Srpska

ћеРународна духовна академиЉа —вети £евстатиЉе ѕревлачки

††††

—а благословом Меговог високопреосвештенства ћитрополита црногорско-приморског г. јмфилохиЉа, у манастиру ћихоЪска превлака код “ивта почела Ље са радом ћеРународна духовна академиЉа Ђ—вети £евстатиЉе ѕревлачкиї коЉа Юе бити, уз ЅожиЉу помоЮ, мjесто окупЪаЬа за све народе васеЪене жеЪне истина и пута коЉи воде у ∆ивот.

ѕрва сезона ћƒј „—вети £евстатиЉе ѕревлачки“ почеЮе ЪетЬом школом 23. Љула Ц 3. августа. ќрганизуЉе се у сарадЬи са ‘ондом браЮе “рубецкоЉ (ћосква Ц “ула) и ќдЉеЪеЬем за младе ћосковске патриЉаршиЉе –ѕ÷, а одржава на простору манастира ћихоЪска ѕревлака, саопштено Ље из јкадемиЉе.

ќсновна замисао организатора Ље да у времену изражене духовне кризе, присутне нарочито код младих, посредством предаваЬа и разговора укаже на путеве коЉима се долази до —мисла/Ћогоса (код великог броЉа данас помраченог или изгубЪеног), превасходно посредством увоРеЬа у начела хришЮанске просвеЮености, истичу организатори.

ƒодаЉу да би предложени приступ повезивао значеЬе свих предложених тема, са циЪем духовног уздизаЬа, васпитаЬа и развоЉа личности младих, до коЉих нам Ље у овом времену искушеЬа посебно стало.

ѕредаваЬа у оквиру прве сезоне Юе укЪучивати следеЮе тематске области:

1. ’ришЮанство и савремена криза личности/културе
2. –елигиозна мисао у философиЉи
3. ќ религиозном духу у умЉетности
4. ’ришЮански дух и умЉетничке праксе
5. »сториЉа и традициЉа

ћеРународна духовна академиЉа Ђ—вети £евстатиЉе ѕревлачкиї ниЉе „манифестациЉа“ веЮ Ље осмишЪена као врста института, приЉе свега охристовЪиваЬа, освешЮиваЬа, одбране, пресиЉаваЬа, филтрираЬа, пробираЬа, издваЉаЬа, и одбациваЬа оних наметнутих, наметаних понекада и под присилом са тенденциЉом одузимаЬа сваког Ъудског права, ставова, утицаЉа и покрета, коЉи су угрожавали сва поЪа духовног, душевног и физичког живота православног народа широм ¬асеЪене. ќва духовна академиЉа Ље нека врста „штита“, спартанске формациЉе, гдЉе сваки поЉединац штитом своЉе вЉере, Ъубави и истине чува оног до Ьега не даЉуЮи тиме ни наЉмаЬег простора неприЉатеЪу да продре у заЉедницу браЮе, мЉесто гдЉе се открива и освЉетЪава она непозната друга, невидЪива сфера, обитавалиште истине, апостолског достоЉанства и светоотачког предаЬа, духовног приступа савременом животу и поретку, свештени простор у коме Юе се Ъуди напаЉати изворним вриЉедностима, за коЉи су наши преци нериЉетко и животе давали.

„—лиЉедеЮи пут просвЉетитеЪа нашега народа, —ветога —аве, ми Юемо се држати, по риЉечима —ветог оца нашег јве £устина, светосавске философиЉе свиЉета, прогреса, културе, друштва, вриЉедности и мЉерила као и просвЉете и тиме на овоме древноме мЉесту наставити тамо гдЉе су они привремено били приморани да се зауставеЕ“, поручуЉу из јкадемиЉе.

јкадемиЉа Ђ—вети £евстатиЉе ѕревлачкиї мислено се раРа Љош у периоду 2008-2010. године, када су се у манастиру ћихоЪска превлака одржавала честа предаваЬа и духовне вечери на разне теме попут: Ђ∆ивот балканских хришЮана у вриЉеме ќтоманске владавинеї, Ђќ мисионареЬу и дЉеловаЬу сектиї, Ђ”тицаЉ телевизиЉе на васпитаЬе дЉецеї, Ђќ наркоманиЉиї итд. »деЉа за осниваЬем Љедне институциЉе од духовног, друштвеног, културолошког, васпитног, умЉетничког, националног значаЉа и интегритета, као што Ље академиЉа —ветог £евстатиЉа ѕревлачког, живЉела Ље од тада у срцу и уму маЬе групе Ъуди, коЉи су ЉедномишЪенички били усмЉерени на унапреРеЬе духовног простора Ѕалкана, као и насушне потребе за формираЬем духовне академиЉе едукативног карактера, у коЉоЉ Юе будуЮи нараштаЉи моЮи да обликуЉу своЉе биЮе, као што су то радили у манастирским школама у периоду светих ЌемаЬиЮа.

»нициЉативу за осниваЬе покренули су игуман древне «етске епископиЉе, данашЬег ћанастира —ветог јрхангела ћихаила на ћихоЪскоЉ превлаци, архимандрит Ѕенедикт и доктор политичких наука —ветислав Ћутовац, коЉи су потом иницирали и затражили благослов од Меговог високопреосвештенства ћитрополита црногорско-приморског јмфилохиЉа, како би таЉ проЉекат био реализован уз ЅожЉи благослов. Ќакон добиЉаЬа усменог и писменог благослова 12. 04. 2010. године у акту ј≈ћ бр. 491 ћитрополиЉе црногорско-приморске, ова активност се интензивира, допуЬаваЉу се идеЉе, коЉима се прошируЉе кадровски састав прикЪучиваЬем професора доктора —инише £елушиЮа и мр. —лавка  рстаЉиЮа.

12. маЉа 2019. године добиЉен Ље благослов ¬исокопреосвеЮеног ћитрополита јмфилохиЉа за одабир назива јкадемиЉе Ц їћеРународна духовна академиЉа —вети £евстатиЉе ѕревлачкиї.

Ќакон тога интензивира се концепциЉа, план и програм рада будуЮе меРународне духовне академиЉе, институциЉе коЉа Юе произилазити из литургиЉског простора ÷ркве и ЬоЉ блиских интелектуалних кругова, слиЉедеЮи тиме пут наших предака и отаца на челу са —ветим —авом. «акЪучено Ље да Ље оваква институциЉа апсолутно потребна на нашем духовном простору и да Юе Ьени циЪеви бити унапреРеЬе духовности, кЬижевности, умЉетности, науке и културе, као и очуваЬе традиционалних вриЉедности, породичних вриЉедности, Љединства православних народа и свих Ьима блиских приЉатеЪских народа и етноса.

ћеРународна духовна академиЉа —ветог £евстатиЉа ѕревлачког нема никакве донациЉе, никакву финансиЉску помоЮ од било коЉе државне институциЉе или органа, веЮ се организуЉе „о свом руву и круву“, под покровитеЪством ћитрополиЉе црногорско-приморске, али су зато, како истичу, потпуно независни и слободни у избору тематских оквира, смЉерница и уопште устроЉства у своЉоЉ дЉелатности.

«ашто баш ,,ћеРународна духовна академиЉа’’ на ћихоЪскоЉ превлаци? ћанастир —ветог јрхангела ћихаила на острвцету ћихоЪска превлака у близини града “ивта у Ѕоко-которском заливу био Ље одувиЉек центар духовног живота нашег народа. јрхеолошка истраживаЬа су показала да Ље острво насеЪено Љош од римских времена. ЌаЉстариЉи трагови постоЉаЬа хришЮанских заЉедница на овим просторима потичу са краЉа 3. виЉека. ”пркос броЉним пустошеЬима и рушеЬима, у наЉездама варварских племена и различитим воЉним походима, археолошка истраживаЬа свЉедоче о 1700 година постоЉаЬа хришЮанског живота на овоме мЉесту. ѕочетком 13. виЉека ћанастир —ветог јрхангела ћихаила обнавЪа —вети —ава, први архиепископ српски, уз помоЮ свога брата краЪа —тефана ѕрвовенчаног (касниЉе у монаштву монах —имон). ” обновЪеном манастиру успоставЪено Ље сЉедиште епископиЉе «етске.

ћанастир —ветог архангела ћихаила, утемеЪен на изворном православном монаштву, одмах се прославио. ѕрви епископ био Ље »ларион, Љедан од наЉугледниЉих монаха ’иландара. «а игуманско и епископско достоЉанство на ѕревлаци везуЉе се и —вети јрсениЉе —ремац. ѕотоЬи архиепископ, —вети ≈встатиЉе, по коЉем ова јкадемиЉа и носи име, био Ље прво игуман ѕревлачки, затим игуман ’иландара, а потом Ље поставЪен за епископа «ете. ЅудуЮи дубоких кориЉена, ћанастир Ље одмах постао средиште свеколиких дЉелатности, коЉе су током XIII-XIV виЉека обиЪежене у Ѕоки особеним умЉетничким изразом, прожетим грчким и италским утицаЉем. ѕреписивачка дЉелатност у ћанастиру славна Ље по »ловичком законоправилу —ветог —аве из 1262. године. Ѕогата иконописачка дЉелатност може се донекле сагледати по бокеЪским иконама, од коЉих су неке, несумЬиво, настале по узорцима из превлачких храмова. ” манастирскоЉ метохиЉи, богатоЉ иловачом, настале су грнчарске радионице, коЉе су своЉим производима снабдиЉевале друге манастире и ЌемаЬиЮки двор. ѕривредна снага ћанастира, са Ьеговом метохиЉом, била Ље велика (Ћуштица,  ртоли, дио √рбЪа и Љужна страна ¬рмца). —вети манастир снабдиЉевао Ље друге манастире уЪем, соЪу, рибом и осталим производима мора. ѕо предаЬу, маслиново уЪе Ље каменим цЉевоводом дотицало из подловЮенских млинова ( раЪичин ћлин у –адановиЮима) до Ѕачви, зиданог складишта под сводовима, чиЉи се остаци и данас могу видЉети испред моста коЉи прелази за ѕревлаку, изнад паркинга.

÷ар —тефан ƒушан, средином 14. виЉека, подиже «етску епископиЉу на ранг ћитрополиЉе, а манастиру даЉе статус —вештене царске лавре. ћанастир на ћихоЪскоЉ превлаци доживио Ље судбину свих своЉих претходника на том мЉесту, срушен Ље средином 15. виЉека. –ушеЬу Ље претходило троваЬе скоро цЉелокупног манастирског братства, коЉе Ље броЉало преко 70 монаха. —Љедиште митрополиЉе Ље након неколико привремених сЉедишта пресеЪено на ÷етиЬе 1485. године.

Ћинкови страница на коЉима можете да пратите распоред и активности јкадемиЉе:

‘еЉсбук страница ћанастира:††https://www.facebook.com/MiholjskaPrevlakaMonastery/
‘еЉсбук страница ƒуховне академиЉе:††https://www.facebook.com/mdasvetijevstatije/

ћитрополиЉе ÷рногорско-приморска

07 / 07 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0