Srpska

—рпски храм споменик културе у јргентини

††††

ќдлука парламента Ѕуенос јЉреса у част обележаваЬа 800 година аутокефалности —рпске ѕравославне ÷ркве.

£едини споменик српско-византиЉске архитектуре у £ужноЉ и ÷ентралноЉ јмерици, храм –оРеЬа ѕресвете Ѕогородице у Ѕуенос јЉресу, одлуком скупштине аргентинске престонице проглашен Ље местом од културног значаЉа. ” одлуци парламента града пише да Ље одлука донета у част обележаваЬа 800 година од осниваЬа аутокефалне —рпске ѕравославне ÷ркве.

††††

’рам у аргентинскоЉ престоници Ље седиште ≈пархиЉе буеносаЉреске и Љужно-централноамеричке, формиране 26. маЉа 2011. године одлуком —ветог јрхиЉереЉског —абора —рпске ѕравославне ÷ркве. ќна има 17 парохиЉа у јргентини, Ѕразилу, ¬енецуели, ƒоминиканскоЉ –епублици, ≈квадору, ѕеруу и „илеу. ѕрви администратор ≈пархиЉе био Ље ћитрополит црногорско-приморски г. јмфилохиЉе, а од Љуна 2018. године Ьоме управЪа владика  ирило ЅоЉовиЮ.

ѕосматраЉуЮи ове податке, чини се да српска емиграциЉа и ÷рква у јргентини постоЉе тек однедавно. јли истина Ље другачиЉа - стари српски емигранти су 1985. године купили земЪиште за храм, а камен темеЪац положен Ље наредне године. ÷ркву су 1995. године освештали свештеници —рпске ѕравославне ÷ркве, у присуству великог броЉа српских верника, –уса, —ириЉаца из јнтиохиЉе и √рка.

††††

ќ томе се у матици мало зна, Љер Ље и српска емиграциЉа у ЋатинскоЉ јмерици била занемарена из, првенствено, политичких разлога иако она у том делу Ќовог света опстаЉе дуже од века. ѕрви православни српски досеЪеници у јргентину били су поморци из тадашЬе јустроугарске, из ƒалмациЉе и Ѕоке  оторске. ЅежеЮи од сиромаштва, убрзо су им се придружили сународници из планина у морском залеРу, из ’ерцеговине, ÷рне, √оре и Ћике. «атим су им се придружили и —рби из ѕанониЉе и имигранати из  нежевине —рбиЉе.

”самЪеним пионирима расутим по аргентинским пространствима ниЉе било лако да одрже национални идентитет и зато су брже асимиловани. ƒосеЪеници у градовима били су боЪе повезани, и у време када се саЬало о националном ослобоРеЬу £ужних —ловена, они су оснивали "славЉанске одборе". ѕосле 1918. године, заЉедништво Љужнословенске емиграциЉе ниЉе било дугог века. ѕосле ƒругог светског рата стиже нови велики имигрантски талас, овог пута претежно мотивисан политичким разлозима или страхом од суда за ратне злочине. јргентина Ље тада постала уточиште доЉучерашЬих прогонитеЪа и прогоЬених. £евреЉима коЉи су овде уочи рата долазили бежеЮи од нацизма, сада су се придружили бивши ’итлерови воЉници. ”з хрватске усташе, коЉе су биле наЉброЉниЉе, стизала Ље српска емиграциЉа из четничких формациЉа и граРанство коЉе Ље бежало од комунизма.

††††

ѕоследЬи талас емиграната, меРу коЉима Ље наЉвише високообразованих стручЬака, покренуо се деведесетих и Љош увек траЉе. ќни су постали водеЮи амбасадори српске културе, коЉи потомке старих емиграната подучаваЉу српском Љезику, а главно место окупЪаЬа диЉаспоре Ље —аборна црква у Ѕуенос јЉресу током великих свечаности.

—аборни Ѕогородичин храм у Ѕуенос јЉресу изградила Ље од 1986. до 1995. године српска диЉаспора у јргентини, а наЉвеЮи донатор био Ље др ЅоривоЉе јбрамовиЮ. ѕроЉектом Ље управЪао протоРакон Ќикола ћ. –адиш. ” одлуци скупштине Ѕуенос јЉреса се налашава: √лавни циЪ српске верске заЉеднице био Ље да се направи изузетан допринос граду Ѕуенос јЉресу милениЉумском српском културом. »забран Ље да се репродукуЉе драгуЪ српске византиЉске сакралне архитектуре, црква коЉу Ље подигао српски краЪ ћилутин 1314. године у манастиру —туденица у —рбиЉи.

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

21 / 08 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0