Srpska

ЌиколаЉ ƒруги: ÷ар-ѕобедник

‘ото: Everett Historical / Shutterstock.com ‘ото: Everett Historical / Shutterstock.com ††††

”биство цара у ноЮи измеРу 16. и 17. Љула 1918. године за –усиЉу Ље представЪало и моралну, и метафизичку, и политичку катастрофу, чиЉег значаЉа ни дан-данас нисмо свесни у потребноЉ мери, а за исправЪаЬе Ьених последица (уколико Ље овакво поправЪаЬе уопште могуЮе) биЮе потребно неколико векова.

ќва катастрофа има моралну и правну страну, чак и уколико апстрахуЉемо високо зваЬе убиЉеног. Ѕез истицаЬа оптужнице и суда група приватних лица коЉа су се назвала представницима извршног комитета ”ралског савета (односно, структуре, коЉа независно од Ьене политичке оцене ниЉе била и ниЉе могла бити судска инстанца), таЉно Ље у току ноЮи у подруму убила: стариЉи брачни пар, четири девоЉке за удаЉу, младиЮа-инвалида, као и групу лица коЉа су их добровоЪно пратила Ц лекара, кувара и слуге... ѕочиниоци су покушали да униште лешеве како би сакрили злочин.

” овом злочину ниЉе било ничега што би личило ни на наводну легитимност погубЪеЬа „арлса I у ≈нглескоЉ или ЋуЉа XVI у ‘ранцускоЉ, коЉи су били „осуРени“ (премда без икаквог права) од стране парламента и конвента, коЉи су теоретски представЪали сву нациЉу. ƒа се нешто слично данас догоди у било ком граду у –усиЉи штампа би недеЪама дискутовала о громогласном убиству коЉе су, очигледно, починили неки маниЉак или банда.

„удовишност онога што Ље учиЬено царскоЉ породици као „приватним лицима“ одрешила Ље руке за насиЪе према свим другим „приватним лицима“ у –усиЉи после револуциЉе Ц свештеницима и монасима, племиЮима и официрима, професорима и трговцима, радницима и сеЪацима Ц а исто као према „бившима“ Ц и према новим партиЉским радницима, црвеним комесарима и црвеноЉ професури, женама и мушкарцима, старцима и деци.

÷ар и царска породица су симбол земЪе и народа. ѕоказавши да се с Ьима може тако поступати боЪшевизам Ље себи дао дозволу да исто тако убиЉе и било ког другог донедавног поданика убиЉеног цара. «аЉедно с царском породицом био Ље обезвреРен сваки човек у –усиЉи. «ато немоЉ питати ко Ље стреЪан у »патЉевском дому Ц цар или „граРанин –оманов“. “и си стреЪан у »патЉевском дому.

÷ар ЌиколаЉ II с породицом. ‘ото: Everett Historical / Shutterstock.com ÷ар ЌиколаЉ II с породицом. ‘ото: Everett Historical / Shutterstock.com ††††

” политичком смислу убиство цара Ље заЉедно с другим обрачунима с представницима породице –оманов у току лета 1918. године представЪало своЉеврсну тачку неповрата, коначног искакаЬа –усиЉе из колосека нормалног историЉског развоЉа.

 онкретан политички мотив за убиство цара наЉвероватниЉе су били догаРаЉи од 6. Љула 1918. године, кад се поЪуЪала власт ЋеЬина и читавог режима немачке агентуре Ц против Ьих се побунио део сабораца (не само левих есера, веЮ и боЪшевичких лидера коЉи су их подржавали, као што Ље Аержински; коЉи нису желели да раде као немачка колониЉална администрациЉа. ” £арославЪу Ље букнуо ослободилачки антибоЪшевички устанак (у редовима учесника устанка били су и монархиста ѕерхуров и донедавни есер-терориста —авинков, и кадет —обоЪев, и меЬшевик —авинов, и Ћопатин коЉи ниЉе припадао ниЉедноЉ партиЉи).

ќд маЉа 1918. године на ”ралу и у —ибиру Ље био у Љеку устанак чехословачког корпуса Ц на десетине хиЪада „ехословака коЉи су се предали братскоЉ –усиЉи како би заЉедно ратовали против Ќемаца нису схватали зашто су изненада власт у –усиЉи освоЉили немачки агенти и супротставили су им се с оружЉем у рукама, самим тим у великоЉ мери олакшавши борбу белих. √раРански рат у –усиЉи Ље представЪао наставак ѕрвог светског рата у коЉем су боЪшевици коЉи су освоЉили ћоскву и ѕетроград, у суштини променили страну Ц извели су –усиЉу из јнтанте, капитулирали су пред Ќемачком, и борба против Ьих Ље представЪала наставак истих ових воЉних напора.

—уочивши се с Љаком Љулском кризом своЉе власти ЋеЬин и —вердлов су почели да се баве „осигураваЬем ризика“, а наЉстрашниЉи ризик за Ьих Ље, наравно, представЪао повратак законитог цара у улози владара и главног команданта руске воЉске, коЉи би могао да настави воЉне напоре –усиЉе. «ато Ље прва ствар за боЪшевичке лидере била да убиЉу цара како би оЉачали своЉу власт. ќва конкретна мотивисаност Ьихове одлуке ни у ком случаЉу неЮе олакшати Ьихову кривицу, напротив, продубиЮе Ље. ÷ар Ље убиЉен да би се на таЉ начин обезбедило очуваЬе боЪшевичког усмереЬа на масовну издаЉу геополитичких интереса –усиЉе. ”биство цара представЪало Ље Љош Љедну карику у ланцу националне издаЉе.

”биство човека коЉи Ље представЪао средиште руског државног суверенитета, целовитости и независности Љединствене и нераздеЪиве –усиЉе на известан начин Ље служило као гаранциЉа поделе –усиЉе коЉа Ље била потписана у Ѕрест-Ћитовску и заправо ниЉе укинута до данас, Љер без обзира на све живи и постоЉи наказно чедо брестског мира као што Ље „независна ”краЉина“. ”биство цара Ље коначно –усиЉу преусмерило у стаЬе „не-–усиЉе“ или, у сваком случаЉу „не баш сасвим –усиЉе“, „маЬкаве –усиЉе“, и у то се уверавамо буквално на сваком кораку.

Ќапокон, убиство у Љекатеринбуршком подруму Ље имало и мистични смисао. ”бице су одлично знале да не убиЉаЉу само световног, веЮ и сакралног поглавара –усиЉе, и не само –усиЉе, веЮ и целог православног света, наследника историЉске мисиЉе римских царева, све од самог јвгуста.

ќктавиЉан јвгуст. ‘ото: www.globallookpress.com ќктавиЉан јвгуст. ‘ото: www.globallookpress.com ††††

ЌиЉе предузет покушаЉ да се убиЉе само Љедан човек заЉедно с породицом или само насилно свргнути владар, веЮ Ље начиЬен покушаЉ да се уништи православно царство као духовна и метаисториЉска категориЉа. ѕокушаЉ чиЉи Ље неуспех показао да се историЉа Ъудског рода не одвиЉа по ЪудскоЉ жеЪи, веЮ по ЅожиЉем устроЉству.

Ѕез обзира на чудовишно изругиваЬе сеЮаЬу на руску монархиЉу, без обзира на изузетно окрутно насиЪе над народом и ÷рквом, кад Ље на стотине хиЪада и милиона –уса прошло истим мученичким царским путем и кад су на десетине милиона биле згрчене од страха и глади, без обзира на све то, православно царство у –усиЉи ниЉе престало да постоЉи чак ни у царевом одсуству. »за марксистичке утопиЉе, русофобске распоЉасаности неокомуниста и либерала, из пустиЬе духовне и културне оскудице, наша представа о истинском ваЪаном уреРеЬу наше земЪе, о историЉскоЉ мисиЉи –усиЉе у свету, устаЉе из пепела, а над нама устаЉе фигура цара саткана од светлости као снажног молитвеника за народ и за нашу земЪу.

” току свог живота на «емЪи цар ЌиколаЉ II Ље огромну пажЬу посвеЮивао хагиополитици Ц односно Љавном прославЪаЬу и поштоваЬу православних светаца коЉи би могли да постану наши моЮни небески заступници. Мегова владавина представЪа непрекидни низ свечаних канонизациЉа, понекад на лично инсистираЬе цара, понекад упркос мишЪеЬу архиЉереЉа из —инода коЉи су били превише погружени у таштину.

1896. г.: —ветитеЪ “еодосиЉе „ерЬиговски

1897. г.: —вештеномученик презвитер »сидор и с Ьим 72 мученика

1903. г.: ѕреподобни —ерафим —аровски

1909. г.: —вета благоверна јна  ашинска (обнавЪаЬе поштоваЬа коЉе Ље раниЉе нечастиво било укинуто због неприЉатеЪства према припадницима старог обреда)

1910. г.: ѕреношеЬе из  иЉева у ѕолоцк часних моштиЉу преподобне ≈фросиниЉе

1911. г.: —ветитеЪ £оасаф, ≈пископ белгородски

1913. г.: Мегова —ветост ѕатриЉарх £ермоген

1914. г.: —ветитеЪ ѕитирим, ≈пископ тамбовски

1916. г.: —ветитеЪ £ован, ћитрополит тобоЪски

ќваЉ молитвени квасац био Ље она духовна снага коЉа Ље православноЉ –усиЉи помогла да проРе кроз тамну ноЮ безбожности кад се у скоро свакоЉ куЮи у коЉоЉ су живели верници налазила иконица (понекад из домаЮе радиности) преподобног —ерафима. „ак Ље и нуклеарно оружЉе коЉе Ље духовно ослабелу –усиЉу заштитило од физичког уништеЬа од стране геополитичких противника и коЉе ЉоЉ Ље дало прилику да доживи период духовног препорода по ѕромисли ЅожиЉоЉ направЪено управо у —арову.

ћеРутим, цар Ље оставио и вештаствено, материЉално наслеРе. Ўто време више одмиче тим ЉасниЉе савремени истраживачи откриваЉу да 23 године владавине ЌиколаЉа II нису биле „двадесет три степенице надоле“ (као што Ље Ъудима мозгове испирала совЉетска пропаганда), веЮ епоха невероватног историЉског скока –усиЉе Ц у економиЉи и индустриЉализациЉи, у развоЉу саобраЮаЉне инфраструктуре и воЉне силе, у науци и култури. ÷ар се као самодржавни владар налазио на челу овог развоЉа, усмеравао га Ље стратешки, доносио Ље конкретне одлуке и мора се признати да Ље Ьегово време, чак и поред трагичног финала, Љедно од наЉсЉаЉниЉих и наЉпродуктивниЉих у целоЉ рускоЉ историЉи.

” „николаЉевском скоку“ Ље посебно важно то што Ље ово био период нормалног историЉског развоЉа, без ванредних ствари и ванредних ситуациЉа, а коЉи Ље остварен захваЪуЉуЮи умножаваЬу, а не трошеЬу народних снага. Ќикад ни у Љедном правцу боЪшевизму, поред свих чудовишних „мобилизационих“ метода (глад, стреЪаЬа и принудни рад) у наредним епохама ниЉе пошло за руком да оствари резултате коЉи се могу упоредити с резултатима коЉи су за време цара остварени као „сами по себи“.

ƒовоЪно Ље да се сетимо да Ље управо за време последЬег цара побеРена √лад. Ќаравно, √лад у царскоЉ –усиЉи ниЉе била „глад“ у буквалном смислу речи Ц то Ље била неродица, одрасли Ъуди нису умирали од недостатка хране, али су били исцрпЪени, расла Ље смртност деце и стараца. ѕрогресивна штампа се обрушавала на владу због недовоЪних мера за борбу против глади. » цар ЌиколаЉ II Ље створио систем за борбу против неродице у размерама земЪе тако да 1911. године земЪа практично ниЉе ни осетила велику неродицу, а за последЬих 6 година владавине, без обзира на рат, –усиЉа Ље практично заборавила на поЉаву као што Ље глад, уживаЉуЮи у изобиЪу намирница док Ље Ќемачка трошила последЬе ресурсе. »згледало Ље сасвим незамисливо да Юе за само тридесет година револуциЉе боЪшевици успети да организуЉу три глади у дословном смислу речи Ц са смрЮу више милиона одраслих Ъуди, при чему се глад 1932-1933. године не може приписати никаквом рату. ћилиони Ъуди су умирали у мирно доба у земЪи коЉа ниЉе била захваЮена ратом.

«а време двоЉице последЬих царева и под личним старатеЪством ЌиколаЉа II реализован Ље грандиозни проЉекат “ранссибирске магистрале, коЉа Ље саграРена захваЪуЉуЮи напорима руских инжеЬера и слободних радника.

÷еремониЉа полагаЬа темеЪа за “ранссиб од стране царевиЮа ЌиколаЉа јлександровича у ¬ладивостоку. ‘ото: www.globallookpress.com ÷еремониЉа полагаЬа темеЪа за “ранссиб од стране царевиЮа ЌиколаЉа јлександровича у ¬ладивостоку. ‘ото: www.globallookpress.com ††††

«а Ьегову оцену довоЪно Ље реЮи да Ље од три грандиозна трансконтинентална проЉекта из ове епохе Ц британског трансафричког пута  аиро Ц  еЉптаун, немачке Ѕагдадске железнице и руског “ранссиба Ц у року и у потпуности остварен само оваЉ последЬи.

” наЉкраЮем року под личним надзором цара у мочварама  арелиЉе и вечно смрзнутом тлу иза поларног круга саграРена Ље ћурманска пруга коЉа због револуциЉе ниЉе успела да одигра улогу у ѕрвом светском рату, али Ље одиграла огромну улогу у ƒругом (управо ради Ье у борби с диверзантима гину девоЉке-хероине из „ј зоре су овде тихе“).

ѕореРеЬа ради, велики совЉетски железнички проЉекти су представЪали завршетак царских проЉеката као што су “урксиб или Ѕјћ или Ље Ьихова изградЬа била погрешна као кад Ље реч о „трансполарноЉ магистрали“ коЉа ниЉе завршена без обзира на то што Ље поред Ьених насипа сахраЬено на десетине хиЪада затвореника.

—таЪинов план за промену природе Ље увек изгледао као Љедан од наЉразумниЉих из Ьегове епохе. “о Ље било пошумЪаваЬе степе ради спречаваЬа суше. ћеРутим, оваЉ план Ље био само проширени план √енковог пошумЪаваЬа коЉи Ље 1886-1903. г. смислио Ќестор  арлович √енко, човек коЉи Ље променио самарске, царицинске и вороЬешке степе.

„ЌиколаЉевска“ –усиЉа се у области индустриЉализациЉе, научно-техничког развоЉа и друштвене организациЉе кретала напред корацима од седам миЪа. „ас овде, час онде, човек наилази на неку од „бразди цара ЌиколаЉа“ Ц први ледоломац коЉи Ље изградио адмирал ћакаров на коЉи Ље ѕопов први пут емитовао сигнал у случаЉу несреЮе, први тешки авион-бомбардер коЉи Ље конструисао »гор —икорски (коЉи Ље уживао личну подршку цара), прво искуство лета поларне авиЉациЉе, први носач авиона...

ƒа би створила илузиЉу заосталости, прЪавштине и сиромаштва из коЉе су –усиЉу извели ЋеЬин и —таЪин, комунистичка пропаганда Ље морала безбожно да блати ЌиколаЉеву епоху, смаЬуЉуЮи или преЮуткуЉуЮи Ьена достигнуЮа.  олико патетичних речи Ље совЉетска пропаганда рекла на тему царске –усиЉе у коЉоЉ ниЉе било трактора и у коЉоЉ Ље тек »Ъич по заслузи оценио потребу за увоРеЬем ових тешких поЪопривредних машина. » само се ситним словима у напоменама могло прочитати да Ље Љош 1903. године £аков ¬асиЪевич ћамин смислио своЉ први мотор на тешко гориво Ц руски дизел и да 1911. године прави трактор са сопственом конструкциЉом „–уски трактор-2“ (2-!!!) и у Ѕалаковском заводу (данас носи име Ьеговог брата коЉи Ље стреЪан 1938. године) почиЬе Ьегова производЬа при чему Ље пре револуциЉе направЪено преко сто трактора. ƒо 1917. године веЮ Ље десетак фабрика у –усиЉи почело да се бави производЬом трактора с домаЮом или увозном конструкциЉом. –усиЉа Ље у области производЬе трактора скоро ишла укорак с лидерима у овоЉ грани Ц јмериканцима, и уназаРена Ље за децениЉу само због револуциЉе.

Д–уски тракторУ ‘ото: www.globallookpress.com Д–уски тракторУ ‘ото: www.globallookpress.com ††††

ѕрактично у свим областима индустриЉског развоЉа –усиЉа ЌиколаЉа II Ље била лидер или се налазила непосредно иза лидера. ЌиЉе било ни говора о некаквом заостаЉаЬу земЪе, коЉа Ље наводно захтевала револуциЉу. »ндустриЉско-технички квасац из царског времена посебно се могао запазити у годинама ƒругог светског рата.

 ад нам неко каже „цар Ље изгубио у ѕрвом светском рату, а друг —таЪин Ље победио у ƒругом светском рату“ пред нама Ље класичан пример лажи. ” тренутку кад Ље цар насилно одстраЬен са власти руска воЉска се налазила на териториЉи две од три суседне неприЉатеЪске велесиле. ÷ар коЉи Ље био на челу армиЉе у своЉству главног врховног команданта не само да Ље одиграо велику улогу у санираЬу последица свенцанског пробоЉа Ќемаца, веЮ и у планираЬу и оствариваЬу наЉважниЉих операциЉа 1916. године Ц офанзиве на Ќарочи (коЉа Ље спасила француски ¬ерден) и познатог ЅрусиловЪевог пробоЉа.

÷ар Ље свакодневно посвеЮивао пажЬу побоЪшаваЬу снабдеваЬа руске воЉске, а захваЪуЉуЮи ЬеговоЉ сталноЉ бризи превладана Ље криза у опреми и оруРу, уведена Ље противгасна заштита. ЌиЉе било никакве сумЬе у то да се –усиЉа 1917. године заЉедно са савезницима налазила на прагу победе кад Ље рускоЉ власти задат подли ударац изнутра, коЉи Ље у коначном довео до успоставЪаЬа диктатуре комунистичке секте на челу с полу-Ќемцем коЉи Ље радио и као немачки шпиЉун. ЌиЉе се могло замислити да се у ѕрвом светском рату десе догаРаЉи као што Ље немачка блокада града на Ќеви или потреба да се ћосква брани од Ьих.

” ƒругом светском рату до коЉег ниЉе морало доЮи да револуционари нису спречили цара да победи у ѕрвом, „царски“ фактор Ље стално утицао на напоре наше земЪе. ѕриморски градови као што су ЋеЬинград и —евастопоЪ држали су се захваЪуЉуЮи артиЪериЉскоЉ ватри „царских“ утврРеЬа обалске одбране Ц „ расне горке“ на северу и 31. и 35. батериЉе на Љугу. „ЋеЬин“-град Ље Љош бранило оруРе царских линиЉских ратних бродова (подсетиЮу на то да „индустриЉалац“ —таЪин ниЉе успео да сагради ниЉедан линиЉски ратни брод, без обзира на то колико Ље о томе саЬао).

ќпште Ље признато да Ље Љедан од совЉетских воЉних адута био тенк “-34. „ƒа совЉетска власт ниЉе спровела индустриЉализациЉу овакви тенкови не би били могуЮи“ Ц викали су пропагандисти. ћеРутим, ствар Ље у томе што Ље “-34 конструисан у конструкторском бироу у ’арковском заводу за изградЬу локомотива, коЉи Ље основан... 1896. године, управо за време цара ЌиколаЉа и коЉи Ље за две децениЉе историЉе пре револуциЉе постао Љедно од главних предузеЮа руског воЉно-индустриЉског комплекса с колосалним технолошким искуством и обуком кадрова. » овде се приликом провере испоставило да Ље маЪ социЉализма заправо „бразда цара ЌиколаЉа“.

“енк “-34. ‘ото: Jaroslav Moravcik / Shutterstock.com “енк “-34. ‘ото: Jaroslav Moravcik / Shutterstock.com ††††

ѕобеда из 1945. године (освоЉена Ље у саставу исте оне коалициЉе у коЉоЉ Ље –усиЉа била за време цара и из коЉе Љу Ље извео ЋеЬин) ниЉе била демонстрациЉа предности совЉетског уреРеЬа, веЮ доказ стабилности и величине вечне –усиЉе, чиЉе су огромне резерве чврстине вишеструко повеЮане у време ЌиколаЉа II.

„ак су и темеЪи великог космичког пробоЉа поставЪени управо у царско време. –уска инжеЬерска школа коЉа нас Ље извела у космос створена Ље пре револуциЉе, а Ьени кадрови су се школовали у „столипинским“ политехничким факултетима. ƒруга Ље ствар што су Ьена достигнуЮа могла бити Љош сЉаЉниЉа да ниЉе било страхота црвеног терора. „„вор  ондратЉука“ коЉи Ље Љош 1916. године израчунао јлександар ЎаргеЉ, студент ѕетроградског политехничког факултета коЉи Ље основао ЌиколаЉ II представЪа основу „месечевих траса“. ћеРутим, у току свег свог живота у —овЉетском —авезу царски официр ЎаргеЉ Ље био приморан да се криЉе иза презимена  ондратЉук, што га, узгред речено, ниЉе спасило од хапшеЬа и репресиЉа, а Ьеговог наслеРа су се сеЮали само поЉединци као што Ље —. ѕ.  ороЪов. ј сам  ороЪов, ученик ‘ридриха ÷андера коЉи Ље прве радове о осваЉаЬу космичких простора обЉавио Љош за време цара, умро Ље прерано због повреда коЉе су му задали инспектори Ќ» ¬ƒ: услед сломЪене вилице приликом операциЉе душник ниЉе могао бити повезан са трахеЉом. «бог смрти главног конструктора дошло Ље до прекида совЉетског програма за ћесец.

„удовишна клевета коЉа се сто година изливала на име ЌиколаЉа II ниЉе била повезана само са жеЪом да се оцрни свети цар и историЉска –усиЉа коЉа се у Ьему оваплотила, веЮ и тежЬа да нам се пресече пут за будуЮност. ” личности цара ЌиколаЉа II подвргнута Ље жигосаЬу, оклеветана и убиЉена идеЉа нормалног, слободног од ванредних ситуациЉа и хуманог развоЉа –усиЉе Ц без ропског рада, без масовног стреЪаЬа, без минираЬа цркава и спаЪиваЬа вила на имаЬима (да ли знате да су на целом комплексу вила у ѕушкингорЉу само три Ц ћихаЉловска, “ригорска и ѕетровско 1918. године спалили побуЬени сеЪаци, а у –усиЉи Ље спаЪено на хиЪаде имаЬа Ц културних центара), без идеолошких довиЉаЬа и шаманизма „лисенковштине“.

÷ар Ље истовремено био и данас Ље нападан са две стране. — Љедне стране, наводно Ље „цар-млакоЬа“ коЉи Ље све уништио и испустио власт из руку, коЉем се супротставЪа наводно ефикасни —таЪин коЉи Ље убиЉао милионе истинских и умишЪених неприЉатеЪа и коЉи Ље на таЉ начин задржао власт. — друге стране, истовремено с првим (без обзира на сву апсурдност) користи се мит о „крвавом ЌиколаЉу“. Ќаводно, последЬи руски цар Ље био деспот и Яелат. » никаква владавина у –усиЉи осим деспотизма и Яелатства ниЉе могуЮа, а крвави терор боЪшевизма Ље представЪао природни наставак руске државности.

» Љедно и друго Ље безочна лаж. ЌиколаЉ II ниЉе био ни „млакоЬа“, нити Ље био „крвав“.  ад Ље било потребно деловао Ље врло одлучно и захтевао Ље одлучне мере од потчиЬених. ÷рвени пропагандисти воле, на пример, да цитираЉу Ьегову резолуциЉу о лифландском граду “укуму: „“ребало Ље згромити“ народ преЮуткуЉуЮи лицемерно да се ради о граду коЉи се побунио против руске власти у коЉем су убиЉени и држани под опсадом руски воЉници. ”биЉени су пуковник и 6 драгона. “ешко Ље чак и замислити какву резолуциЉу би на рапорту о сличноЉ побуни оставио ЋеЬин, вероватно би наредио да се Ъуди отруЉу гасом.

ћеРутим, цар коЉи Ље одрастао са самосвешЮу ƒомаЮина –уске земЪе чиЉа Ље главна брига да сачува народ, наравно, ниЉе могао да делуЉе против своЉе земЪе истим методама коЉима Ље, на пример, деловао, пЪачкаш банака Пугашвили. ќн ниЉе могао да уведе у земЪи режим сталног и изванредног терора, доушништва и страха... ” време кад Ље требало одговорити на терор коЉи су започели револуционари, по пресуди воЉних поЪских судова погубЪен Ље 2.981 човек. “о Ље маЬе него што Ље у ———–-у убиЉано за Љедан дан 1937-1938. године. ѕо броЉу погубЪених у односу на броЉ становника царска –усиЉа коЉа се борила против тероризма заостаЉала Ље... само за апсолутно мирним —ЉедиЬеним јмеричким ƒржавама.

Ќапори цара ЌиколаЉа II били су усмерени на миран развоЉ земЪе, на Ьен економски напредак, на споЪашЬу одбрану, али не за рачун катастрофалног опадаЬа народног стандарда. ÷ар ниЉе желео и ниЉе могао да претвори државу у крвави инструмент борбе за власт. ”право то су искористили демони револуциЉе, коЉи су започели двадесетогодишЬи рат ради уништаваЬа руске монархиЉе и коЉи су се на сваки начин трудили да подриЉу повереЬе народа у цара и да изолуЉу цара од народа.

÷ар ЌиколаЉ II. ‘ото: www.globallookpress.com ÷ар ЌиколаЉ II. ‘ото: www.globallookpress.com ††††

ƒанас многи цара окривЪуЉу управо због ове хуманости, нормалности и уздржаваЬа од ванредних мера. „ак и ако се слажу с тим да Ље веЮина митова о –усиЉи и Ьеном цару: „заосталости“, „поразу“, „слабости“ и „неспособности“ Ц лаж, многи се обрушаваЉу на цара с примедбама због тога што се ниЉе борио за власт на све начине. £ер, ако Ље човек сигуран у то да Ље у праву, велики циЪ оправдава и наЉокрутниЉа средства. ƒа Ље ЌиколаЉ II поступао као —таЪин, или бар као ѕетар ¬елики, или чак као јлександар III не би испустио власт из руку. ѕрактично, ова примедба Ље данас главна чак и од стране левичара и зато звучи помало парадоксално: да Ље цар стварно био добар, обесио би све наше.

”право у томе се састоЉи огроман морални изазов цара ЌиколаЉа II упуЮен савременоЉ историЉскоЉ свести –усиЉе. ƒа ли смо спремни за нормалан динамичан развоЉ без примене ванредних мера? ƒа ли Ље наша граРанска свест на довоЪном нивоу да добар човек, коЉи ниЉе деспот и коЉи се одговорно односи према своЉим обавезама, али има право и на слабости или грешке, може мирно да руководи не изазиваЉуЮи поплаве крви у земЪи? »ли нам одговара само тиранин коЉи захваЪуЉуЮи огромним Ъудским жртвама држи земЪу у „гвозденим рукавицама“? ƒа ли нам Ље потребна власт коЉа реализуЉе реалне велике проЉекте као што Ље “ранссиб, коЉи Ље био Љедини интерконтинентални железнички проЉекат заиста спроведен у живот у ово време, или нам Ље потребна власт коЉа вичуЮи о великим достигнуЮима по високу цену остваруЉе осредЬе резултате и коЉима да бисмо се дивили треба да снизимо ниво претходног развоЉа земЪе.

ЌиколаЉ II представЪа слику нормалне власти коЉа друштву може да пружи нормалан живот без ванредних метода. » кад веЮи део нашег друштва бира управо Ьега, даЉуЮи му предност у односу на —таЪина, налазеЮи управо у цару оваплоЮеЬе позитивне историЉске фигуре, видимо да се формира потражЬа за историЉском нормалношЮу, за развоЉем, али не по цену Ъудождерства.

ћеРутим, ова нормалност треба да буде праЮена граРанском одговорношЮу самог друштва.  ао што Ље показала трагедиЉа цара ЌиколаЉа II и Ьегове породице нормалан човек на челу државе, коЉи ниЉе тиранин, може да постоЉи само тамо где Ље само друштво одбацило револуциЉу, терор, уништеЬе, систематску клевету против власти и забадаЬе завереничких ножева у леРа. ƒруштво не треба да сматра своЉом обавезом да „кида“ тамо где Ље танко и да Љури у пробоЉ (куда, у анархиЉу?  а ћахноу? »ли ка “роцком?) чим му се учини да стисак власти слаби.

ƒруштво коЉе Ље у стаЬу да схвати и друге механизме управЪаЬа осим тираниЉе не заслужуЉе тираниЉу.

÷ар-ћученик се моли за нас пред Ќебеским ѕрестолом. ÷ар-ѕобедник нам Ље оставио огромно историЉско наслеРе чиЉег значаЉа тек постаЉемо свесни. јли да ли Юемо бити достоЉни ових молитава и овог наслеРа, или Юемо сами себе осудити на нову катастрофу понавЪаЬем клевета против —трастотрпца и рРавим револуционарним сврабом? —вако треба себи да одговори на ово питаЬе у ÷арским данима.

£егор ’олмогоров
—а руског ћарина “одиЮ

“елевизиЉски канал Д÷арградУ

19 / 07 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0