Srpska

Дќсвета Ље ћоЉа и £а Юу Ље вршитиУ

ѕоводом годишЬице убиства царских страстотрпаца

††††

ѕре 101 годину, у ноЮи измеРу 4. и 5. (16. и 17.) Љула 1918. године у £екатеринбургу су стреЪани царски страстотрпци и Ьихове верне слуге. ќва жртва Ље представЪала врхунац коЉи Ље руски народ доживео у годинама револуционарних немира.

—вети цар ЌиколаЉ II Ље осуРен на смрт након лишаваЬа законите власти: погибиЉа свргнутих монарха, премда може бити одложена на извесно време Ц представЪа историЉску законитост, а не случаЉност. »з хрестоматиЉа знамо за погубЪеЬе британског краЪа „арлса I и француског краЪа ЋуЉа XVI заЉедно са супругом ћариЉом-јнтоанетом. ћученичка смрт венценосних страстотрпаца у подруму »патиЉевске куЮе била Ље други чин трагедиЉе започете у марту 1917. године кад су генерали коЉи су прекршили заклетву, делуЉуЮи заЉедно с лидерима ƒуме ћ. ¬. –одзЉанком, ј. ». √учковом, ѕ. Ќ. ћиЪуковом и ј. ‘.  еренским, коЉи ни раниЉе нису крили своЉе жеЪе за променом државног уреРеЬа Ц за заменом самодржавЪа владавином представника у виду уставне монархиЉе или парламентарне републике, приморали цара, врховног воРу –уских оружаних снага, да се у Љеку великог рата одрекне престола.

—едница воЉног савета од 1. априла 1916. г. под председаваЬем цара —едница воЉног савета од 1. априла 1916. г. под председаваЬем цара ††††

Ќеки генерали Ц ћ. ¬. јлексеЉев, Ќ. ¬. –уски и ј. ћ.  римов су били директно ангажовани у завери усмереноЉ на свргаваЬе цара с престола; друге воЉсковоРе - главни команданти фронтова велики кнез ЌиколаЉ ЌиколаЉевич, ј. ј. Ѕрусилов, ј. £. ≈верт, ¬. ¬. —ахаров и главни командант Ѕалтичке флоте ј. ». ЌепеЬин Ц своЉим телеграмима су подржали злочиначку инициЉативу завереника и изЉаснили су се за одрицаЬе: главни командант ÷рноморске флоте ј. ¬.  олчак Ље „опрао руке“ и ниЉе одговорио на питаЬе послато телеграмом из главног штаба о томе какав Ље Ьегов однос према предстоЉеЮем одрицаЬу цара.

ћеРу генералима коЉи су издали цара био Ље и Ћ. √.  орнилов. ѕреузевши 2. марта 1917. године, у Љеку воЉног метежа, дужност главног команданта ѕетроградског воЉног округа од самозване ѕривремене владе, уместо да организуЉе мере на гушеЬу бунта он Ље ухапсио свету царицу јлександру ‘Љодоровну и Ьену децу, а затим их Ље држао под стражом у дворцу у ÷арском —елу.

ћеРутим, воЉни немири у престоници, под чиЉим изговором Ље извршен преврат, нису ослобаРали воЉсковоРе од заклетве због коЉе Ље у тако тешким околностима требало са изузетном ревношЮу да остану верни цару по дужности.

ƒа би оправдали своЉе нарушаваЬе заклетве ови генерали су касниЉе тврдили да их Ље на одстраЬиваЬе ЌиколаЉа II навела брига за то да руска воЉска настави рат против Ќемачке и Ьених савезница, да су инсистираЉуЮи на одрицаЬу покушали да спрече пораз –усиЉе. ћожда су заиста тако размишЪали тих дана. ћеРутим, свеЉедно нису успели да спрече капитулациЉу потписану Ѕрест-Ћитовским мировним споразумом. —вргаваЬе цара Ље само убрзало распад руске државне машине и руске воЉске, а издаЉа коЉу су учинили остаЉе злочин коЉи Ље имао последице колосалних размера.

«ато се крв царских страстотрпаца не налази само на савести политичких посленика коЉи су донели одлуку о Ьиховом убиству у ћоскви и £екатеринбургу пре 101 године, веЮ и воЉсковоРа коЉи су издали свог врховног команданта, коЉем су се заклели на верност и чиЉу су милост уживали. ќва Ьихова издаЉа Ље представЪала први акт атентата на помазаника ЅожиЉег. «ато Юемо у истом реду с ЋеЬином, —вердловом, “роцким, √олошчокином, Ѕелобородовом и ¬оЉковом навести великог кнеза ЌиколаЉа ЌиколаЉевича, генерале јлексеЉева, –уског,  римова, ≈верта, —ахарова, Ѕрусилова и  орнилова и адмирале ЌепеЬина и  олчака.

ЌиЉедан грех не остаЉе без освете.  оначна победа божанске правде десиЮе се на последЬем и —трашном суду. ѕосмртна судбина човека коЉи се преселио у други свет претходно се одреРуЉе на суду ЅожиЉем после Ьегове смрти, и оваЉ Мегов суд покрива вео таЉне. јли ради уразумЪиваЬа и упозораваЬа Ъуди коЉи живе на земЪи √оспод често на видЪив начин показуЉе жалосне последице злочиначких дела на земаЪскоЉ судбини грешника.

»спитиваЬе Ѕориса  оверде на ¬аршавскоЉ железничкоЉ станици после убиства ¬оЉкова »спитиваЬе Ѕориса  оверде на ¬аршавскоЉ железничкоЉ станици после убиства ¬оЉкова ††††

ѕогледаЉмо какав Ље био краЉ живота директних политичких убица царских страдалника.  Ъучну улогу у доношеЬу одлука од стране £екатеринбуршког савета о убиству крунисане породице одиграли су лидери локалних боЪшевика ‘. ». √олошчокин, ј. √. Ѕелобородов и ѕ. Ћ. ¬оЉков. √олошчокин коЉи се осим убиства царских страсторпаца прославио Љош и као виновник масовне глади у  азахстану где Ље био на челу боЪшевичке партиЉске организациЉе краЉем 1920-их Ц почетком 1930-их година стреЪан Ље 28. октобра 1941. године, потпуно праведно, као народни неприЉатеЪ. «а време владавине Ќ. —. ’рушчова Ље био рехабилитован, што Ље било потпуно неправедно. ј. √. Ѕелобородов, коЉи ниЉе био Яелат само царске породице, веЮ и донских козака Љедно време Ље обавЪао дирЪиву дужност председника комисиЉе за побоЪшаЬе живота деца, али Ље 1927. године избачен из ¬ ѕ(б) и послат у прогонство у јрхангелск као троцкиста. —треЪан Ље 10. фебруара 1938. године. » оваЉ Яелат Ље рехабилитован 1958. године, а четири године касниЉе посмртно Ље враЮен у роРену партиЉу Ц испоставЪа се да своЉеврсна вера у загробни живот, ниЉе била туРа комунистима из времена „отопЪеЬа“ за време ’рушчовЪеве владавине. ѕ. Ћ. ¬оЉкова Ље у ¬аршави где Ље вршио дужност совЉетског амбасадора, 7. Љуна 1927. године убио руски емигрант Ѕорис  оверда због чега га Ље поЪски суд осудио на доживотну робиЉу, али Ље изашао на слободу после 10 година затвора.

»з  ремЪа су директни налози за обрачун с царском породицом потекли од лидера совЉетске државе председника ¬÷» -а £. ћ. —вердлова, инициЉатора одлуке ¬÷» -а од 2. септембра 1918. године о „црвеном терору“. ѕо званичним информациЉама —вердлов Ље умро од „шпаЬолке“, како се тада називао грип, 16. марта 1919. године, кад му Ље било 33 године. ћеРутим, у то време су се шириле гласине о томе да Ље Ьегова смрт била последица батина коЉе Ље добио у ќрлу за време говора на радничком митингу: незадовоЪни политиком совЉетског руководства локални пролетери су напали говорника и Љедан од Ьих му Ље разбио главу. ѕо причама коЉе су забележене у историЉскоЉ литератури ова чиЬеница Ље скривена, пошто Ље доводила у питаЬе пропагандну тезу о томе да совЉетска власт врши диктатуру пролетериЉата. ќдлуку о убиству цара, царице и Ьихове деце —вердлов Ље претходно усагласио с ЋеЬином, чиЉи су биографиЉа и краЉ познати свету, те нису потребна обЉашЬеЬа.

»згледа да Ље у разматраЬу судбине царских сужаЬа од наЉвишег политичког руководства земЪе осим ЋеЬина и —вердлова учествовао Љош само “роцки. –ади се о томе што Ље одлука о убиству у ћоскви донета незванично, без записника, зато околности Ьеног доношеЬа нису потпуно разЉашЬене ни дан-данас. »ма основа да веруЉемо у касниЉе тврдЬе “роцког да се он супротставио стреЪаЬу царских сужаЬа због формалне одлуке локалне Љекатеринбуршке власти и да Ље уместо тога предлагао да се организуЉе громогласно суРеЬе у главном граду, те да Ље намеравао да наступи на Ьему као тужилац. —удеЮи по Ьеговом карактеру и склоностима заиста Ље могао да жали због тога што ниЉе одржана дуготраЉна представа на коЉоЉ би блистао своЉом красноречивошЮу у присуству репортера из целог света. ” сваком случаЉу, за светог цара ЌиколаЉа II притом ниЉе предвиРао другачиЉи исход суРеЬа осим смртне пресуде. “роцки Ље доживео пораз у борби за лидерство 1923. године »з главног штаба владаЉуЮе партиЉе Ц ѕолитичког бироа ÷  ¬ ѕ(б) Ље искЪучен 1926. године, а 1927. године Ље био лишен свих дужности и послат у прогонство, а 1929. године Ље протеран из земЪе. ƒана 20. августа 1940. године смртно га Ље ранио шпански комуниста –. ћеркадер у главном граду ћексика са истоименим називом, одакле Ље руководио IV »нтернационалом коЉу Ље основао у емиграциЉи, и следеЮег дана Ље умро.

ћексички полицаЉци с пиЉуком за лед. 1940. г. ћексички полицаЉци с пиЉуком за лед. 1940. г. ††††

—ад Юемо реЮи нешто о краЉу живота наЉвиших воЉсковоРа коЉи су издали цара. ƒана 5. Љануара 1929. године у сопственоЉ вили у француском летовалишту јнтибу умро Ље велики кнез ЌиколаЉ ЌиколаЉевич.  оЬички генерал ј. ј. Ѕрусилов Ље умро 17. марта 1926. године у своЉоЉ постеЪи, коЉи Ље у то време био на дужности главног инспектора коЬице –адничко-сеЪачке ÷рвене армиЉе. √енерал пешадиЉе ћ. ¬. јлексеЉев Ље преминуо 8. октобра 1918. године у £екатеринодару где Ље предузимао мере за организоваЬе оружаног отпора боЪшевицима дошавши на чело ƒобровоЪачке воЉске после погибиЉе  орнилова.

¬ице-адмирал ј. ». ЌепеЬин Ље пао као жрва жртва револуциЉе меРу наЉвишим воЉсковоРама, а у коЉу Ље сам био увучен изЉаснивши се у телеграму упуЮеном главном штабу за одрицаЬе ЌиколаЉа II: 4. марта 1917. године убиЉен Ље пуцЬем у леРа у ’елсингфорсу (’елсинки) док Ље ишао на револуционарни митинг на коЉи су га приморали да иде пиЉани морнари Ц „лепота и понос револуциЉе“, по речима “роцког. √енерал-маЉор ј. ћ.  римов коЉи Ље подржао  орнилова, тадашЬег главног команданта у Ьеговом неуспелом наступу, извршио Ље самоубиство 31. августа 1917. године изашавши из кабинета премиЉера ј. ‘.  еренског коЉи га Ље подвргао понижаваЉуЮем испитиваЬу у вези с „ орниловЪевим метежом“. —ам генерал пешадиЉе Ћ. √.  орнилов убиЉен Ље 31. марта (13. априла) 1918. године за време док Ље на £екатеринодар Љуришала ƒобровоЪачка армиЉа коЉом Ље тада командовао. јдмирала ј. ¬.  олчака коЉи се прогласио за врховног владара –усиЉе и коЉи Ље доживео пораз у граРанском рату с боЪшевицима команда „ехословачког корпуса Ље предала локалним властима и по одлуци »ркутског воЉно-револуционарног комитета стреЪан Ље 7. фебруара 1920. године.

ѕензионисани генерал пешадиЉе Ќ. ¬. –уски живео Ље у ѕЉатигорску.  ад Ље град освоЉила ÷рвена армиЉа он Ље ухапшен као талац и стреЪан 19. октобра 1918. године. √енерал пешадиЉе ј. £. ≈верт Ље први пут ухапшен у ћоскви 14. фебруара 1918. године. ЌиЉе много времена провео у заточеништву, али Ље 20. септембра, убрзо након проглашаваЬа „црвеног терора“ поново ухапшен и налазио се у тамници у ћожаЉску. ”биЉен Ље 12. новембра 1918. године приликом преласка из ћожаЉска у ћоскву Ц по званичном саопштеЬу „приликом покушаЉа бекства“.  оЬичког генерала ¬. ¬. —ахарова стреЪали су „зелени“ бандити на  риму у  арасубазару (данашЬи Ѕелогорск) у августу 1920. године.

Ќе дотичите се помазаника ћоЉих (ѕс. 104: 15), Ц рекао Ље √оспод, упозораваЉуЮи оне коЉи се дрзну да посегну на власт Ѕогом поставЪених владара. “рагична судбина Ъуди коЉи су посегнули на закониту власт, а затим и на живот светог цара ЌиколаЉа II Ље Љедно од сведочанстава истинитости ове заповести.

—а руског ћарина “одиЮ

22 / 07 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0