Srpska

ƒуховни живот и комфор

—абрат —ретеЬског манастира, уредник портала „ѕравославие.ru“, Љеромонах »гЬатиЉе (Ўестаков) одговара на питаЬа гледалаца и водитеЪа програма телевизиЉског канала „—оЉуз“ „–азговори са свештеником“ о томе да ли Ље тежЬа ка комфору споЉива са хришЮанством?  ако ускладити ритам савременог живота и ритам ÷ркве?  оЉе проблеме нам доносе нове технологиЉе коЉе су врло раширене у нашоЉ свакодневици?

††††

„ЋамборгиниЉем неЮеш уЮи у раЉ“

Ц „овеку Ље своЉствено да тежи ка комфору, он се труди да олакша себи живот, да олакша и поЉедностави своЉ рад. јли да ли Ље то за Ьега корисно у духовном смислу?

Ц „ини ми се да човекова тежЬа ка комфору делимично изражава Ьегову тежЬу ка повратку у раЉ. ∆ивеЮи овде стално осеЮамо извесну нелагоду. » тежЬа ка комфору такоРе сведочи о томе да плачемо за изгубЪеним раЉем. ЌиЉе случаЉно што многи центри удобности, на пример, раскошни хотели, дворци, тржни центри и центри за разоноду носе назив „Paradis“, односно „–аЉ“. ќво Ље наизглед вулгарно, али с друге стране, Ъуди тако несвесно покушаваЉу да се врате у неко раЉско место и стаЬе.

£асно Ље да ако се човек буде бавио само ствараЬем материЉалног комфора то неЮе имати никакве везе с богоопштеЬем. Ќаизглед, овде ниЉе очевидан и очигледан грех коЉи нас одваЉа од Ѕога. јли погледаЉмо неке савремене цивилизациЉе, на пример, нагли пораст комфора на «ападу у ’’ веку Ц а сад Ље то дошло и код нас Ц или наш комунистички експеримент.

Ц ∆еЪа за изградЬом раЉа на «емЪи?

Ц ƒа. ќваЉ совЉетски раЉ Ље био у извесноЉ мери аскетски, али Ље много учиЬено и за комфор: електрификациЉа у свим краЉевима, изградЬа зграда у коЉима Ље у становима било греЉаЬе и топла вода, струЉа, и све то скоро бесплатно. ј сад видимо примере бескраЉног комфора коЉи достиже невероватне размере Ц таквих ствари никад ниЉе било меРу Ъудима. »стовремено Ље то често праЮено окретаЬем од ’риста, од Ѕога. “о се дешава и на «ападу и код нас.

ћеРутим, апсолутни физички комфор и Ѕог су неспоЉиви. ќни су као уЪе и вода. ѕремда бисмо веома желели да их споЉимо. ∆елимо да уРемо у раЉ ламборгиниЉем. ∆елимо да будемо с Ѕогом, а да притом живимо некако изузетно лепо, добро и среЮно као што живе некакве звезде »нстаграма: да будемо вечно млади, лепи и успешни. ќва реч „успешни“ се данас стално понавЪа. ѕремда се често не обЉашЬава: успешни у чему?

††††

„ак и страх ЅожиЉи коЉи постоЉи у нама, православним хришЮанима, понекад се претвара у некакав суЉеверни страх Ц у жеЪу да нам и тамо, у другом свету, буде комфорно. „ини ми се да данас постоЉи тренд у свакодневном животу православних хришЮана: да не излазеЮи из зоне комфора, као да седимо у кабриолету, будемо с Ѕогом, да будемо причесници божанске благодати. ћеРутим, ту постоЉи врло озбиЪан дисонанс и ми то Љош увек не схватамо. £ош увек нисмо у стаЬу да схватимо суштину и последице оног степена комфора коЉи се обрушио на човечанство, укЪучуЉуЮи, ако не пре свега, народе коЉи исповедаЉу ’риста.

Ц ” чему Ље корен противречности измеРу комфора и духовног живота?

Ц ѕочеЮемо од главног. ћи идемо за √осподом »сусом ’ристом, ќн Ље наш „Ќачелник“, пример за углед. јли хаЉде да погледамо како Ље ќн живео овде, на «емЪи, да погледамо и окружеЬе у коЉем Ље проповедао, у коЉем Ље одрастао. Куди су у време ’риста живели много скромниЉе. „ак су и наЉбогатиЉи цареви тада живели скромниЉе него што данас живи неки просечан власник салона аутомобила. јли Ље чак и за таЉ свет ’ристос био сиромашан: ниЉе имао ни куЮу, ни неку имовину, и то ниЉе случаЉно. ѕостоЉе друге религиЉе и вероисповести коЉе су везане за одреРене личности и Ъуди, без обзира на ове личности, виде оваплоЮеЬе моралног начела. ј ми се угледамо на ’риста, на апостоле. јли они су живели врло скромно, чак и по стандардима ондашЬег света. » ниЉе случаЉно то што √оспод ниЉе дошао у оваЉ свет као богати цар, или као осваЉач, или као трговац.

Ц –оРен Ље у Љаслама, у врло некомфорним условима...

Ц ƒа. ƒошао Ље као прогнаник. » у томе Ље важна основа нашег хришЮанског живота. » треба да се угледамо на оваЉ идеал. Ќе можемо да заборавимо на то. ЌекадашЬе генерациЉе хришЮана, и код нас у –усиЉи, никад то нису заборавЪале. ћоже се реЮи да Ъуди нису тежили да премаше извесну границу комфора управо зато што су се руководили ’ристовим моралним идеалом.

£едном ми се десила следеЮа ствар. Ќека бака Ље продавала чарапе у метроу. “а бака ми Ље била симпатична и одлучио сам да купим Ьен производ. ѕитам: „ѕошто?“ ќдговара: „150 рубаЪа.“ ј тада Ље веЮ 150 рубаЪа била скоро као сад, врло мало новца. Ќисам имао потребне новчанице, па сам ЉоЉ дао нешто више, а она каже: „Ќе, неЮу да узмем.“ ”зела Ље колико Ље тражила, ниЉе хтела да узме више. „ак Ље рекла: „“о Ље грех.“ –азумете? √енерациЉе наших предака су живеле тако да се врло строго односе према томе да стекну неко материЉално богатство, уопште нешто материЉално. ќпрезно су се односили према томе. » полазеЮи од тога чак се наша цивилизациЉа развиЉала посебним путем. “о су меРусобно повезане ствари.

††††

„ини ми се да прави хришЮанин не може бити претерано богат човек и да се купа у луксузу. ќдносно, он може de facto, али то нема никакве везе са хришЮанством. „овек може бити богат, може имати, рецимо, две куЮе, и Љош много свега. јли постоЉи извесна црта после коЉе се поставЪа питаЬе: „ј да ли си ти уопште хришЮанин? ƒа ли живиш по £еванРеЪу ако се купаш у таквоЉ раскоши?“

∆ивети у ритму ÷ркве

Ц ј да ли Ље уопште дозвоЪено прилагоРавати себи принципе хришЮанског живота? ”обичаЉена Ље ситуациЉа: човек се понекад толико умори да га мрзи да чита ЉутарЬе или вечерЬе правило, жели дуже да одспава или увече да што пре легне у кревет. ƒа ли треба да приморава себе да се моли? ƒа ли Ље то исправно? £ер постоЉи пословица: „ЌевоЪник ниЉе богомолник.“ »ли честа ситуациЉа, посебно у току лета кад многи суботом и недеЪом одлазе у викендицу: нема храма у близини и Ъуди изостаЉу се недеЪне службе, иду у храм у граду Ц за време радних дана и чак на празнике само кад падну у радни дан. ќвде се такоРе ради о томе како Ље нама згодниЉе, комфорниЉе...

Ц јко Ље човек уморан и буквално приморава себе да обави молитвено правило мислим да неЮе погрешити. Ќе треба се плашити тога. јко се мало потрудимо, ако будемо поштовали молитвено правило, то Юе нам бити само на корист. јли Ље притом врло важно унутрашЬе расположеЬе.  ао прво, треба да постоЉи радост и захвалност Ѕогу. ”опште, било би исправно кад бисмо пробудивши се започЬали дан речима: „√осподе, хвала “и за ову кишу напоЪу, за ово сунце, за место на коЉем живим, за посао коЉи имам, за моЉу родбину.“ ¬рло Ље важно да Ље човек захвалан. «ахвалност и радост увек треба да буду присутне у нашоЉ молитви, па Юе се меЬати свет око нас. „ини ми се да Ље то главно.

јли важно Ље и молитвено правило. “о Ље исто као и тренинг у спорту: ако редовно тренираш, лакше ти Ље да тренираш. ѕонекад се вероватно може нешто скратити, али не тако да преРе у навику.

ј што се тиче одласка у храм... £асно Ље да понекад не можемо да одемо на службу недеЪом или на празник и да после то на неки начин надокнаРуЉемо, али то такоРе не сме да постане правило, зато што су недеЪна ЋитургиЉа, недеЪа или празнични дани Ц посебни дани, то су ЅожиЉи дани. ÷рква их ниЉе случаЉно установила и оваЉ ритам Ље врло важан за нас. » ако га нарушимо добро Ље да то на неки начин надокнадимо. »ма Ъуди коЉи су просто узели за правило да иду на ЋитургиЉу средом или четвртком, али често не оду недеЪом. Ќаравно, то Ље чудно и погрешно с духовне тачке гледишта. “реба да се трудимо да се придржавамо црквене богослужбене струЉе.

–обови испразности

Ц ќче »гЬатиЉе, рекли сте да ÷рква задаЉе одреРени животни ритам.  ад човек тежи комфору он меЬа своЉ животни ритам: обично га убрзава, труди се да све уради брже, да поЉедностави општеЬе. ƒа ли Ље то благотворно?

Ц ћислим да Ље тежЬа ка убрзаваЬу и поЉедноставЪиваЬу веЮ ропство у извесноЉ мери. Ўта значи тежити комфору? „овек коЉи тежи комфору неминовно тежи богаЮеЬу. «аправо, он почиЬе маЬе да служи себи, а више мамони и почиЬе да поступа по законима коЉи му се намеЮу и хтео или не хтео доспева у таштину. ѕрактично, сви ми живимо у овоЉ таштини и вреви. “о се посебно види у градскоЉ средини, у ћоскви. ƒоРеш у ћоскву, враЮаш се однекуд и просто осеЮаш да си уЉутру устао и да у глави почиЬу да ти се врте неке куглице. ћораш да трчиш негде, зато што сви некуда трче. ј куда сви трче? —ви трче да зараРуЉу новац.  уда Љош могу да трче у ћоскви?!

Ќаравно, има професиЉа у коЉима се Ъуди баве служеЬем ближЬем, где материЉални фактор ниЉе основа. јли у суштини, веЮина Ъуди коЉи живе у великом граду, као што Ље на пример ћосква, заузета Ље зараРиваЬем новца. «аправо, зато и долазе овамо. ÷ела –усиЉа долази у ћоскву да би овде зараРивала новац и преживела. —творен Ље такав систем. » Ъуди коЉи желе да се обогате врте се као у зачараном кругу, практично постаЉу робови. ѕочиЬе врева и ниЉе Љасно чему то. Ќаравно, у томе има нешто болесно. » нажалост, сви смо тиме обузети. “реба чешЮе да размишЪамо о томе како живимо и због чега и чему сва та трка.

„овек некуда жури и каже: „Ѕрже, брже, брже!“ » поставЪа се питаЬе: „„уЉте, а зашто?  оЉи Ље коначни резултат?  уда трчимо?“ “о Ље у ствари нека нездрава журба, врева у чистом облику. Ѕрже и више. » човек губи контролу, он више не разуме шта Юе му све то. ”право то Ље замка среброЪубЪа, стицаЬа богатства и комфора. £ер практично, што више новца Ъуди зараРуЉу, тим више троше. ј кад доРу на ниво врло богатих Ъуди, практично сви постаЉу робови. –обови трендова, моде, положаЉа, одреРеног начина живота.

ќва луда трка и убрзаЬе раРаЉу тежЬу ка средствима за брзо преношеЬе информациЉе. Ѕрже и више. » на краЉу се не сеЮаш с ким си Ључе причао и о чему, зато што ти Ље глава препуна огромног броЉа порука и информациЉа и мозак не може да издржи. —удим по себи. ѕонекад ме то просто плаши: сеЮам се да сам после ручка разговарао с неким, и не сеЮам се о чему. „овек више ниЉе у стаЬу да прима оваЉ ритам, мозак се искЪучуЉе и готово. јли лако Ље нама, причесницима божанске благодати, православним хришЮанима, да причамо. ј можете ли да замислите како Ље онима коЉи се не причешЮуЉу, не исповедаЉу и нису заЉедничари божанске благодати? ќни чак нису ни свесни тога. ќни су као куглице из лутриЉе „—портлото“, убачени у центрифугу, па се врте. “о Ље испразност Ц плата за тежЬу ка комфору. „овек тежи комфору и постаЉе роб испразности, трке, вишка информациЉа.

Ц » сам човек се неприметно меЬа изнутра.

Ц ƒа, човек се меЬа. ” принципу, комфор као и богатство Ц они иду раме уз раме Ц нису безопасна и наивна ствар.  ад човек улази у одреРене односе с новцем, са своЉом кариЉером, он се меЬа. » чини ми се да Ље то главна ствар на коЉу Раво хвата човека. —ад нико не каже, бар у –усиЉи: „¬и сте хришЮанин, неЮемо вас примити на посао.“ „ини ми се да тога нема, иако се не зна шта Юе бити даЪе. таква Ље ситуациЉа и у ≈вропи, и у јмерици. Ќаравно, суочавамо се с тим да и код нас неки желе да скину извесне хришЮанске симболе, али нема ствари као што су биле у –усиЉи 1918. године или негде у ћексику за време револуциЉе кад су свештеници стреЪани.

 ако Раво данас може да зароби човека, да га убаци у своЉ програм? ”право кроз тежЬу ка богатству, ка комфору, ка неким насладама коЉе се свуда проповедаЉу. —ва реклама Ље усмерена на то, чак и реклама неких невиних ствари, хемиЉских препарата за куЮну употребу, лекова и услуга. “ако се рекламира сваки вид Ъудске делатности: ево, уради ово и одмах Юеш почети да живиш у раЉу, биЮеш вечно млад и леп, имаЮеш власт и могуЮности. ќвом картицом Юу тамо да платим, овде Юу да платим, све Юу да купим, не излазеЮи из куЮе. » чини ми се да тежЬа ка богаЮеЬу и комфору, ка бесконачном одмору и забави упропаштава човека, он Ље управо за то спреман да добровоЪно прода душу.

„Ќе можемо да промовишемо православЪе исто ка шампон“

Ц ƒа ли дух комфорног живота продире и у православну средину?

Ц „ак не бих рекао да продире, просто живимо у свету у коЉем ликуЉе дух комфора. ѕриродно, то утиче на нас. ѕо моЉим запажаЬима, за последЬих пет-седам година чак и у сфери православних медиЉа, кад изражавамо став ÷ркве на неким каналима, у часописима и друштвеним мрежама испоЪава се чудан став: немоЉте мислити да смо ми тако ограничени, у воЉничкоЉ униформи и у воЉничким чизмама, не, не и не, ми смо врло симпатични, савремени интелектуалци, а што Ље главно, ми смо лепи и успешни Ц ето, такви смо ми православци! —ве се то говори под изговором да треба под хитно да изаРемо из „гета“.

ћеРутим, ради се о томе да, као прво, у томе има неке нарочите тежЬе ка томе да се свидимо овом свету. ј као друго, постоЉи тежЬа да се примеЬуЉу модели коЉе оваЉ свет користи за пропаганду, за продаЉу, за маркетинг, рецимо, шампона, а ми тако желимо да промовишемо православЪе. Ќа пример, да узмемо глумца и да га ставимо на корице православног часописа и испоставЪа се да Ље он истовремено на корицама нашег часописа и неке „жуте штампе“. „ини ми се да ту постоЉи опасност. Ќаравно, не треба да будемо ни у каквом „гету“, све Ље то апсолутно Љасно, али треба да схватимо, и од тога смо започели разговор, да Юе хришЮани у овом свету свеЉедно изгубити. »згубиЮе у смислу да не могу да буду неки супер-–амбо или нека суперлепотица целог живота.

„овеков живот Ље свеЉедно трагедиЉа. ƒа, човек тежи ка среЮи, рецимо, ка породичноЉ среЮи, али неЮемо вечно бити млади, неЮемо сви до Љедног вечно бити лепи. Ќе могу сви да иду по летовалштима и да ставЪаЉу своЉе фотографиЉе на друштвеним мрежама, не може цела земЪа да оде у ресторан и да фотографише своЉу храну. “о се неЮе десити, ма колико то да желимо. Ќе могу све добре и симпатичне девоЉке наЮи православне јлене ƒелоне, разумете? » обрнуто. ѕа то се неЮе десити, то се не дешава. “им пре што лепота ниЉе у томе и човек се не воли због тога. » кад почнемо да тежимо ка овом стандарду ми не схватамо ка чему тежимо. ј тежимо ка стандарду рекламних часописа за козметику; у суштини, наше поступке често покреЮу неке пи-ар технологиЉе. јли од тога нема користи. —амо Юемо секуларизовати свест и то Ље све.

Куди од нас очекуЉу нешто друго. “о не значи да треба да идемо неочешЪани и неумивени, то нико не каже. јли не треба да мислимо да се не зна ко смо ако не будемо изгледали као с корица модног часописа. Ќе желим никога да оптужуЉем, али нажалост, нешто слично постоЉи, на пример, меРу православцима коЉи пишу и наступаЉу у Љавности. ѕосебно меРу мирЉанима, али то постоЉи и меРу свештеницима, и меРу монасима. ќвде постоЉи извесна неЉасност: у суштини, узимамо клише по коЉем живи оваЉ свет и коЉи се свима намеЮе и покушавамо да се свидимо овом свету и да будемо успешни у Ьему. ћеРутим, суштина хришЮанства ниЉе у томе. Ќе ради се о томе да ископамо земуницу у шуми и да живимо у ЬоЉ и Љедемо кореЬе. £асно Ље да то не могу сви, а у принципу и не треба. јли сад Ље ова тежЬа према комфору као некакав цунами.

јли раскош и комфоран живот се ни на коЉи начин не могу повезати са стварима као што Ље, на пример, рад. ј ако се у реклами приказуЉе породица у ЬоЉ увек има Љедно или двоЉе деце. «ашто не шесторо? –екламирате неку храну, па прикажите велику породицу коЉа Ље блиска идеалу традиционалне, хришЮанске породице.

ƒанас се све гради на пропаганди греха. » кад почиЬемо да користимо исте методе то Ље врло опасно и чини ми се да тако неЮемо постиЮи никакав циЪ. “о Юе бити близу онога што Ље √оспод рекао: не бацаЉте бисере пред свиЬе да се не окрену и не згазе вас (уп.: ћт. 7: 6). ¬рло Ље важно да то имамо на уму.

 ад се у ÷ркви дешаваЉу неки веЮи скандали наЉчешЮе се може видети да смо прво нешто покушали да учинимо по законима овог света. “о сам имао прилике да видим и у другим помесним ÷рквама. ќдлучили су Ъуди да узму неке пи-ар менаЯере да све убеде да Ље то добро и на краЉу нису никога убедили. »ли свештеници почиЬу да се понашаЉу као фудбалски навиЉачи и то Ље потпуно бесмислено. »ма много сличних ствари. „ини ми се да треба то да сагледамо и да се опрезно односимо према томе, зато што ни ми неЮемо бити потребни овом свету ако обЪутавимо (уп.: ћт. 5: 13).

Ќе с „френдом“, веЮ с другом

Ц ƒруштвене мреже су Љедно од обележЉа савременог света. –еците ми, молим вас, да ли општеЬе у друштвеним мрежама има исту вредност као и жива комуникациЉа? » како се уопште односите према друштвеним мрежама?

Ц ћислим да општеЬе у друштвеним мрежама и посредством месенЯера и мобилних уреРаЉа не може у потпуности да замени нормално дружеЬе. „ак се често дешава: с неким човеком дуго времена комуницираш преко електронске поште, почиЬеш да се дружиш, ступаш у приЉатеЪске односе, чак као да сте истомишЪеници. ј онда сретнеш овог човека и осеЮаш да немаш о чему да причаш.

Ќаравно, све ове техничке иновациЉе су у извесноЉ мери корисне, посебно кад помоЮу Ьих превладавамо растоЉаЬе. Ќа пример, ти живеЮи у своЉоЉ улици не можеш да се упознаш с човеком коЉи, рецимо, воли ѕушкина и преводи га на шпански Љезик. » упознаЉеш се с таквим човеком захваЪуЉуЮи мобилним уреРаЉима и интернету, а он живи у Ѕарселони. Ќаравно, то Ље корисно. » човек може много тога да уради захваЪуЉуЮи друштвеним мрежама. »мао сам много случаЉева кад нам Ље пошло за руком да урадимо нешто добро Ц у области издаваштва, и у организационом смислу, на пример, неке изложбе, и у ÷ркви, разуме се Ц кад сам се упознао с Ъудима преко друштвених мрежа.

††††

ћеРутим, видим у томе и озбиЪну опасност, зато што Ъуди Ц посебно млади и деца коЉи данас почиЬу да комуницираЉу у друштвеним мрежама Ц практично не умеЉу да комуницираЉу уживо, нормално. «ато што френда имаш на ‘еЉсбуку Ц то ти ниЉе баш друг и ако тамо имаш 500 „приЉатеЪа“ то не значи да су сви они стварно твоЉи приЉатеЪи. Ќаравно, овде долази до велике замене поЉмова.

ќво Ље постало класична слика: Ъуди се окупЪаЉу и свако држи своЉ мобилни. “реба да постоЉи нека златна средина. ƒанас не би било сасвим исправно искЪучити општеЬе на друштвеним мрежама, а то не могу сви: треба одржавати извесне контакте и везе. јли обавезно треба да имамо институциЉу општеЬа уживо и чини ми се да ÷рква овде треба да одигра важну улогу. ¬рло Ље важно да Ъуди могу да остану после ЋитургиЉе и да поседе и попричаЉу. „есто одлазим у —рбиЉу и тамо Ље то као део богослужеЬа, кад се заврши ЋитургиЉа, посебно у манастирима. Куди се причесте и обавезно поседе заЉедно после ЋитургиЉе. Ќа неким местима Юе се чак и увредити ако одмах побегнеш. “аква окупЪаЬа се зову „послужеЬе“. Куди пиЉу кафу, мезете, причаЉу. јли главно Ље, друже се Ц пола сата, четрдесет минута, сат.

» било би добро да се у манастирима, и посебно у градским храмовима пронаРе такво место, нека то буде напоЪу, под надстрешницом, за дружеЬе. «ато што Ъудима недостаЉе комуникациЉа. ѕостоЉи опасност: Ъуди комуницираЉу на друштвеним мрежама и престаЉу да комуницираЉу уживо. „ини ми се да Ље Љедан од наших црквених задатака да развиЉамо ову способност меРусобног општеЬа. » треба то Ъудима да омогуЮимо, да им дамо кров под коЉим Юе моЮи да се друже, посебно млади Ъуди, деца, пубертетлиЉе.

£еванРеЪе се такоРе преноси преко речи, кроз лично општеЬе. £ер ’ристос ниЉе узео и послао свима писма као што се шаЪу обавештеЬа свим запосленима да Юе сутра бити одржан састанак или да се уводи нешто ново. ƒа, апостоли су писали посланице, али су свуда ишли и сами.  омуникациЉа Ље врло важна.

—еЮам се, пре неколико година, кад Ље „∆ивоЉ журнал“ био врло популаран, дошло Ље до сериЉе меРусобних скандала измеРу прилично познатих православних публициста. Ѕило Ље потпуно Љасно да се то дешава зато што се ови Ъуди просто нису срели и нису попричали.

Ц ќдносно, друштвене мреже удаЪуЉу Ъуде: они веЮ комуницираЉу с аватарима, а не меРусобно?

Ц ƒа, посебно кад Ъуди криЉу своЉу личност. “о уопште ниЉе нормално. ѕре свега 30 година то би био неки апсолутно немогуЮи начин општеЬа. ј постоЉи и друга ствар. „есто се дешава да човек на пише, на пример на ‘еЉсбуку или „¬ онтакте“ нешто у ЪутЬи или да погреши, или Ље био просто превише узбуРен, ниЉе спавао, уморан Ље, можда Ље попио... » онда се и каЉе због онога што Ље написао, али више не може да врати, Љер што Ље написано, написано Ље. ƒешава се да Ъуди уРу у неку богословску дискусиЉу и напричаЉу штошта. ј после бране своЉ став, на известан начин су веЮ таоци онога што су написали, срамота их Ље да повуку реч. £асно Ље да кад би се Ъуди просто окупили, сели и поразговарали, они би и спорили, а онда би неко рекао: „—тварно, нешто сам лупио, па добро-де, то Ље глупост. Ќисам прочитао ову или ону кЬигу.“

ќсим тога, друштвене мреже нам поставЪаЉу стандарде у комуникациЉи: ово треба да лаЉкуЉемо, да покажемо да нам се оно не свиРа. ѕрактично нам намеЮу како да се понашамо. ƒа ли знате да сад у новим моделима телефона у режиму камера постоЉи функциЉа „’рана“ за фотографисаЬе онога што Љедемо?

Ц ѕрограмирано Ље у телефону?

Ц ƒа. ¬еЮ Ље достигло такав врхунац да, на пример, произвоРач „—амсунг“ у камеру убацуЉе функциЉу фотографисаЬа Љела. „ини се да Ље то потпуно лудило. ј откуд то? “о Ље ефекат истих ових друштвених мрежа. Куди воле да сликаЉу храну и ставЪаЉу слике на друштвеним мрежама. ќдносно, ако купиш телефон, он ти каже: и ти се тако понашаЉ Ц фотографиши храну. » веЮ ти Ље жао да то не искористиш, осим тога тамо постоЉ одличан ефекат: ивице су неЉасне, а у средини Ље све Љасно. “елефон ти каже: буди таква будала Ц фотографиши храну у сваком ресторану и обЉавЪуЉ фотографиЉе онога што Љедеш. ј шта Ље то? —ве Ље заправо почело од друштвених мрежа. ЌамеЮе нам се такав модел понашаЬа.

††††

ƒруга опасност од општеЬа на друштвеним мрежама Ље та што се Ъуди навикаваЉу да не одговараЉу за своЉе речи. £ер човек зна ако се не сретне с оним кога Ље увредио неЮе морати да му се извиЬава. ј да би „регулисао“ односе просто Юе му ставити неки лаЉк или Юе обрисати своЉ пост и све Юе бити у реду. „ини ми се да сви треба да имамо на уму одговорност за речи, пре свега они коЉи одговараЉу за васпитаЬе: и родитеЪи, и ми, свештеници. » треба то да учимо.

» поновиЮу: треба да се учимо живоЉ комуникациЉи. ” последЬе време се често среЮем с тим да се родитеЪи жале: одрасла деца коЉа су веЮ завршила факултете ништа неЮе да раде и врло Ље тешко комуницирати с Ьима. ј ради се о томе што су одрасли на таквом општеЬу и то им веЮ деформише психу. “ако да Ље то озбиЪан проблем.

’ристос нам даЉе слободу

Ц ќче »гЬатиЉе, шта бисте желели да кажете у закЪучку нашег разговора?

Ц ѕре свега не смемо да заборавимо шта Ље хришЮанство и шта значи бити хришЮанин. “о звучи уобичаЉено, али у ствари Љедноставни идеали хришЮанства, измеРу осталог, скромност, треба да нам буду наЉважниЉи. ” комфору, у трци за новцем, нити Юемо побоЪшати своЉ живот, нити Юемо постати прави хришЮани. »споставиЮе се да нисмо ни тамо ни овамо. «аправо, у томе се састоЉи наша слобода: треба да будемо слободни од свега тога. ј слободу нам даЉе ’ристос. ќн нам Ље донео управо ову слободу, слободу од овог света. “реба да будемо просто слободни Ъуди, слободни у ’ристу и у ƒуху —ветом, и тада Юемо разликовати дух овога света, видеЮемо шта Ље добро, а шта лоше.

—вима бих хтео да пожелим да сачувамо трезвен ум, да умемо да разликуЉемо знамеЬа овога века како не бисмо постали робови и како не бисмо обЪутавили.

Jeромонах »гнатиjе (Ўестаков)
—а руског ћарина “одиЮ

ћосковски —ретеЬски манастир

01 / 08 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0