Srpska

”спеЬе

’риста можемо волети као што цара воли верни поданик коЉи живи иза седам гора и седам мора. Ќикад ниЉе видео како изгледа, ниЉе га погледао у очи, али га воли срцем. ќкачио Ље на зид исечак с портретом из часописа и одбиЉа да ради у царске дане.

††††

ј цареву маЉку можемо волети само ако имамо приступ унутрашЬим царским одаЉама и ако смо блиски животу скривеном од туРих очиЉу, не само цара, веЮ и цареве породице. “реба да будемо роРени цару да бисмо волели Ьегову маЉку и друге сроднике.

ќве речи су речене да бисмо се полако приближили теми поштоваЬа Ѕогородице. ƒа бисмо по аналогиЉи, као по нити, дошли до ове истине.

ѕоштоваЬе Ѕогородице Ље породична архива, породично сеЮаЬе, породично предаЬе. ќнаЉ ко поштуЉе ∆ену обучену у сунце,  оЉа Ље послужила “аЉни ќваплоЮеЬа Ѕога не поштуЉе √оспода из даЪине, веЮ ћу се веома приближава. ћи нисмо робови коЉи издалека узвикуЉу хвалу, веЮ смо деца ЅожиЉе породице кад указуЉемо поштоваЬе ЅогомаЉци.

Мени празници су скривени. ќ Ьима можемо говорити на ухо, а посебно о ”спеЬу. ¬ероватно због тога монаси толико воле оваЉ празник.

ѕриближаваЬе светлим таЉнама Ље налик на приближаваЬе огЬу коЉи чисти, и време Ље да се сетимо ћоЉсиЉа коЉи Ље заклонио лице кад се приближио купини коЉа Ље горела (2 ћоЉс. 3: 6). “ако и кондак празника ”спеЬа каже: „«аштити моЉе помисли, ’ристе моЉ, Љер се усуРуЉем да опевам бедем света, “воЉу чисту ћаЉку. ”чврсти ме на стубу речи и заступи се за мене у тешким мислима...“

«аступи се за мене у тешким мислима...

ћонаси то боЪе разумеЉу него мирЉани.

***

Ќа дан ”спеЬа говоримо о томе да Ље умрла ћаЉка —ветлости.

»зговоримо Љош Љедном ову реченицу и ставимо на Ьеном краЉу тачку по свим граматичким правилима. „Ѕогородица и ћаЉка —ветлости Ље умрла.“

***

ѕосле ових речи и ове тачке празник Ље могуЮ само у случаЉу да се десило Љош „нешто“. »наче не би било посебног празника. Ќаставили бисмо да славимо ¬аведеЬе у храм, Ѕлаговести и –оРеЬе. ѕоштовали бисмо Мене многоброЉне иконе. јли ”спеЬе не би доспело на оваЉ светли списак. —еЮали бисмо га се заЉедно с данима спомена на упокоЉене праведнике, апостоле и мученике. —еЮали бисмо се као што се, на пример, сеЮамо страдалничке смрти и славних имена ѕетра и ѕавла.

—ви свети коЉи су се растали од тела очекуЉу васкрсеЬе мртвих. ќни се веЮ веселе пред лицем ЅожиЉим и не плаше се будуЮности коЉа за Ьих не криЉе ништа страшно, веЮ само васкрсеЬе тела, умножаваЬе славе и потпуни улазак у ÷арство. —ви они се веселе, али само душом. Ќе наставЪа да живи цео човек и док се не успостави Љединство душе с телом коЉем предстоЉи да васкрсне, то Љош увек „ниЉе цело весеЪе“ и „ниЉе цела радост“.

“ако би било и кад Ље реч о ЅогомаЉци да после тачке у реченици о МеноЉ смрти не стоЉи више ништа. ћеРутим, празник постоЉи и ако Ље велики, то Ље зато што Ље гроб коЉи ниЉе дуго чувао тело Ѕогородице, празан. ѕетар и ѕавле чекаЉу васкрсеЬе мртвих. ¬аскрсеЬе чекаЉу сви свети. јли ЅогомаЉка више ништа не чека за —ебе.

Мен гроб Ље празан истом оном светом празнином коЉом Ље обележен гроб Меног —ина Ц ’риста —паситеЪа.

***

∆елудац Ље сит кад Ље пун.  уЮа Ље богата кад Ље пуна разноразних добара. ј гроб Ље свет кад Ље празан.

јли не кад Ље празан од руку лопова, светогрдника и копача гробова, веЮ од непобедиве силе ¬аскрсеЬа!

”право тако Ље празан ’ристов гроб, оваЉ извор свеопштег васкрсеЬа. ѕразан Ље и гроб ’ристове ћаЉке. «ато Ље Мен празник ”спеЬа велик. ќн ниЉе назван даном умираЬа, веЮ даном ”спеЬа, пошто оваЉ смртни сан ниЉе дуго траЉао.

***

ќна Ље била васпитана на посебан начин и Ьена душа Ље рано, врло рано осетила жеЪу да се ни за Љоту не одваЉа од Ѕога у мислима.  роз уска врата подвижништва невидЪивог за Ъудске очи ќна Ље ушла у пространство таЉни коЉе се откриваЉу. МоЉ Ље била подарена сласт посебног ћатеринства. МоЉ Ље подарено то да за живота буде непозната и да се налази у сенци Ѕожанског —ина. Ќа Мена плеЮа Ље ставЪена тежина маЉчинске бриге о Мему и немог корачаЬа за Мим. Мено срце Ље било растрзано од свег оног кошмара коЉи Ље уткан у поЉам —трасне седмице. ќна Ље била неизрециво обрадована вешЮу о томе да Ље Мено ЌаЉслаРе „едо живо! «ар ќна да не буде обележена посебном судбином у тренутку сусрета са хладноЮом смрти?

ѕоред све —воЉе скромне незапажености на страницама £еванРеЪа ќна Ц ћариЉа Ље у свему другачиЉа.

≈во цареви и велики Ъуди света многима могу изгледати скоро као становници неба или земаЪски богови, премда заправо воде живот обичног грешника. ќни сплеткаре, плаше се, лажу, чине разврат и клевеЮу. ”миру не знаЉуЮи шта их чека у будуЮности и спомен на многе од Ьих нестаЉе подЉеднако брзо као што се с асфалта спира прашина из гуменог црева. Мена истинска величина Ље заоденута у Љедноставност и непознатост.

„£ер ћи учини величину —илни, и свето Ље име Мегово,“ Ц запевала Ље ћариЉа тек зачевши ’риста од ƒуха.

„—илни“ ЉоЉ Ље „учинио величину“ и у данима Мене смрти.

— Љедне стране, ќна Ље умрла у свему, као ми. јли с друге стране, у свему Ље другачиЉа, ниЉе оставЪена у гробу.

—ин £у Ље повео са —обом. ќчигледно, таква Ље Мегова Ъубав, да ниЉе желео да над искупЪенима царуЉе другачиЉе осим заЉедно с ќном  оЉа Ље наЉвише послужила таЉни »скупЪеЬа.

***

ѕредаЬе о празнику обилуЉе детаЪима о √аврилу, о апостолу “оми, о извесном дрском £евреЉину јтониЉи. ѕредаЬе чак наводи псалам коЉи Ље запевао апостол ѕетар на челу погребне поворке коЉа Ље носила тело Ѕогородице. —ве то постоЉи у песмама празника и иконографиЉи. јли ми не треба увек да наводимо ове драгоцене цртице и Љоте великог догаРаЉа. ѕонекад се треба усредсредити на главно.

√лавно Ље то да Ље ƒвер кроз  оЉу Ље —вевишЬи ушао у свет отишла од нас кроз врата смрти.

ѕрво Ље отишла душом, као што и доликуЉе смртнима, али £у Ље затим —ин васкрснуо и ќна Ље напустила земЪу и телесно. Мен гроб Ље празан!

ќтишла Ље, али нас ниЉе оставила. » тропар празника нас сваки пут изнова подсеЮа на ову истину: „” –оРеЬу си девственост сачувала / ” ”спеЬу ниси оставила свет, Ѕогородице.“

ћи, заЉедно с милионима других крштених Ъуди, подижемо своЉ поглед ка МоЉ и узносимо £оЉ молитве. Куди коЉи £е воле има на стотине хиЪада, па чак и милиона. “ешко да се могу изброЉати Ъуди спасени Меним заступништвом.

Ќа краЉу, и ми Юемо умрети. Ќе треба да очекуЉемо да овог дана до наше постеЪе доРе арханРео √аврило. јли треба да се молимо ЅогомаЉци.

ѕостеЪа човека на умору Ље слична постеЪи породиЪе, пошто се душа човека коЉи умире с болом раРа у други живот. ѕокраЉ оба ова одра често се налази наша Ќебеска ћати како би донела олакшаЬе и помоЮ. ћолебни канон за човека коЉи умире у тешким мукама упуЮен Ље управо ЅогомаЉци.

“ако да Ље празник Меног ”спеЬа уЉедно и празник наше заЉедничке наде у Мену будуЮу помоЮ у оном страшном часу кад нико други не буде могао да нам помогне.

” тропару се то и каже: „ѕреставила си се ∆ивоту, “и  оЉа си ћаЉка истинског ∆ивота) и “воЉим молитвама избавЪаш од смрти наше душе.“

—а руског ћарина “одиЮ

02 / 09 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0