Srpska

¬иолина, хлеб и упаЪач

††††

“еориЉско убиство

» безбожник има потребу за вером. ” нешто. Ќа пример, у вечност материЉе. “о Ље догма. ѕонекад мора да направи мисаони салто и да очигледно мртвоЉ материЉи припише способност да раРа живот. » премда ниЉедна жена на свету ниЉе зачела од трупа, безбожник веруЉе у то да Ље мртво способно да раРа. » не само да раРа, веЮ судеЮи по богатству живота коЉи нас окружуЉе, просто да избацуЉе струЉе бесконачно разноврсних живих форми у виду фонтане. ∆алац пчелице коЉи Ље савиЉен у цевчицу (о чему Ље говорио ¬асилиЉе ¬елики), систем крвотока наЉситниЉег инсекта (што Ље чудило ѕаскала), дужица ока (коЉоЉ се и сам ƒарвнин чудио) за безбожника Ље подЉеднако створила материЉа коЉа ништа не осеЮа, ништа не схвата и ништа не жели. ћатериЉу баш брига шта Ље створила. ќна не зна ништа о ономе што ствара.

ќтприлике тако. » то Ље, наравно, бунило, али Ље просечан атеиста сасвим задовоЪан овим бунилом.

¬ера ЅожиЉа Љасно учи да Ље ∆ивот (Ѕог) прво, а —мрт (после пада у грех) се поЉавила касниЉе. ≈волуционисти уче да Ље —мрт (хладна, нежива и слепа материЉа) прво, а живот (и то случаЉно) Ље настао касниЉе. ќпет, вера учи да Ље —мрт само за неко време, а ∆ивот (после васкрсеЬа мртвих) Ље заувек. ≈волуционисти човекову душу сатиру мрачним учеЬем о томе да Ље живот само за кратко време, али Ље зато —мрт заувек. » на фону ове, по Ьиховом мишЪеЬу, вечне смрти, сам живот се претвара у мехур од сапунице и зао подсмех. ќво су вам милиЉарде година у мртвоЉ васеЪени, а ово Ље ваше 70-годишЬе праЮакаЬе пред вечни нестанак. Ћепа слика!

јтеизам и еволуционизам у суштини представЪаЉу убиство Ъуди. “еориЉско убиство коЉе отвара врата за очигледно злоставЪаЬе Ъудске природе. Куди никад нису били тако окрутни и цинични као кад су их потпуно заокупиле безбожне идеЉе. —едамдесет година владавине совЉетске власти биле су време владавине дарвиниста и материЉалиста. ¬иди Ѕог да обичан човек на земЪи никад ниЉе био тако подло, организовано, непринципиЉелно и нечовечно угЬетаван.  онцентрациони логори, абортуси и друге радости „социЉалистичког живота“ су плодови управо социЉалног дарвинизма. ѕошто Ље теоретски лишен бесмртне душе и вечног живота човек Ље лако лишен и достоЉанства и слободе. »з догматике увек израста пракса. ј пракса безбожне догматике Ље ужасна.

„овек неЮе и не може да греши „просто онако“. ” сопственим очима он не жели да изгледа као грешник и подлац, веЮ као поборник истине и Љунак. «бог тога Ље греху увек потребна теориЉа. » човек прво одвраЮа поглед од Ѕога, а затим, оборивши га на земЪу, тражи у ЬеноЉ дубини или на површини аргументе за своЉе понашаЬе. √рех коЉи Ље поткрепЪен било каквом теориЉом стиче крила и шири се. » следеЮа генерациЉа Ъуди коЉи су веЮ роРени у атмосфери безбожне догматике грешиЮе све слободниЉе и мирниЉе правдаЉуЮи се „науком“ и мноштвом примера око себе.

¬ера у то да Ље човек настао од животиЬе Ље врло стара. ќна има назив Ц тотемизам. Ќа Љезику Љедног од северноамеричких племена „тотем“ Ље назив за природну поЉаву, наЉчешЮе животиЬу, с коЉом Ъуди повезуЉу своЉе порекло. £едно племе може сматрати да Ље у сродничким односима с речном водом, а друго да Ље у сродству с плодовима дрвеЮа. ћеРутим, древни Ъуди су наЉчешЮе прародитеЪе видели у орлу, или вуку, или леопарду. »ндуси са своЉим односом према крави представЪаЉу очигледан пример и дан-данас. ѕреостаЉе нам само да се чудимо зашто се ≈вропЪанин из XIX века окренуо од светле религиЉе ¬аскрсеЬа и зашто Ље у своЉству тотема изабрао наЉближег роРака и прародитеЪа маЉмуна. Ќаука коЉа вечито тврди да напредуЉе у овом случаЉу Ље просто-напросто одбацила човека ка колибама древних насеобина и првобитне митологиЉе.

—ваки филозофски речник, укЪучуЉуЮи и оне коЉи су издати у совЉетско време, реЮи Юе вам да Ље „материЉа апстрактан поЉам“. ¬и, наравно, опипавате столицу, али столица ниЉе материЉа, веЮ Ље само Ьен наЉситниЉи део. ¬и лижете сладолед, али то ниЉе материЉа, веЮ опет Ьен наЉситниЉи део. Ќикад неЮете моЮи да лизнете, омиришете и опипате материЉу као такву. ќ материЉи се може само размишЪати и сви наши атеисти и материЉалисти су велики теоретичари коЉи се држе лажних основа.

ћатериЉа у целини ниЉе доступна чулном доживЪаЉу и искуству, она се може схватити само умом. ќ ЬоЉ човек може да размишЪа улажуЮи напор уобразиЪе.  од безбожника се ова апстракциЉа коЉа се може поЉмити умом узводи у апсолут с циЪем да из свести потисне идеЉу Ѕога. Ѕио Ље Ѕог Ц постала Ље материЉа. Ѕиле су заповести Ц постали су инстинкти. » нема више никакве одговорности. „итав трик Ље ради овог подметаЬа.

ѕритом материЉа атеисте треба да буде покретна. —ила за коЉу се не зна одакле се поЉавила и кретаЬе (аналог ƒуха —ветог у глави безбожника) претвараЉу материЉу у „слепог чудотворца“. „удо у коЉе веруЉе материЉалиста Ље настанак ствари, тела и душа из хаотичног мртвила коЉе ништа не зна и коЉе Ље према свему равнодушно. ’аос раРа хармониЉу, леш раРа живот не умеЉуЮи да осети чак ни сенку Ъубави према свом породу. ”право за овакав апсурд Ље способна свест атеисте коЉи нас прекорева за то да Ље наша свест митологична.

ћноге Ъудске науке су постале бескраЉно сложене не дошавши до истине. ѕознавалац економиЉе Юе уколико то пожели превести жедног преко воде, односно преварити сваког непосвеЮеног човека помоЮу стотина сложених термина и шема. «аконодавац или правник Юе исто то учинити с обичним човеком у своЉоЉ области. »сте талмудске шикаре лажне мудрости могу нас чекати и кад се ради о питаЬу порекла живота. Ѕезбожни научник Ље у стаЬу да баци такву терминолошку маглу на обичну душу да су ретки Ъуди коЉи Юе притом избеЮи унутрашЬе негодоваЬе. јли истина ниЉе само бездана. ќна Ље Љош и проста. »стина се може показати на прост и свима приступачан начин. ћени се чини да сваки музички инструмент, свака кутиЉа шибица или упаЪач, и свака векна хлеба Љасно говоре човеку о томе да су на свет дошли из ЅожиЉих руку, а не из мртве и равнодушне материЉе.

ќн Ље другачиЉи

ЌиЉедноЉ животиЬи ниЉе потребна ватра. Михова тела су мудро прилагоРена подношеЬу атмосферских промена. Михови органи за вареЬе се задовоЪаваЉу сировом храном и немаЉу потребе за куваном или прженом. » само човек из читавог животиЬског царства не може да живи без ватре. ќгЬиште за греЉаЬе и за припремаЬе хране налазимо свуда где постоЉи човек. ѕепео од ватре оставЪа трагове само на човековом путу. ќвих трагова нема на путевима животиЬа. ќсим тога, све животиЬе се плаше ватре. «а Ьих Ље страшна ватра на коЉу нису навикли и коЉа им ниЉе потреба. —амо Ље човек савладавши страх и употребивши разум коЉи му Ље Ѕог дао успео да припитоми ватру. ”паЪач у Яепу или кутиЉа шибица на полици камина Љаче од свих дарвинистичких проповедника говоре о томе да човек не може стати у исти ред са животиЬама. „овек излази из овог реда као цар. ќн Ље другачиЉи.

«авреРуЉе пажЬу то што су древни Ъуди митом о ѕрометеЉу Љасно показали своЉе схватаЬе човекове посебне природе. ¬атра у човековим рукама представЪа Љеднакост с боговима и излазак из бесловесног робоваЬа стихиЉама. ¬атра коЉа Ље украдена од становника неба. » онда ниЉе Љасно шта се морало десити у душама ≈вропЪана (углавном они болуЉу), па да се врате тотему у виду маЉмуна и да се одрекну своЉе искЪучивости од почетка, ставши у врсту са свим животиЬама чиЉи Ље циЪ да служе човеку, а уопште не да буду на истоЉ степеници с Ьима.

„«а разлику од животиЬа човек испоЪава скоро безграничну способност прилагоРаваЬа. ќн може да Љеде скоро се, може да живи практично у свим климатским условима и да им се прилагоРава. » тешко да Юе се наЮи психичко стаЬе коЉе он не би могао да поднесе и у коЉем не би био у стаЬу да живи.“

ќво Ље цитат из дела ≈. ‘рома. ќн даЪе пише (кЬига „«драво друштво“) да Ље човек у стаЬу да буде миран становник и воЉник; слободан или роб... „“ешко да постоЉи психичко стаЬе у коЉем човек не би могао да живи и тешко да постоЉи нешто што се с човеком не би могло учинити или за шта се он не би могао искористити.“

ћислите шта хоЮете, али пред вама Ље карактеристика биЮа коЉе се очигледно не може сместити у категориЉе „животиЬског“ и „еволуционог порекла“. ћаЉмун не живи иза поларног круга, птица не плива под водом. » само су Ъуди од почетка „другачиЉи“. ќни све могу и сва земЪа Ље териториЉа Ьихове владавине. „овек Ље „Ѕог у блату“, то Ље „принц у циганскоЉ черги“, али то нипошто ниЉе животиЬа коЉа Ље израсла из бесконачног низа нижих животиЬа.

“ако тежак хлеб

ѕостоЉи литванска баЉка о вуку и пастиру. ” овоЉ баЉци се гладни вук, смирен глаРу, довукао до пастира с молбом да му да нешто да Љеде. ѕастир Ље вуку дао парче хлеба. ќн Ље прогутао поклон и рекао:

Ц  ако ви, Ъуди, имате укусну храну!  ад бисмо ми имали такву храну, зар бисмо клали ваше овце?! ћолим те, реци ми, како долазите до хране.

» пастир поче да прича:

Ц ѕрво треба поорати земЪу.

¬ук:

Ц ѕа може да се Љеде?

ѕастир:

Ц Ќе. “реба засеЉати земЪу.

¬ук:

Ц ѕа може да се Љеде?

ѕастир:

Ц Ќе. “реба чекати изданке и молити се. ѕосле тога расте оно што Ље засеЉано.

¬ук:

Ц ѕа може да се Љеде?

ѕастир:

Ц Ќе. “реба прикупити летину.

» даЪе Юе, као што сте веЮ схватили, пастир причати дугу причу о томе како се пшенично зрно претвара у векну хлеба, а вук Юе га сваки пут прекидати неумесним питаЬем: „ѕа може да се Љеде?“

Ќа краЉу Юе вук реЮи:

Ц ¬и, Ъуди, имате укусну храну, али се тешко долази до Ье. ѕре Юе бити да Юемо ми, вукови, и даЪе да вам крадемо овце. «ато што Ље тешко Љести Ъудску храну!

“ако нам обична баЉка каже: Ъудски живот ниЉе просто животиЬски живот. Кудски живот Ље укусниЉи и тежи. —ве што нас окружуЉе Ље истовремено укусно (лепо, удобно...) и тешко. “о превазилази снагу животиЬа. Мима то (осим куЮним мачкама коЉе скоро да Љеду Ъудску храну) ниЉе ни доступно, ни потребно. —амо Ље Ъудски свет истовремено сложен и укусан. “о Ље зато што се Ъудски свет не налази у природи. ќн Ље у Љеднаком мери природан и натприродан. ќтуда потиче сва Ьегова сложеност и приЉатан укус.

“ако смо дошли до хлеба. Мегово сложено порекло (орати, сеЉати, чекати, жети, веЉати, сушити, млатити, млети, пеЮи) никако не одговара примату. ”брао Ц поЉео. »скопао Ц поЉео. ”зео Ц поЉео. “о су Ьегове природне реакциЉе. » апсолутно Ље немогуЮе замислити навалентно проницаЬе гладног маЉмуна у таЉне природе тако да оваЉ маЉмун пооре поЪе, посеЉе жито и дуго чека на летину. ј затим ( о би га надахнуо?) да самеЪе жито у брашно, да умеси тесто, да стави тесто на ватру и да чека да се поЉави прва векна. ¬ероваЬе у ову слику Ље много апсурдниЉе од вероваЬа у ствараЬе света ни из чега силом —вемогуЮег Ѕога. “ако нам атеисти свуда цртаЉу сличице у коЉе човек просто не може да веруЉе ако има савест и аналитичко мишЪеЬе.

ќсеЮаЉ за вечност

¬реме Ље да кажемо пар речи о виолини или о музици уопште. јли треба реЮи нешто о гробЪима. ∆ивотиЬе их немаЉу. ∆ивотиЬе умиру као и Ъуди, али немаЉу гробЪа као Ъуди. ќчигледно, Ьихова смрт и Ьихов однос према смрти су другачиЉи од нашег. ∆ивотиЬе не знаЉу за тугу за покоЉником. “акоРе, нема животиЬа коЉе би имале сеЮаЬе на умрле и ритуал коЉи би им био посвеЮен. нико од Ьих нема гробЪе. —амо човек, Љедини у васеЪени не жели да се помири са смрЮу и жуди за тим да Ље превлада. ѕрироду смо савладали помоЮу ватре. ¬ласт над смрЮу треба да освоЉимо помоЮу обнавЪаЬа везе с Ѕогом коЉу смо изгубили. “акве су две основне линиЉе општеЪудске историЉе. ЌемоЉте тражити више линиЉа. Ќема их више. «агосподарити природом и савладати смрт Ц то Ље сав човек у првобитноЉ замисли о Ьему. ≈во зашто неандерталци свуда у гробовима леже у пози фетуса. Ќоге су им у коленима савиЉене тако да се дотичу браде, глава Ље повиЉена. “ако изгледа ембрион. » наш далеки предак Ље овим изгледом покоЉног тела говорио да веруЉе у буРеЬе и вечни живот. ќн веруЉе у васкрсеЬе. Ќа неко време Ље ушао у утробу «емЪе како би се касниЉе родио за Љош Љедан живот. Ѕез писмености и кошуЪа од батиста оваЉ древни човек Ље био много паметниЉи од данашЬег ≈вропЪанина. ¬ечни живот Ље за Ьега био очекивана реалност и ниЉедно живо биЮе на свету не може се изЉедначити с човеком по овом осеЮаЉу за вечност.

—асвим Ље могуЮе да ни калорична векна у кутиЉи за хлеб, ни сеЮаЬе на почивше сроднике, ни уобичаЉена ватра на роштиЪу или у огЬишту неЮе моЮи да вас убеде да вас Ље створио Ѕог и да нисте случаЉно настали од случаЉних животиЬа. ќвде нема места за спор, Љер се човек не ограничава аргументима разума. ќн Ље потпуно мистичан (што Љош Љедном доказуЉе Ьегово божанско пор9екло). ћожеш спорити док не промукнеш и сто пута дневно потуЮи саговорника неспорним аргументима, човек Юе свеЉедно изабрати оно на шта га наводи Ьегово таЉанствено срце. ќно Ље склоно нечему због разлога коЉи самом човеку нису Љасни. ћене лично и бели хлеб и кутиЉа шибица у довоЪноЉ мери убеРуЉу у то да се разликуЉем од других створеЬа, као и у то да имам посебну одговорност пред моЉим Ѕогом. ќдговорност о коЉоЉ мишеви и мачке немаЉу поЉма. ѕодозревам да Ъуди смишЪаЉу теориЉе коЉе нас чине сроднима с царством живих биЮа, лишених савести управо зато да би избегли посебну одговорност.

јли реЮи Юу нешто о музици. „ак неЮу говорити о Ѕаху коЉег кад слуша само прави маЉмун може остати веран свом дарвинизму. –еЮи Юу нешто о обичном соло певаЬу младе девоЉке или о невештом свираЬу виолине детета коЉе Ъуди подстичу на кариЉеру познатог музичара. «ар ви, коЉи сте то видели или чули краЉем уха, неЮете признати да Ље то чудо? ќд наЉтананиЉих дашчица (за дно се користи Љавор, за гласЬачу Љела) прави се врло сложено оруРе се четири струне. «а врат Ље потребно дрво друго дрво изузетне чврстоЮе, па Љош специЉални лакови, чиЉа се производЬа у средЬем веку чувала као таЉна. «бог нечега Ље потребан колофониЉум без коЉег се не чуЉе гудало и Љош стотину премудрости како би се на свету поЉавила виолина. » за вежбаЬе треба потрошити добро туце година како би се затим окупио огроман броЉ таквих делатника и како би се после годину проба зачуо Љедан од ¬ивалдиЉевих концерата. “ако стоЉе ствари с музиком у врло поЉедноставЪеном и шематизованом виду. » да ли све то ради маЉмун?

ћа молим вас! ѕа шта Юе му све то? “ако компликована делатност Ље потпуно лишена овоземаЪске користи. ќна уопште не води ка прилагоРаваЬу организма споЪашЬоЉ средини. ќве делатности су штетне или бар бескорисне с тачке гледишта опстанка, акумулациЉе животних снага итд. ћаЉмуну ниЉе потребна виолина! Ќе само то, виолина смета маЉмуну. ≈то зашто сви револуционари поЉедноставЪуЉу историЉу трудеЮи се да истераЉу из живота све што не схватаЉу своЉим маЉмунским умом.

јко вам Ље тешко да размишЪате о виолинама и маЉмунима реЮи Юу вам Љош простиЉе. »ли Юу чак поставити реторско питаЬе: шта Юе кози хармоника?

—ами знате: кози не треба хармоника. Ќи ћоцарт ниЉе потребан павиЉану с црвеном задЬицом. ѕавиЉану Ље потребан ƒарвин, а не ћоцарт. ѕотребан му Ље да би лоповски прескочио из животиЬског царства у Ъудско царство коЉе му ниЉе своЉствено и како би насупрот томе, срозао човека до свог нивоа, до примате. ”право тако су поступали бандар-логови у  иплинговим Яунглама.

”чите да се молите!

ЌеприЉатеЪи високог чела Юе вас вуЮи у царство високопарних апстракциЉа. ѕричаЮе вам о милиЉардама годинама, о фосилима чудовишта, о рибама коЉе су изашле на копно, о томе да се живот сам зачео и др. —лушаЉте их као што бисте причали баку јрину кад она мудро прича о ¬аЬечки коЉи Ље попио воду из баре и претворио се у Љаренце. Ўто се каже, нека дете ради шта хоЮе, само да не плаче... јли кад ваш живот доРе до вреле границе преласка, кад вам вечност, а не ветар, замрси косу, да се нисте усудили да се играте синантропа и аустралопитека. “ада се молите Ѕогу ∆ивом и Меговом —ину Ц »сусу ’ристу да се спасите од вечног кошмара и да уРете у истински живот. “ада Юе вас оставити сви брбЪивци и антрополози, сви еволуционисти и дарвинисти. ќни Юе се Љедноставно окренути од вас у наЉважниЉем тренутку кад се страшна стварност приближи вашоЉ души отрованоЉ лажним учеЬима. ”право тада се молите ако умете. ћолите се из све снаге ако будете могли. јко сте у току обичног живота уопште учили да се молите.

ј тога дана Юемо и ви и Ља све схватити без сугестиЉа. —трашно Юе бити само то што ништа неЮемо моЮи да променимо. ЅиЮе касно. «ато би било добро да пре —трашног дана препознамо себе као разумно ЅожиЉе створеЬе, а не као случаЉну маЉмунску промену. ћени у томе да то схватим помажу Љедноставне и обичне стари као што су шибице, фрула и Ревреци. »ли: виолина, хлеб и упаЪач. ћоцарт, двопек од ражаног хлеба и ватра у камину.

—а руског ћарина “одиЮ

07 / 11 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0