Srpska

—лава цркве —ветих апостола у “опчидеру

††††

Ќа празник —ветих апостола ѕетра и ѕавла, Мегова —ветост ѕатриЉарх српски г. »ринеЉ Ље началствовао светом архиЉереЉском ЋитургиЉом у храму посвеЮеном тим светитеЪима у “опчидеру.

—аслуживали су протоЉереЉи-ставрофори ѕетар —аиловиЮ и АорРе “раЉковиЮ, протоЉереЉ Ѕранислав £елиЮ, ЉереЉи јрсениЉе јрсениЉевиЮ и ¬укашин ћилиЮевиЮ, као и Ракони јлександар —екулиЮ и Ќенад »дризовиЮ, у молитвеном присуству старешине храма ЉереЉа ¬ладимира ћарковиЮа.

—ветоЉ ЋитургиЉи су присуствовали директор ”праве за сарадЬу са црквама и верским заЉедницама др ћилета –адоЉевиЮ, представници  оманде за обуку ¬оЉске —рбиЉе, припадници √арде ¬оЉске —рбиЉе и београдског одреда ∆андармериЉе, —пециЉална Љединица ронилаца и спасилаца, представници ќпштине —авски ¬енац, чланице  ола српских сестара и многоброЉни гости.

ЅлагоЪепиЉу богослужеЬа поЉаЬем су допринели чланови хора ћелоди са ƒивном КубоЉевиЮ на челу.

ѕосле свете ЋитургиЉе и литиЉа око храма, Мегова —ветост ѕатриЉарх Ље преломио славски колач, коЉи су принели домаЮини славе √оЉко и ћилица ѕотпариЮ са породицом, и произнео надахнуту беседу о —ветим апостолима ѕетру и ѕавлу.

††††

Ќа трпези Ъубави коЉу су припремили домаЮини славе за све госте и вернике коЉи су учествовали у литургиЉскоЉ прослави —ветих првоврховних апостола, старешина храма ЉереЉ ¬ладимир ћарковиЮ Ље поделио захвалнице сарадницима коЉи су допринели цркви у “опчидеру своЉим црквено-добротворним радом.

“ако Ље и ове године, по 185. пут у богатоЉ историЉи топчидерске цркве, прославЪена успомена на првоврховне апостоле ѕетра и ѕавла са жеЪом за Ьихово молитвено заступаЬе свих оних коЉи своЉим животима подражаваЉу Ьихов свети пример по речима —ветог владике ЌиколаЉа:

Ќеуки и уки, но духом Љеднаки
» ЪубавЪу ЅожЉом ко ангели Љаки,
ѕетар прости човек, ѕавле школовани
ЅлагодаЮу ƒуха оба обасЉани.
ƒве пламене свеЮе, свеЮе неугасне,
ƒве блиставе звезде, високе и красне
ќбиграше земЪу и светлост пронеше
—ве Ъудима даше, ништа не узеше,
—иромаси пуки Ч свет обогатише,
”зници и слуге Ч сав свет покорише...

÷рква —ветих апостола ѕетра и ѕавла подигнута Ље 1832-1834. године као задужбина кнеза ћилоша ќбреновиЮа, коЉи Ље подигао многоброЉне храмове и манастирске конаке у земЪи као и ван Ье. ћеРу Ьима се истичу црква у ЌикоЪу, јранРеловцу, —авинцу, √орЬем ћилановцу, √орЬоЉ ƒобриЬи, цркву манастира ¬раЮевшнице коЉа Ље граРена по узору на топчидерску цркву, —аборну црква у Ѕеограду и стару цркву у £агодини. »пак, од свих своЉих задужбина наЉвише Ље волео топчидерску цркву. ѕрема народноЉ традициЉи, кнез ћилош Ље подигао оваЉ храм у знак свог спасеЬа и благодарности Ѕогу, Љер Ље ту измакао  араРорРевом гневу, и то због пропуста турске воЉске код ÷ареве ЮуприЉе у “опчидеру. ѕо другоЉ верзиЉи, кнез ћилош Ље требало да буде погубЪен због супротставЪаЬа  араРорРу на месту где се сада црква налази. ѕо Ьеговом доласку на власт, испунио Ље своЉ завет и обеЮаЬе саградивши ову цркву, поред Ьеговог летЬег дворца, у непосредноЉ близини конака ћитрополита —рбиЉе.

††††

÷рква —ветих апостола ѕетра и ѕавла Юе све до 1863. године бити дворска црква, за коЉу су везани важни догаРаЉи из времена ствараЬа и организоваЬа државног и црквеног живота обновЪене —рбиЉе. »сториЉске околности под коЉима су “урци порушили све цркве из периода деспота —тефана ЋазаревиЮа заузеЮем Ѕеограда, ову наЉстариЉе сачувану београдску цркву из периода обновЪене —рбиЉе чине изузетно важним спомеником културе.  ада говоримо о културном и историЉском значаЉу ове цркве, посебно треба истаЮи и то да Ље Ље Ьен настанак уско везан за националну борбу и стремЪеЬа српског народа да се ослободи вековног турског ропства. Ќаиме, вожд  араРорРе Ље из “опчидера за време ѕрвог српског устанка 1804. године повео устанике на Ѕеоград, ослободио га и извоЉевао победу српском народу.

††††

 ао што Ље познато, кнез ћилош Ље топчидерскоЉ цркви даровао три звона, од коЉих су два у ѕрвом светском рату скинута и однета у Ѕеч где су заЉедно са осталим покупЪеним звонима из православних храмова претопЪена и употребЪена у ратне сврхе. “реЮе наЉмаЬе звоно Ље сачувано и данас представЪа значаЉну старину. «аЉедно са црквом и ћитрополитовим конаком, ставЪено Ље под заштиту државе 1949. године. “а историЉска звона кнеза ћилоша су обЉавила слободу и независност —рбиЉе после другог хатишерифа из 1830. године.

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

16 / 07 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0