Srpska

„овек Ч поjава са знаком питаЬа

 Ьига „Ќе боЉ се, само веруЉ“ представЪа двадесет и Љедну беседу о параболама из —тарог и Ќовог «авета. ќтац јндреЉ “качов, будуЮи талентован кЬижевник, и искусан духовник, приближава читаоцу, смисао библиЉских парабола кроз савремену конструкциЉу текста. Ќа таЉ начин, отац јндреЉ сабира и сажима ЉеванРеЪску истину, науку светих отаца, са своЉом дугогодишЬом пастриском праксом, и сублимира их у збирку проповеди, о ЅиблиЉи, о Ѕогу, о вери и месту религиЉе у савременом свету. „итаЉуЮи кЬигу „Ќе боЉ се, само веруЉ“, читалац стиче утисак да Ље свака беседа упуЮена управо Ьему. “ако нас отац јндреЉ подсеЮа, и скреЮе пажЬу, измеРу осталог, и на значаЉ ЅиблиЉе као свете кЬиге, на значаЉ Ьеног пажЪивог и посвеЮеног ишчитаваЬа, на силу молитве, смиреЬа и покаЉаЬа, на то шта Ље ¬оЪа ЅожиЉа о нама, и колико Ље роптаЬе против исте штетно. ”Љедно, улива нам снагу и Ъубав за веру у Ѕога, у добро, и изнова и изнова понавЪа оно што савремени хришЮанин све чешЮе заборавЪа, да Ље све могуЮе ономе коЉи веруЉе.

***

††††

Ѕеседа друга

” прошлоЉ беседи смо разговарали о Ѕогу, о томе зашто човек треба да размишЪа о Мему. ј ко Ље човек? «а шта га Ље Ѕог створио?  оЉи Ље главни задатак у Ьеговом животу?

Ќа питаЬе коЉе се тиче човековог животног задатка, одговор Ље Љедноставан: ÷арство Ќебеско.

—а питаЬем „ко Ље човек?“ Ље теже.

√аврило –оманович ƒержавин Ље написао оду „Ѕог“, у коЉоЉ Ље покушао да поетски да одговор Ч у своЉоЉ суштини црквени одговор Ч на питаЬе ко смо, и зашто смо овде. ќн пише, обраЮаЉуЮи се Ѕогу:

√де одредио си краЉ тварима телесним,
√де задао почетак духовима небесним,
» ћноме везао свих биЮа нит...

≈то шта Ље пре свега човек: он представЪа карику коЉа везуЉе целу васеЪену. —ам √оспод Ље тако желео и тако Ље ќн учинио. “ако и Љесте: човек спаЉа видЪиви свет са невидЪивим.

«ато што Ље човек биЮе коЉе истовремено живи у два света. ќн живи у свету мисли и идеЉа, у свету молитве, свету морала, коЉи се не могу прстима опипати Ч и при томе он живи у апсолутно конкретном, тродимензионалном свету, коЉи зна за горе и доле, лево и десно. ќн живи у времену. јли, умом своЉим Ље ван времена и срцем ван времена живи. ќ томе Ч познати пасаж ƒержавина: „÷ар сам Чроб сам Ч црв сам Ч Ѕог сам!“ £а сам све, обЉедиЬуЉем у себи неспоЉиво, подЉеднако сам велики и ништаван.

јли одакле сам, „тако чудесан“ проистекао?

ќдакле проистекох? Ч незнан;
—ам од себе нисам мог'о.
—твореЬе твоЉе сам, о —творитеЪу
“воЉе премудрости твар,
∆ивота извор си, доброте ƒаритеЪу
ƒуша моЉе душе и цар.

“и Љеси, “и си ме створио, а значи и Ља Љесам. ƒержавин ломи атеистичку логику, Љер атеизам говори: Ља постоЉим, и Ља измишЪам богове. Ќе! “и, √осподе, постоЉиш, а значи да и Ља постоЉим. јко “и постоЉиш, постоЉи и човек.

–ади правде твоЉе неопходно било,
ƒа би смртну бездан препловило
Ѕесмртно биЮе моЉе;
ƒа дух моЉ у смртност одевен буде,
ƒа кроз смрт обновЪен будем,
ќче! Ц у бесмртно “воЉе;

„овек Ље парадоксално биЮе. ќ човеку можемо говорити само у парадоксу. –ади се о лику коЉи сам себе не разуме. ќн Ље самом себи вечна загонетка. «аиста, ко сам Ља: да ли сам просто животиЬа или сам цар животиЬа? »ли уопште нисам одавде, али сам због нечег ту? “о Ље вечити проблем. „овека треба посматрати као проблем Ч пре свега због човека као таквог. “реба посматрати као на лик коЉи сам себе оцеЬуЉе Ч и као на неку свепланетарну поЉаву.

¬оЪен Ље Љер Ље последЬи; воЪен Ље Љер управо он веза измеРу видЪивог и невидЪивог. јнРеоско постоЉаЬе нам Ље блиско, и стога певамо псалме, певамо „јлилуЉа“ и говоримо: „—вЉат √оспод —аваоф“ Ч исто као серафими и херувими.

ћеРутим, разумемо и животиЬе, Љер су сисари и могу раРати, или само воле живот, пливаЉу у водама, лете у ваздуху...—ве Ьих можемо разумети, можемо да крекеЮемо са паткама, пливамо са делфинима, стилом делфина...

ЅлагодареЮи снази ума можемо да летимо у ваздуху авионом, можемо да се молимо са анРелима на литургиЉи... ћожемо све. ѕоред свега тога, човек Ље наЉслабиЉе живинче, ако га посматрамо као део животиЬског света. ƒуг Ље процес претвараЬа у самосталног прегаоца. ∆дребе, када се роди од кобиле, истог трена стаЉе на ноге. ќно Ље слабо, пада, али се само креЮе и тражи виме.  олико само бесаних ноЮи маЉка проведе поред кревеца, док новороРенче не прохода! „овек Ље наЉслабиЉи. Ќишта не види, не прича, ништа не разуме... Ќема ни панцир, ни канЯе, рогове, ни крилаЧ ништа. ќн Ље наЉслабиЉе биЮе на свету.

Ѕез обзира на то Ч он Ље домаЮин света. »споставЪа се да Ље слабост залог Ьегове власти над светом, и како видимо, сви слушаЉу човека. ¬елики во дозвоЪава да Ьиме управЪаЉу. ѕаметни коЬ са мудрим очима и напрегнутим мишиЮима, смирава се пред Љахачем.  рава нам даЉе млеко, пас нас брани зубима, овца даЉе крзно, пчела Ч мед и жаоку. ѕодредили смо себи свет зато што нам Ље Ѕог Љедном тако рекао. ќн Ље рекао да ми, Ъуди, треба да живимо у овом свету, управЪамо и владамо Ьиме. “о и чинимо.

„овек Ље цар, али неЉаки. —лаб Ље докле год се узда у сопствену снагу, и врло Ље моЮан, када Ље са Ѕогом. »нтересантно Ље да Ље у шаху наЉслабиЉа фигура краЪ. јли, дати мат краЪу значи краЉ шаховске игре. ”биство краЪа Ље краЉ, иако Ље краЪ наЉмаЬе борбена фигура на шаховскоЉ табли. »мамо топове, ловце, пешадиЉу, коЬе Ч они ратуЉу, разне стратегиЉе се разраРуЉу. ЌаЉозбиЪниЉа фигура Ље краЪица, она ради шта пожели. ј краЪ Ље наЉслабиЉи, али Ьегов пораз представЪа краЉ партиЉе и потпуну предаЉу. „овек Ље попут тог слабог краЪа, физички слабог, али умно врло моЮног, коЉи може да натера овцу да да крзно, пса да га чува зубима, коЬа да служи мишиЮима; коЉи покреЮе цео свет око себе, како Ље и речено: „“и си цар света, царствуЉ овде! Ѕуди цар и домаЮин. »маш моЉ Ћик, £а сам ÷ар, дакле и ти си цар. ÷ар овог видЪивог света.  омандуЉ, управЪаЉ Ьиме.“

„овек Ље воЪено биЮе, Љедини коЉи спаЉа неспоЉиве ствари Ч духовно и телесно; у коме Ље хармонично оваплоЮен живот, вегетативни и духовни. ¬егетативниЧ то су нокти и коса: сечеш их, ништа не боли. “о Ље нека вегетациЉа, лишена осеЮаЉа. ¬егетативни живот се манифестуЉе у томе што човек мора да Љеде, расте, да се размножава; при томе он Ље савршени сисар, мора да зна своЉ род, да се доЉи, раРа потомство...„овек Ље истовремено и анРео, дух. ћоже да се моли, може да пренебрегава физичко зарад духовног, ради пнеуматике. ” Ьему Ље све. ћоже бити и биЪка, и дрво и баобаб. ƒелимично су индуси у праву, зато што заиста човек може бити шта год пожели.  амен, дрво, бизон, свиЬа, анРео, звезда, брилиЉант, грумен прЪавштине... „овек у себи садржи све. ќн Ље микрокосмос.

» √оспод га воли. √оспод Ље ставио неки улог на човека. √оспод нас Љедноставно воли као —воЉа створеЬа. ќн воли и —ебе у нама, Љер се ќн одражава у нама. „—ебе у мени одражава, / као —унце у малоЉ капи воде“, Ч пише ƒержавин. јли ќн Ље ставио Љош веЮи улог на нас, Љер морамо да оправдамо Мегово име испред ¬асеЪене, испред сваког живог биЮа. ћорамо да посрамимо Равола. ≈во кЬиге о £ову. £ов ниЉе само праведник коЉи страда, и то Ље тачка у коЉоЉ се спаЉаЉу сва енергетска поЪа духовне борбе. „£еси ли видио слугу моЉега £ова? Ќема онакога човЉека на земЪи, добра и праведна, коЉи се боЉи Ѕога и уклаЬа се од зла“ (£ов 2, 3). “акав треба сваки човек да буде.

„овек коЉи зна за Ѕога и коЉи се удаЪава од зла, разоткрива Равола , трпи све, прославЪа Ѕога и задобиЉа вечност, Ч то Ље човек по ЅожиЉоЉ замисли. “акав треба да буде човек. ћи Љедноставно Љош увек не знамо ко смо.  ако светитеЪ £ован Ѕогослов обазриво говори: „ƒецо, не знамо ко Юемо постати. «намо само да Юемо видети Мега, онаквог какав Ље“. Ќе знамо ко смо и шта Юемо постати. «аиста, загонетни смо сами себи. ѕроцват психологиЉе, на пример, или антрополошке филозофиЉе у вези Ље са тим што Ље човек неисцран. ћного Ље интересантниЉе комуницирати са човеком, него са звездама. —а човеком, а не са морским дубинама. —а човеком, а не са ветром, олуЉама. £ер Ље у свету све усмерено на човека. Ўта замислиш, то Юе бити.  ако кажеш, тако Юе се догодити.  ако сагрешиш, тако Юе бити. «а шта се помолиш, то Юеш добити. Ќа примерима светитеЪа то видимо. ¬идимо како се стихиЉа смируЉе, како су животиЬе послушне пред Ьима. “о Љест, светитеЪи нам показуЉу огоЪено какав човек треба да буде. „овек не треба да буде онакав каквим га видимо. Ќаш саговорник, сапутник, особа до нас у транспорту, на улици, у телевизору Ч нису онакви какви би требало да буду. „овек треба да буде другачиЉи. ÷рква нам говори: то Љош увек ниЉе човек, то Ље нека могуЮност човека. „овек се не раРа као „готов производ“, веЮ као могуЮност.

јко бисмо неку особу након роРеЬа отргли из породице, од Ъуди, она неЮе одрасти и бити као родитеЪи. ” рускоЉ породици се роди дечак, ми га узмемо од родитеЪа и сместимо га у породицу индуса, где се разговара на хинди Љезику Ч дете руски Љезик никада неЮе препознати, говориЮе на хиндиЉу. јко бисмо га дали у Љерменску породицу, било би Љерменско дете. ¬аспитаваЮе се у оним оквирима, Љезичким принципима и животним традициЉама коЉе му ми задамо. ј ако бисмо га узели од Ъуди и дали, на пример, маЉмунима? Ќа ком би Љезику говорио? Ќи на Љедном. ”колико човек до треЮе године не чуЉе Ъудску реч, него живи са маЉмунима, вуцима, псима, са ким год, он Юе се чешати ногом за уво, ЉешЮе са пода преврнувши чиниЉу, лаЉаЮе на звезде и ни на Љедном Љезику неЮе говорити. “акав Ље човек Ч не чиЬеница, веЮ могуЮност. „овек се Љош мора и васпитати.

ЌиЉе довоЪно само зачети и родити, треба направити човека, омогуЮити му да схвати поЉам добра и зла, усадити навике Ч говорне, социЉалне, научити га да се труди, зараРуЉе, поштуЉе рад, итд.

ѕрема томе, човек Ље велика, благословена загонетка, откривена Ѕогу. „ини ми се да Ље чак и Мему интересантно шта се са нама збива. ћи нисмо дефинитивна и краЉЬа поЉава. ћи смо поЉава са знаком питаЬа, и у зависно од тога да ли знамо за Ѕога или не, развиЉамо се у потпуно различитим правцима. ќво можемо реЮи о човеку у савременом свету.

—а руског »ва ЅендеЪа

12 / 10 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0