Srpska

«аповест о раду Ље свеобухватна

ѕрича о талентима

ќдучаваЉуЮи човека од сувишне бриге ’ристос Ље као пример наводио птице небеске: оне не сеЉу и не жаЬу, не сакупЪаЉу у житнице, али их ќтац Ќебески храни (в. ћт. 6: 26). ћоже се учинити да Ље то проповед о безбрижности. ќни Ъуди коЉи су посматрали живот пернатих птица реЮи Юе нам да ниЉе тако. “рагаЬе за храном, савиЉаЬе гнезда, храЬеЬе младунаца, бекство од грабЪивица, прелетаЬе у топле краЉеве Ц све то птичЉи живот чини и пуним брига и тешким. Ќе ради се о безбрижности, веЮ о свакодневноЉ зависности од Ѕога. ѕтица ни на коЉи начин не може да обезбеди себи будуЮност. ќна нема ни пензиЉу, ни друге социЉалне гаранциЉе. ќна не може да изнаЉмЪуЉе савиЉена гнезда и да живи од камате. Ќе може да замрзне црвиЮе у фрижидеру. ѕтице раде свакодневно и само Ље у томе залог за то што их Ѕог храни.

††††

„овек такоРе треба да буде активан целог живота. –аЉска заповест да се „обраРуЉе и чува“ говори о томе да √оспод ниЉе створио сибарита, веЮ активно биЮе.

јко, на пример, због сажаЪеЬа на научимо дете да ради (Љер Юе се, наводно, нарадити кад порасте), ова услуга Юе личити на „услугу“ коЉу су кинески цареви чинили своЉим кЮеркама. ƒа би истакли Ьихову племенитост чврсто су им завиЉали стопала, тако да су девоЉчице расле као наказе коЉе нису могле да ходаЉу. «атим су их цео живот носили на рукама и у носиЪкама ставЪаЉуЮи другима до знаЬа да због свог порекла ништа не мораЉу да раде, чак ни да ходаЉу по земЪи. » наша деца ризикуЉу да стекну непоправЪиву душевну наказност ако од малих година не буду намештала своЉ кревет, ставЪала судове у судоперу после Љела, спремала играчке на своЉе место и тако даЪе.

††††

«аповест о раду Ље свеобухватна. ќна се односи на све, укЪучуЉуЮи и оне коЉи су роРени у богатоЉ породици и коЉима имаЉу све што им Ље потребно. „овек коЉи се роди у таквоЉ породици не треба да ради да би се прехранио, него да би остао човек, као и због тога да би осеЮао самилост према онима коЉи савиЉаЉу кичму ради парчета хлеба. ѕознати филантроп из XIX века доктор ‘. √ааз, коЉи Ље осеЮао самилост према прогнаним затвореницима и желеЮи да искуси како Ље у ЬиховоЉ кожи намерно Ље прелазио огромна растоЉаЬа у неуднобоЉ одеЮи. ќсетивши Ьихов бол као своЉ покушавао Ље да издеЉствуЉе ублажаваЬе судбине несреЮника. ѕаметан милионер Юе натерати сина да у току лета ради као поштар или да разноси пицу. » у том случаЉу Юе милионер бити сигурниЉи у то да кад одрасте син неЮе протраЮити, него умножити наследство. “ако Ље, на пример, отац легендарног киЉевског губернатора, свог сина пре него што му Ље оставио огромну уштеРевину, до тридесет година држао на ситним канцелариЉским дужностима. –ачуница се оправдала, ‘ундуклеЉ-млаРи Ље умножио очев капитал и трошио га Ље изузетно мудро и човекоЪубиво.

* * *

ѕостоЉи Љедна прича о неком краЪу коЉи Ље доживео бродолом заЉедно са женом и кЮерком. “алас их Ље избацио на обалу у непознатоЉ земЪи. “амо су, не знаЉуЮи занат, почели да напасаЉу туРе овце водеЮи живот сиромаха. ћеРутим, десило се да Ље краЪ ове земЪе почео да тражи младу за свог сина. »засланици су обишли краЪевство, видели су све девоЉке и изабрали сиротицу заслепЪуЉуЮе лепоте, пастиреву кЮерку. ѕринц ЉоЉ Ље понудио руку и срце, али Ље девоЉчин отац поставио ултиматум: неЮу ти дати кЮерку, принче, док не научиш неки занат. ѕринц Ље негодовао, али се повиновао воЪи будуЮег таста. Ќаучио Ље да плете асуре. »сплео Ље два комада, па Ље опет дошао да проси девоЉку.

Ц  олико кошта Љедна асура? Ц упитао Ље пастир.

Ц ƒва гроша, Ц одговорио Ље принц.

Ц «а колико времена си их исплео?

Ц «а Љедан дан.

„„етири гроша дневноЕ“ Ц помисли старац.

Ц ƒобро. ”зми моЉу кЮерку.

Ц ’вала, оче. јли ми сад обЉасни шта Юе ти све то? ѕа Ља сам принц. “реба да управЪам земЪом, а не да плетем асуре.

Ц ≈х, синко, Ц одговори пастир. Ц » Ља сам био краЪ. јли да сам бар знао да плетем асуре после губитка царства моЉа породица би живела макар мало боЪе.

ќва прича се због своЉе универзалности може причати на часовима техничког образоваЬа, историЉе, етике или на ваннаставним активностима.

††††

—ви ЉевреЉски младиЮи коЉи су желели да се посвете изучаваЬу закона морали су да науче неки занат. ”право тако Ље апостол ѕавле научио своЉ занат (да прави шаторе), захваЪуЉуЮи чему га ништа ниЉе спречавало да благовести: хранио се трудом своЉих руку и никоме ниЉе давао повода да га прекори за користоЪубивост. Ќеколико година Ље живео у јрабиЉи хранеЮи се своЉим занатом, коЉи Ље толико потребан у свакоЉ бедуинскоЉ породици. ќ томе у ѕисму има само неколико речи: ...ќтидох у јрабиЉу, и опет се вратих у ƒамаск (√ал. 1: 17). »за ових штурих речи криЉу се године аскетског живота, молитава, и изучаваЬа ѕисма.

„–ечи закона немоЉ претварати ни у златни венац, ни у лопату,“ Ц говорили су вероучитеЪи. ќдносно, немоЉ претварати Ѕожанско ѕисмо ни у начин да се прославиш, ни у средство да зарадиш.

ќве речи су актуелне и у наше време. ≈поха доноси своЉеврсну социЉалну наруЯбину. ƒруштву су потребни свештеници-лекари и свештеници-педагози, како ради дубЪег продираЬа клира у живот света, тако и ради веЮе независности свештеника од прилога народа за службе и требе.

* * *

 ад би човек био потомак маЉмуна никад не би Љео хлеб. Ќе само зато што се не би сетио. ѕросто не би имао разлога да тако тешко и напорно ради како би се наЉео. Ѕило би му брже и лакше да бере оно што виси на дрвету и да копа оно што расте из земЪе.

’леб Ље храна на коЉу Ље човек наЉвише навикао, а истовремено Ље храна коЉа се наЉтеже прави.

÷ео Ъудски живот Ље смеса тешког и укусног, тешког и лепог. ќгроман труд се криЉе иза светлости обичне електричне сиЉалице или иза млаза воде са чесме. “реба да ценимо оваЉ труд, а наЉбоЪи начин Љесте да сами радимо.

Ћако Ље исфлекати оно што Ље мама опрала. ќно што Ље човек сам опрао и испеглао чува брижЪивиЉе и нерадо прЪа.

—а руског ћарина “одиЮ

18 / 07 / 2019

     оментари:

    2019-08-18
    12:20
    Slavica:
    Odavno nisam procitala nista ljepse receno, zivotnije...

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0