Srpska

ѕреподобни јнтониЉе –имЪанин

ѕреподобни јнтониЉе би роРен и васпитан у –иму. ” то време –имска црква одвоЉи се од »сточне ÷ркве. –одитеЪи јнтониЉеви, као и многи други, таЉно се држаху источног вероисповедаЬа. ћлади јнтониЉе би дат да учи кЬигу, те он научи не само на римском него и на грчком Љезику читати и разумевати —вето ѕисмо. ƒобри родитеЪи га измалена васпиташе у светоЉ вери, и он се утврди у ЬоЉ веома усрдним и истраЉним читаЬем кЬига. ѕри томе он брижЪиво изучаваше предаЬа светих отаца, коЉи православну веру обЉаснише и утврдише на —едам ¬асеЪенских —абора, и Ьих се чврсто држаше.

††††


 ада јнтониЉеви родитеЪи отидоше ка √осподу, стаде млади јнтониЉе наслеРено имаЬе раздавати сиромасима, желеЮи да презре светске таштине и да служи Ѕогу. ѕоред тога имао Ље намеру да напусти –им, пошто се у Ьему догаРаху смутЬе, раздори и велики нереди. ∆уреЮи дакле да напусти –им, он од преостале имовине метну у буре злато, сребро, црквене сасуде и друге скупоцене ствари, окова буре гвозденим обручима, и баци га у море препуштаЉуЮи га ЅожЉем промислу, а сам отиде у пустиЬу. » нашавши на Љедном месту пустиножитеЪне монахе, он их умоли да га приме. ќни Љедва пристадоше да га приме, пошто видеше да Ље млад: било му Ље осамнаест година. Ќастанивши се са тим богоугодним монасима у пустиЬи, јнтониЉе се замонаши и проведе тамо двадесет година у сваком послушаЬу и испосничким подвизима.

«атим настаде завршно гоЬеЬе од стране одступника на благочестиве; оно допре и до пустиЬачких обиталишта, и многи беху ухваЮени и мучени; због тога се и ови пустиножитеЪни монаси разбегоше, да се скриЉе где ко може. “ако и преподобни јнтониЉе отиде одатле, и прохоРаше непроходна места по пустиЬама. Ќашавши краЉ мора згодан камен, он се настани на Ьему, и живЪаше непрестано се дан и ноЮи молеЮи Ѕогу, без колибе и без крова над главом. ќд хране имаРаше оно што беше донео са собом из своЉе пустиЬске обитеЪи и што приморска пустиЬа раРаше. » од те хране Љео Ље врло мало, и то Љеданиут недеЪно, постеЮи се од недеЪе до недеЪе. ѕошто поживе на том камену четрнаест месеци, догоди се петог септембра 1106 године страховита бура на мору, те таласи допираху до камена на коме преподобни живЪаше; и Љедан талас изненада налете, подиже камен са преподобним, и однесе га на камену, као на лаРи лако. » да дивна чуда: камен пловЪаше поврх воде, по нареРеЬу ЅожЉем; надприродно пловЪаше камен по мору ношен таласима, или боЪе Ц силом ЅожЉом, а слуга ЅожЉи јнтониЉе стаЉаше на Ьему молеЮи се.  акво чудесно поуздаЬе у овог дивног мужа! како чврста нада положена на Ѕога! ” тако страховитоЉ опасности он се не уплаши, нити клону духом, него сав ум погрузивши у Ѕогу, и предавши себе МеговоЉ воЪи, он имаРаше пред очима Љедино Мега и ѕречисту Ѕогоматер. » изгледаше му да види Ц као што доцниЉе сам казиваше духовним Ъудима Ц горе у облацима ѕресвету ¬ладичицу нашу Ѕогородицу и ѕрионодЉеву ћариЉу са ѕревечним ћладенцем √осподом нашим »сусом ’ристом на рукама. » сав обузет духовном радошЮу, он не обраЮаше пажЬу на то страшно пловЪеЬе усред морских таласа, него будуЮи као ван тела он заборави на себе, наслаРуЉуЮи се гледаним виРеЬем и обасЉаван од Ьега неком божанском светлошЮу. » то Ьегово пловЪеЬе би од –имске земЪе по мору, океану, и по реци Ќеви, и по Ћадожском £езеру, и по реци ¬олхови, све до ¬еликог Ќовгорода. » пристаде камен ноЮу к обали где Ље манастир. » преподобни чу звона ноЮЬег богослужеЬа и уплаши се, мислеЮи да Ље поново донесен у –им, Љер ниЉе знао куда га Ље ЅожЉи промисао довео.

–ека ¬олхов –ека ¬олхов ††††

 ада освану дан доРоше Ъуди на обалу реке, и чуРаху се видеЮи камен коЉег тамо раниЉе не беше, и човека странца где на Ьему стоЉи, и питаху га откуда Ље. ј он, не знаЉуЮи словенски Љезик, ништа им не одговараше него им се само клаЬаше. » проведе на камену три дана не силазеЮи с Ьега и молеЮи Ѕога да му откриЉе о граду, о Ъудима и о Љезику Ьиховом. ” четврти дан, после довоЪне молитве, он сиРе с камена и поРе у град са жеЪом да наРе човека с коЉим би могао разговарати и дознати све. » по промислу ЅожЉем он наРе човека, кога по оделу познаде да Ље √рк. ќбрати му се на грчком Љезику, и сазнаде да оваЉ зна не само грчки него и римски и руски Љезик, Љер беше трговац коЉи Ље разне земЪе прошао и разне Љезике научио. ѕреподобни јнтониЉе га упита коЉи Ље то град, и коЉи су то Ъуди, и коЉа вера. “рговац му каза: град се зове ¬елики Ќовгород, Ъуди су –уси, Љезик им Ље словенски, вера православна хришЮанска, саборна црква —вете —офиЉе, епископ им Ље Ќикита, а градом влада благочестиви кнез ћстислав ¬ладимирович ћономахович. ќнда упита трговца и ово: ѕриЉатеЪу, кажи ми Љош, колико Ље растоЉаЬе измеРу овог града и –има? Ц “рговац му одговори: ќгромно Ље, и ваЪа путовати коЉе морем коЉе сувим око пола године. Ц » удиви се преподобни свемоЮноЉ сили ЅожЉоЉ, коЉа учини те он за два дана и две ноЮи преРе толики пут.

ѕоклонивши се трговцу, преподобни оде у цркву —вете —офиЉе да се помоли Ѕогу и да види великог архиЉереЉа. » видевши благоЪепиЉе црквено, и поредак, и архиЉереЉа, он се веома обрадова духом. «атим обиРе и остале цркве, па се поново врати на своЉе место на камен, не Љавивши се епископу. ј ниЉе му се Љавио зато што ниЉе знао руски Љезик. » моЪаше се усрдно Ѕогу, да му отвори ум да разуме руски Љезик. » стадоше долазити к Ьему Ъуди коЉи живЪаху близу обале и доносити му храну као странцу. » он се поче од Ьих учити руском Љезику, и ЅожЉом помоЮу убрзо га научи. ј када га Ъуди запиткиваху о отаЯбини, о месту роРеЬа, и како се обрете меРу Ьима са тим каменом, он им на све то одговараше да Ље грешник.

ѕосле мало времена дознаде за Ьега епископ Ќикита. ј беше свети Ќикита постриженик  иЉевопечерског манастира, пун ƒуха ЅожиЉа. ќн дакле позва к себи овог иностраног инока, и видевши га распитиваше га ко Ље, одакле Ље, и на коЉи начин доРе овамо. Ќо он ништа друго не одговараше, него клаЬаЉуЮи се само говораше: „¬ладико свети, прости мене грешног човека и странца.“ £ер преподобни ниЉе хтео да ко сазна ко Ље он, да га Ъуди неби славили. ј светитеЪ ЅожЉи Ќикита, осетивши ƒухом неку таЉну ЅожиЉу у преподобном, издвоЉи се насамо са Ьим, па га стаде са заклетвом распитивати да му редом каже сву истину о себи. “ада преподобни, присиЪен архиЉереЉевим одлучним захтевом, исприча подробно о своме роРеЬу и васпитаЬу у –иму, о гоЬеЬу на благочестиве, о своме бекству у пустиЬу, и како на камену ношен водом стиже у ¬елики Ќовгопод за два дана и две ноЮи.

††††

ѕричаЉуЮи то, преподобни се купаше у сузама, и припадаЉуЮи к ногама епископу усрдно га моЪаше да то никоме не казуЉе, да не би запао у суЉетно поштоваЬе од Ъуди. ј светитеЪ Ќикита, слушаЉуЮи Ьегово казиваЬе, обузе га велико дивЪеЬе и ужас, и држаше да то ниЉе човек него анРео ЅожЉи. «атим устаде са свога места и стаде на молитву, и после дуге молитве паде пред преподобним на земЪу, просеЮи од Ьега благослов и молитве. ј преподобни паде пред архиЉереЉем молеЮи и просеЮи благослов, и називаЉуЮи себе недостозним и грешним. » лежаху обоЉица на земЪи дуго, сузама квасеЮи земЪу. ≈пископ Ќикита говораше к преподобноме: “и си се удостоЉио великог дара од Ѕога, Љер на теби се догодило чудо слично древним чудесима. »лиЉа огЬеним колима, апостоли облацима беху ношени по ваздуху, а тебе √оспод донесе у наш град на камену по водама, и посети и благослови тобом, угодником —воЉим, новопросвеЮене Ъуде —воЉе. Ц ј преподобни збораше к светитеЪу: “и си архиЉереЉ Ѕога вишЬега, тебе постави Ѕог да будеш пред Мим заступник и молитвеник за цео свет, стога ти треба да се молиш како за све тако и за мене грешног.

“ада архиЉереЉ устаде са земЪе, и подигавши преподобног благослови га, и даде му целив у ’ристу, но не могаше престати од суза. » дуго разговараше с Ьим, наслаРуЉуЮи се медоточивим речима Ьеговим. » беше му жеЪа да разгласи то чудо, али га светитеЪева усрдна молба задржа од тога, Љер се не усуРиваше оглушити се о молбу тако великог угодника ЅожЉег. јрхиЉереЉ жеЪаше да преподобни јнтониЉе остане код Ьега до краЉа живота. Ќо преподобни не пристаЉаше, говореЮи: √оспода ради, не примораваЉ ме, архиЉереЉу ЅожЉи, него ме остави да живим на оном месту где ми Ѕог нареди. Ц » отпусти га архиЉереЉ с миром. ”брзо затим и сам архиЉереЉ оде да види камен на коме угодник ЅожЉи доплови и место где пристаде. » видевши дивЪаше се ЅожЉем делу. ”скоро потом он поред те обале подиже преподобноме малу дрвену цркву у име ѕречисте ЅогомаЉке, у част Ьеног –ождества, пошто уочи тог празника √оспод доведе угодника —вог у град Ьихов, и при цркви устроЉи на пристаништу конак за монахе.

Ќакон Љедне године у близини камена преподобног јнтониЉа неки рибари ловЪаху рибу на реци ¬олхови; и пошто се сву ноЮ мучише и ништа не ухватише, они уморни и жалосни извукоше своЉе мреже на обалу. ѕреподобни пак, по завршетку своЉих ЉутарЬих молитава, оде к рибарима и даваше им надницу, говореЮи: Ѕаците у воду мреже своЉе, и ако што наРете, то нека буде за дом ѕречисте Ѕогородице. Ц ќни испрва не хтедоше, говореЮи: —ву ноЮ смо се трудили, и ништа не ухватисмо. Ц јли затим на старчеву упорну молбу они узеше надницу и бацише мреже у реку, и извукоше на обалу реке огромно мноштво риба, да се мреже умало не подераше; меРу рибама они извукоше и велико буре, оковано гвозденим обручима. » преподобни јнтониЉе познаде да Ље то Ьегово буре, коЉе он у –иму врже у море, и рече рибарима: ƒецо моЉа, видите милост ЅожЉу, како промишЪа о слугама —воЉим! ¬и дакле узимате себи рибу, а мени Ѕог дарова буре, да оно што Ље у Ьему буде за зидаЬе манастира мог. Ц Ќо рибари не хтеше да му даду буре, и говораху: ћи се наЉмисмо да ти рибу ловимо а не бурад, зато риба нека буде теби а буре нама, пошто га ми сами вргосмо у воду да га сачувамо. Ц ѕреподобни им на то рече: £а неЮу да се препирем с вама, него хаЉдмо к судиЉама.
ќваЉ се предлог допаде рибарима, и они кренуше у град возеЮи и буре са собом. » када изаРоше пред судиЉе испричаше им о лову, и рибари доказиваху да Ље буре Ьихово. ѕреподобни онда рече судиЉама: √осподо, ако Ље буре Ьихово, упитаЉте их нека кажу шта Ље у Ьему. Ц ”питани од судиЉа, рибари не знаРаху шта да кажу. “ада преподобни, притеран нуждом, и против своЉе воЪе откри делимично таЉну, коЉа Љедино Ѕогу беше позната. ¬идеЮи дивно промишЪаЬе ЅожЉе о Ьему, и не могуЮи сакрити чудесно дело ЅожиЉе, он рече: ќво буре припада моЉоЉ ништавности, коЉе Ља своЉим грешним рукама спустих у море у –иму; у Ьега сам метнуо златне, сребрне и кристалне судове црквене, путире, зделе и многе друге свештене предмете, и на Ьима су натписи римским словима. ѕоред тога ставих у Ьега посебно злато и сребро коЉе наследих од родитеЪа, па вргох буре у море, препуштаЉуЮи га ЅожЉем промислу. ј то учиних због тамошЬе буне и гоЬеЬа на православне. Ц —удиЉе онда наредише да се отвори буре, и наРоше све онако како старац каза; и удивише се чудесном и свесилном деЉству ЅожЉем, и овоме дивноме мужу, преподобном јнтониЉу, па му наложише да све своЉе узме, а рибари отидоше постиРени.

јнтониjев манастир у Ќовгороду јнтониjев манастир у Ќовгороду ††††

”зевши своЉе ствари, преподобни обавести о томе светитеЪа Ќикиту и показа му их. ќваЉ се удиви и овом другом чуду, као некада оном првом, и прослави Ѕога. ј преподобни тим златом и сребром сагради камену цркву и устроЉи спочетка мали манастир, и сабра не много братиЉе, и купи земЪу око манастира и право на ловЪеЬе рибе ради исхране монаха. ѕотом се архиЉереЉ ’ристов Ќикита[9] престави ка √осподу, не казавши никоме таЉну о светом јнтониЉу, и за Ьу нико не сазнаде све до преставЪеЬа преподобног јнтониЉа.

ѕосле светог Ќиките архиЉереЉски престо заузе £ован; он пасиЉаше цркву двадесет година, па изнемогао од старости он се повуче у безмолвиЉе. «а Ьим архиЉереЉем новгородским постаде преподобни Ќифонт из  иЉевопечерског манастира. ќваЉ, имаЉупи духовну Ъубав к преподобном јнтониЉу, примора га да прими посвеЮеЬе за ЉереЉа и игуманску власт. » свети јнтониЉе би изврстан наставник братиЉи и свима пример богоугодног житиЉа. ѕошто поживе много година и заРе у добру старост, блажени се приближи своме краЉу. ќнда призва к себи Љеднога од инока своЉе обитеЪи по имену јндреЉа, човека духовна, и исприча му све о себи подробно, и откри таЉну коЉу дотле таЉаше, како на камену доплови из –има у ¬елики Ќовгород. «атим поучивши братиЉу, одреди им јндреЉа за игумана после себе. » пошто свима даде благослов и последЬи целив, престави се ка √осподу 1147 године, у своЉоЉ осамдесетоЉ години.

ѕо преставЪеЬу преподобног јнтониЉа, игуман јндреЉ исприча епископу Ќифонту, старешинама градским и свима Ъуди ма све што чу из нелажних уста угодника ЅожЉег о Ьеговом натприродном путоваЬу по мору на камену. —ви се томе веома удивише, и узнесоше хвалу Ѕогу и ѕречистоЉ ћаЉци ЅожЉоЉ.

ѕошто од преставЪеЬа преподобног јнтониЉа проРе четири стотине педесет година, мошти Ьегове обретоше се нетЪене. »зваРене из земЪе 1597 године, оне све до данас почиваЉу нетЪене, даЉуЮи исцеЪеЬа онима коЉи са вером прилазе, у славу ’ристу Ѕога нашег, са ќцем и —ином славЪеног вавек. јмин.

16 / 08 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0