Srpska

“аЉна —вете –усиЉе открива се у сусрету са —ветима

“ема новог броjа "ѕравославног мисионара" (септембар/октобар 2019) : —вета –усиjа

***

ќца »гЬатиЉа Ўестакова, сабрата московског —ретеЬског манастира, савременог руског мисионара и уредника чувеног интернет-портала ѕравославие.ру вероватно нема потребе посебно представЪати у —рбиЉи Ц у нашоЉ земЪи он Ље годинама уназад радо виРен гост. ƒоказани приЉатеЪ српског народа, одличан познавалац историЉе —рпске ÷ркве, човек коЉи меРу православним —рбима слови за „свог меРу своЉима“ и коЉи, у складу са свим наведеним, перфектно говори српски Љезик. ќво Ље други интервЉу по реду коЉи он даЉе за часопис ѕравославни мисионар, на тему броЉа „—вета –усиЉа“.

***

ќче »гЬатиЉе, за почетак нам реците нешто о значеЬу термина „—вета –усиЉа“ и о Ьеговом историЉату. ƒа ли се значеЬе те синтагме меЬало кроз различите епохе?

ћоже се реЮи да поЉам „—вета –усиЉа“ има два значеЬа: “о Ље –уска земЪа, –усиЉа по данашЬем схватаЬу, коЉу Ље Ѕог изабрао ради спасеЬа и просвеЮеЬа хришЮанском вером. ќдносно, по овом схватаЬу „—вета –усиЉа“ има сасвим видЪиве физичке границе. ƒруги поЉам Ље метафизички простор, сабор православних хришЮана и светаца. —вета –усиЉа ниЉе толико дефинисана географиЉом и етничком припадношЮу или државношЮу, колико управо ѕравославном вером. ѕривремена и пролазна –усиЉа као да се преображава и као да Ље позвана да постане вечна –усиЉа, део ÷арства Ќебеског и Ќебески £ерусалим. ќво Ље врло слично као поЉам Ќебеске —рбиЉе. „ини ми се да су ови поЉмови умногоме идентични по свом духовном садржаЉу. ”згред речено, мислим да Ље управо због тога многим —рбима тако блиска и схватЪива —вета –усиЉа. ћислим као ни Љедном другом православном народу осим самих –уса.

” коЉоЉ мери Ље данас жива идеЉа —вете –усиЉе и како се она уопште доживЪава од стране руског народа?

—вета –усиЉа Ље, наравно, жива, зато што Ље бесмртна. ќна у свом наЉвишем смислу припада вечности. Ќажалост, данас се тога ни из далека не сеЮаЉу сви наши савременици, –уси.

„ак би боЪе било реЮи да не живе у складу с тим, али ипак без обзира на сва искушеЬа и саблазни, без обзира на то што у свести нашег друштва данас практично доминира амерички начин живота коЉи Ље прожет материЉалним вредностима, као што Ље то некад био случаЉ с комунистичком идеологиЉом, то не може у потпуности да заклони или да апсорбуЉе —вету –усиЉу.

Ќе само то Ц лично сматрам да –усиЉа као држава, империЉа и цивилизациЉа живи управо захваЪуЉуЮи —ветоЉ –усиЉи. јко не буде —вете –усиЉе неЮе бити ни –усиЉе. «аправо, ако погледамо историЉу своЉе земЪе у трагичном ’’ веку видеЮемо како одрекавши се идеала —вете –усиЉе историЉска –усиЉа у ’’ веку стално нешто губи и остаЉе без нечега. √уби териториЉу за териториЉом, светиЬу за светиЬом, сам руски народ се распада на делове. „ак се и ÷рква дели.

јли —вета –усиЉа Ље и данас жива, живи су Ьени идеали, измеРу осталог, и кад Ље реч о нашоЉ омладини, што не може да нас не радуЉе и надахЬуЉе.

–усиЉа Ље у ’’ веку прошла кроз страдаЬа као мало коЉа земЪа у историЉи света. ” коЉоЉ мери Ље узвишени идеал —вете –усиЉе надахнуо руски народ да издржи √олготу коЉа га Ље чекала после пада ÷аревине?

ћислим да можемо говорити о томе да Ље све оно добро што Ље постоЉало у народноЉ души у трагичном ’’ веку било управо одраз идеала —вете –усиЉе.

ЌиЉе случаЉно, на пример, што су у време владавине комунистичке идеологиЉе у –усиЉи под коЉом се и тада подразумевао ———– била створена многа дела у области кЬижевности, поезиЉе и пре свега филма коЉа су била прожета дубоким хришЮанским смислом и моралним учеЬем.

—ад, у време наизглед безграничне слободе, осврЮемо се и у недавноЉ прошлости проналазимо ове моралне идеале и примере, измеРу осталог, за наш духовни живот, за служеЬе ближЬем и ÷ркви.

«агреб. ќтвараЬе изложбе «агреб. ќтвараЬе изложбе "” сурет –уском ÷ару. –оманови - царско служеЬе" ††††

«ашто Ље то тако? ћислим да Ље то због тога што су творци ових дела Љош увек били одгаЉени на вишевековним идеалима —вете –усиЉе, чак и ако тога сами нису били свесни или ако су сматрали себе неверуЉуЮим и нецрквеним Ъудима. ќни су их преузимали из руске кЬижевности, уметничких дела и црквене архитектуре, али што Ље главно, из моралних идеала у складу с коЉима Ље руски народ наставио да живи. — идеалима милосрРа, пожртвованости, подвига, Ъубави према сиромаштву и Ъубави према ближЬем.

—вета –усиЉа Ље и даЪе живела у народним музеЉима, у дечЉоЉ кЬижевности и у нашим баЉкама. «анимЪиво Ље што се на тако чудесан начин пробиЉала и налазила место у патриотском васпитаЬу совЉетске епохе.

–уски народ Ље после револуциЉе доживео праву катастрофу, прошао Ље кроз страдаЬа незамисливих размера, али Ље управо скоро угасли огаЬ —вете –усиЉе и даЪе греЉао народну душу, уливао му Ље снагу, подстицао га Ље на стваралаштво, подвиг, а што Ље главно, на молитву. ћноги исповедници —вете –усиЉе су постали чувари ÷ркве и вере. “о Ље било нераскидиво.

–уси и —рби имаЉу више личности из своЉе историЉе коЉе су изразито сличне. ѕримера ради, —вети —ергиЉе –адоЬешки и —вети —ава показуЉу сличност како по духовном лику, тако по огромном значаЉу за народе из коЉих су потекли. »сто примеЮуЉемо код —ветог кнеза јлександра Ќевског и —ветог деспота —тефана ЋазаревиЮа, коЉи нам изгледаЉу као роРена браЮа, како по витешком лику, тако и по духовности. ” савремено доба поЉавила се и Љедна личност коЉа и за —рбе и за –усе има велики значаЉ Ц руски ÷ар мученик ЌиколаЉ –оманов, —вети –ус коЉи Ље заштитио српски народ од уништеЬа у ѕрвом светском рату. Ўта кажете на идеЉу да наше две помесне ÷ркве заЉедничким снагама саграде Љедан руско-српски храм у коме би, Љедан поред других, били фрескописани ликови —ветитеЪа коЉи су директна спона наша два братска народа?

Ќаша Ље дужност да саградимо такав храм. Ќе само то, сигуран сам у то да Юе се такви храмови поЉавЪивати у –усиЉи и у —рбиЉи, у свуда где живе –уси и —рби.

ƒанас се у –епублици —рпскоЉ у ЅаЬа-Ћуци веЮ гради такав руско-српски храм у част ЌиколаЉа II и ÷арских мученика. “о Ље —помен-храм, храм коЉи представЪа израз Ъубави —рба према нашем ÷ару-мученику ЌиколаЉу коЉи Ље устао у заштиту истоверног српског народа 1914. године.

††††

» оваЉ проЉекат се веЮ реализуЉе, може се реЮи, заЉеднички. ѕроЉекат храма израдиле су и припремиле руске архитекте, а граде га сами —рби. јли, мислим да то ниЉе Љедини такав проЉекат.

Ќаравно, и Ѕеоград заслужуЉе храм у част ЌиколаЉа и српских светаца. ќваЉ град Ље Љедини главни град у свету у коЉем постоЉи ”лица цара ЌиколаЉа II, и где Ље у самом центру града подигнут величанствени споменик ЌиколаЉу II. “о говори о многим стварима. Ѕеоград Ље посведочио своЉу искрену Ъубав према ÷ару-мученику. » веруЉем да Юе се Љеднога дана и у Ѕеограду поЉавити такав храм. ”опште, обилазеЮи наЉразличитиЉа места на Ѕалкану свугде сам имао прилике да сретнем ову жеЪу коЉа Ље спонтано или свесно потицала од различитих Ъуди: свештеника, архиЉереЉа и обичних верника.

ѕостоЉе неки савремени теолози коЉи критикуЉу термин —вета –усиЉа, сматраЉуЮи да он потенциЉално садржи етнофилетистичке конотациЉе.  оЉи Ље ¬аш одговор на такве ставове?

ћислим да ови савремени теолози-критичари сами заправо нису спремни да бране ÷ркву као што су Ље бранили новомученици за коЉе Ље поЉам —вета –усиЉа или Ќебеска —рбиЉа био жив. ќни углавном с паметним изразом лица могу да критикуЉу све што Ље било пре Ьих. ѕоЉавило се мноштво Ъуди коЉи због нечега све знаЉу боЪе него што су знале претходне генерациЉе исповедника вере, генерациЉе наших предака коЉи су сачували веру у наЉтежим условима. ЌараштаЉи –уса коЉи су преживели комунистички терор или нараштаЉи —рба коЉи су сачували веру и морал у условима неколико векова турског Љарма.

ќви паметни „научници“ су данас спремни да све доведу у сумЬу, али се поставЪа питаЬе да ли сами могу показати пример заштите вере и исповедништва коЉи су показали Ъуди за коЉе поЉам —вета –усиЉа ниЉе био празна реч.

Ќаравно, мислим да се „за етнофилетистички конотациЉу“ може оптужити црквена традициЉа сваког народа: –уса, —рба, √рка, √рузиЉаца, –умуна, Ѕугара и тако даЪе, чак и православних £апанаца.  од свакога се може наЮи нешто што Ље специфично за Ьихово исповедаЬе вере, што потпада под „садржаЉ етнофилетистичке конотациЉе“. јли, мислим да се сад више не треба тиме бавити.

††††

«аправо Ље важно чувати чистоту ѕравославне вере у оним савременим искушеЬима, коЉа су често нова и по облику необична за ѕравославну ÷ркву и народе коЉи исповедаЉу православЪе. ќва искушеЬа су много Љача и штетниЉа по Љединство православЪа и спасеЬе наше душе. £едно од Ьих Ље по мом мишЪеЬу извесни верски глобализам, брисаЬе свих граница и поЉмова морала. ѕри том се ово често оправдава борбом с неким наводно застарелим поЉмовима и традициЉом, укЪучуЉуЮи и националну. ќни се доводе у сумЬу као неко невероватно зло.

ћеРутим, занимЪива Ље сама чиЬеница да Ље кад се оваЉ или онаЉ народ придржавао своЉе националне православне традициЉе, био много моралниЉи и духовно Љачи него сад кад смо добили неко наводно светско „истинско“ хришЮанско откровеЬе, а кад су наши морал и морални обичаЉи пали на невиРено низак ниво.

„ини ми се да треба да се замислимо над тим, пре свега то треба да учине ови савремени теолози, ако се, наравно, искрено руководе жеЪом да буду од користи ÷ркви, а не просто да направе кариЉеру, стекну популарност и прославе се своЉим екстравагантним идеЉама и поступцима. ѕо мом мишЪеЬу, то Ље наЉчешЮе испоЪаваЬе извесне неукости или незнаЬа, коЉе, парадоксално, произилази из претерано кЬишког богословЪа.

Ќе бих желео да било кога увредим, али кад меРу „савременим теолозима“ (а меРу Ьима и неким српским), наиРем на извесну скепсу према —ветоЉ –усиЉи, то по правилу говоре Ъуди коЉи елементарно никад нису били у –усиЉи. ѕрочитали су неку критичку литературу и чини им се да су све схватили. ќдносно, ови научници Љедноставно немаЉу искуство живог општеЬа и сусрета са —ветом –усиЉом. ќни немаЉу искуство литургиЉског општеЬа с Ьом, општеЬа с верним народом, немаЉу додир са светиЬама, веЮ су само учествовали на богословским конференциЉама и то у прилично уском кругу. ƒругим речима, оваква критика у суштини често не може да издржи никакву критику. » заиста, често Ље ова критика усмерена и на Ќебеску —рбиЉу и српску црквену традициЉу и обичаЉе, што Ље врло жалосно.

јли хвала Ѕогу, тога нема толико много и ѕравославна ÷рква —вету –усиЉу у целини сматра своЉим саставним делом. ћислим да, просто, треба више да знамо Љедни од другима: —рби о –усима, –уси о √рцима, √рузиЉци о —рбима и тако даЪе, како бисмо боЪе разумели Љедни друге и заЉедно ишли ка спасеЬу.

 ога бисте данас назвали носиоцем традициЉе —вете –усиЉе и како да човек заиста препозна ову традициЉу?

ѕрави носиоци ове традициЉе и Ьен део су били и остаЉу пре свега наши свеци, и управо упознаваЬе с Ьима може истински да нам откриЉе таЉну —вете –усиЉе. “о не треба да занемаруЉемо. “им пре што нам нису оставили само своЉа житиЉа, веЮ и писано наслеРе. » заправо има их врло много, много више него што обично памтимо и знамо.

††††

ќдлично Ље то што Ље много тога преведено на српски Љезик: £ован  ронштатски, ќптински —тарци, £ован ЎангаЉски, ‘иларет ћосковски, »гЬатиЉе ЅрЉанчанинов, многи наши духовни писци, и они коЉи нису прославЪени у збору светих. ќд свих Ьих имамо шта да научимо. —ве што су написали прожето Ље духом —вете –усиЉе.

јли, обавезно се треба упознавати и с класичном руском кЬижевношЮу, зато што Ље она саставни део наше културе, а истовремено Ље чуварка многих идеала —вете –усиЉе.

††††

”век се много радуЉем кад код нам у госте доРу —рби Ц ученици и студенти богословиЉе. ¬иди се како се момцима свиРа оно што виде.  ако се одвиЉа ово живо општеЬе. ¬ише им ништа не треба доказивати, и ово познанство с нашом традициЉом, са —ветом –усиЉом, на видЪиви начин буди и Љача у Ьима веру. £ача у Ьима жеЪу да служе ÷ркви.

»сто се дешава и са свештеницима и монасима, са епископима. —вета –усиЉа ниЉедног човека коЉи тражи истину не оставЪа равнодушним.

ћислим да Ље то дивна традициЉа и да Ље треба развиЉати: —вета –усиЉа ниЉе нека лична своЉина руског народа. ќна припада целоЉ васеЪени и ми смо спремни да Ље поделимо са сваким човеком коЉи искрено воли ’риста.

–азговор водио:

ѕрезвитер ќливер —уботиЮ

ѕравославни мисионар

02 / 11 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0