Srpska

ѕовратак сеЮаЬа

††††

ќдузимаЬе сеЮаЬа Ље вероватно наЉгора од свих врста краРа. »ли пЪачки. ѕоред свих своЉих губитака Ц Ъудских, оних коЉи се односе на имиЯ и ресурсе Ц руски народ Ље у ’’ веку пострадао и од овог насиЪа. Ѕила нам Ље одузета прошлост. ЅоЪшевици су узурпирали Ьено тумачеЬе и мрвицу по мрвицу, у паковаЬу коЉе Ље одговарало узурпаторима, руском човеку су „милостиво изволели“ да сазна нешто о своЉоЉ историЉи. Ќадесно се не сме, налево такоРе. —увишна питаЬа не треба поставЪати. ѕозиваЬе на ЋеЬина Ље обавезно. —ве у свему, живота пре 1917. године ниЉе ни било. Ѕила Ље само припрема за живот коЉи Ље у потпуности наступио тек након јприлских теза, колибе у –азливу (колиба у коЉоЉ се ¬. ». ЋеЬин крио 1917. године за време прогона од стране привремене владе, прим. прев.) и оклопног воза на ‘инскоЉ станици.  роз ову мисаону машину за месо на силу Ље прошло неколико генерациЉа –уса.

” периоду информационе слободе ситуациЉа се споро меЬа. »сториЉа отаЯбине Ље подЉеднако мало позната. » –ус Љош увек нема много ствари да воли (у историЉи), нема чиме да се поноси и нема на кога да се угледа. ќвде су му опет оставили само делове ¬еликог отаЯбинског рата, као да у великоЉ рускоЉ историЉи немамо ни за ким да плачемо, ни чиме да се надахЬуЉемо.

£едан прост пример. ƒана 24. Љула била Ље Љедна у низу годишЬица такозваног „Ќапада мртваца“. » прошло Ље веЮ 10 година откако Ље ова прича превазишла оквире ратно-историЉске свести и постала симбол непокорности руског духа. –ади се о гарнизону тврРаве ќсовЉец на териториЉи данашЬе ѕоЪске коЉу Ље у току ѕрвог светског рата руски гарнизон бранио од надмоЮних снага противника. »сцрпЪени због дуготраЉне опсаде и храбрости –уса коЉи су пружали отпор Ќемци су употребили гас. » кад Ље неприЉатеЪу преостало само да заузме опустеле позициЉе на Ьега су у последЬи напад кренули жалосни остаци на смрт отрованих бранилаца тврРаве. ѕодвиг триста —партанаца заиста ниЉе толико упечатЪив у пореРеЬу с подвигом воЉника и официра 226. пешадиЉског «емЪанског пука. “о Ље Ѕрестска тврРава у ЅрестскоЉ тврРави, с Ьеним „умиремо, али се не предаЉемо“. “о Ље руско Љунаштво без преседана и то Љош под двоглавим орлом, а не под црвеном заставом.

††††

» шта? ѕа ништа. «ванични телевизиЉски канали тог дана ни намерно ни случаЉно нису прозборили ни реч о овом догаРаЉу. ќни коЉи желе да пронаРу информациЉе могу да лутаЉу по просторима светске мреже. » тако Ље са свим осталим. ѕостоЉи мали броЉ званичних датума кад се чуЉу фанфаре и кад се одаЉе почасна стража. » има на стотине других датума избрисаних из званичног сеЮаЬа, две хиЪаде имена истераних из уЯбеника или коЉа нису ни доспела на Ьихове странице. ”колико Ље реч само о ратноЉ историЉи, где Ље свенародно сеЮаЬе на победу у ѕрвом отаЯбинском рату, односно у рату 1812. године? √де Ље сеЮаЬе на Љунаке ѕлевне, ÷ушиме, Ўипке, »змаила, Ѕородина и тако даЪе? ” дане кад би требало да се сеЮамо ових и других битака телевизор по обичаЉу избацуЉе из себе рекламу, ток-шоуе, глупе шале и пресне сериЉе. » знаЬе остаЉе код стручЬака (знаЬе помешано с горчином), а обичан граРанин, оваЉ апстрактни „средЬестатистички“ становник –усиЉе остаЉе са своЉим нехотичним непознаваЬем историЉе домовине и с лажним стидом због Ьене наводне убогости.

–усиЉа се тешко и споро опоравЪа од идеолошког боЪшевичког насиЪа. » ради се о томе што су крах совЉетског система, условно говореЮи, као победу забележили савремени „следбеници ‘ебруарске револуциЉе“. Ќе „почвеники“ (припадници кЬижевног и философског правца у –усиЉи 1860-их година патриотског усмереЬа, прим. прев.), не монархисти, не хришЮани, веЮ либерали, коЉи би, да су живели у фебруару 1917. године поздравили одрицаЬе цара и слом монархиЉе без свести о томе какву Юе то опасност ускоро донети. ѕобеду над комунизмом славе управо они, тачниЉе, само они. ќни коЉи су тада видели и коЉи данас –усиЉу виде искЪучиво као парламентарну, демократску, тржишну, либералну, прозападну и сл. земЪу. ƒруга им не треба. «а другу ни не желе да знаЉу. ј она, друга Ц коЉа ниЉе стаЪинистичка и ниЉе „керенска“ Ц постоЉи. “о Ље царска –усиЉа. » управо Ьу неки до дана данашЬег не пуштаЉу из мрака преЮуткиваЬа или из сумрака фалсификата. ѕрво Ље нису пуштали „црвени“. ”право они коЉи су на почетку свог историЉског триЉумфа били просто бандити и стрвинари, а пред краЉ владавине су се претворили у патентиране лажове и таЉне ЪубитеЪе капиталистичког комфора. ј сад не пуштаЉу либерали, коЉи се подЉеднако као „црвени“ мрзе историЉску –усиЉу, или због оскудне памети, или због душевне маЬкавости колективно улизуЉу «ападу.

»споставЪа се да права –усиЉа Ц она коЉа Ље с вером, царом и отаЯбином, она коЉа у укупном масиву историЉе дуже од Љедног милениЉума, заузима скоро цео милениЉум Ц руском човеку ниЉе откривена.

ќставЪаЉуЮи на извесно време по страни воЉну историЉу можемо и треба да говоримо о томе да предмет друштвеног проучаваЬа треба да буде историЉа руског путника, историЉа руског научника. ”веравам вас да ту има о чему да се прича. » све Юе то звучати подЉеднако ефектно као што Ље савременицима звучала  арамзинова „»сториЉа“ кад Ље изашла из штампе. „Ќевски Ље опустео. —ви су седели и читали кЬигу.  ао што Ље  олумбо открио јмерику, тако Ље  арамзин сународницима открио сопствену историЉу.“

 уцнуо Ље час за поновни, више не исти, али колективни подвиг. –усиЉа захтева откриваЬе.

”згред речено, и историЉа предузетништва у –усиЉи би била краЉЬе корисна и занимЪива у наше лоповско време кад многи више не веруЉу да се може живети без краРе и да човек може имати било какав другачиЉи животни циЪ осим новца. ј било Ље, и сасвим недавно, вредних трудбеника, коЉи су у току неколико генерациЉа сопственим леРима и жуЪевима сакупили велико богатство.  асниЉе су га трошили Ц не на Ъубавнице, веЮ на потребе ближЬих и даЪЬих, на науку, на уметност, на сиромахе. Ќеко би требало да нам каже имена ових домаЮих ‘ордова чиЉи кЪуч за среЮу ниЉе био златни, веЮ француски.

 од нас се одржава „година ѕозоришта“, „година ‘илма“, „година руско-турског приЉатеЪства“ итд. јли било би добро дочекати и годину „руског официра“ (и совЉетског, али не само Ьега). » да се читаве године у различитим форматима прича о паметним Ъудима и Љунацима коЉи су своЉим именима попунили странице историЉе, од „забавних“ пукова ѕетра (воЉне Љединице коЉе су првобитно формиране од другова царевиЮа ѕетра и коЉе су касниЉе прерасле у ѕреображенски и —емЉоновски пук, прим. прев.) до Љунака коЉи ратуЉу у —ириЉи. » година „руског предузимача“ обеЮава друштвеноЉ свести културни шок због свести о историЉскоЉ истини и размерама Ьеног преЮуткиваЬа.

* * *

«намо много гадости о –усиЉи. ЅоЪшевици су градили своЉу политику тресуЮи прЪав веш из прошлих епоха пред носом малограРанина.

Ћиберали-реваншисти граде своЉу политику на томе што показуЉу прЪав веш боЪшевика, а ништа маЬе од Ьих нису криви за крах историЉске –усиЉе. јли се историЉа не ствара само од прЪавштине и не састоЉи се само од прЪавштине. ” –усиЉи Ље било много монашког подвига, научних озареЬа, сеЪачке довитЪивости, ратног Љунаштва и уметничке гениЉалности. —ве то треба вратити савременом –усу, а пре свега снагама средстава за масовно информисаЬе.  асниЉе, кад се пробуди и прене, човек Юе сам наставити трагаЬе по музеЉима, кЬигама и предаваЬима. јли подстицаЉ Ље потребан. » тражен Ље.

„¬ратите ми сеЮаЬе!“ Ц захтева руска душа коЉа се осеЮа потпуно покраденом.

—а руског ћарина “одиЮ

14 / 08 / 2019

     оментари:

    2019-08-17
    08:28
    —нежана ѕетровиЮ:
    ƒиван текст! ћогао би се односити и на нашу, српску историЉу.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0