су помиЬани блаженопочивши архиепископ £ован, архипастири коЉи су га рукоположили, Ьегови родитеЪи и сродници (на свечаности у —ан ‘ранциско допутовало Ље неколико Ъуди из рода ћаксимовича Ц —ветом ѕутиру Ље на овоЉ литургиЉи приступило преко 500 Ъуди. ” току целог четвртка и петка у крипти су непрекидно служени парастоси Ц свештеници из различитих земаЪа (укЪучуЉуЮи и –усиЉу) и градова са своЉим парохиЉанима-ходочасницима молили су на гробу архиепископа £ована и ставЪали су цедуЪице с молбама у Ьегову митру. —вештеници су скоро даноноЮно исповедали народ како би свако ко то жели могао да се причести на дан прославЪеЬа.

ƒо петка, 1. Љула у 3 сата поподне, крипта Ље била закЪучана Ц то Ље помало подсеЮало на ¬елику суботу кад Ље ’ристов гроб био затворен и кад се у Ьему одвиЉала велика таЉна. ќвде, у гробници човека коЉи Ље свим срцем, свим своЉим биЮем и свим своЉим животом служио ’ристу, свакодневно примаЉуЮи Мегово “ело и  рв, одвиЉале су се припреме за општецрквено признаЬе чланства архиепископа £ована у „породици £единородног“, по речима светитеЪа £ована «латоустог. ќво признаЬе, наравно, ниЉе потребно Ѕогу, веЮ Ъудима Ц на поуку, због наде, због поткрепЪеЬа, због доказиваЬа благодатне силе ЅожиЉе и могуЮности преображаЉа трулежног у нетрулежно. ƒо ових „затворених двери“ сишла Ље литиЉа свештеника, оне су отворене и у крипту-гробницу ушао Ље идеЉни покретач канонизациЉе владике £ована Ц архиепископ јнтониЉе (ћедведев). —ветитеЪ £ован Ље обучен у нову одежду од броката, рад попадиЉе “атЉане ќлеговне, супруге протоЉереЉа —тефана ѕавленка. Ќа главу светитеЪа £ована ставЪна Ље митра коЉа Ље некада припадала ≈пископу бразилском Ќикандру (ѕедерину).

’рам у част иконе Д¬сЉех —корбЉашчих –адостеУ у —ан ‘ранциску ’рам у част иконе Д¬сЉех —корбЉашчих –адостеУ у —ан ‘ранциску ††††

ƒесило се да имам потпуно нови подрасник сашивен у –усиЉи (ниЉедном га нисам обукао) и Ља сам га „поклонио“ владики, и данас Ље обучен у оваЉ подрасник. ѕапуче на ногама светитеЪа £ована стигле су из далеког —ибира, из краЉа у коЉем се подвизавао Ьегов предак, светитеЪ £ован “обоЪски. Ћице светитеЪа £ована Ље покривено воздухом коЉи су извезле монахиЬа «аграничне ÷ркве из £ерусалима. —ве то Ље било врло симболично, Љер Ље сведочило о васеЪенском значаЉу светитеЪа.  лир Ље подигао затворени кивот с нетрулежним моштима и однео га Ље у храм, управо онаЉ у коЉем Ље владика £ован свакодневно служио и где му Ље раниЉе држано опело: владика £ован се вратио куЮи. “ада, 1966. године паства се са сузама опраштала од тела свог покоЉног архипастира-човека, а данас Ље с радошЮу дочекала мошти свог светог архипастира.

» у храму и напоЪу Ље владала тишина, без обзира на присуство великог мноштва богомолника.  ивот с моштима био Ље покривен мантиЉом и ставЪен на средину храма.  ад Ље прочитано правило за ѕричешЮе, у 4 сата 30 минута поподне, почео Ље последЬи парастос владики £овану. «а време парастоса кивот с моштима Ље стаЉао као ковчег на опелу, ногама према олтару, али смо приликом поЉаЬа „—о духи праведних“ ковчег окренули за 90 степени, као што обично стоЉи ѕлаштаница у храму на ¬елики петак. Ќа овом парастосу смо се последЬи пут молили за Ьега. ѕосле краЮег времена молитва за човека Юе постати молитва свецу Ц уместо, „упокоЉ, √осподи, раба “воЉего“ певаЮемо „—вЉатитеЪу £ована, моли Ѕога о нас“.

» наступио Ље тренутак првог богослужеЬа у част новог свеца Ц свеноЮно бдениЉе. јрхиепископ јнтониЉе ниЉе служио веЮ се као старешина храма бринуо за ток службе, за особености богослужбених текстова коЉе Ље сам написао. ” самом храму су се осим верника молили многоброЉни монаси и свештенослужитеЪи из Порданвила, ‘ранцуске, £ерусалима, £ужне јмерике, јустралиЉе, па чак и јфрике, као и епископи и клир из различитих православних ЉурисдикциЉа. Ќеки су свечаности поредили с празником ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице кад су се апостоли „от конец“ (из свих краЉева) окупили покраЉ гроба ѕречисте. «аиста, Ъуди из целог света су дошли на канонизациЉу светитеЪа £ована, као да Ље сам владика окупио све нас, православне Ъуде из различитих земаЪа Ц како –усе, тако и многоброЉну децу разних националности, народности и раса. —ви смо имали исти дух, и Љединствено срце Ц све нас Ље обЉедиЬавала Ъубав према владики.

Ќа стихирама на „√осподи возвах“ први пут смо чули песме у част новог свеца: „¬оспоЉим свЉатитеЪа ’ристова £ована, Ѕогом дарованого молитвеника нам...“ Ќа служби су певала три хора: архиЉереЉски, —ветог  ирила и ћетодиЉа и мушки. Ќа литиЉи су свештеници подигли на рамена кивот с моштима, коЉи Ље Љош увек био затворен поклопцем и обишли су храм носеЮи га, зауставЪаЉуЮи се на све четири стране храма. Ќа првоЉ молби, за време набраЉаЬа светаца протоРакон Ље обЉавио и име владике £ована: „ћеРу светима оца нашег, данас прославЪеног, £ована, јрхиепископа шангаЉског и санфранциског чудотворца!“

Ќаступио Ље главни моменат на бдениЉу, полиЉелеЉ. Ќа затвореном кивоту Љош увек се налазила икона светитеЪа £ована покривена белом тканином. «а време антифоног поЉаЬа 134. и 135. псалма „’валите имЉа √осподЬе“ из олтара су почели да излазе архиЉереЉи, свештеници и Ракони Ц било их Ље око 200.

ѕрославЪаЬе светитеЪа £ована ЎангаЉског ѕрославЪаЬе светитеЪа £ована ЎангаЉског ††††

” храму Ље владала невероватна тишина. ѕрво Ље тадашЬи поглавар –уске «аграничне ÷ркве, митрополит ¬италиЉе, скинуо тканину с иконе светитеЪа (икона Ље била ставЪена у раку у току последЬег парастоса) и двоЉица високих свештеника, игуман јгапит (данашЬи јрхиепископ штутгартски) и протоЉереЉ √ригориЉе Ќауменко из —иракуско-“роЉичке епархиЉе подигли су Ље на велику висину. «атим су откЪучане браве на поклопцу кивота и пред погледом владике ¬италиЉа указале су се свете нетрулежне мошти светитеЪа £ована. ѕажЪиво сам пратио израз лица митрополита ¬италиЉа и видео сам како у прво тренутку као да Ље устукнуо, као да га Ље ударила муЬа. ќчигледно, неочекивано га Ље потресао изглед нетрулежних моштиЉу и осеЮаЉ благодати коЉим су зрачиле. Ќа хиЪаде Ъуди у храму, у сали и напоЪу, остало Ље без даха. ” том тренутку Ље синодални протоРакон ≈вгениЉе Ѕурбело коЉи Ље стаЉао поред митрополита изговорио: „ћетаниЉа“ Ц и сви су пали на колена. » клир Ље у хору од 200 гласова громогласно отпевао величаЬе новом свецу.

ѕрославЪаЬе светитеЪа £ована ЎангаЉског ѕрославЪаЬе светитеЪа £ована ЎангаЉског ††††

ѕосле прокимена и читаЬа светитеЪског £еванРеЪа почело Ље целиваЬе моштиЉу. Куди су прилазили с две стране кивота, али Ље целиваЬе ипак траЉало преко 4 сата. ¬ерници су чинили метаниЉе испред кивота, са сузама су целивали мошти и приносили децу, додиривали су стакло иконе и броЉанице. ћноги Ъуди коЉи су се родили и коЉи су живели у иностранству први пут су пред собом видели чудо Ц целе нетрулежне мошти, први пут су имали прилике да целиваЉу тело свеца.

ƒопутовало Ље толико верника да су у недеЪу служене три литургиЉе Ц у 2 сата по поноЮи, рана у 5 сати и касна у 7:30. ћислили смо да Юе наЉвише Ъуди доЮи на касну литургиЉу и Ља сам одлучио да служим ноЮу како бих уЉутру могао да помогнем у организационим питаЬима на касноЉ служби. Ќа ноЮноЉ литургиЉи коЉу Ље предводио ≈пископ вевеЉски јмвросиЉе ( антакузен) молило се преко 1000 Ъуди, цео храм Ље унисоно поЉао канон ≈вхаристиЉе знаменим напевом. ѕосле службе сам се вратио куЮи (живимо у парохиЉском дому поред храма) сасвим сигуран да Ље време да се омрсим Ц толико Ље био снажан осеЮаЉ васкршЬе радости у овоЉ ноЮи ѕетровског поста.

ѕрославЪаЬе светитеЪа £ована ЎангаЉског ѕрославЪаЬе светитеЪа £ована ЎангаЉског ††††

ѕишуЮи текст службе за канонизациЉу архиепископ јнтониЉе Ље прочитао огроман броЉ материЉала на ову тему. ” Љедном од извора Ље било речено да Ље за време прославЪаЬа светитеЪа £оасафа Ѕелгородског на малом входу на литургиЉи кивот с Ьеговим моштима унет у олтар. ¬ладика јнтониЉе Ље оваЉ моменат унео у чинопоследоваЬе литургиЉе у —ан ‘ранциску.  лир Ље на малом входу подигао кивот с моштима светитеЪа £ована, од тог тренутка као да Ље владика коЉег смо прославЪали, предводио службу Ц кивот Ље унет у олтар кроз царске двери и ставили смо га на горЬе место.

» последЬи парастос, и свеноЮно бдениЉе, и касна литургиЉа приказивани су у парохиЉскоЉ сали и на огромном екрану коЉи Ље био поставЪен испред цркве како би сви Ъуди коЉи нису могли да уРу у храм видели шта се дешава.

ЋитиЉа на прославЪаЬу светитеЪа £ована ЋитиЉа на прославЪаЬу светитеЪа £ована ††††

Ќа касноЉ литургиЉи служена Ље литиЉа с моштима око градског квартала. Ќе знам да ли Юемо икад више видети такву литиЉу у рускоЉ диЉаспори. ’иЪаде Ъуди су из храма изашле напоЪе.  лир Ље на носилима носио кивот с моштима светитеЪа £ована. √рад —ан ‘ранциско, познат како по своЉоЉ необичноЉ лепоти, тако и по свом слободоумЪу и моралним пороцима, као да Ље био омивен и освеЮен овом литиЉом. ” принципу, црквени Ъуди у —ан ‘ранциску понекад кажу да наш град и даЪе опстаЉе зато што се у саборноЉ цркви преко 50 година сваког дана служи —вета литургиЉа и зато што овде почиваЉу мошти светитеЪа £ована.

ѕрославЪаЬе светитеЪа £ована ЎангаЉског ѕрославЪаЬе светитеЪа £ована ЎангаЉског ††††

Ќа енглеском Љезику постоЉи кЬига о недавно прославЪеном старцу ѕорфириЉу  авсокаливиту под називом „–аЬен ЪубавЪу“. „ини ми се да се оваЉ назив у потпуности може применити и кад Ље реч о светитеЪу £овану. ” многим успоменама савременика о светитеЪу £овану пише се о искри у очима овог архипастира, о ватреноЉ Ъубави ’ристовоЉ у Ьеговом срцу. ¬ладика £ован Ље писао: „—ветост Ље за нас наЉважниЉа, наЉдрагоцениЉа и наЉвеЮа... —ветост ниЉе просто праведност за коЉу праведници биваЉу удостоЉени насладе у ÷арству ЅожиЉем, веЮ Ље таква узвишеност праведности кад Ъуди биваЉу до те мере испуЬени благодаЮу ЅожиЉом да она од Ьих “≈„≈ и на оне коЉи опште с Ьима.“

ѕрошле суботе, 29. Љуна (наЉближа 2. Љула) код нас у —ан ‘ранциску Ље обележена 25. годишЬица прославЪаЬа светитеЪа £ована. — нама више нису архиепископ јнтониЉе (ћедведев), као и велики део клира и богомолника коЉи су учествовали у канонизациЉи: они коЉи су 1994. године имали преко 60-70 година углавном нису меРу живима. јли Ље наш храм за празнике препун верника, на служби су учествовали архипастири из —јƒ,  анаде, –умуниЉе, ≈нглеске, Ќемачке и –усиЉе. —ветитеЪ £ован Ље 25 година касниЉе поново окупио богомолнике из целог света, потпуно различитих националности и различитих година. –асте броЉ ходочасника коЉи долазе да се поклоне моштима светитеЪа £ована, и молбе за Ьегову молитвену помоЮ расту великом брзином. Куди жуде за светошЮу, Ъуди чезну за нечим правим, Ъуди траже искру благодати ЅожиЉе, траже наду, уморни су од паметних речи, сЉаЉних говора и рационалних аргумената, уморили су се од формализма и сувопарности Ц желе срце. » верници, и клир, па чак и они коЉи нису одвеЮ близу ÷ркве, желе да буду раЬени ЪубавЪу, желе да кап благодати коЉу точи срце свеца падне и на Ьих. ” томе Ље таЉна поштоваЬа овог човека „слабог тела, светлих очиЉу, с осмехом на лицу“ (по речима светитеЪа ЌиколаЉа —рпског), великог светитеЪа ’’ века, владике £ована.

«авршаваЉуЮи оваЉ кратки есеЉ о прославЪеЬу светитеЪа £ована желео бих да кажем нешто и о радости и захвалности због тога што нас Ље √оспод удостоЉио да 1994. године будемо сведоци ¬аскрса усред лета. ѕрославЪаЬе светитеЪа £ована Ље Љедан од главних догаРаЉа у мом животу. Ќепрестано говорим о томе да Ље наша генерациЉа наЉблагословениЉа, понекад ми се чини да ни на кога √оспод ниЉе излио толику милост. Ќисмо доживели рат. —ведоци смо обнове црквеног живота у –усиЉи и прославЪаЬа новомученика. Ѕили смо сведоци прославЪаЬа владике £ована. —авременици смо и учесници у чуду обнавЪаЬа Љединства два дела многострадалне –уске ÷ркве у домовини и ван Ьених граница. —лава Ѕогу за све!

—а руског ћарина “одиЮ

04 / 07 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0