Srpska

ѕатриЉарх српски г. »ринеЉ отворио изложбу Дќсам векова уметности под окриЪем —рпске ѕравославне ÷рквеУ

††††

” склопу централне прославе ЉубилеЉа осам векова аутокефалности —рпске ѕравославне ÷ркве, Мегова —ветост ѕатриЉарх српски г. »ринеЉ отворио Ље 9. октобра 2019. године у ћузеЉу —рпске ѕравославне ÷ркве монументалну изложбу „ќсам векова уметности под окриЪем —рпске ѕравославне ÷ркве“.

»зложба Ље устроЉена са благословом Мегове —ветости ѕатриЉарха српског г. »ринеЉа и чланова —ветог јрхиЉереЉског —инода, уз помоЮ ћинистарства културе и информисаЬа, ћинистарства правде, ”праве за сарадЬу са црквама и верским заЉедницама, —екретариЉата за културу града Ѕеограда и других институциЉа. »зложбу прати истоимени каталог на 157 страна са преко стотину илустрациЉа у боЉи, аутора др ћиЪане ћатиЮ, кустоса ћузеЉа —рпске ѕравославне ÷ркве.

»зложба Ље отворена у присуству чланова —ветог јрхиЉереЉског —абора, престолонаследника јлександра и принцезе  атарине  араРорРевиЮ, представника министарстава ¬ладе –епублике —рбиЉе, представника ¬оЉске —рбиЉе, сарадника и приЉатеЪа ћузеЉа, као и броЉне публике.

Ќа путу —ветосавЪа настаЉао Ље велики корпус српске црквене уметности Ц од времена светородне лозе ЌемаЬиЮа, па преко кнеза Ћазара и Ьегових наследника, деспота ЅранковиЮа и обласних владара српских земаЪа ЅалшиЮа,  отроманиЮа, ÷рноЉевиЮа... Ќа том путу остала нам Ље поука од —аве ЌемаЬиЮа, коЉи се на овом поЪу визионарски осврнуо и на будуЮа времена давне 1208. године, кроз Љедну од глава —туденичког типика, путем ”каза о завесама, иконама и кЬигама црквеним, (√лава 21): ЌеизмеЬен желим да буде иметак свештених сасуда и икона, и завеса, и кЬига и осталог свег иметка црквеног. Ќе само да неизмеЬен буде веЮ и да се отуд не покреЮе, и ни од кога никада од било ког дела не узима. ј ко од овога нешто отимаЉуЮи узме користи ради неке, у грех црквене краРе да упадне, и због овога законском казном осуРен буде. »з другог оправданог разлога чинеЮи Ц узимати ове или премештати, ни ми, нити ко други неко добро мудруЉуЮи [не може] наредити, осим ако се догоди у време невоЪе због пожара манастира, када се догоди да се запали, или падне од земЪотреса, или штогод друго што може да буде манастиру од помоЮи, а друге никакве нема помоЮи, тада да се покреЮе ова, али да то таЉно не чини сам игуман, него да Ље од све стариЉе братиЉе уговорено и одлучено. Ѕлагословио Ље да предмети ризница цркава и манастира заувек остану на месту коЉем су намеЬене, али истовремено одорио да у случаЉу када Ље благо у опасности Ц исто може бити пренесено на сигурно место. Ќаравно са условом да одлука о томе буде Љавна и саборна.

††††

¬елики део тог корпуса црквених уметничких предмета и кЬига нестао Ље у ратним метежима и разараЬима. ƒанас располажемо само маЬим делом тога, што смо успели да отргнемо из чеЪусти разних неприЉатеЪа и осваЉача. ѕоучени од стране —ветога —аве, —рби су у сеобама носили све што Ље претекло, а могло се понети. “ако и ово благо коЉе Ље поставЪено на изложби организованом поводом осам векова ауокефалности —рпске ѕравославне ÷ркве само Ље оквирна слика - тек предукус, онога шта Ље некад кроз историЉу било створено у црквеноЉ уметности.

” простору ћузеЉа —рпске ѕравославне ÷ркве, специЉално преуреРеном за ову прилику, изложено Ље преко шестстотина експоната коЉи су настали под окриЪем —рпске ѕравославне ÷ркве Ц од ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе и ¬исоких ƒечана, широм териториЉе коЉу су насеЪавали —рби, све до манастира  рка, од XIII до XX века. –изнице цркава и манастира чиЉи су богослужбени предмети и кЬиге настаЉали као поруЯбине средЬовековних српских владара и чланова Ьихових породица, патриЉараха и епископа, игумана и монаха, као и веруЉуЮих Ъуди из народа, из скривница изнете на видело пред поклонике и музеЉску публику.

»зложена дела су радови врхунских уметника Ц до радова куЮне рукодЉеЪи, и са ретким изузецима, настали су из руку српског народа, а у славу “роЉединог Ѕога и Ьегових светих.

Ќа самом улазу у велики фоаЉе ћузеЉа публику дочекуЉе копиЉа Ѕогородице —околичке (1312-1316) коЉа Ље красила портал ћилутинове гробне цркве у манастиру ЅаЬска. ”з Ьу Ље и –одопово звоно (1432.) из цркве —ветог Ќиколе у ƒреници. ƒаЪе на степеништу коЉе води у главни ходник на почетку поставке изложене су и наЉстариЉе иконе изложбе, а то су две чудотворне, литиЉске иконе Ѕогородице ѕелагониЉске и јрхангела √аврила, коЉе су настале средином XIV века. Ќа високим зидовима степеништа изложене су копиЉе фресака из манастира ∆иче и ѕеЮке патриЉаршиЉе (XIV век).

††††

«атим се наилази да две издвоЉене, за ову прилику у потпуности преадаптиране просториЉе у коЉима су изложене рукописне и стара штампана кЬига, коЉе припадаЉу збирци ћузеЉа, ѕеЮкоЉ ѕатриЉаршиЉи, манастиру ƒечанима и манастиру  рки. ѕоставку писане речи краси стотину примерака рукописних кЬига XIII Ц XIX век. ЌаЉпре Ље изложен примерак настао у скрипториЉи ÷рколез у близини ƒечана у XIII веку. ѕисана Ље, као и веЮина кЬига и током наредног столеЮа на пергаменту.  ао наЉчешЮи тип ЉавЪа се „етвороЉеванРеЪе, затим Ље ту и јпостол, ћинеЉи, ѕролози, Ћествица £ована Ћествичника, ƒобротоЪубЪе, дела “еодора —тудита и √ригориЉа ѕаламе. »з XIV века Ље сет кЬига коЉе су припадале манастиру ƒечанима, а то Ље ѕоменик манастира ƒечана, ƒечанска крмчиЉа и ∆итиЉе —тефана ƒечанског. ћеРу ликовно наЉизразитиЉим кЬижним експонатима то су „етвороЉеванРеЪа из XVI столеЮа, богато осликаним минералним боЉама и топЪеним златом, кроз раскошне заставице, миниЉатуре и инициЉале. ќваЉ период обележен Ље и поЉавом богатог окова, коЉи Ље Ц изведен од сребрног па позлаЮеног лима, са додацима у полудрагом камену, наЉчешЮе красио управо „етвороЉеванРеЪа. «атим се нижу и друге врсте штива, попут ќктоиха, ѕсалтира, —лужебника,ѕатерика, “ипика... ” овим просториЉама могу се видети налоЬи из XVI, као и певница из XVII века коЉа Ље припадала манастиру ƒечанима. ќвде се може видети како Ље изгледао дивит и метална торбица за путно £еванРеЪе.

Ќа краЉу обиласка изложених кодекса, наилазимо на србуЪе Ц прве штампане кЬиге у —рба. “о Ље примерак ќктоиха из XV века насталог на ÷етиЬу под покровитеЪством породице ÷рноЉевиЮа, док Ље прва штампана кЬига у Ѕеограду Ц „етвороЉеванРеЪе типографа Љеромонаха ћардариЉа из XVI столеЮа. —леде старе штампане кЬиге израРиване у манастирским типографиЉама: у ÷етиЬу, √оражду, √рачаници, ћилешеви и —кадру, као и оне богослужбене кЬиге коЉе су —рби издавали ван граница своЉе земЪе, у ¬енециЉи, Ѕечу, –имнику, Ѕудиму, ћоскви.

††††

ѕо изласку из просториЉа са изложеним кЬигама креЮемо се ходником у коме Ље галериЉа икона. ћузеЉска публика и поклоници имаЮе овог пута посебну прилику, да се упознаЉу са иконама коЉе су донете из ризница ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе и манастира ƒечана, као и незнатно манастира  рке. —вети образи на поставци припадаЉу периоду од обнове ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе и времена патриЉарха ћакариЉа —околовиЮа (1557-1570) па све до ¬елике сеобе под патриЉархом јрсениЉем III „арноЉевиЮем. ќваЉ период у историЉи уметности настао под окриЪем —рпске ѕравославне ÷ркве обележен Ље великим успоном у жеЪи за обновом. ѕатриЉарх ћакариЉе Ље покренуо велики талас у духовном и уметничком животу. ќкупио Ље талентоване Ъуде коЉи су са ентузиЉазмом радили према Ьеговим упутствима. «а сликаре су постоЉала нека основна начела Ц да се не напушта византиЉски стил и да се, где год Ље то могуЮе прикажу свети —рби. √лавни извоРачи сликаног програма били су зограф Ћонгин и зограф јндреЉа коЉи су радили живопис ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе, као и неброЉене иконе припремЪене за иконостасе и поЉединачне. Михови радови красе галериЉу икона у поставци ћузеЉа —рпске ѕравославне ÷ркве. »коне из овог периода налазимо у широком ареалу коЉи Ље припадао ЉурисдикциЉи патриЉарха ћакариЉа. ћеРу млаРим примерцима икона изложени су радови српских зографа из периода XVII-XVIII века, попут радова поп —таноЉа ѕоповиЮа, ќстоЉе ћркоЉевиЮа и  озме ƒамЉановиЮа коЉи су делали у —лавониЉи и на териториЉи  арловачке ћитрополиЉе. ќвим радовима следе иконописци представници српског барока, као што Ље “еодор ƒимитриЉевиЮ  рачун, ƒимитриЉе ЅачевиЮ и Ќикола ЌешковиЮ.

” сталноЉ поставци, овога пута дошло Ље до измена у самом поставЪаЬу експоната, коЉи су овога пута у збирним витринама по своЉоЉ природи. “ако Ље читава прва соба сталне поставке и део друге посвеЮен приказу црквеног текстила. ќдмах у првоЉ витрини изложена Ље Ћонгинова плаштаница (темпера на платну) као припрема за потоЬи златовез из XVI века. «атим следе наЉстариЉи, руком цртани антиминси, плаштанице и аери XVI-XVII столеЮа. ”з Ьих су и врхунски примерци златовезених текстилних утвари XVIII Ц XIX века насталих из руку вредних везиЪа коЉе су делале на териториЉи  арловачке ћитрополиЉе, попут јне ЅаиЮ и £улиЉане —танковиЮ. ” посебном делу витрине са наруквицама изложен Ље и примерак цариградских архиЉереЉских наруквица из XV столеЮа. »зложен Ље и комплетни орнат од златотканог броката, са златовезеним апликациЉама израРен у некоЉ од новосадских радионица црквених утвари, а коЉи Ље припадао архиепископу —тефану —тратимировиЮу (1790-1836).

” другоЉ соби сталне поставке могу се видети врхунски примерци епитрахиЪа у златовезу из XV- XVII столеЮа, коЉи су припадали ризницама ѕеЮке патриЉаршиЉе, манастирима ƒечани и  рка и текстилноЉ колекциЉи ћузеЉа —рпске ѕравославне ÷ркве. ”з збирку орара и поЉасева XVI- XVIII, изложена су и жезла од метала, дрвета (жезло коЉим се инронира —рпски ѕатриЉарх, у техници интарзиЉе) и израРеног у слоновачи коЉе Ље припадало патриЉарху јрсениЉу IV £овановиЮу Ўакабенти (осликан и на Ьеговом портрету).

” збирци митри приказана Ље Љедна од наЉстариЉих коЉу Ље израдила £елена ЅаЮаЬи (из рода ЅранковиЮа) у XVI веку, као и митра јрсениЉа III „арноЉевиЮа Ц дар руских поклоника из ћоскве 1697. године.

“реЮа соба посвеЮена Ље теми Ц црквеноуметнички предмети од метала. “у Ље збирка наЉстариЉих предмета у виду средЬовековних напрсних крстова од VII до XII века, израРених од бронзе и сребра. ”з Ьих су ручни крстови за благосиЪаЬе израРени у комбинованоЉ техници дуборез-оков од сребрног па позлаЮеног лима са бисерима, коралима и полудрагим камеЬем XVI Ц XVIII века, коЉи су чувани у ризницама фрушкогорских манастира. ќвоЉ техници припадаЉу и димензиЉом наЉвеЮи изложени, престони крстови меРу коЉима су импозантни они коЉи припадали ѕеЮкоЉ ѕатриЉаршиЉи и манастиру ƒечанима, меРу коЉима и онаЉ коЉи у себи носи крст цара ƒушана. »ста техника наЉчешЮе се ЉавЪа као украс панагиЉама коЉе су такоРе изложене у збирноЉ витрини. ” ЬоЉ су изложена и два енколпиона Љедан из XII и други XIV века. ¬отиви из XIX столеЮа такоРе су се нашли меРу експонатима на поставци. »за овога се нижу броЉни путири, дискоси, кивоти, рипиде, дарохранилнице, кадионице, тамЉанице, звездице, копЪа и кашичице, неки од Ьих настали из београдске куЉунЯиЉске радионице, затим оне у —медереву, али и из руку даровитих куЉунЯиЉа и златара попут ѕавла „аЉничанина, ƒмитра из Ћипове, ЌедеЪка и Ћуке из Оипровца, Ќиколе ЌедеЪковиЮа из Оипровца,  ондо ¬ука и ƒимитриЉа јргириЉа из ћосхопоЪа.

††††

„етврта соба кроз експонате приказуЉе предмете коЉи су припадали светим —рбима. ЌаЉпре Ље, краЉ самог улаза у просториЉу поставЪене су две дечанске светиЬе: првобитни кивот —тефана ƒечанског из 1348. године (доцниЉе замеЬен каменом копиЉом у коЉу су премештене Ьегове мошти, и коЉи се налази у ƒечанима) и изнад (као некад у храму) икона —ветог —тефана ƒечанског са сценама из житиЉа, рад зографа Ћонгина из 1577. ќдмах поред изложене су повеЪе српских владара: цара ƒушана, коЉим даруЉе села у околини ѕризрена као метохе манастиру ’иландар из 1347/48; препис повеЪе кнеза Ћазара издате манастиру –аваница краЉем XIV века, даровна повеЪа ¬ука ЅранковиЮа манастиру ’иландар о поклону села √орЬе и ƒоЬе √адимЪе из око 1390. године; те влашког воЉводе ƒуке манастиру ћилешева 1675. ” следеЮоЉ витрини Ље наЉстариЉи сачувани примерак српске примеЬене уметности, споменик музеолошке нулте категориЉе Ц ѕлаштаница краЪа ћилутина, израРена у техници златовеза почетком XIV века у цариградскоЉ дворскоЉ радионици. ” посебноЉ витрини налази се свечана одора кнеза Ћазара с краЉа XIV века. —ачувана заЉедно са одором на моштима и овде Ље у суседноЉ витрини изложена златовезена £ефмиЉина похвала кнезу Ћазару, прво у —рбиЉи потписано, женско, везиЪско и песничко дело Ц датовано у 1402. годину. »сто тако, радом руку српске властелинке  атарине  антакузине ЅранковиЮ (кЮери деспота АурРа ЅранковиЮа и супруге »рине  антакузине) настала Ље златовезена митра београдског митрополита ћаксима. ” централноЉ витрини хоризонтално поставЪеноЉ изложена Ље гостуЉуЮа плаштаница јнтониЉа ’ераклеЉског из друге половине XIV века а коЉа се чува у манастиру —туденици. Му Ље према предаЬу £елена ћрЬавчевиЮ, потоЬа монахиЬа £ефимиЉа посредоваЬем кнегиЬе ћилице даровала манастиру —туденици.

” петоЉ соби изложени су уметничи предмети и архивска докумена коЉа приказуЉу живот —рба на териториЉи ’абзбуршке монархиЉе. ѕисане на пергаменту у свечаном рукопису и опреми, са великим воштаним печатима у дрвеним кутиЉама изложене су повеЪе аустриЉских царева Ћеополда I, £озефа I,  арла VI и ћариЉе “ерезиЉе из XVII - XVIII столеЮа. »зложен Ље и превод привилегиЉе ћариЉе “ерезиЉе на српски Љезик. ” витрини са руским иконама занимЪив Ље примерак »лустрованог календара или минеЉна икона за период март-септембар из XVIII века. ” посебноЉ витрини су рипиде у барокном стилу “еодора ƒимитриЉевиЮа  рачуна као и Љедан барокни налоЬ. ” последЬоЉ просториЉи Ље изложена тематска витрина са плочама и отисцима старе дрворезне и бакрорезне графике из XVI - XIX века, као и разни манастирски печати.

»зложба српске црквене уметности у сталноЉ поставци ћузеЉа —рпске ѕравославне ÷ркве завршава се престоном иконом —ветог архангела √аврила, уЪе на платну, рад ”роша ѕредиЮа 1920. године.††

«идове предворЉа и саме поставке красе портрети, коЉи су само део велке галериЉе коЉа се чува у фонду ћузеЉа —рпске ѕравославне ÷ркве и део изложен у двору ѕатриЉаршиЉе српске у Ѕеограду. ќни су рад домаЮих и страних маЉстора, а то су портрети српских патриЉараха: јрсениЉа III (£ов ¬асилиЉевич, 1744), AрсениЉа IV £овановиЮа Ўакабенте (£ов ¬асилиЉевич, 1744), £осифа –аЉачиЮа (E.Swoboda, 1848-1861, и Ќовак –адониЮ,  арловци 1855), ћитрополита карловачког и ѕатриЉарха српског √еоргиЉа ЅранковиЮа (”рош ѕредиЮ, 1906), затим ћитрополита београдско-карловачких ћосиЉа ѕетровиЮа (1726-1730), ¬иЮентиЉа £овановиЮа ¬идака (£аков ќрфелин, 1774-1780); ћитрополита карловачког —тефана —тратимировиЮа (ѕавел АурковиЮ, 1772-1830), београдског митрополита ’аЯи ћелентиЉа ѕавловиЮа (1831-1833) и митрополита —рбиЉе ћихаила £овановиЮа (Sv. Ivanovich, Paris 1899).

»зложбу су приредили: Ракон ¬ладимир –адовановиЮ, др ћирЉана ћатиЮ, ћариЉа £овиЮ, ма ЅиЪана ÷инцар- остиЮ, Ракон јлександар —екулиЮ, ѕетер  раЉинц, јлександар –адосавЪевиЮ, —тефан  оЉадиновиЮ.  онсервациЉа и рестаурациЉа: ћилодарка  оцев, —аша ∆ивиЮ. —тручна сарадЬа: мр ћиланка ”бипарип, ћила √аЉиЮ.

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

11 / 10 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0