Srpska

—аопштеЬе за Љавност ћитрополита црногорско-приморског г. јмфилохиЉа

ѕоводом изЉаве господина ћила АукановиЮа, предсЉедника ÷рне √оре, о ÷ркви

Ќа празник —ветог ѕетра ÷етиЬског, рукоположеног за ћитрополита у —ремским  арловцима од насЪедника ѕеЮких ѕатриЉараха (1784) по укидаЬу ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе (1766), господин АукановиЮ ставЪа ”реално на дневни ред”, питаЬе ѕравославне ÷ркве у ÷рноЉ √ори; оптужуЉуЮи —ѕ÷ и Ьену филиЉалу у ÷рноЉ √ори да покушава да поништава, на уврЉедЪив начин, ”све вриЉедности савремене ÷рне √оре”. »зЉавЪуЉе да не може даЪе затварати очи пред тим виталним проблемом са намЉером да, на основу “историЉских чиЬеница и логике утемеЪене у канонском праву” и воРен своЉим интересима, изграРуЉе друштво и вЉерских слобода да би се сваком граРанину обезбЉедило ”да своЉа вЉерска права може остваривати у цркви у коЉоЉ он жели а не у некоЉ коЉу му неко прописуЉе као монополску”.

—вако частан и разуман, у своЉ хришЮанскоЉ васеЪени »стока и «апада, знаде и признаЉе да, у некадашЬоЉ «ети, данашЬоЉ ÷рноЉ √ори, како историЉски, тако и канонски, веЮ 800 година постоЉи Љединствена ѕравославна ÷рква, основана —ветим —авом, јрхиепископом жичким (1219). » као што Ље —ветог ѕетра и све Ьегове претходнике рукополагао насЪедник ѕеЮког ѕатриЉарха, тако Ље било и са данашЬим ћитрополитом, коЉи Ље устоличен децембра 1990. године уз присуство тадашЬе (и садашЬе) нове власти у ÷рноЉ √ори (додуше, тада збачена власт била Ље ставила вето старом ћитрополиту ƒанилу ƒаЉковиЮу на долазак јмфилохиЉа-–иста –адовиЮа, ћорачанина, за ћитрополита). —игурни смо да г. АукановиЮ памти да Ље дуго времена сараРивао са овом ÷рквом (и овим ћитрополитом), помагао градЬу ’рама ’ристовог ¬аскрсеЬа, тражио и добио приЉем код —рпског ѕатриЉарха ѕавлаЕ ѕонадали смо се да Ље то била Ьегова потрага, као “итовог пионира, за Ѕогом и дубЪим смислом живота. Ќа основу, пак, онога што сада тврди, види се да Ље то и тада, као и сада, био приватни властоЪубиви политичко-партиЉски интерес, проглашен за државни интерес ÷рне √оре и Ьених ”европских вриЉедности”.

ќптужбе за субверзивну и антидржавну дЉелатност и за рушеЬе културе ÷рне √оре против ѕравославне ÷ркве, коЉа Ље створила ÷рну √ору и сву Ьену културу, морал и духовност, дала ЉоЉ писмо и кЬижевност, уродиле су послиЉе рата (1945) убиством ћитрополита црногорског, преко 120 свештеника, рушеЬем цркве —ветог ѕетра на ЋовЮену, осудом на 11 година затвора ћитрополита јрсениЉа и увоРеЬем марксизма као Љедино важеЮе науке и религиЉе. ƒа ли се ово кумровачки Раци враЮаЉу том и таквом односу према ÷ркви? ЅоЉати се и Љош горем, Љер ондашЬи властодршци макар ниЉесу стварали своЉе цркве, а иако су отимали имовину, нису и храмове (као што приЉете садашЬи).

∆ао нам Ље да уважени господин АукановиЮ, предсЉедник ÷рне √оре покушава да гради идентитет ÷рне √оре на лажним историчарима коЉи проЉицираЉу послиЉератну тоталитарну идеологиЉу на претходних хиЪаду година историЉе ƒукЪе, «ете и ÷рне √оре, као и историЉу и устроЉство ѕравославне ÷ркве на Ьима измаштаном лажном канонском поретку. ƒа Ље крштен и да иде у ÷ркву, он би знао да православни ’ришЮани на ЋитургиЉи не исповиЉедаЉу ни грчку, ни руску, ни српску ни црногорску ни било коЉу националну ÷ркву, него вЉеруЉу ”у Љедну, свету, саборну (католичанску) и апостолску ÷ркву” ’ристову и да Ље за ’ришЮане битно да припадаЉу тоЉ ÷ркви ЅожиЉоЉ - ’ристовоЉ, а не какав Ље Ьен споЪашЬи поредак условЪен историЉским збиваЬима. ¬еЮ Ље приЉе двиЉе хиЪаде година јпостол ѕавле записао да у ÷ркви ’ристовоЉ ”Ќема £евреЉина ни √рка, нема роба ни господара, нема мушкога рода ни женскога; Љер сте ви сви Љедно у ’ристу »сусу.” (√ал. 3, 28) “аква ÷рква постоЉи на просторима данашЬе ÷рне √оре од апостолских времена, а са оваквим споЪашЬим устроЉством - 800 година!

“ако схваЮена ћитрополиЉа црногорско-приморска, без обзира како се звала и како се зове, као епископиЉа саборне ÷ркве ’ристове, ниЉе ничиЉа ”филиЉала” (како Ље предсЉедник назива) него своЉом ЋитургиЉом представЪа пуноЮу ÷ркве ’ристове, коЉоЉ свака друга ѕравославна ÷рква, ≈пископиЉа даруЉе свепуноЮу Кубави ќца и —ина и ƒуха —ветога. “у свепуноЮу Ље она кроз виЉекове остваривала у оквирима ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе - ѕравославне ÷ркве —рпске.  ада Ље укидана организациЉа ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе (1766), ћитрополиЉа црногорска Ље и даЪе живЉела своЉом природном пуноЮом. » не само то: писмо ћитрополита —аве ѕетровиЮа —иноду –уске ÷ркве, написано у име свих епископа некадашЬе ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе, представЪа Ьегов захтЉев –уском —иноду да постави свог човЉека и обнови од √рка укинуту ѕеЮку ѕатриЉаршиЉу (свакако на притисак отоманских власти). “у вЉерност ѕатриЉаршиЉи Ље потврдио и —вети ѕетар рукоположеЬем не у ÷ариграду, коме Ље ћитрополиЉа формално припадала, веЮ у  арловцима. “о Ље потврдио и ѕетар ƒруги, рукоположен за Љеромонаха од канонског  онстантинопоЪског –ашко-призренског митрополита јнаниЉа, али за епископа у ѕетрограду, као и Ьегови насЪедници све до ћитрофана Ѕана. ” то вриЉеме Ље ћитрополиЉа називана и аутокефалном, као Љедина епископиЉа ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе коЉа Ље сачувала своЉу (а тиме и ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе) самосталност, а у исто вриЉеме и као ÷рквом чиЉи су митрополити из тог разлога имали и титулу ”егзарх пеЮког трона” и коЉи су створили независну ÷рну √ору.  ао таква, ћитрополиЉа (=÷рква) црногорска Ље 16. децембра 1918. године, и то прва, одлуком свог —инода, под предсЉедништвом ћитрополита ћитрофана Ѕана, васпоставила Љединство свих епископиЉа - епархиЉа (=÷ркава) некадашЬе ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе.

ќ некаквом тадашЬем укидаЬу ÷рногорске ÷ркве говоре само Ъуди коЉи не знаЉу шта Ље ÷рква. “зв. обнавЪаЬе ”аутокефалне ÷рногорске ÷ркве” (1993) представЪа авантуру групе црквених деликвената, коЉа, као и друге невладине организациЉе, нема никакве везе са изворном ÷рквом у ÷рноЉ √ори, као ни са васеЪенском ѕравославном ÷рквом. “о што Ље ћитрополиЉа црногорска ”ставом —ѕ÷ из 1931. године добила (вратила) и назив ”приморска” (први писани траг о том називу имамо у ћолитвослову из 1504, гдЉе се тадашЬи ћитрополит –оман потписуЉе као црногорски и приморски), догодило се због тога што ЉоЉ Ље тада присаЉедиЬена ≈пархиЉа бококоторска, основана у некадашЬоЉ јустроугарскоЉ.

“ражити, дакле, у ÷рноЉ √ори, некакву ”аутокефалну ÷рногорску ÷ркву”, или нову ѕравославну ÷ркву, могу само Ъуди коЉи не знаЉу шта Ље и ко Ље ÷рква. ј темеЪити идентитет секуларне ÷рне √оре, на нечему што Ље све друго само ниЉе ÷рква - значи темеЪити Ље на лажи и лажним идеЉама, на партиЉскоЉ антицрквеноЉ идеологиЉи.

Ќадамо се да европска ÷рна √ора, ако стварно хоЮе то да буде, неЮе озаконити, ѕредлогом закона о слободи вЉероисповиЉести предвиРено, пЪачкаЬе храмова ÷ркве ’ристове, вЉековне ћитрополиЉе црногорско-приморске и других епархиЉа —рпске ѕравославне ÷ркве у ÷рноЉ √ори, саграРених до 1918. године.

ѕосебно се надамо да господин АукановиЮ неЮе као човЉек, државник и изворни ÷рногорац, дозволити себи да изгуби образ оваквим безакоЬем и неЪудским антиевропским чином.

÷етиЬе, 2. новембар 2019.

јрхиепископ цетиЬски и ћитрополит црногорско-приморски
+јмфилохиЉе

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

05 / 11 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0