Srpska

Ќикола Ќ. ∆ивковиЮ: ѕеРа

‘ото: stanjestvari.com ‘ото: stanjestvari.com ††††

ѕоследЬих недеЪа, или тачниЉе, последЬих месеци, чули смо се редовно. Ќаши телефонски разговори траЉали би обично пола часа, а често и више.  ада бих му се Љавио, са друге стране жице чуо бих редовно: „ѕеРа“. “о Ље изговарао Љасно, гласно, одсечено, „мушки“. ќнако, како то отприлике причаЉу Ъуди, коЉи сe познаЉу и добро разумеЉу.

ѕоследЬи пут, колико се сеЮам, изашао Ље ѕеРа –истиЮ из стана године 2019., „на своЉим ногама“, да прославимо —рпску нову годину. Ќа тротоару Ље био лед. ќсеЮао се наЉсигурниЉи у чарапама. “ако сам, са ѕеРом, аутом, стигао до Ўафарикове 5, Ља у чизмама, а ѕеРа у чарапама. Ќеколико дана ѕосле —рпске нове године прославио Ље 88. роРендан.

ћеРу нама био Ље договор, да могу да му се Љавим „до два уЉутро“. ќбично бих му телефонирао, Ц††Ља Ьему, или он мени, Ц око десет или Љеданаест увече. “еме су нам биле различите. ѕеРа Ље, разуме се, обично причао, а Ља сам био пажЪиви слушалац.

ѕознаЉем то и код мог стрица »лиЉе, наЉстариЉег очевог брата, коЉи Ље доживео деведесет година. »мао Ље потребу да наРе неког, ко Юе хтети да слуша Ьегове приче, или, можда Ље боЪе казати, исповести. ” том погледу ѕеРа ниЉе био изузетак. ∆алио се, да су готово сви у некоЉ журби, те да мало ко има времена да га саслуша, „а толико тога Љош имам да кажем“.

Мегова трагедиЉа, као што Ље то чест случаЉ са Ъудима коЉи дуго живе, била Ље у томе да су му наЉбоЪи приЉатеЪи давно умрли. ”познао сам их из Ьегових прича: ¬укота ¬укотиЮ Ц “упа, Ћеонид ЎеЉка, ƒадо АуриЮ, ќЪа »ваЬицки Ц и многи други.

£а сам га упознао релативно касно, тек године 1993. Ќо, последЬих шест или седам година виРали смо се редовно. „ули би се „преко жице“ обично два или три пута недеЪно, а у последЬих неколико месеци и чешЮе. ѕричао ми Ље да, уосталом као и многи стариЉи Ъуди, има проблема са несаницом:

„«наш, Ќикола, како се Ља борим против те болести? ѕокушавам, на пример, да се сетим неких немачких дечЉих песмица, коЉе сам учио у —рпско-немачкоЉ школи, у Ѕеограду, године 1940.“

» онда би се пожурио да ми рецитуЉе Љедну, наЉчешЮе ову:

Ich bin Peter, du bist Paul

Ich bin fleißig, du bist faul.

ѕошто Ље знао да преводим са немачког, покушавали смо заЉеднички да наРемо наЉбоЪи српски превод, где се не би изгубила ова рима, рецимо „аул“, како стоЉи у немачком оригиналу.

»зговорао Ље то као Ќемац, са савршеним акцентом, дакле, „хохдоЉч“.  ада бих му то казао, радовао би се као мало дете. » уопште, Ьегова природа имала Ље нешто у себи наивно, искрено, простодушно, безазлено. ”право како су мала деца Ц и гениЉи.

Ўта Ље све придонело да смо се ѕеРа и Ља тако збилижили? ¬ероватно и немачки Љезик, кога Ље он добро говорио. «нао Ље неке песме √етеа и ’аЉнеа наизуст, „а ти си, Ќикола, Љедини коме могу да ове стихове кажем на немачком“.

ЌаЉзад, докторирао Ље ѕеРа –истиЮ на ”ниверзитету у √рацу. ѕовезивала нас Ље и Ъубав према српскоЉ традициЉи. ЌесреЮу српског народа и он и Ља осеЮали смо као личну, сопствену. £едном смо ушли у Љедну кафану недалеко од Ѕеограда, хтели смо да Љедемо ЉагЬеЮе печеЬе. ѕеРа се одЉедном дигао и на запрепаштеЬе власника ресторана, обЉаснио му Ље да неЮе да седи код Ьега, Љер име кафане не стоЉи на српском, на Юирилици.

ƒа ли Ље ѕеРа био гениЉ? ћноги Ьегови добри познаници и приЉатеЪи тврде да Ц Љесте. £а то не могу да кажем, Љер Ља слабо познаЉем математику. “о сам ѕеРи и казао. «ато Ље одмах после немачких песмица прешао на, чини ми се, Ьегову омиЪену тему ≈вклидову (никада ниЉе казао „≈уклидову“) геометриЉу. ѕокушао Ље да ми обЉасни аксиоме ≈вклидове геометриЉе и аксиоме руског математичара ЌиколаЉа Ћобачевског.

£едном приликом, онако, у шали, рекох: „ѕеРа, Ља сам од тебе чуо толико интересантих прича, да могу да постанем и „твоЉ ≈керман“. ѕриметио сам да ниЉе чуо за то име, па сам му обЉаснио, да Ље ≈керман био млад човек, коЉи Ље последЬих година √етеовог живота, редовно посеЮивао овог великох немачког писца, а после √етеове смрти обЉавио Ље кЬигу „–азговори са √етеом“.

ѕеРа ниЉе много ни читао, а ни писао. “о Ље и сам више пута казао. Ќо, то Ьему ниЉе било ни потребно. ќн Ље припадао оноЉ врсти Ъуди, коЉи су активни, коЉи граде цркве, или, како Ље он волео за себе да каже да Ље „жиждитеЪ“. ЌиЉе ми се допадала реч „неимар“. ”кратко, жиждитеЪи, по ѕеРи, ствараЉу не само храмове, веЮ и историЉу. ƒругима великодушно препушта да пишу о Ьему и Ьему сличнима. ¬еома Ље ценио ÷рнотравце као жиждитеЪе.

ќ ѕеРиноЉ делатности у Љавном животу Ѕеограду, писано Ље у довоЪноЉ мери, па зато на овом месту ниЉе потребно да и Ља то понавЪам. Ѕио Ље у жириЉу за израду ћемориЉалног комплекса жртвама £асеновца у ƒоЬоЉ √радини.

„есто Ље спомиЬао као анегдоту причу свог приЉатеЪа, аутора, коЉи се жалио да нико неЮе да му штампа кЬигу. ќнда му Ље у друшвтву Љедан дао следеЮи савет: „”мри, па Юе ти кЬиге бити обЉавЪене!“

ѕеРа нас Ље напустио. ƒа ли Ље дакле дошло време да се наЉзад почну да реализуЉу неке од ѕеРиних проЉеката? ƒа се, рецимо, изгради споменик, коЉи би нас подсеЮао на титоистичке, комунистичке злочина над невиним српским жртвама од године 1941. до 1951? »ли, можда Юе Ьегова црква почети да се ускоро гради на месту хрватских злочина у ƒоЬоЉ √радини?

„—еЮам се Ѕеограда 1941Ц1944. Ћешеви су тада пливали уместо Ъуди. ¬адили су их код  уле ЌебоЉше и сахраЬивали на лицу места. ¬адили су их и на ¬еликом ратном острву, где Ље никло велико гробЪе од малих белих крстача. Ќа острву, коЉе су тада држали Ќемци, сахраЬивао их Ље “ома ћаксимовиЮ.††ѕоклане —рбе вадили су лаРари. ћи, —рби, дужни смо да оставимо белег где су ти Ъуди сахраЬени и да у историЉи оставимо траг ко су ове жртве, зашто су уморене и ко Ље крив за то. £ер, Љасеновачки злочин Ље хрватски геноцид расут —авом све до ÷рног мора. Ќикада после рата та гробЪа нису обележена. ∆ртве су у огромноЉ веЮини биле —рби, а убице ’рвати. ћеРу српским жртвама било Ље много деце и жена. ¬ероватно због „братства и Љединства“ и да не увредимо £осипа Ѕроза, коЉи Ље био ’рват, ниЉе се смело говорити, ко су жртве, а ко Яелати.“

√оворио ми Ље много о тиоистичким жртвама: „ќваЉ хрватски диктатор, уз помоЮ српских Љаничара, побио Ље од октобра 1944. до краЉа децембра 1945. српску елиту: интелектуалну, научну и економску. Ќи ове масовне гробнице нису обележене. ќд овог губитка српски народ се ниЉе опоравио до данас.“

»мао Ље воЪу за живот. “ек последЬих недеЪа живота, призивао Ље краЉ. »ли, како ми Ље у Љедном од последЬих сусрета казао: „£едва чекам да отпутуЉем. ћоЉ деда Ље био среЮан. ќтишао Ље у вечерЬу шетЬу.  ада се вратио, казао Ље укуЮанима да неЮе ништа вечерати, веЮ да одмах иде у кревет. —ледеЮи дан, уЉутро, нашли смо га у кревету, мртвог.“

 ао што Ље живео храбро, моЉ Ље утисак, да се ниЉе боЉао ни смрти. Ќа краЉу Љу Ље, ето, и прижеЪкивао.

¬еруЉем, да се речи великог српског писца односе и на ѕеРу: „£есте, досадна Ље помало старачка говорЪивост и склоност ка понавЪаЬу. ѕа ипак, колико Ље боЪа, ведриЉа и здравиЉа та слабост од оног мргодног старачког ЮутаЬа“ (»во јндриЮ, „Ќемири о䆆века“).

» Ља сам, са времена на време, не редовно, после наших разговора, записивао Ьегове приче. “о Юу, можда да обЉавим, касниЉе. «а данас, на дан Ьегове сахране, толико од мене. «нао Ље прилично добро и руски, Љер Ље меРу „Ѕелим –усима“ имао много приЉатеЪа.  ао и веЮина —рба, и ѕеРа Ље био русофил. «авршавам ово кратко сеЮаЬе на приЉатеЪа руским буквама: „¬ечна€ пам€ть!“

»— –ј

10 / 08 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0